Kako je Zen budizam stigao u Japan

[Nina]

Prenošenje zen budizma u Japan nije bio pasivan proces. Stvaralačka japanska asimilacija i samostalan razvoj japanskog zen budizma počeli su još u periodu Kamakura, da bi dostigli vrhunac za vreme perioda Muromaći. Centri najznačajnijih kulturnih i umetničkih dostignuća bili su hramovi sekte Rinzai u Kjotu i Kamakuri. Što se tiče čisto religiozne sadržine, u sekti Rinzai nije bilo izrazitih inovacija i adaptacija.

Sveštenik Dogen

Jedino Dogen, osnivač zajednice Soto, uspeo je da utisne japanski genije i stvaralačku moć na tradiciju kineskog zen budizma. Više nego ijedna druga religiozna ličnost u japanskoj istoriji, zenistički učitelj Dogen (1200–1253) izazvao je pažnju i divljenje od svog doba do današnjih dana. Filosofi crpu nadahnuće iz „neuporedive dubine njegovih misli”, koje „ukazuju na put savremene filosofije”. On se smatra jedinstvenom ličnošću, poteklom iz samog srca japanske kulture.

Dogen je bio iz porodice dvorskog plemstva, ali je oca izgubio u drugoj godini života, a majku u sedmoj. Ipak je odgojen u aristokratskoj porodici starijeg brata svoje majke. Rano se zamonašio, u trinaestoj godini života. U budističkom manastiru sekte Tendai na planini Hiei posvetio se izučavanju svetih spisa. Ubrzo se suočio sa uznemiravajućim i na izgled nerešivim problemom: „I egzoterične i ezoterične doktrine govore o prvobitnoj Budinoj prirodi svih čulnih bića. Ako je to tako, zašto onda svi Bude i bodisatve žude za prosvetljenjem i odaju se asketskom uvežbavanju?”

Dogen je otišao sa tim problemom kod čuvenog monaha Koina (1145–1216), starešine hrama Midera, sekte Tendai, na jezeru Biva u blizini Kjota. Koin je bio uboko religiozan čovek koji je neumorno tragao za istinom. Pod stare dane je spalio sve svoje spise iz mlađih dana i, odbacivši složene rasprave sekte Tendai, okrenuo se jednostavnoj veri u Amidu. Koin je uputio Dogena Eisaiju, koji je, po povratku iz Kine, uvodio nov način prosvetljenja putem neposrene intuicije. Tako je Dogen sreo Eisaija.

 

[Nina]

U to vreme je Dogen stupio u hram Kenin i priključio se školi Mjozena, koji je nasledio Eisaija kao starešina hrama. Iako je ostvario prisne odnose sa Mjozenom, njegovo religiozno traganje još nije bilo zadovoljeno. Stoga su obojica 1223. godine krenuli u Kinu. U Kini se Dogen upoznao sa mnogim sektama i školama kineskog budizma i došao u dodir sa mnogim čuvenim zenističkim učiteljima. Ali od najvećeg uticaja na njega bio je učitelj Žu Ćing (1163–1268), koji je živeo aktivnim, radenim životom pod stare dane i bio strogi asketa. Bio je jednostavan i nepretenciozan, klonio se počasti i držao po strani od carskog dvora, posvećujući se jedino podučavanju svojih učenika monaha.

Nasuprot praksi ostalih budističkih hodočasnika koji su odlazili iz Japana u Kinu, Dogen se vratio u Japan 1227. potpuno praznoruk, bez novih sutri, bez ikakvog čina, bez svetih likova. Nije imao namere da osnuje novu sektu, već je želeo da posveti svoj život ostvarenju prave Darme putem meditacije. Tako je napisao svoju prvu raspravu, Opšte učenje za upražnjavanje zazena.

Njegovo veliko deloje Riznica znanja u vezi sa pravom Darmom. Njegova se slava raširila po celom Japanu. Međutim, sudbina mu nije dodelila dug život. Umro je u 53. godini života od bolesti pluća. Dogenov život bio je pomračen tužnom svešću o prolaznosti svega. On je tražio utehu u prirodi, i znao je kako da izrazi čisto, sveobuhvatno osećanje i saosećanje sa prirodom i na kineskom i na japanskom jeziku. Dve pesme na japanskom, koje je napisao nakratko pred smrt, odišu tim duhom. Priroda, mada podložna promeni i smrti, divna je čak i u raspadanju, pošto preobražava duh. Poput rose, sve i čovek izumiru, a ipak se u rosi koja se isparava odsijava um kao mesec.

Te pesme rastanka od života glase: Na listu i travki očekujući jutarnje sunce, rosa se brzo topi. Ne žuri se, o jesenji vetre koji haraš u poljima.
Sa čim da uporedim svet i život čoveka? Ah, senka meseca, kad dodirne u kapi rose kljun barske ptice.
Tako se završio kratak ali sadržajan život Dogena.

 

[Nina]

Sledeći primeri sadrže suštinu njegove mudrosti o životu i njegova uputstva ljudima:
Ovo je lak način da se postane Buda: Ne stvarati razna zla, ne držati se grčevito života i smrti, imati duboko saosećanje za sva čulna bića, poštovati uzvišene i saosećati sa nižima, ne mrzeti ništa, ne želeti ništa, ne razmišljati ni o čemu – to je ono što ja nazivam Budom. Ne tražite ništa više!

Dogen je ujedno uveo i praksu zazen ili meditacije u sedećem stavu. U za zenu je našao ostvarenje i ispunjenje svih zakona budističkog učenja.
Tu praksu zenisti smatraju povratkom čistoj tradiciji Bude i svih patrijarha. Danas se zazen praktikuje u Japanu na isti način kao u Dogenovo vreme.
Mada je i posle Dogena bilo velikih učitelja, nijedan nije prevazišao Dogenov značaj.