- Poruka
- 89.439
-
- Popularno:
- Šta mislite o SPC?
- Danas slavimo Mratindan, praznik...
- Rejv u Vatikanu
- Da li ce do kraja godine Srbija uvesti...
- Koliko često pričate telefonom?
- Lažni nalozi, lažni profili
- Na svakih 100 devojčica, dolazi 6...
- Bogati sve više troše na odmore...
- Zbogom kočionoj tečnosti: Ovo je...
- Koliko je teško biti muškarac?
Будизам...
- Začetnik teme Jasna
- Datum pokretanja
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
P: Kažite nam o četvrtom pravilu morala. Da li je moguće živeti u ovom svetu bez laganja?
O: Ukoliko je zaista nemoguće delati u društvu i voditi poslove bez laganja, onda bi takvo šokantno i izopačeno stanje stvari trebalo odmah promeniti. Budista je ona osoba koja je rešena da preduzme konkretne korake ka rešenju problema tako što će se držati istine i biti iskrena.
P: Zamislite sledeći scenario: Sedite u parku i preplašen čovek protrči ispred vas. Nakon nekoliko minuta dotrčava drugi čovek sa nožem u ruci i pita vas da li ste videli kuda je prvi čovek otrčao. Da li bi ste mu rekli istinu ili bi ste ga lagali?
O: Ukoliko bih imao dobar razlog da verujem da drugi čovek namerava da ozbiljno povredi prvoga, kao inteligentan i brižan budista, ne bih se ustručavao da lažem. Ranije smo rekli da je jedan od faktora za određivanje da li je delo dobro ili loše, namera sa kojom je delo izvršeno. U ovakvim uslovima je namera spasavanja života daleko više pozitivna nego što je laganje negativno. Ukoliko je laganje, opijanje ili čak krađa izvedena sa namerom da se spase život, onda bi to trebalo da uradim. Uvek mogu da se popravim za kršenje ovih pravila, ali nikada ne mogu da vratim život koji je već uzet. Međutim, kao što sam već ranije naglasio, nemojte ovo zloupotrebiti kao dozvolu za kršenje pravila morala kada god vam je to zgodno. Pravila morala treba vrlo pažljivo slediti i kršiti ih samo u ekstremnim situacijama.
O: Ukoliko je zaista nemoguće delati u društvu i voditi poslove bez laganja, onda bi takvo šokantno i izopačeno stanje stvari trebalo odmah promeniti. Budista je ona osoba koja je rešena da preduzme konkretne korake ka rešenju problema tako što će se držati istine i biti iskrena.
P: Zamislite sledeći scenario: Sedite u parku i preplašen čovek protrči ispred vas. Nakon nekoliko minuta dotrčava drugi čovek sa nožem u ruci i pita vas da li ste videli kuda je prvi čovek otrčao. Da li bi ste mu rekli istinu ili bi ste ga lagali?
O: Ukoliko bih imao dobar razlog da verujem da drugi čovek namerava da ozbiljno povredi prvoga, kao inteligentan i brižan budista, ne bih se ustručavao da lažem. Ranije smo rekli da je jedan od faktora za određivanje da li je delo dobro ili loše, namera sa kojom je delo izvršeno. U ovakvim uslovima je namera spasavanja života daleko više pozitivna nego što je laganje negativno. Ukoliko je laganje, opijanje ili čak krađa izvedena sa namerom da se spase život, onda bi to trebalo da uradim. Uvek mogu da se popravim za kršenje ovih pravila, ali nikada ne mogu da vratim život koji je već uzet. Međutim, kao što sam već ranije naglasio, nemojte ovo zloupotrebiti kao dozvolu za kršenje pravila morala kada god vam je to zgodno. Pravila morala treba vrlo pažljivo slediti i kršiti ih samo u ekstremnim situacijama.
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
Peto pravilo morala kaže da ne treba da konzumiramo alkohol ili druge droge. Zašto?
Ljudi ne piju radi ukusa. Kada piju sami, to obično rade da bi se oslobodili napetosti, a kada piju u društvu, to je obično da bi se uklopili u to društvo. Čak i mala količina alkohola izopačuje svest i remeti samosvest. Uzimanje veće količine alkohola dovodi do katastrofalnih rezultata. Budisti kažu da kada čovek prekrši peto pravilo, u stanju je da prekrši sva pravila morala.
Ali konzumiranje male količine alkohola nije kršenje pravila, zar ne? To je samo mala stvar.
Jeste to mala stvar, ali ako niste u stanju da vežbate sa malim stvarima, onda vam posvećenost i rešenost nisu veoma jaki, zar ne?
Da li je pušenje kršenje petog pravila morala?
Pušenje definitivno ima loše posledice na telo, ali njegov uticaj na um je minimalan. Čovek može da puši, a pri tome da bude budan, da održava punoću uma i samosvest. Prema tome, iako pušenje nije preporučljivo, ono nije kršenje nijednog pravila morala.
Ljudi ne piju radi ukusa. Kada piju sami, to obično rade da bi se oslobodili napetosti, a kada piju u društvu, to je obično da bi se uklopili u to društvo. Čak i mala količina alkohola izopačuje svest i remeti samosvest. Uzimanje veće količine alkohola dovodi do katastrofalnih rezultata. Budisti kažu da kada čovek prekrši peto pravilo, u stanju je da prekrši sva pravila morala.
Ali konzumiranje male količine alkohola nije kršenje pravila, zar ne? To je samo mala stvar.
Jeste to mala stvar, ali ako niste u stanju da vežbate sa malim stvarima, onda vam posvećenost i rešenost nisu veoma jaki, zar ne?
Da li je pušenje kršenje petog pravila morala?
Pušenje definitivno ima loše posledice na telo, ali njegov uticaj na um je minimalan. Čovek može da puši, a pri tome da bude budan, da održava punoću uma i samosvest. Prema tome, iako pušenje nije preporučljivo, ono nije kršenje nijednog pravila morala.
- Poruka
- 89.439
Exaybachay
Gost
- Poruka
- 4.333
Pusenjem se procistiti u mandale.Izribati um dijamantskim cetkama.
Buda a.k.a. Antonije Pusic
Nije ovaj budizam toliko ni los,jel ima nesto za kockanje ...Tipa dobro je gadjati
iz 2 u 1,ali iz 1 u X izopacuje um...
Sta ja pricam,sigurno ima,ovde se ipak ide u sitna crevca ...
Kada dobijem 2 kralja, a flop je kec,zandar,deset sve u kocki,da li bi se prosveceni foldovao,aj zaviri u taj prirucnik zivota,bas me kopka...
Buda a.k.a. Antonije Pusic
Nije ovaj budizam toliko ni los,jel ima nesto za kockanje ...Tipa dobro je gadjati
iz 2 u 1,ali iz 1 u X izopacuje um...
Sta ja pricam,sigurno ima,ovde se ipak ide u sitna crevca ...
Kada dobijem 2 kralja, a flop je kec,zandar,deset sve u kocki,da li bi se prosveceni foldovao,aj zaviri u taj prirucnik zivota,bas me kopka...
Poslednja izmena:
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
Pet pravila morala su definisana u negativnoj formi. Ona nam kažu šta da ne radimo. Ne kažu nam šta da radimo.
Pet pravila morala su osnova budističke etike. Ona, međutim, nisu sva budistička etika. Počinjemo tako što uviđamo naša negativna ponašanja i pokušavamo da ih uklonimo ili izmenimo. Tome služe pet pravila morala. Nakon što smo prestali sa činjenjem loših dela, počinjemo da činimo dobra dela. Uzmimo na primer četvrto pravilo morala. Buda uči da treba da počnemo sa uzdržavanjem od laganja. Nakon toga, treba da počnemo da govorimo istinu, da govorimo blago, učtivo i u pravo vreme.
"Po prestanku govora laži, on postaje govornik istine, pouzdan, vredan poverenja, na koga se može osloniti, on ne vara svet. Po prestanku zlonamernog govora, on ne ponavlja onde ono što je čuo ovde niti ponavlja ovde ono što je čuo onde da bi izazvao neslaganje među ljudima. On ujedinjuje one koji su podeljeni i čini bližim one koji su već prijatelji. Harmonija je njegovo radovanje, harmonija je njegovo veselje, harmonija je njegova ljubav, to je motiv njegovog govora. Odričući se grubog govora, njegov govor je besprekoran, prijatan za uho, prikladan, dopire do srca, učtiv, dopadljiv mnogima. Odustavši od praznog brbljanja, on govori u pravo vreme, ono što je ispravno, pogađajući u suštinu, o Dhammi i o disciplini. On govori reči koje su vredne poštovanja, koje su pravovremene, razložne, dobro definisane i pogađaju u suštinu." (M.I,179)
Pet pravila morala su osnova budističke etike. Ona, međutim, nisu sva budistička etika. Počinjemo tako što uviđamo naša negativna ponašanja i pokušavamo da ih uklonimo ili izmenimo. Tome služe pet pravila morala. Nakon što smo prestali sa činjenjem loših dela, počinjemo da činimo dobra dela. Uzmimo na primer četvrto pravilo morala. Buda uči da treba da počnemo sa uzdržavanjem od laganja. Nakon toga, treba da počnemo da govorimo istinu, da govorimo blago, učtivo i u pravo vreme.
"Po prestanku govora laži, on postaje govornik istine, pouzdan, vredan poverenja, na koga se može osloniti, on ne vara svet. Po prestanku zlonamernog govora, on ne ponavlja onde ono što je čuo ovde niti ponavlja ovde ono što je čuo onde da bi izazvao neslaganje među ljudima. On ujedinjuje one koji su podeljeni i čini bližim one koji su već prijatelji. Harmonija je njegovo radovanje, harmonija je njegovo veselje, harmonija je njegova ljubav, to je motiv njegovog govora. Odričući se grubog govora, njegov govor je besprekoran, prijatan za uho, prikladan, dopire do srca, učtiv, dopadljiv mnogima. Odustavši od praznog brbljanja, on govori u pravo vreme, ono što je ispravno, pogađajući u suštinu, o Dhammi i o disciplini. On govori reči koje su vredne poštovanja, koje su pravovremene, razložne, dobro definisane i pogađaju u suštinu." (M.I,179)
JocaŠkljoca
Aktivan član
- Poruka
- 1.241
jedno pitanje Budistima,mogu li kod vas žene bit svećenice i ako da koliko ih ima u odnosu na muškarce svećenike?
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
Odakle dolazimo mi ljudi i kuda idemo?
Postoje tri moguća odgovora na ovo pitanje. Oni koji veruju u boga ili bogove obično tvrde da pre nego što se čovek rodi, on ne postoji, da bi se zatim rodili zahvaljujući božijoj volji. Potom žive svoj život i onda, u skladu sa onim u šta su verovali i šta su tokom života činili, odlazne ili večno na nebo ili večno u pakao. Ima drugih, humanista i naučnika, koji tvrde da se ljudi rađaju putem začeća i u skladu sa prirodnim zakonima, da zatim žive i da, posle smrti, prestaju da postoje. Budizam ne prihvata nijedno od ova dva objašnjenja. Prvo otvara niz etičkih problema. Ako bog zaista stvara svakog od nas, teško je objasniti zašto toliko beba umre neposredno pre porođaja ili se rodi mrtvo. Drugi problem sa teističkim objašnjenjem je da se čini krajnje nepravednim da čovek treba da pati večnim bolom u paklu za ono što je uradio tokom 60 ili 70 godina. Šezdeset ili 70 godina neverovanja ili nemoralnog života čini se da ne zaslužuju večne muke. Slično ovome, 60 ili 70 godina života u vrlini izgledaju kao mali ulog za večno blaženstvo u raju. Drugo objašnjenje je bolje nego prvo i ima više naučnih dokaza koji ga potkrepljuju, ali još uvek važna pitanja ostavlja bez odgovora. Kako fenomen tako zapanjujuće kompleksan kao što je ljudska svest da se razvije iz jednostavnog spoja spermatozoida i jajne ćelije i to za samo devet meseci? I sada kada parapsihologija postaje deo priznate nauke, pojave kao što je telepatija je vrlo teško uklopiti u materijalistički model uma.
Budizam na pitanje odakle čovečanstvo dolazi i kuda ide nudi objašnjenje koje najviše zadovoljava. Kada umremo, um sa svim sklonostima, preferencijama, sposobnostima i karakteristikama koje su se razvile i uslovljavale tokom života ponovo se uspostavlja u oplođenom jajetu. Tako individua raste, biva ponovo rođena i razvija ličnost uslovljenu kako mentalnim karakteristima koje su prenete iz poslednjeg života, tako i novim okruženjem. Ličnost će se menjati i oblikovati svesnim naporom i uslovljavajućim faktorima kao što su obrazovanje, uticaj roditelja i društva, da bi ponovo, posle smrti, sebe uspostavilo u novom oplođenom jajetu. Ovaj proces umiranja i ponovnog rađanja nastaviće se sve dok ne nestanu uslovi koji ga izazivaju, a to su želja i neznanje. Kada nestanu, umesto da se ponovo rađa, um dostiže stanje koje je nazvano nirvana i to je krajnji cilj budizma i cilj života samog.
Postoje tri moguća odgovora na ovo pitanje. Oni koji veruju u boga ili bogove obično tvrde da pre nego što se čovek rodi, on ne postoji, da bi se zatim rodili zahvaljujući božijoj volji. Potom žive svoj život i onda, u skladu sa onim u šta su verovali i šta su tokom života činili, odlazne ili večno na nebo ili večno u pakao. Ima drugih, humanista i naučnika, koji tvrde da se ljudi rađaju putem začeća i u skladu sa prirodnim zakonima, da zatim žive i da, posle smrti, prestaju da postoje. Budizam ne prihvata nijedno od ova dva objašnjenja. Prvo otvara niz etičkih problema. Ako bog zaista stvara svakog od nas, teško je objasniti zašto toliko beba umre neposredno pre porođaja ili se rodi mrtvo. Drugi problem sa teističkim objašnjenjem je da se čini krajnje nepravednim da čovek treba da pati večnim bolom u paklu za ono što je uradio tokom 60 ili 70 godina. Šezdeset ili 70 godina neverovanja ili nemoralnog života čini se da ne zaslužuju večne muke. Slično ovome, 60 ili 70 godina života u vrlini izgledaju kao mali ulog za večno blaženstvo u raju. Drugo objašnjenje je bolje nego prvo i ima više naučnih dokaza koji ga potkrepljuju, ali još uvek važna pitanja ostavlja bez odgovora. Kako fenomen tako zapanjujuće kompleksan kao što je ljudska svest da se razvije iz jednostavnog spoja spermatozoida i jajne ćelije i to za samo devet meseci? I sada kada parapsihologija postaje deo priznate nauke, pojave kao što je telepatija je vrlo teško uklopiti u materijalistički model uma.
Budizam na pitanje odakle čovečanstvo dolazi i kuda ide nudi objašnjenje koje najviše zadovoljava. Kada umremo, um sa svim sklonostima, preferencijama, sposobnostima i karakteristikama koje su se razvile i uslovljavale tokom života ponovo se uspostavlja u oplođenom jajetu. Tako individua raste, biva ponovo rođena i razvija ličnost uslovljenu kako mentalnim karakteristima koje su prenete iz poslednjeg života, tako i novim okruženjem. Ličnost će se menjati i oblikovati svesnim naporom i uslovljavajućim faktorima kao što su obrazovanje, uticaj roditelja i društva, da bi ponovo, posle smrti, sebe uspostavilo u novom oplođenom jajetu. Ovaj proces umiranja i ponovnog rađanja nastaviće se sve dok ne nestanu uslovi koji ga izazivaju, a to su želja i neznanje. Kada nestanu, umesto da se ponovo rađa, um dostiže stanje koje je nazvano nirvana i to je krajnji cilj budizma i cilj života samog.
- Poruka
- 89.439
Е ово ми се много свиђа... и после мене ја...Odakle dolazimo mi ljudi i kuda idemo?
Budizam na pitanje odakle čovečanstvo dolazi i kuda ide nudi objašnjenje koje najviše zadovoljava. Kada umremo, um sa svim sklonostima, preferencijama, sposobnostima i karakteristikama koje su se razvile i uslovljavale tokom života ponovo se uspostavlja u oplođenom jajetu. Tako individua raste, biva ponovo rođena i razvija ličnost uslovljenu kako mentalnim karakteristima koje su prenete iz poslednjeg života, tako i novim okruženjem. Ličnost će se menjati i oblikovati svesnim naporom i uslovljavajućim faktorima kao što su obrazovanje, uticaj roditelja i društva, da bi ponovo, posle smrti, sebe uspostavilo u novom oplođenom jajetu. Ovaj proces umiranja i ponovnog rađanja nastaviće se sve dok ne nestanu uslovi koji ga izazivaju, a to su želja i neznanje. Kada nestanu, umesto da se ponovo rađa, um dostiže stanje koje je nazvano nirvana i to je krajnji cilj budizma i cilj života samog.
Како да убијем жељу да се родим поново... па нема шансе...
Нека циљ причека још мало...
- Poruka
- 6.079
Ovaj proces umiranja i ponovnog rađanja nastaviće se sve dok ne nestanu uslovi koji ga izazivaju, a to su želja i neznanje. Kada nestanu, umesto da se ponovo rađa, um dostiže stanje koje je nazvano nirvana i to je krajnji cilj budizma i cilj života samog.
Ovde bih dodao samo jednu svoju malu "zamerku".
Mislim da cilj života nije Nirvana, nego čulna spoznaja i razumevanje.
Mislim da se Nirvana "dešava" nakon ispunjenja cilja života.
„Posle dugog niza godina ručnog kopiranja drevnih tekstova, jedan već stariji monah postao je iguman u svom manastiru. Shvativši da njegov red već vekovima pravi kopije kopija, odlučio je da preispita manastirska originalna dokumenta. Posle mnogo dana, monasi su ga pronašli u podrumu kako plače nad trošnim rukopisima mumlajući: „Piše celebrate (slaviti), a ne celibate (uzdržati)!“
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
Živela raznolikost mišljenja!!! 
Zaista osvežava (a ne goji)
Zaista osvežava (a ne goji)
- Poruka
- 6.079
Razmisli, ako hoćeš.
Zašto si se uopšte manifestovao iz nekog "prapočetka"?
Zar samo da bi se vratio u njega?
Zašto si se uopšte manifestovao iz nekog "prapočetka"?
Zar samo da bi se vratio u njega?
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Будин одговор
Настајући у Индији, са најважнијим пољем утицаја на том субконтиненту, Будизам дели са Хиндуизмом извесна основна начела; баш као и Хиндуизам, подељен је на гомилу слабо повезаних учења и традиција. Једна главна спољна разлика, међутим ставља Будизам на страну, од његовог ширег и старијег брата: он силази, стваран или опажен, од једног историјског извора, у личности Буде Гаутаме.
Гаутама, племић из Северозападне Индије, живео је на око 500 година пре Христа. Као млади човек, узнемирен неправдама света и преовлађујућом патњом, одрекао се своје титуле и поседа, постао скитница, у потрази са духовним знањем и савршенством. Након дугих и тешких подвига, Гаутама је задобио “велико просветљење” и постао Буда (the Buddha - такво је значење речи); ученици који су се окупили око њега створили су школу мисли и побожности, познату као Будизам.
Са традиционалног Хинду погледа на свет, Будизам представља не-правоверно (9) учење: оно одбацује власт Веда и друштвену структуру касте. Буда почиње са посматрањем људских патњи као животне стварности, коју он повезује са несталном, пролазном природом предмета људског интересовања и жеље. Али онда, супротно од Хиндуизма чија питања стварности или истине било ког или сваког од тих објеката, Буда чини смео корак: он негира стварност иза предмета постојања и патњи. У Будизму, ја не постоји: атман јесте ништа.
Будизам опажа људски живот као напоран пут према драгоценом циљу (делећи овај став са Хиндуизмом, као и са Православљем, у исто време разликујући се драстично, од највећег дела секти неправославног Западног “хришћанства”) Циљ је просветљење или нирвана, често поређена са гашењем ватре илузија, страсти и жудњи – или другим речима, уз ослобођење од веза постојања (што није стварно, у сваком случају). Самом својом природом, “нирвана не може бити описана на начин, на који се не криви или погрешно представља. Али... нирвана може бити проживљена – проживљена у овом садашњем постојању – од оних који, знајући Будистичку истину, живе пут Будизма.” (1)
Приметите наглашавање на “није само учење, већ пре начин живота“ који је поменут горе. У Будизму, овај позив је још снажнији, него у традиционалном Хиндуизму, због два различита, али повезана разлога:
а) “закон карме”, који уопштено прихвата Будизам, има некако мању предност овде, избављење се постиже кроз изненадно “просветљење”, са обећањем вечног блаженства овде и сада, марљивим делатницима.
б) једном загонетан, али сазнајан атман пружа пут (1) празнине; у самом средишту ствари, целокупно начело истине, постаје уствари непримењиво: истина чега? Стога у сваком учењу акцент мора бити удаљен са знања, према држању или делању.
Требало би такође бити примећено да примитивна гордост Хиндуизма, сажета у систему касти, није заједничка и Будизму; уствари, у Будизму се развила монашка традиција са постојаном дисциплином милостиње, самоодречења и смирености. Касније ћемо видети како се ове одлике стављају у дело, у савременом Западном свету.
Настајући у Индији, са најважнијим пољем утицаја на том субконтиненту, Будизам дели са Хиндуизмом извесна основна начела; баш као и Хиндуизам, подељен је на гомилу слабо повезаних учења и традиција. Једна главна спољна разлика, међутим ставља Будизам на страну, од његовог ширег и старијег брата: он силази, стваран или опажен, од једног историјског извора, у личности Буде Гаутаме.
Гаутама, племић из Северозападне Индије, живео је на око 500 година пре Христа. Као млади човек, узнемирен неправдама света и преовлађујућом патњом, одрекао се своје титуле и поседа, постао скитница, у потрази са духовним знањем и савршенством. Након дугих и тешких подвига, Гаутама је задобио “велико просветљење” и постао Буда (the Buddha - такво је значење речи); ученици који су се окупили око њега створили су школу мисли и побожности, познату као Будизам.
Са традиционалног Хинду погледа на свет, Будизам представља не-правоверно (9) учење: оно одбацује власт Веда и друштвену структуру касте. Буда почиње са посматрањем људских патњи као животне стварности, коју он повезује са несталном, пролазном природом предмета људског интересовања и жеље. Али онда, супротно од Хиндуизма чија питања стварности или истине било ког или сваког од тих објеката, Буда чини смео корак: он негира стварност иза предмета постојања и патњи. У Будизму, ја не постоји: атман јесте ништа.
Будизам опажа људски живот као напоран пут према драгоценом циљу (делећи овај став са Хиндуизмом, као и са Православљем, у исто време разликујући се драстично, од највећег дела секти неправославног Западног “хришћанства”) Циљ је просветљење или нирвана, често поређена са гашењем ватре илузија, страсти и жудњи – или другим речима, уз ослобођење од веза постојања (што није стварно, у сваком случају). Самом својом природом, “нирвана не може бити описана на начин, на који се не криви или погрешно представља. Али... нирвана може бити проживљена – проживљена у овом садашњем постојању – од оних који, знајући Будистичку истину, живе пут Будизма.” (1)
Приметите наглашавање на “није само учење, већ пре начин живота“ који је поменут горе. У Будизму, овај позив је још снажнији, него у традиционалном Хиндуизму, због два различита, али повезана разлога:
а) “закон карме”, који уопштено прихвата Будизам, има некако мању предност овде, избављење се постиже кроз изненадно “просветљење”, са обећањем вечног блаженства овде и сада, марљивим делатницима.
б) једном загонетан, али сазнајан атман пружа пут (1) празнине; у самом средишту ствари, целокупно начело истине, постаје уствари непримењиво: истина чега? Стога у сваком учењу акцент мора бити удаљен са знања, према држању или делању.
Требало би такође бити примећено да примитивна гордост Хиндуизма, сажета у систему касти, није заједничка и Будизму; уствари, у Будизму се развила монашка традиција са постојаном дисциплином милостиње, самоодречења и смирености. Касније ћемо видети како се ове одлике стављају у дело, у савременом Западном свету.
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Право, Истинито, Божанско?
Закорачимо корак даље и издвојмо оно што знамо, о невидљивој стварности у Источним религијама. Сигурно то је много више сложено од новчанице од 100 долара, која је или права и привлачна ствар за поседовање, или је лажна и онда сте у невољи. У класичном примеру ошамућујуће магичне представе, приказане од једног Хинду “светог човека” изненада прекинутом тихом Православном молитвом, (9) нема сумње о демонској природи тог чуда (што баца мало светла о условима високо хваљене Хинду толеранције), али са друге стране, његов цео смисао и моћ је био у показивању запањеним гледаоцима, врло стварне слике из њихове прошлости!
Из бројних догађаја, а некада из личног искуства, знамо да силе мрака, т.ј. демони, могу открити извесне истине човеку, често са опипљивим добрима за касније (откривено благо, кључна упозорења дата, обезбеђен начин лецења, итд.). Разлог иза тих краткорочних користи је врло једноставан: да намами људе на дугорочно покоравање горепоменутим силама... Да ли се то увек дешава на тај нацин? Није неопходно: Бог је милостив, даје човеку решење и снагу за борбу са невидљивим угњетачима, даје му снагу да их се ослободи и да се врати Богу – основно, као у свачијој духовној борби. Да ли је онда изговор, када се неко умеша са овим силама и користи њихове користи?
Још једна важна напомена: у нашим данима, глупог псеудо-научног материјализма, такође је врло уобичајено да се одбаци свако “духовно искуство” као илузија или превара. И шта мислите, ко је најсрећнији због тако популарног “стања негирања”?
Суочени са питањима типа: “Да ли верујете у вештице?”(врачаре, зле духове, клетве, итд.) цак су и неки верни Хришћани брзи да одговоре једним недвосмисленим “НЕ!” уместо посматрања: “Ја немам везе са веровањем у њих, знам о њима – али они су злогласни због варљиве светлости.“
Можемо сазети нашу процену невидљиве стварности у Источним религијама следећим. Да ли је права, т.ј. ни варљива, ни фантастична? – јесте. Да ли је истинита, т.ј. да ли исправно осликава објективни свет? – понекад. Да ли је божанска, т.ј. да ли испољава Једног Бога у Тројици? – никада.
Закорачимо корак даље и издвојмо оно што знамо, о невидљивој стварности у Источним религијама. Сигурно то је много више сложено од новчанице од 100 долара, која је или права и привлачна ствар за поседовање, или је лажна и онда сте у невољи. У класичном примеру ошамућујуће магичне представе, приказане од једног Хинду “светог човека” изненада прекинутом тихом Православном молитвом, (9) нема сумње о демонској природи тог чуда (што баца мало светла о условима високо хваљене Хинду толеранције), али са друге стране, његов цео смисао и моћ је био у показивању запањеним гледаоцима, врло стварне слике из њихове прошлости!
Из бројних догађаја, а некада из личног искуства, знамо да силе мрака, т.ј. демони, могу открити извесне истине човеку, често са опипљивим добрима за касније (откривено благо, кључна упозорења дата, обезбеђен начин лецења, итд.). Разлог иза тих краткорочних користи је врло једноставан: да намами људе на дугорочно покоравање горепоменутим силама... Да ли се то увек дешава на тај нацин? Није неопходно: Бог је милостив, даје човеку решење и снагу за борбу са невидљивим угњетачима, даје му снагу да их се ослободи и да се врати Богу – основно, као у свачијој духовној борби. Да ли је онда изговор, када се неко умеша са овим силама и користи њихове користи?
Још једна важна напомена: у нашим данима, глупог псеудо-научног материјализма, такође је врло уобичајено да се одбаци свако “духовно искуство” као илузија или превара. И шта мислите, ко је најсрећнији због тако популарног “стања негирања”?
Суочени са питањима типа: “Да ли верујете у вештице?”(врачаре, зле духове, клетве, итд.) цак су и неки верни Хришћани брзи да одговоре једним недвосмисленим “НЕ!” уместо посматрања: “Ја немам везе са веровањем у њих, знам о њима – али они су злогласни због варљиве светлости.“
Можемо сазети нашу процену невидљиве стварности у Источним религијама следећим. Да ли је права, т.ј. ни варљива, ни фантастична? – јесте. Да ли је истинита, т.ј. да ли исправно осликава објективни свет? – понекад. Да ли је божанска, т.ј. да ли испољава Једног Бога у Тројици? – никада.
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Пут дроге као стаза ка Небесима
За дроге није потребан никакав увод. „Један млади човек“, говори Отац Дамаскин о својим Зен годинама, „... причао ми је како он, када је на дрогама ,иде све даље и даље, дубље и дубље, у самог себе...“ (4)
Онда, наравно осуђује такву потрагу: „Да ли је та Коначна Стварност, Безлична Сила универзума, онда нешто што данашњи људи могу познати, тако што просто узму кап дроге, док су се сви свети људи протеклих векова борили кроз њихове животе да Га познају?...“ Али оно што је за Православног аутора само жива илустрација лудости његових несрећних сапутника на духовном путу, није реторичко питање за неког другог са другачијом позадином. Уствари, многи озбиљни аутори који су се бавили тим питањем дошли су до дефинитивног Да као одговора.
Један од њих, вероватно међу најозбиљнијима, Станислав Гроф, доктор, психијатар који је провео многе године проуцавајуци дејства LSD на својим пацијентима, када такво истразивање још није било дозвољено из политичко-социолошких разлога. Његова књига, (5) која је збир његових клиничких студија, представља јединствено интересантан документ, који описује широку раноликост случајева са „необичним искуствима“ од скептичних, па чак и до антагонистичних погледа, (на несрећу, у великом степену иза нормалних граница пристојности).
Али вероватно случај највреднији запажања, иако стварно није представљен као „случај“, је случај самог аутора: часни професионалац, изврсни Фројдовац и материјалиста до сржи, чији је поглед на свет разбијен буквално на „капи дроге“, који је он преносио својим пацијентима (који, уосталом није патио ни од једне болести већ добровољно пристајао да буде тестиран са новим супстанцама).
Ово није место да се даје коментар опсежну студију др Грофа: погледајмо само на кратко у оно што се може звати „религиозно искуство“. Књига је заиста пуна таквих „искустава“ и може служити као прикладни приручник о религиозним култовима: Адонис, Афрички племенски ритуали, Ахура Мазда, Ариман, анимизам, Аполо, Астарте, заједница Атман-Браман, Вавилонска религија, баханалије, трбушни плес, црна магија, Црне Мисе, Црна Субота, Бодисатва, Буда, Буда, Буда, Буда... (да не направимо грешке, све студије су узеле место у Чехословачкој и САД). Очигледно је то било пре доба Политицке Коректности; али не би било чудно да се спомене уопште Хришћанство? Па, “Хришћанска искуства” су поменута, само пар пута, као у листи најпопуларнијих предмета самоидентификације: “… Император Нерон, Адолф Хитлер, Јосиф Стаљин, Абрахам Линколн, Џон Ф. Кенеди, Фрањо Асишки, Тереза, Исус Христос, Буда и шри Рамана Махариши”, (5) или друга листа “духовних водича и просветљених бића”: “Шри Рамана Махариши, Рамакришна, Шри Ауробиндо, Ганди, или Исус Христос”.
Као промишљено урађено (не од самог др Грофа, сигурно је: изгледа да је он прилично искрен и понекад наиван) да противтежи свим превише очигледним закључцима, постоји случај са књигом посебно Хришћанских искустава, само једна али поприлично опсежна и описана у детаље, једног клирика који је био под “применом LSD-а”. Заиста је заснована на Хришћанским сликама, пуна Хришћанских начела и размишљања. На начин који се може оценити као трезвен, достојан поверења и снажног израза, свештеник описује шта му се десило у свету, који је открио.
Низ ралицитих сена повезаних са смрћу, покренуло га је ка универзалној визији, према опажању неке универзалне Целине. Коначно, кулминира као следеће: “Сада су паника, терор нестали; све је остављено што је представљало дусевну патњу и бол, док сам учествовао у смрти свих људи. Почео сам да искушавам страдања Господа нашег Исуса Христа. Био сам Христос, али истовремено и свако други као Христос и сви упокојени (уп. Гал 2;19-20)… У то време у мом искуству више није било никакве забуне; виђења су била савршено јасна. Бол је био снажан, а патња је била, била као агонија. То је било у тренутку када је суза Крви са Лица Бозијег почела да тече. Нисам видео Лице Божије, али Његова суза је почела да тече, и кренула је да тече над целим светом, као да је Сам Бог учествовао у смрти свих људи...“
Можете да застанете управо овде у потпуној збуњености: да ли је заиста, Коначна Стварност у капи дроге, уз наш суд небожанске природе таквих „искустава“ оборена? Можете чак поцети да се молите, да је демонска замка постављена, да Господ да знак, - и гле, то је управо ту, у следећој реценици: „Ми смо направили сопствени пут у погребној поворци према Голготи... Био сам распет са Христом и свим људима на Крсту...“
Сачекајте мало: постојала је заиста велика гомила која се кретала у поворци према Голготи, али ни у ком случају нису сви људи ишли да умру са Христом. Они су сви ишли да Га убију, или да се радују док гледају како Га убијају и они су радили само то. И то чини целу разлику.
Ово се може звати „срећан крај“ (за читаоца, иако не за несрећног свештеника), захваљујући милости Божијој која је дозволила такво сведочење и професионалном интегритиету доктора Грофа који је то забележио. Не заборавимо да међутим, безазлени исход сусрета са незграпном „духовношћу“, било да је изазвана LSD или не, не сме никада да се узима за готово.
За дроге није потребан никакав увод. „Један млади човек“, говори Отац Дамаскин о својим Зен годинама, „... причао ми је како он, када је на дрогама ,иде све даље и даље, дубље и дубље, у самог себе...“ (4)
Онда, наравно осуђује такву потрагу: „Да ли је та Коначна Стварност, Безлична Сила универзума, онда нешто што данашњи људи могу познати, тако што просто узму кап дроге, док су се сви свети људи протеклих векова борили кроз њихове животе да Га познају?...“ Али оно што је за Православног аутора само жива илустрација лудости његових несрећних сапутника на духовном путу, није реторичко питање за неког другог са другачијом позадином. Уствари, многи озбиљни аутори који су се бавили тим питањем дошли су до дефинитивног Да као одговора.
Један од њих, вероватно међу најозбиљнијима, Станислав Гроф, доктор, психијатар који је провео многе године проуцавајуци дејства LSD на својим пацијентима, када такво истразивање још није било дозвољено из политичко-социолошких разлога. Његова књига, (5) која је збир његових клиничких студија, представља јединствено интересантан документ, који описује широку раноликост случајева са „необичним искуствима“ од скептичних, па чак и до антагонистичних погледа, (на несрећу, у великом степену иза нормалних граница пристојности).
Али вероватно случај највреднији запажања, иако стварно није представљен као „случај“, је случај самог аутора: часни професионалац, изврсни Фројдовац и материјалиста до сржи, чији је поглед на свет разбијен буквално на „капи дроге“, који је он преносио својим пацијентима (који, уосталом није патио ни од једне болести већ добровољно пристајао да буде тестиран са новим супстанцама).
Ово није место да се даје коментар опсежну студију др Грофа: погледајмо само на кратко у оно што се може звати „религиозно искуство“. Књига је заиста пуна таквих „искустава“ и може служити као прикладни приручник о религиозним култовима: Адонис, Афрички племенски ритуали, Ахура Мазда, Ариман, анимизам, Аполо, Астарте, заједница Атман-Браман, Вавилонска религија, баханалије, трбушни плес, црна магија, Црне Мисе, Црна Субота, Бодисатва, Буда, Буда, Буда, Буда... (да не направимо грешке, све студије су узеле место у Чехословачкој и САД). Очигледно је то било пре доба Политицке Коректности; али не би било чудно да се спомене уопште Хришћанство? Па, “Хришћанска искуства” су поменута, само пар пута, као у листи најпопуларнијих предмета самоидентификације: “… Император Нерон, Адолф Хитлер, Јосиф Стаљин, Абрахам Линколн, Џон Ф. Кенеди, Фрањо Асишки, Тереза, Исус Христос, Буда и шри Рамана Махариши”, (5) или друга листа “духовних водича и просветљених бића”: “Шри Рамана Махариши, Рамакришна, Шри Ауробиндо, Ганди, или Исус Христос”.
Као промишљено урађено (не од самог др Грофа, сигурно је: изгледа да је он прилично искрен и понекад наиван) да противтежи свим превише очигледним закључцима, постоји случај са књигом посебно Хришћанских искустава, само једна али поприлично опсежна и описана у детаље, једног клирика који је био под “применом LSD-а”. Заиста је заснована на Хришћанским сликама, пуна Хришћанских начела и размишљања. На начин који се може оценити као трезвен, достојан поверења и снажног израза, свештеник описује шта му се десило у свету, који је открио.
Низ ралицитих сена повезаних са смрћу, покренуло га је ка универзалној визији, према опажању неке универзалне Целине. Коначно, кулминира као следеће: “Сада су паника, терор нестали; све је остављено што је представљало дусевну патњу и бол, док сам учествовао у смрти свих људи. Почео сам да искушавам страдања Господа нашег Исуса Христа. Био сам Христос, али истовремено и свако други као Христос и сви упокојени (уп. Гал 2;19-20)… У то време у мом искуству више није било никакве забуне; виђења су била савршено јасна. Бол је био снажан, а патња је била, била као агонија. То је било у тренутку када је суза Крви са Лица Бозијег почела да тече. Нисам видео Лице Божије, али Његова суза је почела да тече, и кренула је да тече над целим светом, као да је Сам Бог учествовао у смрти свих људи...“
Можете да застанете управо овде у потпуној збуњености: да ли је заиста, Коначна Стварност у капи дроге, уз наш суд небожанске природе таквих „искустава“ оборена? Можете чак поцети да се молите, да је демонска замка постављена, да Господ да знак, - и гле, то је управо ту, у следећој реценици: „Ми смо направили сопствени пут у погребној поворци према Голготи... Био сам распет са Христом и свим људима на Крсту...“
Сачекајте мало: постојала је заиста велика гомила која се кретала у поворци према Голготи, али ни у ком случају нису сви људи ишли да умру са Христом. Они су сви ишли да Га убију, или да се радују док гледају како Га убијају и они су радили само то. И то чини целу разлику.
Ово се може звати „срећан крај“ (за читаоца, иако не за несрећног свештеника), захваљујући милости Божијој која је дозволила такво сведочење и професионалном интегритиету доктора Грофа који је то забележио. Не заборавимо да међутим, безазлени исход сусрета са незграпном „духовношћу“, било да је изазвана LSD или не, не сме никада да се узима за готово.
- Poruka
- 89.439
Прво питање.. Да ли си ти ово што си постовао и прочитао?
друго ... Шта о свему овоме мислиш?
и треће... Извор?
друго ... Шта о свему овоме мислиш?
и треће... Извор?
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Прво питање.. Да ли си ти ово што си постовао и прочитао?
друго ... Шта о свему овоме мислиш?
и треће... Извор?
Прво питање...јесам
друго....
Ово мислим....тј..да су то лажне религије, које одводе човека од вечне заједнице са Богом....ево једног примера....
--------------------
Свакодневна Јутарња молитва будистичких монаха
У будистичким манастирима Тибета и Монголије, свакодневна јутарња служба почиње од приношења крвне жртве „чувару вере Џамсаману и осталим суровим божанствима и дусима“, „божанским џелатима и смртоносцима непријатељима вере и врлине“, уз молитву:
„Призивам владику живота, који је основао своје пребивалиште у југо-западној земљи трупова, велике црвене џелате и шимнусе, који не одступају од заповести Џамсамарана [1] и његове саборце, одајем им почаст великим морем различите крви. Ом-ма-хум...
Све непријатељске силе и препреке, према својим строгим и суровима законима, претворите у прах... Оног који је отворио уста и обнажио очњаке и који има три ока на свом страшном лицу и који је повезао у плетеницу своју тамно-плаву косу, који је ставио на севе круну од лобања и бројанице, величанственог витеза, надареног лицем, које је немогуће гледати, тебе хвалим!
Грешницима који дижу преграде ламству, свима који се држе јеретичког учења. Покажите вашу снагу и спасите, о спасоносни. Пославши одозго шимнусе, који раде ножевима, зграбите непријатеље мрежом, прибодите их чивијама, исеците мачевима, прсотрелите стрелама, прободите копљима, исисајте им срце! Али, натеравши их да заврше своје, истински зло бивствовање, спасите њихове душе! Прекините живот ових злобних непријатеља! Плот, крв и кости њихове једите својим устима! Примите ову жртву плоти и крви омражених непријатеља!
Упутите ме на пут врлине, али казните непријатеље очигледним знамењима! Уништите непријатеље ламства и вере уопште, јер ћете само тим путем сачувати веру и свештено учење!“
Далај Лама који од раног јутра чита такве молитве, најособенији је од свих, познатих нам добитника Нобелове награде за мир.
Ђакон Андреј Курајев
„Паганизам и Хришћанство“
треће........
извор..
http://www.pravoslavni-odgovor.com/
- Poruka
- 6.079
"Carski sin Indije uči dušu moju, da se isprazni potpuno od svega semena i useva sveta, i otpadne od svih zmijskih prelesti nemoćne i senovite materije, pa da kao prazna, mirna, čista i blažena Nirvana čeka. Slava neka je Budi, carskom sinu i neumitnom učitelju naroda svog!"
"Molitve na jezeru"
Vladika Nikolaj Velimirović
"Molitve na jezeru"
Vladika Nikolaj Velimirović
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
Dragi naš pravoslavni prijatelju, olako sudiš o nečemu što izgleda da ne poznaješ.
Kad je takva situacija, nje loše prvo pitati, pa posle suditi. Naravno, za to pre svega treba imati dobru volju.
ti je imaš, verujem, čim si nam se pridružio na ovoj temi.
Kad je takva situacija, nje loše prvo pitati, pa posle suditi. Naravno, za to pre svega treba imati dobru volju.
ti je imaš, verujem, čim si nam se pridružio na ovoj temi.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
- Poruka
- 89.439
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Онолики текстови а ти само то мислиш?
Ја будизам не видим као религију, већ као науку.
А и ова молитва ти је изгледа "НА НАУЧНОЈ БАЗИ" ???
Свакодневна Јутарња молитва будистичких монаха
У будистичким манастирима Тибета и Монголије, свакодневна јутарња служба почиње од приношења крвне жртве „чувару вере Џамсаману и осталим суровим божанствима и дусима“, „божанским џелатима и смртоносцима непријатељима вере и врлине“, уз молитву:
„Призивам владику живота, који је основао своје пребивалиште у југо-западној земљи трупова, велике црвене џелате и шимнусе, који не одступају од заповести Џамсамарана [1] и његове саборце, одајем им почаст великим морем различите крви. Ом-ма-хум...
Све непријатељске силе и препреке, према својим строгим и суровима законима, претворите у прах... Оног који је отворио уста и обнажио очњаке и који има три ока на свом страшном лицу и који је повезао у плетеницу своју тамно-плаву косу, који је ставио на себе круну од лобања и бројанице, величанственог витеза, надареног лицем, које је немогуће гледати, тебе хвалим!
Грешницима који дижу преграде ламству, свима који се држе јеретичког учења. Покажите вашу снагу и спасите, о спасоносни. Пославши одозго шимнусе, који раде ножевима, зграбите непријатеље мрежом, прибодите их чивијама, исеците мачевима, прсотрелите стрелама, прободите копљима, исисајте им срце! Али, натеравши их да заврше своје, истински зло бивствовање, спасите њихове душе! Прекините живот ових злобних непријатеља! Плот, крв и кости њихове једите својим устима! Примите ову жртву плоти и крви омражених непријатеља!
Упутите ме на пут врлине, али казните непријатеље очигледним знамењима! Уништите непријатеље ламства и вере уопште, јер ћете само тим путем сачувати веру и свештено учење!“
- Poruka
- 89.439
А јел ти ја личим на будистичког монаха?А и ова молитва ти је изгледа "НА НАУЧНОЈ БАЗИ" ???
Први пут ово читам у животу и стварно не знам о чему се ради.
На основу онога што ја о будизму знам, не могу да схватим зашто би и један будиста изговорио такве речи.
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
Kojice, ne vredi objašnjavati nekom ko je već ubeđen u nešto. Tako i naši pravoslavni prijatelji nisu na ovu temu došli da nauče nešto o budizmu, već da nas, nekakvim opskurnim citatima i falsifikatima, poduče o nečemu što sami ne poznaju. Ali svako najbolje svoju veru pokazuje delima, a ne rečima. Zato ću se ja i uzdržati od dalje "diskusije".
Neka vam je Bog u pomoći. Kojem god da se molite.
Neka vam je Bog u pomoći. Kojem god da se molite.