Quantcast

Будизам...

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.101
Napisao sam već, evo i ovde:

Ne zanimaju me mnogo više priče ni Bude, ni Ošoa, ni Ken Keyes jr.a...

Ne gledam više svet anesteziran, staklenih očiju, alles gut (to mi je pre bio nick), sve je dobro, lik ubija baku, hajde da ga volim, da mu kažem lepu reč, ako ne stane, nema veze, opet je dobro...

Ali kad takvim 'učiteljima' neko kaže nešto što im nije po volji, deluje mi da neka sujetica izbije iz njih...

Čuvajte se, i neka vas Bog čuva.
"Kada shvatite koliko je sve savršeno, zabacićete glavu unazad i smejaćete se nebesima."

Buda

...


...

proširilo se ko zaraza... :(
 

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.101
malo o filozofima...

Šopenhauera bih komotno mogao da dodam na taj spisak...

negacija volje, težnja nekoj bezličnoj sreći, možda može tako da se kaže...

mislim, ne bih rekao da je bio folirant, možda je verovao u celu tu priču, život je samo patnja bla bla...

'On još nije bio suviše star da uživa u svojoj popularnosti: požudno je čitao sve članke koji su o njemu napisani; molio je svoje prijatelje da mu šalju svaku štampanu napomenu koju mogu naći — a on će platiti poštarinu. Godine 1854. Vagner mu je poslao jedan primerak svog dela Prsten nibelunga, sa nekoliko popratnih reči kojima odaje priznanje Šopenhauerovoj filosofiji muzike. Veliki pesimista preobrazio se u svojoj starosti u optimistu; posle jela svirao bi istrajno u flautu, i blagodario bi vremenu što ga je oslobodilo vatre njegove mladosti. Sa svih strana dolazili su ljudi da ga pohode; i o svom sedamdesetom rođendanu, godine 1858, bio je pretrpan čestitkama sa svih strana sveta.'

ali, kao što se vidi iz njegove biografije, imam utisak da je želeo da živi... itekako...

...

Niče mislim da je otišao korak dalje u shvatanjima...

bio je pod jakim uticajem Šopenhauera, kasnije više ne...

"Sunce, u čemu bi se sastojala tvoja sreća da nema onih kojima sijaš", otprilike tako nekako glase Ničeove reči...

ali Niče je idealizovao natčoveka, bez Boga... a nema toga

mislim da sam čovek nije dovoljno jak... štaviše...
 

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.101
Prelešćeni mučenici... :(

I sam sam bio duboko u tome, zato upozoravam.

Ali mislim da mi, ljudi, ne bi trebalo da upadnemo u zamku osuđivanja ljudi.

"Nakon zbacivanja zlih duhova s neba u oblast podnebesku ili vazdušnu (Ef. 2,2), njima je potpuno postao nedostupan svet nebeskih žitelja i zato je sva njihova zlobna pažnja isključivo usmerena na blisku im zemlju kako bi tu među ljudima sejali zlo."

- - - - - - - - - -

Neko moje shvatanje:

Budizam — oslanjanje na sebe

Hrišćanstvo — oslanjanje prvenstveno na Boga

"Početak prelesti je uvek preterano poverenje u sebe. Na primer, poverenje prema svojim subjektivnim doživljajima i njihovo kultivisanje; usled toga kod čoveka mogu da se pojave izvesne vizuelne i auditivne slike. Slike svoje fantazije i demonske pojave takvi ljudi često doživljavaju kao Božansko otkrivenje ili posetu Anđela.

Osnova prelesti, kao i osnova svakog greha, jeste gordost i nadmenost. A sama gordost ima nekoliko aspekata, nekoliko oblika. Gordost pred ljudima – svetovna gordost – jeste ono što nazivamo ohološću. Drugi oblik gordosti jeste gordost duhovna, gordost pred Bogom, kada čoveku izgleda da ima punotu vrlina i sve što mu je potrebno za spasenje, da mu niko i ništa nije potrebno. Gordi čovek u prelesti je uveren da mu nije potrebna čak ni pomoć blagodati Božije, već da sve sam može da postigne, svojim umom i podvigom svoje lične volje. Ovde započinje premeštanje centra duhovnog života od Boga na samog sebe, ovde započinje duhovni egocentrizam. Čovek želi da crpi duhovne snage u sebi samom, u svojim mističkim doživljajima i svojim ličnim otkrivenjima. Slično se sličnim privlači, to je zakon duhovne simpatije. Zbog toga gordost dovodi čoveka u vezu, odnosno u naročitu bliskost sa duhom gordosti – satanom. Duša gordog počinje da prima informacije od demona, informacije od sveta palih, odbačenih, tamnih duhova; informacije u vidu blistavih ideja, koje on doživljava kao duhovna otkrića i smatra da još nijedan podvižnik nije imao takva poznanja kakvih se on udostojio.

U oblasti osećanja i emocija satana mu daje nekakve čudne ekstaze. One mu izgledaju kao blagodat Duha Svetoga, kao najviše duhovno stanje, raj njegove duše. A u stvari ove ekstaze predstavljaju samo lukava dejstva strasti koje rađa i preobražava demonska sila. Dakle, sličnu nervnu uzbuđenost, uzbuđenost ploti i krvi on doživljava kao duhovna, Bogom data stanja. Međutim, treba reći da ova satanska nadahnuća i ekstaze u dubini svoje duše on ipak oseća kao nešto strašno i tuđe. Zbog toga se kod duhovno obmanutih, tj. prelešćenih ljudi prilivi „radosti“ smenjuju padom raspoloženja i očajanjem. Gotovo kod svih obmanutih ljudi periodično nastupaju stanja paklene teskobe kada oni žele da završe život samoubistvom.

Prelašćeni čovek dobija informacije i na nivou osećanja. On može da ima nekakve čudne vizije koje liče na vizije narkomana: ponekad su to haotične slike, a ponekad – čitave scene koje pred njim prikazuje demon. I za vreme molitve on, takođe, često zamišlja na vizualnom planu ono za šta se moli, zamišlja slike raja i pakla. (Fantazija i vizualne predstave za vreme molitve već predstavljaju patologiju molitve, a često, premda ne i uvek – jedan od simptoma prelesti). Ponekad on čuje glasove koje doživljava kao glasove Anđela-čuvara ili kao Heruvimsko pojanje. I na kraju dolazi do zaključka da mu više niko nije potreban: ni učitelj, ni knjige, ni iskustvo Crkve, da ga je Bog izabrao za proroka, za Svog sabesednika, i da on dobija sve svoje sugestije i misli neposredno od NJega. Tada ovaj čovek potpuno prestaje da prihvata ono što mu drugi govore. Ukoliko ga uveravaju da on protivreči Svetim Ocima, to za njega nije argument, jer on u dubini duše smatra da su Sveti Oci možda i dostigli izvesnu visinu, ali da se on uzneo iznad njih i da vidi više nego oni. Ako ga ubeđuju da je to od demona, on smatra da sa njim govore neprosvećeni ljudi, koji jednostavno ne shvataju njegovu duhovnu visinu, jer govore s pozicija svog neznanja i ništavnosti. Zbog toga prelašćeni u svom srcu duboko prezire one koji pokušavaju da mu otvore oči i da ga izvedu iz ovog pogubnog stanja.

Često su u prelest padali ljudi koji su brzo napredovali u duhovnom životu i zatim „se oduševili“ sami sobom. Do ovog stanja obično ne dolazi odmah; ono započinje, po pravilu, od protivrečenja, a zatim – neposlušanja onim licima koja su postavljena iznad nas; za mirjanina je to crkvena jerarhija, za monaha – iguman i duhovni otac. Zatim neposlušanje prelazi u potpuno preziranje svih saveta i mržnju prema onome ko razobličava čoveka. Čovek sam postaje sebi idol, ne može istinski da se moli Bogu, makar i veoma dugo molitvoslovio. Jer prava molitva podrazumeva osećanje sopstvene nemoći, a on obraćajući se Bogu, podsvesno smatra da već ima sve što mu je potrebno za spasenje. I Bog za njega postaje suvišan i nepotreban. Prelešćeni čovek u molitvi stalno traži nova „zapanjujuća“ otkrivenja, „snažna“ duhovna osećanja. On kao da postaje gurman svojih sopstvenih strasti koje mu đavo pokazuje u vidu visokih duhovnih osećanja. Mračni duhovi idu u susret njegovoj duši koja je za njih otvorena, idu ka njegovom unutrašnjem zovu, i čoveku izgleda da on ovde, na zemlji doživljava isto što i Anđeli na nebu; ovde na zemlji on zna i vidi ono što u raju sozercavaju horovi Svetih.

Ovakav čovek sebe postepeno bogotvori, postepeno počinje da oseća da je on nekakav centar celog sveta. On ne može da voli druge ljude, jer voli samo sebe i to i te kako sebe voli. On voli sebe sa nekakvim religioznim strahopoštovanjem i zato ga nerviraju oni koji se ne odnose prema njemu isto tako. Često čovek koji se nalazi u prelesti kao da je u neprijateljstvu i ratu sa svim ostalim ljudima; on može da prizna samo onoga ko poveruje u njegove umišljene vrline i njegovu navodnu svetost. Ovi ljudi degradiraju i umno, i duhovno; za okolinu oni često postaju predmet smeha. Kod njih ponekad za vreme molitve u nervnom, strasnom uzbuđenju počinju konvulzije, grčevi, curi im pena iz ustiju; oni prekidaju molitvu nekim stranim usklicima i kricima. Međutim, bez obzira na ovako teško stanje oni se ipak ne otrezvljuju. Čini im se da je svet nepravedan prema njima, progoni ih i muči kao sve proroke.

U žitijima Svetih čitamo o slučajevima prelesti, o vizijama koje su duhovno obmanuti, prelešćeni ljudi smatrali za pojavu Spasitelja, Majke Božije i Anđela; o zahtevanju okoline da ih poštuje. Obično oni koji padnu u prelest, kao oni koji upadnu u vučiju zamku, ostaju u njoj, ne mogu da se iščupaju; čoveka od prelesti može da spasi samo naročita blagodat Božija. Samo neki snažan i strašan potres može da vrati čoveku izgubljeno smirenje i da vaspostavi usmerenost njegove duše ka Bogu. Upravo zato, ako se i dešavaju slučajevi isceljenja, ono se odvija kroz ogromne patnje, dugotrajne bolesti ili neki očigledan upliv Božanske sile. Zbog toga na duhovnom putu gordost predstavlja najveću opasnost. Da, svi gresi udaljavaju čoveka od Boga, svaki greh je tajni savez sa demonom, ali je gordost najstrašnija od svega. Ona čoveka čini svojim među palim duhovima; čini ga jedinstvenim duhom sa satanom.

iz knjige: „Sa Hristom ka visotama oboženja“

Arhimandrit Rafail (Karelin)
Iz mog iskustva, tačno.

- - - - - - - - - -

Ima tu još...toltečka priča koju je opisao Kastaneda...prelest...ima tema na pdf filozofija.
 
Poslednja izmena:

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.101
U trenutku kad shvatiš da si anesteziran i raslabljen...da nešto nije u redu...tad se možda slomiš...možda zbog neke sitnice...ali šta ćeš tad...mislio si da si ti, čoveče, Bog...ali, izgleda da nisi...jer sam sebe ne umeš da spaseš...

- - - - - - - - - -

Tako, raspisah se malo...

Pozdrav.
 

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.101
Život nije samo patnja.

U životu ima i puno radosti.

Ja koji sam puno patio u životu vam to kažem.



“Sve planete u materijalnom svetu, od najviše do najniže, mesta su patnje, na kojima se odvija uzastopno rađanje i umiranje. Ali onaj ko dostigne Moje prebivalište, o Kuntin sine, nikada se više ne vraća.”

Bhagavad gita

...

Evo, i ovaj izgleda zaboravio da pomene radost... kao, tu ti je patnja, dođi ti kod Mene... da se nikad ne vratiš.

Čuvajte se, ljudi.
 
Poslednja izmena od moderatora:

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.101
Ja baš i ne razmišljam tako.

Mislim da čovek ima još da otkriva.

Isus je rekao ovako:

"Zaista, zaista, kažem vam: nije sluga veći od gospodara niti poslanik od onoga koji ga posla.“

Mislim da nije dobro da se čovek gordi da sve zna.

Nekad drhtim od straha kolko sam slab.

Bez Boga ne možemo činiti ništa.
 

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.101
Evo napisaću svoje...mišljenje, ajde da tako napišem.

Ti 'budizmi' su vrhunac gordosti.

Nema tu ljubavi prema drugom.

Ni Buda mislim da nirvanu nije opisao kao ljubav.

Ljubav je, po mom shvatanju, kad si zainteresovan za nekog, možda može tako da se kaže.

Šta je Buda radio.

Sedeo...

Učio i druge da sede.

To je budisam...okreneš se sebi a druge ko... šiša.

Anestezija.

To nije budnost, nego vrhunska anestezija.

Čak i Dalaj Lama mislim da je rekao 'sleep is the best meditation.'

Zato možda buđenje bude malo zeznuto.

Hrišćanstvo je život, borba, ljubav, opštežiće.

Hrišćanstvo je budnost.
 

JA KOJI JESAM

Iskusan
Poruka
6.158
Evo napisaću svoje...mišljenje, ajde da tako napišem.

Ti 'budizmi' su vrhunac gordosti.

Nema tu ljubavi prema drugom.

Ni Buda mislim da nirvanu nije opisao kao ljubav.

Ljubav je, po mom shvatanju, kad si zainteresovan za nekog, možda može tako da se kaže.

Šta je Buda radio.

Sedeo...

Učio i druge da sede.

To je budisam...okreneš se sebi a druge ko... šiša.

Anestezija.

To nije budnost, nego vrhunska anestezija.

Čak i Dalaj Lama mislim da je rekao 'sleep is the best meditation.'

Zato možda buđenje bude malo zeznuto.

Hrišćanstvo je život, borba, ljubav, opštežiće.

Hrišćanstvo je budnost.


Budnost je kad si budan.
Probudi se i shvatit’ ćeš.

Hrišćanstvo i sve ostale religije koje prihvatiš kao svoj put, znak su da spavaš.
 

svesnaglista

Legenda
Poruka
53.806
I u Budizmu postoji forma. U tradicionalno budistickim zemljama, forma je ispred sustine. A koliko tek sujeverja ima. Lepo da se cudis do koje mere je moguce nesto izvitoperiti.

To je kao kada bi neki bas poseban pravoslavni monah odrzao niz predavanja na Tajlandu, odusevio posetioce tako da pozele da dodju u Srbiju, na sam izvor tog ucenja. Koliko bi se razocarali?

Ne vidim u Isusovom, Budinom ili Krisninom ucenju problem. Do mene je koliko cu uzeti.
 

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.101
Buda nirvanu opisuje kao: istinu, slobodu, najveću sreću, zdravlje, ono što ne stari, neuslovljeno, neuprljano, ne­pro­pad­lji­vo, nemanifestovano, mirno, besmrtno, uz­vi­še­no, predivno, čudesno, smirenje strasti, zaštitu od patnje, drugu obalu, ostrvo, zaklon, utočište.

Fali ljubav...
 

svesnaglista

Legenda
Poruka
53.806
Pominjes gordost. A onda tvrdis da je I sam Buda u zabludi bio I da ti nesto vise od njega znas.
Sta radis?

Hoce li istina koju si pronasao postati veca ako nagrdis sva ostala ucenja?

Cemu da ti objasnim ono sto nisi dobro razumeo, kad tebe budizam ne zanima?

Sta ti zapravo hoces?
 

svesnaglista

Legenda
Poruka
53.806
Buda nirvanu opisuje kao: istinu, slobodu, najveću sreću, zdravlje, ono što ne stari, neuslovljeno, neuprljano, ne­pro­pad­lji­vo, nemanifestovano, mirno, besmrtno, uz­vi­še­no, predivno, čudesno, smirenje strasti, zaštitu od patnje, drugu obalu, ostrvo, zaklon, utočište.

Fali ljubav...
''54. Које, по божанском примеру, испунио делом својим и мишљењем шест
дана, превазилази, с Божијом помоћи, оно што је као природно и као временито
успостављено, ступајући тако у стање мистичког созерцања будућег века, којим
се причешћује. Његова је субота потпуно и непојмљиво умно напуштање и
превазилажење свега бивствујућег. Но, ко се удостојио осмог дана, из мртвих
је устао; то јест, из свега чулног, умног, изрецивог и именивог; а оно што је у
односу према Богу ниже смењује блаженство Божијег живота, који је (у суштини)
једини (стварни) живот, доживљавајући га таквим обожује се и сам постаје Бог.''

СВЕТИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК
 
Top