ukupno
Re: Будизам...
Zašto po Budi? Znam nešto malo po meni. Zar nije on govorio da se oslonimo na sopstveno iskustvo?
Meni nije poznato da je osnivač budizma govorio o oslanjanju na vlastito iskustvo.Govore o tome ali neke druge ''bude'' i neke druge ''lame''.Govoriću o tome malo kasnije.A što se tiče onog...znam nešto malo po meni...o tome možemo diskutovati.
Nego, kad pođemo od pogrešne pretpostavke kao od nepobitne istine, onda naravno dođemo i do pogrešnih zaključaka. Buda nigde (sem možda u lošem prevodu) nije rekao da je čovekov život patnja od rodjenja do smrti.
Čudi me da nisi primetio da naznečno nisam citirao.Trebalo je da zapaziš da sam u najkraćem parafrazirao njegovo učenje o tome šta je život.
Da li uviđaš razliku? U životu postoji patnja, što naravno ne znači da je ceo život patnja. Uklanjanjem neznanja nju možemo takođe ukloniti. Kad ne bi bilo izlaza, ne bi bilo ni budizma. Eto da se za početak ovde zadržimo, a kasnije možemo analizirati i ostale stavove koje si izneo...
Ne uvidjam razliku jer je u suštini nema.
Ako je samo radjanje-rodjenje patnja a po Budi jeste,ako je sama smrt patnja,a po Budi jeste,ako je sve ono što bi čoveka činilo zadovoljnim patnja,a po Budi jeste šta to znači...
Može li to da znači da
ceo ćovekov život nije patnja...
Osnova Budinog učenja se svodi na ...''
sada kao i ranije,prosjaci,ja objašnjavam samo patnju i dokončanje patnje...'' Da bi bilo jasno ovo sam citirao.Buda se je obraćao siromašnim i ugnjetavanim,jer je prvo što je video kada je ''pobegao'' iz carske palate,bilo upravo to.A dok je bio u carskoj palati nije imao nikakvog saznanja kakva je stvarnost u realnosti izvan palate carske.
Doktrina izvornog,naglašavam izvornog budizma,prvenstveno a skoro i isključivo znači analaizu patnje (dukkham) zbog ontološke neautentičnosti bića-u-svetu.Budizam kao učenje u takvom usmerenju bilo je neka vrsta arhajskog prototipa filozofije egzistencije.
Budizam je nastao iz bramanizma i iz njega preuzeo učenje o duši
ATMAN.Za razliku od bramanizma gde je konačni cilj stapanje duše sa Bramanom,u budizmu je cilj stapanje duše sa nečim apsolutnim a što se postiže prosvetljenjem.Izvorni budizam je vremenom razgranat na mihajanu,mahajanu i theravadu.Najzanimljiviji je ovaj poslednji koji je poznat i pod nazivom
TANTRIČKI budizam a koji je nastao ceo vek nakon Budine smrti.Dalje je poznat i tibetanski budizam ili ti lamaizam i japanski šingo budizam.
Kada je Buda rekao:''Mogu srećan da umrem. Ni jedno jedino učenje nije ostalo skriveno u mojoj ruci. Uspeo sam da vam prenesem sve što vam može pomoći." pojedini nastavljači njegove doktrine nisu smatrali značajnim.Zašto...zato što je vremenom
menjano izvorno učenje Bude.Tako je umesto onog teškog osmostrukog puta osmišljen ''
dijamantski put
Dijamantski put kao put metoda,uvida i guru joge zasniva se na vadjrajani koja se u filozofskom pristupu ne razlikuje u bitnom od ostalih mahajanskih škola ali se mnogo razlikuje u ritualnom.Vadjrajana energično insistira ne ezoteričnosti i i izričitoj potrebi inicijacije da bi se uopšte mogla praktikovati.Na tu okolnost uvek se do maksimalnog naznačava onaj zavisan odnos inicijanta prema Guru-u.
Inače osnivači Vadjrajane-dijamantskog puta svoje učenje su preuzeli iz hinduizma stim što su tu i tamo nešto modifikovali i prilagodili svom učenju.Osnivači vadjrajane i njihovi sledbenici sebe smatraju apsolutnim vrhom Budinog učenja a pri čemu je veoma problematično da li bi se sam Buda da je živ naravno,sa tim složio.Inače sam Buda je umro u svojoj 80.toj godini i to veoma bolestan.
Lama Ole Nidal izmedju ostakig je rekao..."Kao što naše predjašnje misli, reči i dela tvore naše sadašnje stanje - mi upravo ovoga trena sejemo seme svoje budućnosti."
A ovako je mnogo mnogo pre njega rekao Lao Ce...
''Pazite na svoje misli; one su početak postupaka.'' Lao Ce je osnivač taoizma.Nije teško uočiti da je suština rečenog potpuno ista.Malo zanimljivo ,zar ne...
Lama Ole Nidal kaza i ovo..."Samo je pitanje vremena, kada ćemo
meditacijom ostvariti postojano stanje radosti. Nijedan od spoljašnjih uzroka ne može doneti sreću koja već ne postoji u nama" A koliko ovo ima zajedničkog sa osnovnim Budinim učenjem o patnji te da je prevazilaženje iste moguće samo
gušenjem svake želje za zadovoljstvom...za srećom.
Ovo zvuči močno...Cilj Vadjrajane je ostvarivanje stanja izvan svake dualnosti, kada spoznajemo da je sve savršeno upravo tako kako jeste, jednostavno zato što izražava beskrajni potencijal uma." Lama Ole Nidal
Inače Lama Ole NIdal ''pripada Karma Kadju školi tibetanskog budizma-lamaizma koja je jedna od 4 glavne škole lamaizma.Osnov rada te škole je usmerensot na meditaciju uz pomoć Učitelja-Gurua.Karma kadju škola je zasnovana na mahamudra učenju koje omogućava dostizanje prosvetljenja u toku jednog života.A to učenje potiče od Bude Šajkamunija.Tamo negde oko prvog veka Tilopa je bio jedini nosilac svih škola i pravaca Mahanudre.Nasledio ga je njegov učenik Naropa,da bi Naropin učenik Marpa deo toga preneo na Himalaje.To učenje dalje nastavljaju jogini Milarepa i Gampopa kao njegov učenik koji je učenje preneo prvom Dodrdju Karmapi a čije su neprekidne reinkarnacije sačuvale to učenje.
A danas Lama Ole NIdal kaže..."Svaki od Karmapa predstavlja bezmerni, ljubavlju prebogati potencijal prostora - puno prosvetljenje." Današnji poglavar Karma Kadju škole je Karmapa Taje Djordje XVII a koji je prvi svesno reinkarnirani lama tibetanski.
I on kaže...Budizam nije religija. Budizam je metod", koji nas povezuje sa našom suštinom”
Inače sam Lama Ole Nidal nije rodjen kao lama niti je inkarnacija nekog lame.Tek je u svojoj 27-godini života iz Danske gde je rodjen otišao sa suprugom u Nepal gde ga je lama Lopon Ceču Rinpoče uveo u svet lamaizma.
I da se vratim na osnivača Budizma.I evo šta se kaže za patnju...
Rođenje je patnja; starost je patnja; smrt je patnja; jad i naricanje, bol, žalost i očaj su patnja; ne dobiti ono što želimo jeste patnja; ukratko: pet vrsta prijanjanja za život jesu patnja. A nije li to uprošćeno rečeno jedan život koji je kao takav patnja sam po sebi...
a šta kaže za uzrok nastajanja patnje...
U apsolutnom smislu, ne postoji stvarno biće, sopstvo, nepromenljivo, ego koji se preporađa. Štaviše, ne postoji bilo šta što ostaje nepromenjeno ni u dva uzastopna trenutka; jer pet sastojaka egzistencije (telo, osećaj, opažaj, izrazi volje i um) u stalnom su menjanju, neprestanom razlaganju i obnavljanju. Oni umiru svakog trenutka i svakog trenutka novi elementi se rađaju.
Otuda sledi da ne postoji nešto kao stvarna egzistencija ili "biće" (latinski: esse), već samo beskrajan proces, neprekidna promena, "nastajanje" koje se sastoji od "stvaranja" i "rastvaranja", procesa akcije i reakcije ili preporađanja.
A šta kaže o ''trostrukoj'' želji...Postoji "želja za čulnim zadovoljstvima", "želja za večnim postojanjem" i "želja za samoponištavanjem". A da bi se sve to prevladalo u osmostrukom putu se kaže...
1. Ispravno razmevanje ...Potrudi se da što bolje razumeš Četiri plemenite istine
2. Ispravna misao...Donesi odluku da svoj život usmeriš pravim putem
3. Ispravan govor...Nemoj lagati ,Nemoj nepravedno kritikovati druge, Ne koristi
uvredljive reči,Ne ogovaraj.
4. Ispravno delovanje Sledi Pet pravila morala
5. Ispravno življenje Zarađuj za život tako da ne ugrožavaš druga živa bića
6. Ispravan napor Izbegavaj sve loše misli, one podstaknute mržnjom, zavišću i pohlepom ,Nastoj da što duže održavaš misli ispunjene blagonaklonošću i ljubavlju
7. Ispravna sabranost Postani što više svestan svih stanja i procesa u telu, svojih osećanja i misli
8. Ispravna koncentracija Duboka koncentracija odvešće te do jednog višeg stanja svesti (prosvetljenje)
Obrati pažnju na 5 plemenitih pravila morala...
Ne ubijaj
Ne kradi
Ne laži
Ne budi razvratan
Ne uzimaj droge i ne pij alkohol
Prva 4 pravila su apsolutno identična sa zapovestima iz Biblije.Zanimljivo ili se meni to samo tako čini.Meni ovo liči na religijsko u učenju Budinom.No ne bih o aspektima religijskog u Budizmu.Završiću sa onim kada Buda kaže...
Ni po sebi ni za sebe svet nije ništa.
O tom dvostrukom ništavilu,objekta po sebi subjekta za sebe,što je osnov Budinog izvornog učenja u kontekstu sa Budinim učenjem o uzročnosti može veoma mnogo da se diskutuje.Po Budi osnivaču budizma,svi elementi subjektivno-objektivne strukture sveta važe samo unutar spoznajne svesti i nemaju osnova izvan te svesti.Budin filozofski pristup problemu ''bića'' , ''bitka'' ''supstance'' ''kretanja'' ''vremena'' i nizu toga još, izuzetno je zanimljiv.Tako Buda za vreme u jednom stihu kaže...
Vreme bez trajanja se ne da shvatiti a trajno vreme ne postoji.
I da zaključim.Izvorno Budino učenje u suštini je ostalo na svom izvorištu dok su neki delovi budizma,prilagodivši se ''zapadnjačkim'' potrebama u stalnoj eskalaciji prema ''zapadu''.
Sa ovom sličicom završavama....
Uz
Zašto misliš da „je sve ono što bi čoveka činilo zadovoljnim patnja“? Opet sumnjiv citat. (Molim izvor, ako nije problem) Okrenimo se opet konkretnom životu. Da li si kad nekom pomogneš zadovoljan? Verujem da jesi. Da li si kad porazgovaraš sa iskrenim prijateljem zadovoljan? Verujem da jesi. Pa zašto bi to bila patnja? Ono na šta je Buda ciljao kad je govorio o patnji jeste egoistična želja. Jer ni svaka želja nije ista. Postoji želja koja nas oslobađa patnje. I postoji želja koja nas uvaljuje u sve veće probleme. Treba praviti tu vrlo važnu razliku.
