Будизам...

[ukupno]

P: Zašto ima toliko budističkih škola?

O: Mnogo je različitih vrsta šećera -- braon šećer, beli šećer, šećer u kockama, sirup i šećer u prahu, ali je sve to šećer i ukus mu je sladak. Proizvodi se u različitim oblicima, tako da se može koristiti na različite načine. Sa budizmom je isto: postoji theravada budizam, zen budizam, škola čiste zemlje, jogaćara budizam i vađrajana budizam, ali je sve to učenje Bude i ima isti ukus -- ukus slobode. Budizam je evoluirao u različite forme kako bi bio relevantan za različite kulture u kojima postoji. Bio je reinterpretiran tokom vekova, kako bi ostao relevantan za nove generacije. Spolja gledano, vrste budizama koje danas imamo mogu izgledati vrlo različite, ali u središtu svih njih jesu četiri plemenite istine i isto tako plemeniti osmostruki put. Sve glavne religije, uključujući budizam, podelile su se u škole i pravce. Možda je razlika između budizma i nekih drugih religija u tome što su njegove različite škole uvek bile vrlo tolerantne i prijateljski nastrojene jedna prema drugoj.

 

[ukupno]

P: Čuo sam da se Budino učenje nekada naziva srednji put. Šta taj pojam znači?

O: Buda je plemenitom osmostrukom putu dao i alternativni naziv, majjhima patipada, što znači "srednji put". Ovo je vrlo važan naziv, jer nam sugeriše da nije dovoljno samo slediti put, već da njime treba da idemo na određeni način. Ljudi mogu postati vrlo rigidni u vezi sa religijskim pravilima i na kraju se pretvoriti u prave fanatike. U budizmu pravila treba slediti i uz to vežbati na izbalansiran i razuman način, koji izbegava ekstreme i preterivanja. Drevni Rimljani su imali izreku: "Umerenost u svim stvarima" i budisti bi se potpuno saglasili sa ovim.

 

[jerohinac]

Gimnazijalac
Re: Будизам..

Znas kako neke stvari se ne daju objasniti vec osetiti...Tako je i ovde slucaj...

Mogu da prihvatim da se mnogo toga može...osetiti...na razne načine.Medjutim kako će dete od 4,5,6, 7, 8,9,10 godina da oseti bilo kakvu veru da bi spoznalo etiku a pri tom će brzo učiti i naučiti šta može a šta ne može da čini.Tako će putem saznanja šta može a šta ne može,postpeno učiti šta je dopušteno a šta ne u moralnom smislu.

Nemoj pod pojam ... osetiti...podvoditi ono što ovde nije slučaj.

 

[jerohinac]

ukupno
Re: Будизам...

Vidim da radi linkić.A šta misliš...da li bi bilo jednostavnije da uradimo ovako...Svako ko želi da sazna sve o Budizmu jednostavno klikne na...

http://www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/dhp.html

i sazna sve.Mislim da je to najbolje na netu o Budizmu a da je Čedomir Veljačić napisao najbolje knjige o Budizmu u svoje vreme.

 

[ukupno]

@ Jerihonac

Ma nemam ja ništa protiv. Neka klika ko gde hoće.


P: Čitao sam da je budizam samo jedna vrsta hinduizma. Je li to tačno?

O: Ne, nije. Budizam i hinduizam dele mnoge etičke ideje, koriste zajedničku terminologiju kao što su reči kamma, samadhi i nirvana, a i oba su nastala u Indiji. To je navelo neke ljude da pomisle kako su oni jedno te isto ili barem vrlo slični. Ali kada odemo dalje od površnih sličnosti, vidimo da su te dve religije sasvim različite. Na primer, Hindusi veruju u vrhovnog boga, dok budisti ne veruju. Jedno od centralnih učenja hindusitičke socijalne filozofije jeste ideja kasta, koja se u budizmu odlučno odbacuje. Ritualno pročišćavanje je u hinduizmu važna praksa, ali ona nema mesta u budizmu. U budističkim tekstovima Buda se često prikazuje kako kritikuje ono čemu podučavaju bramani, hinduistički sveštenici, a oni su sa svoje strane isto bili vrlo kritički nastrojeni prema njegovim idejama. To se ne bi događalo da su budizam i hinduizam isto.

 

[Gimnazijalac]

Gimnazijalac
Re: Будизам..



Mogu da prihvatim da se mnogo toga može...osetiti...na razne načine.Medjutim kako će dete od 4,5,6, 7, 8,9,10 godina da oseti bilo kakvu veru da bi spoznalo etiku a pri tom će brzo učiti i naučiti šta može a šta ne može da čini.Tako će putem saznanja šta može a šta ne može,postpeno učiti šta je dopušteno a šta ne u moralnom smislu.

Nemoj pod pojam ... osetiti...podvoditi ono što ovde nije slučaj.

Ajde da se vratim na ono sto te je iznenadilo kad sam pomenuo etiku u religiji...
Tebi je to neshvatljivo,ali pokusacu da ti malo pojasnim zasto mislim tako...Etika jeste filozofska disciplina koja proucava moral.Moral je svest pojedinca o dobru i zlu...A ti meni reci ne uce li nas sve religije u svojim spisima sta je dobro sta je lose...7 smrtnih grehova, 10 zapovesti...I kako treba da se ponasamo...Religija je mnogo sirok pojam i ne moze se objasniti u par recenica ali ja izdvajam ono sto je za mene najbitnije...Moral...Tako i u Budizmu u zapovestima imas tacno objasnjeno sta je dobro a sta je lose, cega bi trebalo da se pridrzavas a sta da izbegavas (npr. Alkohol)...
I jos nesto spomenuo si ateiste koji po tebi nisu vernici jer ne veruju u boga.Recu ti da su ateisti najveci vernici jer je njihova vera najjaca i sastoji se u tome da po njima Bog ne postoji...
Vidim da si dobro upoznat sa ovom disciplinom (religijama) i to mi je drago da mogu sa nekim da prokomentarisem i razmenim misljenja...

 

[gost 88651]

alles_gut
Re: Будизам...



Možda će ''inspektor'' biti zadovoljan odgovorom ali meni tvoj odgovor liči na sve ali na neki odgovor majmanje.

Zen nije stanje ili ne stanje uma.O tome prvenstveno uči Šri Činmoj koji je od svega uizeo po malo.A zen je nešto malo teže shvatljivo.Za zen se kaže ovako...

Ako se nadješ na putu do Zena, budi siguran da si na pogrešnom putu.
Zen nije nista magično. Možeš ga videti baš sad ispred tebe, pred tvojim je očima.
Baci sva mišljenja, predrasude i teorije sve dok ne ostane bas ništa. Onda baci to nista.
Ušenje Zena zahteva tvoju stalnu i nekolebljivu nepažnju.
Ako kreneš da trazis Zen, Zen će doći da nadje tebe.
Ima mnogo čudnih stvari koje se tiču Uma, na primer Um ne poseduje spoljašnjost.
Nečes nikad razumeti Zen na način na koji razumeš algebru, ali je moguće da češ ga razumeti na način na koji razumeš disanje.
Nirvana nije nimalo slična Raju - u Nirvanu ne možes da odes. Sve što možeš da uradiš je da shvatiš i spoznaš da si već u njoj.
U Zenu ne postoje loši dani. Svaki dan je dobar dan.
Zen nije hanzaplast. Ne možeš ga zalepiti kao prvu pomoć po potrebi. Ako želis ono sto moze da ti da, moraš da počneš da radiš na tome.


Konačni cilj učenja zena je satori ili ti prosvetljenje.Medjutim,put do istog je malo različit od ostalih ''prosvetljenja''. U zenu nema asana za meditaciju...Ne gubi vreme uceci poziciju lotusa . Utrnule noge nisu Zen!

A znaš li šta je Buda po učenju zena..."Neki monah je upitao Umona: "Sta je buda?". Umon je odgovorio: "Stap za brisanje izmeta!"

Četiri osnovna načela zena, u kojima je sažet pristup učenja su:

1. Poseban prenos mimo svetih tekstova.
2. Neovisnost o rečima i slovima.
3. Izravno ukazivanje na um.
4. Uviđanje vlastite prirode i postizanje budastva.

Eto toliko da imaš neku predstavu o zenu koliko toliko.A da napomenem da je sve to manje ili više poreklom iz taoizma one energije,onog puta,onog iz čega su proizašle sve kasnije nastale religije.

Ti, očigledno, ne razlikuješ Zen i Zen Budizam, kao što ne razlikuješ religiju i religiozni sistem.

Mali hint:

Zen = religija = re ligiare = ponovna sveza

Da pojednostavim još malo:

Zen je cilj, a Zen Budizam je jedan od načina stizanja do cilja;

Religija je cilj, a religiozni sistem je jedan od načina stizanja do cilja.

...

Evo i pesma:

EFEKAT PORAZA

nikud ne idi bez notesa, kaže
i ne pij previše, piće otupljuje
senzibilnost,
ne propuštaj čitanja poezije,
uoči pauze pri disanju,
a kad ti čitaš
uvek ublaži
umanji značaj, gomila je pametnija
nego što bi čovek pomislio,
a kad nešto pišeš
ne šalji odmah,
odloži na dve nedelje u fioku,
zatim izvadi i pogledaj
i ispravljaj, ispravljaj,
sabij redove kao klinove što drže nosače
mosta od pet milja,
i drži notes kraj kreveta,
javiće ti se misli iščeznuti i propasti
ako ih ne zapišeš.
i nemoj da piješ, svaka budala može
da pije, mi smo ljudi koji pišu.

za tipa koji nikad nije umeo da piše
bio je manje-više kao i
ostali: zaista je umeo da kenya
o tome.

Bukowski

 

[jerohinac]

ukupno
Re: Будизам...

Hajde da se vratimo malo u neka ranija vremena.Možda će biti zanimljivo nešto o Budama onako uopšteno.

U budizmu sve Bude nisu iste i nisu na istim nivoima.Ima nekih 6 nivoa budinstava. Prvi je Iskonski primordijalni, Pra-buda (Adi-Buddha).Onda slede Bude meditativnog nivoa Dhuani Bude kao emancije Pra Bude ili Nebeske Bude.To su Amitabha (Buda večnog svetla), Akšobhja (Nepokolebljivi), Vajročana (Suncoliki), Ratnasambhava (Dragoceni), i Amoghasidhi (Silni). Oni se se često prikazuju u mandalama, raspoređeni u vidu krsta, obično sa Vajročanom u sredini. Predstavljaju se antropomorfno, ili apstraktno (sa krugovima u pet boja).

Vajročanino središnje mesto kasnije dovodi do toga da se on izjednačava sa Pra-budom (u japanskom, tantričkom budizmu, šingonu).A postoje tri nebeske bude Avalokitešvara (otelovljenje milosrđa i saosećanja), Samantabhadra (otelovljenje delanja i predanosti) i Manjđušri (otelovljenje mudrosti).Na četvrtom nivou su Šakjamuni (Sidharta) Gautama, koji je otelovljen (istorijski Buda, VI-V vek pre n.e.) i Maitreja koji tek treba da bude (da dođe).

Petu ravan čine ljudi-bodhisatve, a šestu ostali ljudi (budisti, ili ne-budisti).

Zanimljivo je verovanje u Amitabha Budu jer se kao verom u njega može dobiti nešto kao čista zemlja nakon smrti nešto što je budistički raj.Veoma su zanimljive i Bude Avalokitešvara i Maitreja.Buda Avalokitešvara je pomagao ljudima u nevoljama pa zbog toga bejaše veoma prihvatljiv.

Čvrst u saznanju,
Avalokitešvara nadgleda
Bića slomljena i namučena,
Gonjena bezbrojnim mukama i nevoljama.
Svojom dubokom mudrošću,
Usavršen u čarobnim moćima,
On može spasti napaćeni svet.
Uvežbane pronicljivosti i vešt u postupanju,
Nema zemlje, nema mesta u svetu
Gde on neće biti.

Zato ga stalno imaj na umu,
Avalokitešvaru, čisto biće
Nikad u njega ne sumnjaj.
U bolu, u nesreći, u smrti On je spasilac, utočište i podrška.
Savršen u svim vrlinama,
Sva bića nadgleda blagonaklono,
Taj okean milosti,
Avalokitešvara obožavani (Saddharmapundarika XXIV, 17-27).

Buda Maitreja pomaže mrtvima i čeka neki svoj red da se zvanično pojavi sa posebnom misijom.

I imam pitanje ako budeš voljan da mi odgovoriš.U Višnu purani(VIII,17) i Bhagavata purani (I,3,24) piše da je deveta inkarnacija-otelovljenje Višne bila Buda Gautama. Nekako mi nije jasno o čemu se tu radi.Meni su poznata neka tumačenja alime veoma interesuje tvoje mišljenje.

Isto tako me interesuje tvoje mišljenje u vezi sa desetom inkarnacijom-otelovljenjem Višne koja tek treba da se dogodi i to u vidu ogromnog Kalkija

Taj Kalkija će jahati na belom konju (nešto mi poznato) imaće strašno oružije,
pa še svojom silom uništiti svo zlo pa će onda nastati novo doba.

Nešto mi to mnogo isto kao onaj Biblijski armagedon.

 

[jerohinac]

Gimnazijalac
Re: Будизам...

Religija je mnogo sirok pojam i ne moze se objasniti u par recenica ali ja izdvajam ono sto je za mene najbitnije...Moral...Tako i u Budizmu u zapovestima imas tacno objasnjeno sta je dobro a sta je lose, cega bi trebalo da se pridrzavas a sta da izbegavas (npr. Alkohol)...

U potpunosti razumem poentu tvoje priče.Jedino što si malo nesmotreno diskusiju započeo sa etikom.No hajde,bilo kako je bilo...idemo dalje.Apsolutno mi je prihvatljivo ono,kada kažeš,da je u smislu religije tebi najbitnije ono ...moral.Medjutim,nemogu da prihvatim ''moral'' u kontekstu zapovesti.

Zašto misliš da čovek može da bude moralan samo ako mu neko da neke zapovesti uz pretnju kaznom.Po meni je nekako ''jadan'' onaj moral koji je ishod nekih zapovesti i pretnji kaznom.

Moralnom čoveku nisu potrebne zapovesti da bi bio moralan.Nemoralnog čoveka nikakve zapovesti ne mogu sprečiti da bude nemoralan.A onda si naveo onaj primer u vezi sa alhoholom.To je ona četvrta zapovest u Budizmu.I o čemu se tu radi...Čovek koji je izuzetno moralan proslavljajući recimo rodjendan detetu,popije čašicu dve alhohola pa tako proizuilazi da ...nije moralan. Ja to ne mogu da prihvatim.A onda kako ima veliki broj ljudi koji ne koriste alhohol,proizilazi da su samim tim moralni a što nikako ne može da se prihvati.Postoje ljudi koji gemnetski nisu ''predodredjeni'' ka alhoholu ali znaju i mogu biti i te kako nemoralni.A sa druge strane postoje i da kažem alhoholičari koji su sasvim solidni vernici.

I jos nesto spomenuo si ateiste koji po tebi nisu vernici jer ne veruju u boga.Recu ti da su ateisti najveci vernici jer je njihova vera najjaca i sastoji se u tome da po njima Bog ne postoji...

Ne mogu eksplicitno da tvrdim ali mislim da je ovo pogršeno.Vera se zasniva na verovanju na veri u nešta.Naglašavam...verovati
kako ateisti mogu biti najveći vernici zbog toga što neveruju ...

Suština vere je u verovanju,svaka religija se zasniva na veri pa je onda nekako apsurdno da su ateisti najveći vernici,jer ne veruju.Mogao bih detaljno da ti obrazlažem suštinu vere ali mislim da nema potrebe.

Vidim da si dobro upoznat sa ovom disciplinom (religijama) i to mi je drago da mogu sa nekim da prokomentarisem i razmenim misljenja...

Na neki način sam fascioniran religijama a pogotovo onim starim.Prosto sam zaljubljenik religije kao religije.Uvek možemo diskutovati o tome.O istoriji religije,filozofiji religije i svemu u vezi sa religijama.

Kako si zainteresovan za Budino učenje,evo jednog kratkog razgovora u smislu Budinog shvatanja vremena i prolaznosti...

- Da li su oko... oblik... opažajna svest, stalni ili prolazni?
- Prolazni, poštovani gospodaru.
- A ono što je prolazno, da li je to bol ili radost?
- Bol, poštovani gospodaru.
- Da li je ispravno smatrati ono što je prolazno, bolno i podložno promeni kao »ovo je moje, to sam ja, to je moje sopstvo«?
- Ne, poštovani gospodaru.

 

[jerohinac]

alles_gut
Re: Будизам...

Ti, očigledno, ne razlikuješ Zen i Zen Budizam, kao što ne razlikuješ religiju i religiozni sistem.Mali hint:
Zen = religija = re ligiare = ponovna sveza
Da pojednostavim još malo:
Zen je cilj, a Zen Budizam je jedan od načina stizanja do cilja;
Religija je cilj, a religiozni sistem je jedan od načina stizanja do cilja.

Tebe je teško razumeti.Prethodni put napisa...zen je stanje uma...ili ne-uma
A kada sam ti objasnio da zen nije nikakvo stanje već da je cilj ka satoriju,sada mi pišeš...zen je cilj...Daj bre priberi se malo.

I još mi na sve to napisa da ja ne razlikujem Zen od Zen Budizma i religiju od religioznog sistema.Imaš ti pravo da misliš tako,nemam ja protiv.Ali zbog sebe,pogledaj malo ono tvoje...zen je stanje uma... pa uporedi sa ovim...zen je cilj...

A što se tiče religije i religioznog sistema možemo da diskutujemo ali je potrebno da znaš ono elementarno iz sociologije religije.

A što se tiče pesmice meni je veoma zanimljiv onaj deo...

a kad nešto pišeš
ne šalji odmah,
odloži na dve nedelje u fioku,
zatim izvadi i pogledaj
i ispravljaj, ispravljaj, a ti pokušaj da shvatiš zašto

A o dubokom smislu zena,evo jednog malog dijaloga....


- Konfučije je rekao: "ništa ne krijem od tebe." Isto tako ni zen ništa ne krije od tebe.
- Jos uviek mi izmiče.
- Podji samnom na drugu stranu planine.
- Osečaš li miris cveća?
- Vidi ni ja nista ne krijem od tebe.
- Ovaj se zacudi!

A što se tiče Čarlsa Bukovskog napisao je i ovu pesmicu...

usmrćeni u sporednim ulicama sveta
promrzli pod zastavama
taoci svojih žena
odgajani u mraku za mrak
rigamo u zapušene šolje
u bednim sobama
punim bubašvaba i miševa
nije čudo što retko pevamo
danju ili u podne ili noću
besmisleni ratovi
besmislene godine
besmislene Ijubavi
i pitaju nas:
zašto pijete toliko?
eto, izgleda da su dani
stvoreni da
budu straćeni
godine i Ijubavi stvorene su da
budu straćene
ne možemo da plačemo,
i to pomaže smejanju -
to je kao izbacivanje
snova, ideala,
otrova.
ne tražite od nas da pevamo,
smejanje je naša pesma
jer sve je samo užasna šala.
Isus bolje da se smejao na krstu,
to bi okamenilo njegove ubice.
sada ima više ubica nego ikad
i ja pišem pesme za njih.

A zanimljiva mu je knjiga...

Napomena.Kako sam imao ''problema'' pri pisanju naznači mi da li si ...muško ili žensko...to nisam mogao da skapiram...pa sam bio primoran da sklapam neke rečenice onako uopštene.

 

[gost 88651]

A kada sam ti objasnio da zen nije nikakvo stanje već da je cilj ka satoriju,sada mi pišeš...zen je cilj...Daj bre priberi se malo.

Cilj ka satoriju...prvi put čujem za ovakvu konstrukciju.

Čuo sam za put ka nečemu, ali za cilj ka nečemu...ma, važno da je tebi jasno.

...

 

[jerohinac]

alles_gut
Re: Будизам...

Cilj ka satoriju...prvi put čujem za ovakvu konstrukciju.
Čuo sam za put ka nečemu, ali za cilj ka nečemu...ma, važno da je tebi jasno.

Zgranut sam.A bio sam u uverenju da diskutujem sa nekim ko barem elementarno poznaje materiju o kojoj priča.

Pošto nisi čuo i pošto blagog pojma nemaš o tome pokušaj da upamtiš...

Glavni cilj zen budizma jeste "Satori", tj. "Prosvetljenje". Ono podrazumeva ukidanje dihotomicne vizije sveta, tj nestajanje opazajne barijere izmedju Ja i Kosmosa, subjekta i objekta, posmatracha i posmatranoga, dobra i zla...

Ako želiš kasnije ti mogu detaljno objasniti razliku izmedju cilja
i puta-načina njegovog dostizanja.

Sada ću ti samo napomenuti nešto o ''Koan-u'' kao onoj tački gde se razdvaja svesno od nesvesnog.Pa tako Suzuki kaže...

"Koan je u nama .Zen ucitelj samo ukazuje na njega kako bismo ga videli jasnije no do tada.Kad se koan iznese iz polja nesvesnosti u polje svesti kaze se da smo ga razumeli. Da bi doveo do tog budjenja ,koan ponekad uzima dijalekticki oblik, ali cesto, bar na izgled poprima oblik potpune besmislice."


Inače Budističko prosvetljenje se naziva ''tunwei''.A verovatno ne znaš da je zen učenje u Evropu doneo ušitelj Dešimanaru.

I konačno,da ponovim...satori je cilj učenja zen budizma...ili obrnuto...
cilj zen budizma je satori.

Biće mi drago ako to sada nije jasno samo meni, kako to ti napisa.

 

[gost 88651]

Da. Hvala, učitelju. Mislim da sam shvatio ono što je trebalo.

 

[ukupno]

I imam pitanje ako budeš voljan da mi odgovoriš.U Višnu purani(VIII,17) i Bhagavata purani (I,3,24) piše da je deveta inkarnacija-otelovljenje Višne bila Buda Gautama. Nekako mi nije jasno o čemu se tu radi.Meni su poznata neka tumačenja alime veoma interesuje tvoje mišljenje.

Isto tako me interesuje tvoje mišljenje u vezi sa desetom inkarnacijom-otelovljenjem Višne koja tek treba da se dogodi i to u vidu ogromnog Kalkija

Taj Kalkija će jahati na belom konju (nešto mi poznato) imaće strašno oružije,
pa še svojom silom uništiti svo zlo pa će onda nastati novo doba.

Nešto mi to mnogo isto kao onaj Biblijski armagedon.

Moram te razočarati.
Ja sam samo jedan nemaštoviti theravadin i nemam nikakav afinitet prema brojanju inkarnacija, je li deveta ili deseta. Isto tako me nešto ne inspirišu jahači ni na belom ni na crnom konju, iako znam da mnoge uzbuđuju te arhetipske slike. Ali ja u budizmu ne tražim uzbuđenje, već smirenje. Zato se i držim Budine definicije sopstvenog učenja, koju smo čini mi se već pominjali: "Ja, monasi, podučavam jedino nastanak patnje i prestanak patnje." Sve ostalo vidim kao istorijsku i folklornu naplavinu različitih struja unutar budizma, a i van njega. Ne kažem da to sa potcenjivanjem, već samo pokušavam da razdvojim šta je šta, te se onda skoncentrišem na ono što smatram za sebe bitnim. I da to praktikujem u svakodnevnom životu.

Eto, valda je i ovo neki odgovor


I da nastavim gde sam stao:

P: Buda je prekopirao ideju karme od hinduizma, zar ne?

O: Hinduizam podučava učenje karme i takođe reinkarnacije. Međutim, njegova verzija oba ova učenja se veoma razlikuje od budističkog. Na primer, hinduizam kaže da smo mi određeni svojom karmom, dok budizam kaže da nas ona samo uslovljava. Prema hinduizmu, jedna večna duša ili atman prelazi iz jednog života u drugi, dok budizam poriče da postoji takva duša, tvrdeći da je zapravo jedan neprekidno menjajući tok mentalne energije taj koji se preporađa. To su samo neke od mnogih razlika između ove dve religije u pogledu karme i preporađanja. Međutim, čak i da su budističko i hinduističko učenje sasvim identični, to ne bi nužno značilo da su budisti bez razmišljanja prekopirali ove ideje.

Ponekad se dešava da dva čoveka, sasvim nezavisno jedan od drugog, načine sasvim isto otkriće. Dobar primer za ovo je otkriće evolucije. Godine 1858, upravo pre nego što je objavio svoju čuvenu knjigu Poreklo vrsta, Čarls Darvin je ustanovio da je jedan drugi čovek, Alfred Rasel Valas, došao do ideje o evoluciji identične njegovoj. Darvin i Valas nisu kopirali jedan od drugog; umesto toga, proučavajući istu pojavu, došli su do istog zaključka u vezi sa njom. Isto tako, čak i da su hinduističke i budističke ideje o karmi i preporađanju iste, a nisu, to ne bi nužno bio dokaz kopiranja. Istina je da su kroz uvide stečene putem meditacije hinduistički mudraci stekli približnu ideju o karmi i preporađanju, koju je Buda kasnije razvio potpunije i preciznije.

 

[jerohinac]

alles_gut
Re: Будизам...

Da. Hvala, učitelju. Mislim da sam shvatio ono što je trebalo.

Mogao si i bez onog ''učitelju'' ali...nema veze.Drago mi je da moj trud nije bio uzaludan.

Budi mi pozdravljen uz ovaj zen dijalog o suštini zena...

- Šta je suština zena?
- Voleo bih ti reći...
- Ali baš mi je došlo da moram obaviti nuždu.
- Razmisli o tome - tako banalna stvar, pa ipak je moram sam za sebe obaviti.
- Mozes li ti to uraditi za mene?

Naravoučenije je jednostavno...sami i samo sami moramo doći do svojih odgovra na suštinska životna pitanja.Niko i apsolutno niko to ne može učiniti umesto nas.

 

[gost 105733]

Da bi se shvatio budisticki moral treba shvatiti ciljeve tog morala.
Budisticki moral je dvostruk.Postoji moral koji se svodi na konkretno delovanje,kroz delotvorno cinjenje dobra drugima .Ali ta vrsta morala se od strane ucenih budista smatra seljackom varijantom rezervisanom za obican narod..
Kod ucenih budista moral je predmet meditacije.To nije aktivna ljubav,vec stanje pasivnog saosecanja,neaktivnog saucesca koje ne sme da predje u pragmaticnu ljubav koja daje neke rezultate.Ali i takva apstraktna i sterilna ljubav jos uvek vezuje posvecenika za ovozemaljske ravni,tako da predstavlja samo jos jedan ogranicavajuci stepen.
U ovom budizmu ucenih ljudi ,milosrdje i ljubav imaju vrednost onoliko koliko su korisni kao sredstvo za ostvarenje krajnjeg cilja. Ovaj visi moral budizma nije vodjen ljubavlju prema drugim ljudima,vec brigom o sebi .U takvom shvatanju morala realna korisnost necemu vecem od samog sebe (drustvo,porodica,zemlja), kao cilja samog po sebi,ne postoji.Ovakvo kalkulantsko shvatanje i primena ljubavi tesko da se i moze nazvati ljubavlju,u pitanju je samo dobro kamufliran egoizam.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ti, očigledno, ne razlikuješ Zen i Zen Budizam, kao što ne razlikuješ religiju i religiozni sistem.

Mali hint:

Zen = religija = re ligiare = ponovna sveza

Da pojednostavim još malo:

Zen je cilj, a Zen Budizam je jedan od načina stizanja do cilja;

Religija je cilj, a religiozni sistem je jedan od načina stizanja do cilja.

Ma sta napisa?
Izvoli.

 

[jerohinac]

ukupno
Re: Будизам...

Moram te razočarati.
Ja sam samo jedan nemaštoviti theravadin i nemam nikakav afinitet prema brojanju inkarnacija, je li deveta ili deseta. Isto tako me nešto ne inspirišu jahači ni na belom ni na crnom konju, iako znam da mnoge uzbuđuju te arhetipske slike. Ali ja u budizmu ne tražim uzbuđenje, već smirenje. Zato se i držim Budine definicije sopstvenog učenja, koju smo čini mi se već pominjali: "Ja, monasi, podučavam jedino nastanak patnje i prestanak patnje." Sve ostalo vidim kao istorijsku i folklornu naplavinu različitih struja unutar budizma, a i van njega. Ne kažem da to sa potcenjivanjem, već samo pokušavam da razdvojim šta je šta, te se onda skoncentrišem na ono što smatram za sebe bitnim. I da to praktikujem u svakodnevnom životu.

Šta znači ... nemati nikakav afinitet prema ''brojanju'' Budinih inkarnacija...Po meni to znači nemati nikakvu želju znati zašto jesi ono što jesi.Ja ne bih mogao da budem sledbenik Budinog učenja,kada prethodno ne bih sam sebi razjasnio,čijeg sam učenja sledbenik.Ja bih naprosto morao da znam šta je u Budinom učenju Budino a šta je jednostavno preuzeo od nekog drugog.Zanimljivo je da nije samo Buda već su i neki drugi kao Hrist naprimer za svoja učenja malo ''pozajmili'' nešto od nekih drugih.No tvoj odgovor u potpunosti prihvatam,jer drukčiji nije ni mogao biti.

Možda će te kao sledbenika Budinog interesovati nešto malo o šestom patrijarhu chan Budizma Hui Nengu.Iako neobrazovan on se je prosvetlio kada je čuo nekog čoveka koji je izgovarao rečenice iz Dijamantne Sutre...Oviseći ni o čemu ti moraš naći svoj vlasiti um...

Meni je Hui Nengu zanimljiv jer je upravo on utemeljio zen u punom smislu značenja.Hui Nengu je u svom učenju naglašavao ne-dualnost i jednost svega što postoji.Od njega potiče japanski zazen odnosno zen-budizam koji se svodio na mirno gledanje u svoju vlastitu izvornu prirodu bez bilo kakvog pokretanja.

Veruijem da ti je ovo dobro poznato (ima na onom ''našem sajtiću''

"Meditacija nije to da um učiniš praznim, znaš. Um mora imati nešto sa čime će da radi. Ako je prazan, tada bilo šta -- dobro ili loše -- može da iskrsne u njemu. To je kao da si ulazna vrata svoje kuće ostavio otvorena. Sve može da uđe."

I jedno pitanje za tebe kao theravadina.Na osnovu čega je prenošeno Budino učenje...
Da bi bilo jasnije citiraću...

Jezik theravadskih kanonskih tekstova jeste pali, jezik srodan magadhskom, kojim se verovatno govorilo u centralnoj Indiji u Budino vreme. Većinu govora koje je izrekao Buda zapamtio je Ananda, Budin rođak i bliski pratilac. Ubrzo posle Budine smrti (oko 480 pre.n.e.), monaška zajednica - uključujući i Anandu - sakupila se da odrecituje sve govore koje su čuli tokom Budinog podučavanja dugog četrdeset pet godina. Otuda svaki sačuvan govor (sutta) počinje formulom: Evam me sutam - "Ovako sam čuo". Ovo učenje prenošeno je unutar monaške zajednice putem dobro utvrđene usmene tradicije. Tek oko 100. pre n.e. su Tipitaku prvi put zabeležili u pismenoj formi i to na Šri Lanki sinšaleški monasi-pisari

I ko garantuje da ono što su sinšaleški monasi zapisali 100 pre.n.e.tokom prethodna 4 veka nije menjano,dopunjavano i tome slično...

A ono što si nastavio o Hinduizmu-Budizmu,karmi i reinkarnaciji svede se na ono narodno...nije šija nego vrat...Pojam reinkarnacije nije izmislio Buda,veš je to pozajmio a pri tom ga malo izmenio u nijansama.Pazi molim te kao razliku....karma je u Hinduizmu odredjena a u Budizmu je uslovljena... Ta da kažem tvrdnja ne isključuje činjenicu da je pojam karme Buda pozajmio iz Hinduizma.

Pa onda ono...karma je po Budi uslovljena. I šta to znači...Ako nema uslovljenosti nema ni karme...A da ''zaboravio'' sam mora da postoji uslovljenost jer onda ne bi postojala karma i to ona koju je Buda pozajmio iz Hinduizma.

I kao poslednje ovo.U vezi sa onim bučkanjem okeana.Prema verziji iz Mahabharate ogomna kornjača Kurma ne povezuje se sa Višnom nego se to čini mnogo kasnije u peranama.A ta kornjača je bila veoma značajna jer je podupirala ono bučkalo kada su Bogovi bučkali okean kako bi dobili napitak besmrtnosti (amrtu) da bi pobedili demone.

Zašto li je to izostavljeno...Razumeću ako ne budeš imao afimiteta da zalaziš u davnu istoriju Budizma.
Odoh bre malo na moju temu...Isusovih poslednjih reči...zanemarih je zbog Bude.

 

[gost 88651]

Etimologija
Sanskritska reč dhjana je nastala od indo-evropskog korena "dheia", što znači videti. Pojam dhjana označava posebnu vrstu meditacije, pa je otuda ova škola prozvana školom meditacije. Iz sanskritskog dhjana je izveden kineski znak čan, da bi kasnije u japanskom postao zen. Iako je zen najpoznatiji naziv za ovu školu budizma na zapadu, takođe je poznata kao čan u Kini, seon u Koreji, tjen u Vijetnamu i dhjana u Indiji.

Reč zen, pored toga što označava ime škole, označava i svrhu njenih nastojanja, pa se tako često upotrebljava u značenju probuđenja, konačne istine ili prave prirode.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Зен_будизам

 

[jerohinac]

Dhul Karnayn
Re: Будизам...

Ovakvo kalkulantsko shvatanje i primena ljubavi tesko da se i moze nazvati ljubavlju,u pitanju je samo dobro kamufliran egoizam.

Apsolutno se slažem sa konstatacijom.I dodao bih da se Budizam može smatrati krajnjim oblikom ateizma.Svi elementi budizma,svi njegovi rituali,dela i filozofija imaju za cilj
uništenje iluzije da čovek postoji. Budizma uči,ne da je samo čovek,već da je sve u univerzumu samo ... iluzija sa negativističkim izražavanjem.
Odatle proizilazi da je budizam u suštini filozofija pesimizma.

Buda je energično pozivao ljude da postanu monasi jer su samo monasi mogli da žive životom lišavanja svega onog što je preduslov ''prosvetljenja''.Buda je učio da svaka delatnost koja čoveka na bilo koji način vezuje za materijalni svet donosi samo patnju.

Budizam ne uči duhovni rast za razliku od Hriščanstva već duhovnu ugašenost.Po budizmu vrlina je nešto prolazno i sama po sebi je prepreka višim stanjima savršenstva.

Pitanje zla u Budizmu nema nikakav značaj.Budizma uči da ...zlo mora da postoji zaajedno sa dobrim,kao svetlost i tama zadovoljstvo i bol jer na drugi način poredak gubi svoj značaj bez haosa,kao što je više nepojmljivo bez nižeg ili zadovoljstvo bez bola.''/I]

Budistički moralni princip kaže...bez obzira koliko su velike potrebe ili zahtevi drugih niko ne treba da žrtvuje sopstveno spasenje radi drugih.''

Buda negira kako ideju o Bogu tako i postojanje Boga smatrajući svet zlim samim po sebi,uvodeći svojom filozofijom samo zlo u samu apsolutnost.Budizam uči i nudi meditacije i mistično prosvetljenje ali nakon kojeg,ako se dostigne ipak nastupa smrt,umesto hriščanskog jedinstva sa Bogom.

A o učenju Budizma u smislu patnje mogao bih da kažem...

Ljudi pate dok ne shvate, a kad shvate tek onda pate, jer su shvatili zbog čega su patili.

A u vezi sa meditacijom moglo bi da se kaže...da se ona napušta onda kada se dodje do vrha ili do DNA.

 

[jerohinac]

alles_gut
Re: Будизам...

Reč zen, pored toga što označava ime škole, označava i svrhu njenih nastojanja, pa se tako često upotrebljava u značenju probuđenja, konačne istine ili prave prirode.

Tačno.Nema spornog.Ali ostaje ono...šta je cilj zen-budizma...a da to ne ponavljam.A ovde je zanimljivo šta je...probudjenja pa onda ima i ono ...oslobodjenje...Ovo ...oslobodjenje...nema u wikipediji.

Raduje me što napreduješ.

 

[gost 88651]

A kada sam ti objasnio da zen nije nikakvo stanje već da je cilj ka satoriju,sada mi pišeš...zen je cilj...Daj bre priberi se malo.

I još mi na sve to napisa da ja ne razlikujem Zen od Zen Budizma i religiju od religioznog sistema.Imaš ti pravo da misliš tako,nemam ja protiv.

Satori je japanski budistički termin za probuđenje, izveden iz sanskrtskog sambodhi.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Сатори

Reč zen, pored toga što označava ime škole, označava i svrhu njenih nastojanja, pa se tako često upotrebljava u značenju probuđenja, konačne istine ili prave prirode.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Зен

 

[ukupno]

I dalje prvo iznosiš odgovore, pa potom (reda radi) pitanja. To baš i nije neka stimulacija za diskusiju.


P: Šta je glavno Budino učenje?
O: Svako od mnoštva delova Budinog učenja povezano je sa četiri plemenite istine, baš kao što se paoci točka svi spajaju u glavčini. One se nazivaju "četiri", zato što ih je toliko na broju. One se nazivaju "plemenite", zato što oplemenjuju onoga ko ih razume, i one se nazivaju "istinama", zato što korespondiraju sa stvarnošću, zato što su istina.

P: Šta je prva plemenita istina?
O: Prva plemenita istina jeste da u životu postoji patnja. Živeti znači i patiti. Nemoguće je živeti a da ne doživimo neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fizičku patnju kao što je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo da podnosimo psihološku patnju, kao što su usamljenost, frustracija, strah, preneraženost, razočarenje, bes i slično.

P: Nije li to pomalo pesimistično?
O: Rečnik pesimizam definiše kao "naviku u razmišljanju da će sve što će se dogoditi biti loše" ili "verovanje da je zlo moćnije od dobrog". Budizam ne uči nijedno od ovo dvoje. Niti poriče da postoji i sreća. On jednostavno kaže da živeti znači i iskusiti fizičku i psihološku patnju, što je jedan iskaz koliko istinit, toliko i očigledan, da ga je nemoguće poricati. Budizam polazi od iskustva, nepobitne činjenice, stvari koju svi znaju, koju su svi iskusili i koju svako pokušava da izbegne. Tako, budizam svojom polaznom tačkom ide pravo u središte problema svakog ljudskog bića -- u pitanje patnje i kako je izbeći.

 

[jerohinac]

alles_gut
Re: Будизам...

Malo ne razumem čemu ponavljanje jedno te istog.Pokušaj da shvatiš da mi je to što ponavljaš,poznato.I da je to toliko malo da bi se nešta o zenu i zanlo.

Pronadji dobru knjigu u kojoj je onako solidno za početnike naznačeno ono šta je zen.

 

[Exaybachay]

U pochetku svake umetnosti bese patnja - Pol Elijar

Nje patnja tako losa stvar i ne treba je po svaku cenu izbegavati,eto dala nam je neka od najlepsih umetnickih dela,recimo Boravak u paklu Artura Remboa itd.

Namaste...

 

[gost 88651]

alles_gut
Re: Будизам...

Malo ne razumem čemu ponavljanje jedno te istog.Pokušaj da shvatiš da mi je to što ponavljaš,poznato.I da je to toliko malo da bi se nešta o zenu i zanlo.

Pronadji dobru knjigu u kojoj je onako solidno za početnike naznačeno ono šta je zen.

Zen se ne uči iz knjige.

To je možda nešto osnovno što treba da shvatiš.