Književnost Borislav Pekić

Pekić je pisac koji je pisao svoj život i kroz pisanje o svom životu tu sa njim smo se zadesili i mi i naši životi,prošlost naša i budućnost.Eeeeeee,kada bi sve Ljiljana sakupila i složila bilo bi to kao,,,,
 
Truman:
Hehe, evo da obnovimo ovu temu - nisam se ni setio da sam i sam davno pisao :)
Da li mislite da je Pekić potcenjen? Kad se govori o najvećim srpskim piscima spominju se Andrić, Selimović, Kiš, Crnjaski...manje Pekić.
Kliknite za proširenje...
Itekako potcenjen među običnim čitaocima, nije "popularan" kao pobrojani, verovatno zato jer je jako težak za čitanje, nad nekim njegovim idejama i rečenicama moraš da se udubiš i da razmišljaš 3 dana o njima da bi ih shvatio ... Čitao sam negde da je Kiš pričao "ne čitajte mene nego Pekića" ... Inače, bili su jako dobri prijatelji i knjiga "Kako upokojiti vampira" je posvećena Danilu ...

Ja ga čak ne bih uvrstao među najveće naše pisce, nego daleko najvećeg i najboljeg ... I to ne samo našeg ...

Truman:
Od ovih srpskih autora koje sam čitao on je jedini u čijim romanima ( barem onim kojim sam čitao, ali svejedno ) nema Srba :D Ni balkanskih ratova, mentaliteta malog čoveka iz Bosne i sličnih motiva...
Kliknite za proširenje...
Ima u Novom Jerusalimu, u poglavlju posvećenom njemu, D. je verovatno Dubrovnik u Vampiru, Generali ili srodstvo po oružju se dešava u Beogradu koliko mi se čini ... Zlatno runo još uvek nisam pročitao, ali koliko sam upućen u to, dobar deo se odvija u Beogradu i govori i o Srbima i Srbiji ...

Truman:
Da je rođen na Zapadu verovatno bi bio svetski priznata veličina a pošto je rođen u maloj i zatucanoj sredini svet je ostao uskraćen za njegova dela...Možda bi ga trebalo prevoditi na engleski...
Kliknite za proširenje...
Da je neki Švabo ili Britanac ostavio iza sebe ovo što je Pekić ostavio, verujem da bi pričali da je Dostojevski amater za njega :D ...
 
evo zasto (barem moje misljenje) Pekic je bio veliki demokrata do kraja svog zivota! U doba socijalizma, nije ga volela vlast, zbog neclanstva u KP, i ne znam jos cega, ali uglavnom: politicko opredeljenje je bilo dovoljno da se povuce iz javnog zivota. (isto kao sto Scepanovic, zbog politickih nesuglasica nije u lektirama)... onda napusta Jugu i odlazi u Ujedinjeno Kraljevstvo...... i onda se vraca '89. i osniva novu Demokratsku partiju.....i opst biva nevoljen ovog puta od Milosevica.......i kao vrhunac te ne tolerancije, biva prebijen onako teatralno, demonstrativno ispred zgrade Politike.... to je bila 1991. sledece godine umire u Londonu. negde sam procitao od raka pluca...ali verujem da su mu ove batine uveliko skratile zivot........
mozda gresim...mozda i ne.
 
Ja čitam poslednji deo Zlatnog runa, imam posao, muža i dete, ali opet stižem, jer ovo delo se ne propušta ni za šta na svetu! Oduševljena sam, ne mogu ni da čitam poslednji deo jer znam da je poslednji i kriiivo mi je...Odlično je i preporučujem svakom da ga pročita. To je u neku ruku i Pekićevo životno delo i vredno je svakog bogovetnog minuta povedenog sa njim!
 
Pekić, sigurno jeste veliki književnik. Trebalo bi da bude po svačijim merilima, ali ne znam da li je tako.
Da li je "težak", "komplikovan", "naporan" i šta se već pominje u kontekstu njegovog dela, subjektivno je.
Moj skromni doprinos ovoj temi je prijateljski savet svima koji se kolebaju ili odustaju posle par stranica: ma kako mukotrpno delovalo u početku, treba biti samo malo uporan i "ukačiti" Pekićevu "frekvencu. Ono što se dobija za uzvrat je, zasigurno, mnogo veće od onoga što se uloži: pred vama će se nizati sjajne slike, bogata leksika, višeslojnosti, alegorije...svašta.

To što on nije čitan i popularan na ovim prostorima (ma šta to sad moglo da znači) nije ništa neobično. Najpre, rehabilitovan je pre, tek, četiri godine. Ovde se, paradoksalno (već po običaju) neki otpadnici vole, a neki ne. Da sad ne navodim kojekakve optuženike/osuđenike/begunce (sa i bez jataka)...
To što se "Laguna" (o kojoj izbegavam da mislim) latila Pekića me šokiralo. Veoma!. No, stegne mi se malo želudac kad vidim neku top listu gde kojekakve ("one", znate već) izguraju, recimo, "Besnilo" na neko 27 i po mesto, ali, bolje i tako nego nikako (bar u ovakvim situacijama).

To što se (avaj!), po ko zna koji put štampa Andrić čija sabrana dela ima svaka kuća koja ima dnevnu sobu i u njoj vitrinu (da l' baš svuda boja kompleta mora da se match-uje sa tepihom?) biće da je pitanje politike (što izdavačke, što one "političarske"). Svaka čast dotičnom i na talentu i na Nobelu, ali, zar ne mislite da smo MOŽDA shvatili za ovih 50 godina. A onda red Pavića. Pa se ubaci neki "neponovljivi" Vidojković, Petrović ili šta ti ja znam kakvih ih sve ima. Posle se svi zblažnjavaju i cokću nad činjenicom da dve trećine ispitanika (iz nekog istraživanje, onomad) nema ideju ko bi mogao biti Danilo Kiš.

To što je, recimo, "Atlantida" jedna sasvim inventivna razrada/dorada/obrada/interpretacija/... Platonove ideje, što se dublje i stilski maestralno bavi temom koju je Orvel (sve i da nije najobičniji i to loš plagijator Zamjatina) u 1984. polu - načeo, izgleda, zna samo Solaris, kad tako (beskrupulozno?) objavi samo skuplje opremljeno izdanje i "lupi" na njega 20 e?
Srećom, one koje znaju da se izbore sa Skakavcima,na Hodočašću ka Novom Jerusalimu ništa ne može da spreči! ;)
Htedoh reći: super što ste započeli ovu temu! :ok:
 
Mnbv:
Pekić, sigurno jeste veliki književnik. Trebalo bi da bude po svačijim merilima, ali ne znam da li je tako.
Da li je "težak", "komplikovan", "naporan" i šta se već pominje u kontekstu njegovog dela, subjektivno je.
Moj skromni doprinos ovoj temi je prijateljski savet svima koji se kolebaju ili odustaju posle par stranica: ma kako mukotrpno delovalo u početku, treba biti samo malo uporan i "ukačiti" Pekićevu "frekvencu. Ono što se dobija za uzvrat je, zasigurno, mnogo veće od onoga što se uloži: pred vama će se nizati sjajne slike, bogata leksika, višeslojnosti, alegorije...svašta.

To što on nije čitan i popularan na ovim prostorima (ma šta to sad moglo da znači) nije ništa neobično. Najpre, rehabilitovan je pre, tek, četiri godine. Ovde se, paradoksalno (već po običaju) neki otpadnici vole, a neki ne. Da sad ne navodim kojekakve optuženike/osuđenike/begunce (sa i bez jataka)...
To što se "Laguna" (o kojoj izbegavam da mislim) latila Pekića me šokiralo. Veoma!. No, stegne mi se malo želudac kad vidim neku top listu gde kojekakve ("one", znate već) izguraju, recimo, "Besnilo" na neko 27 i po mesto, ali, bolje i tako nego nikako (bar u ovakvim situacijama).

To što se (avaj!), po ko zna koji put štampa Andrić čija sabrana dela ima svaka kuća koja ima dnevnu sobu i u njoj vitrinu (da l' baš svuda boja kompleta mora da se match-uje sa tepihom?) biće da je pitanje politike (što izdavačke, što one "političarske"). Svaka čast dotičnom i na talentu i na Nobelu, ali, zar ne mislite da smo MOŽDA shvatili za ovih 50 godina. A onda red Pavića. Pa se ubaci neki "neponovljivi" Vidojković, Petrović ili šta ti ja znam kakvih ih sve ima. Posle se svi zblažnjavaju i cokću nad činjenicom da dve trećine ispitanika (iz nekog istraživanje, onomad) nema ideju ko bi mogao biti Danilo Kiš.

To što je, recimo, "Atlantida" jedna sasvim inventivna razrada/dorada/obrada/interpretacija/... Platonove ideje, što se dublje i stilski maestralno bavi temom koju je Orvel (sve i da nije najobičniji i to loš plagijator Zamjatina) u 1984. polu - načeo, izgleda, zna samo Solaris, kad tako (beskrupulozno?) objavi samo skuplje opremljeno izdanje i "lupi" na njega 20 e?
Srećom, one koje znaju da se izbore sa Skakavcima,na Hodočašću ka Novom Jerusalimu ništa ne može da spreči! ;)
Htedoh reći: super što ste započeli ovu temu! :ok:
Kliknite za proširenje...

Sviđa mi se tvoj post, jako. Kao da si se meni obratio boldovanom rečenicom.:) Počela sam da čitam pre neki dan Zlatno runo, ali nisam imala snage da nastavim, pa sam ga odložila. Naravno, sad kad sam ga kupila neću odustati, samo ću ponoviti danas ono što mi je umornoj promaklo. Negde se čak i našalih u smislu, što ne preskočim prvih pedeset strana, pa da nastavim da čitam ko čovek. Naravno, samo šala. Teško je povezati one silne Njegovane... Ali, mogu ja to.:D

Ovo dalje što ću pisati, ne odgovara temi, pa ću zato sakriti.

A ove top liste, ništa mene tu ne čudi. Jednostavno, takav smo narod. Novac imaju uglavnom oni koji ga najmanje zaslužuju, pa ih gradi njihov bezukus. Ljudi više vole sisate i guzate voditeljke sa omiljenog im Pinka, nego pokojne književnike. Kada bi iste te, makar povremeno, pomenule ime nekog velikog pisca, možda bi masa krenula za njima, pa se prevarila i pročitala nešto normalno. Ne, draže je publici ko se s kim, gde, kako, i izdavačke kuće trljaju ruke od posle. Ne bih se iznenadila da te sponzoruše same otkupljuju svoje tiraže i veštački prave rang listu.

Jako mi je žao što moram da se složim s tobom o ceni najboljih dela naše književnosti. Ni mene ne zanima luksuzna oprema, naravno, volim kad knjiga pristojno izgleda, ali često nemam izbor, a kad neko nešto zaista želi, nađe se novac. Tako izdavač visokom cenom pokriva mali tiraž.

Kada bi opštine koje daju knjige za odličan uspeh pre kupovine konsultovale profesore, možda bi se više propagirali dobri pisci. No, sve se vrti oko novca. Deca dobijaju knjige koje stoje na lageru godinama, pa da se ne bi bacile, budzašto bivaju date školama. A to je divan način na koji bi mogao da se izgrađuje još neiskvaren čitalački ukus.
 
Naravno da možeš! Ni najmanje ne sumnjam. Iskrena da budem (da, ja sam seka, ne bata, k'o što piše u profilu, izgleda po defaultu, sad ću to da sredim), nikako da mi "Zlatno runo" izbije na neko gornje mesto "Čitati sledeće" liste, pa ga nisam pročitala (ali jesam "Hodočašće Arsenija Njegovana", "Atlantidu", "Novi Jerusalim", "Besnilo", "Kako upokojiti vampira" i "Godine koje su pojeli skakvci"). Zapravo, nikako da se disciplinovano držim te liste, sve nešto uskače, a kredit (i obimom) velikih romana za ovu godinu sam istrošila Prustom. U svakom slučaju, čekam tvoje (nadam se, detaljne) utiske.
Preskakanje stranica (uz kasnije vraćanje na iste), makar meni, po nekad uopšte nije loša ideja. Ne spadam u one što čitaju knjige da bi saznali "šta će da se desi na kraju", pa gotovo uvek knjigu malkice istražim, onako na preskok: štrpnem 15ak strana iz sredine, spreda, otpozadi, obavezno kraj i nekako procenim da li je moj senzibilitet u datom momentu (ili ikad) to može da prihvati. Moguće je da sam tako donela i neke pogrešne odluke, ali je isto toliko verovatno i da sam uštedela dosta vremena.
A Pekić nikako literatura koja pušta misli na otavu. Treba biti u stanju i kondiciji. Naročito za maratone tipa "Zlatnog runa". Stoga, samo hrabro! :ok:

E, sad i na spoilerski (tj. nepripadajući temi) deo da se nadovežem, pošto si me inspirisala:

Nisam sigurna da li mi imamo nekakvu zakonsku odrednicu koju je izdavač dužan da poštuje, pa u skladu s njom, navodi istinu prilikom promovisanja svojih izdanja, ali se sećam da sam nedavno pored kase u Maksiju zverala u neku ad hoc policu za knjige/novine i videla veeeliki i baš crveni krug u kome, ponosno i sugestivno, stoji "XIII izdanje" na knjizi Vesne Dedić. Ne zanm da li je ona napisla više knjiga, niti znam kako se ta zove, ali TRINAEST izdanja! Aman i pobogu! Sve da je u okviru jednog tiraž bilo 500, to bi značilo da svaki 1000. stanovnik Srbije (uključujući maloletne, nepismene, stare... i ostale koji su u nemogućnosti da čitaju) ima po jednu knjigu gospođe voditeljke! Ističem, opet, da nisam čitala (gotovo izvesno i neću) i ne znam da li tu ima ikakve vrednosti, ali mi je primer fascinantan. Govori da se u Srbiji čita, štaviše da se puuuno čita. Samo, izgleda, pogrešne knjige. A sve to se, čini mi se, desilo u poslednji 5 - 6 godina. Sećam se da je Mojsilovićka do nedavno bila teški trash, a sad ispade da je s' ovu stranu zla. :eek:

Što se tiče pominjanja kjniževnika od strane tih starleto- quasiintelektualno-predorgazmično kikoćućih...tih, čula sam da je Branimir Šćepanović onoj Vesni Radusinović napisao predgovor za već neku njenu mudros'. Tad sam pomislila (a i dalje mislim): jadan Brana, verovatno je skroz izlapeo, a možda i nema šta da jede. "Usta puna zemlje" niko ne štampa, za "Smrt gospodina Goluže" koga briga, pa je morao. Dakle, na mene to ne bi povoljno delovalo, ali, ja i ne idem na ta mesta po mišljenje, pa je sasvim moguće da bi imalo neke svrhe. Opet, ne mogu da zamislim kako je u gostima kod one škripuće Sanje, recimo, Maja Marijana, a ona priča o Kafki. Ili o Džejn Ejr..

Decu još uvek nemam, ali mi se ježi koža od pomisli šta im daju (ako im išta i daju) za odličan uspeh! U vreme mog detinjstva (a ni malo nisam nostalgična za SFRJ, jer i ne znam šta to, zapravo, znači), na televiziji se jednom sedmično, tačno određenog dana (znam, čekala sam) prikazivala emisija o knjigama za decu. Sećam se pesmice iz špice" Za kopanje služi ašov, za klopanje nar, a knjiga je da se čita iiiiiii - gotova stvar!" :whistling:To je mnogo uticalo na moj današnji književni ukus, na koji sam, bez lažne skromnosti, ponosna. Bile su i neke čitalačke značke i svašta. Ne znam da li sad postoji išta od toga. :confused:

I sad ide ona čuvena: da se ja nešto pitam, treba ugasiti tj. rigidno sankcionisati sve te Lagune (na sličan način je i Plato divljao pre par godina, pa smo bili bombardovani nekim narkomanskim napisanijima, i izbljuvotinama usiljenih, naravno "neponovljivih", samozvanih osobenjaka raznih sorta. Takvi su im bili i knjižari, čak! Sigurna sam da tamo, u Laguni u na sličnim mestima, ima štošta da se nađe (i sama sam nekad iskopavala neke krajnje zanimljive pisce), ali njihova hiperprodukcija to ne dozvoljava. A čim toliko para imaju, znači (ili bi trebalo da znači) da prodaju knjige. Što, opet, znači da se iste čitaju (nisu im baš tolike pare došle samo od Dedićke :D). A mi smo ovde gde smo. Znači - te knjige su mnooogo opasne, daleko opasnije nego što se čini. Dakle, nekakva arbitraža: "Kupoholičarki ovog meseca kasni menstruacija"? Tiraž 287 miliona primeraka? U redu, Laguno. Sad moraš da izdaš, na primer, Šekspira/Crnjanskog/Kamija odaberi sa ovog spiska od 50 pisaca. Država subvencioniše autorska prava."
Uh, ala se napričah! Možda je i bolje da me niko ništa ne pita. :D Inspirisala si me, a nema baš mnogo sličnih mesta za koje ja znam.
 
Mnbv:
Nisam sigurna da li mi imamo nekakvu zakonsku odrednicu koju je izdavač dužan da poštuje, pa u skladu s njom, navodi istinu prilikom promovisanja svojih izdanja, ali se sećam da sam nedavno pored kase u Maksiju zverala u neku ad hoc policu za knjige/novine i videla veeeliki i baš crveni krug u kome, ponosno i sugestivno, stoji "XIII izdanje" na knjizi Vesne Dedić. Ne zanm da li je ona napisla više knjiga, niti znam kako se ta zove, ali TRINAEST izdanja! Aman i pobogu! Sve da je u okviru jednog tiraž bilo 500, to bi značilo da svaki 1000. stanovnik Srbije (uključujući maloletne, nepismene, stare... i ostale koji su u nemogućnosti da čitaju) ima po jednu knjigu gospođe voditeljke! Ističem, opet, da nisam čitala (gotovo izvesno i neću) i ne znam da li tu ima ikakve vrednosti, ali mi je primer fascinantan. Govori da se u Srbiji čita, štaviše da se puuuno čita. Samo, izgleda, pogrešne knjige. A sve to se, čini mi se, desilo u poslednji 5 - 6 godina. Sećam se da je Mojsilovićka do nedavno bila teški trash, a sad ispade da je s' ovu stranu zla. :eek:

Što se tiče pominjanja kjniževnika od strane tih starleto- quasiintelektualno-predorgazmično kikoćućih...tih, čula sam da je Branimir Šćepanović onoj Vesni Radusinović napisao predgovor za već neku njenu mudros'. Tad sam pomislila (a i dalje mislim): jadan Brana, verovatno je skroz izlapeo, a možda i nema šta da jede. "Usta puna zemlje" niko ne štampa, za "Smrt gospodina Goluže" koga briga, pa je morao. Dakle, na mene to ne bi povoljno delovalo, ali, ja i ne idem na ta mesta po mišljenje, pa je sasvim moguće da bi imalo neke svrhe. Opet, ne mogu da zamislim kako je u gostima kod one škripuće Sanje, recimo, Maja Marijana, a ona priča o Kafki. Ili o Džejn Ejr..

Decu još uvek nemam, ali mi se ježi koža od pomisli šta im daju (ako im išta i daju) za odličan uspeh! U vreme mog detinjstva (a ni malo nisam nostalgična za SFRJ, jer i ne znam šta to, zapravo, znači), na televiziji se jednom sedmično, tačno određenog dana (znam, čekala sam) prikazivala emisija o knjigama za decu. Sećam se pesmice iz špice" Za kopanje služi ašov, za klopanje nar, a knjiga je da se čita iiiiiii - gotova stvar!" :whistling:To je mnogo uticalo na moj današnji književni ukus, na koji sam, bez lažne skromnosti, ponosna. Bile su i neke čitalačke značke i svašta. Ne znam da li sad postoji išta od toga. :confused:

I sad ide ona čuvena: da se ja nešto pitam, treba ugasiti tj. rigidno sankcionisati sve te Lagune (na sličan način je i Plato divljao pre par godina, pa smo bili bombardovani nekim narkomanskim napisanijima, i izbljuvotinama usiljenih, naravno "neponovljivih", samozvanih osobenjaka raznih sorta. Takvi su im bili i knjižari, čak! Sigurna sam da tamo, u Laguni u na sličnim mestima, ima štošta da se nađe (i sama sam nekad iskopavala neke krajnje zanimljive pisce), ali njihova hiperprodukcija to ne dozvoljava. A čim toliko para imaju, znači (ili bi trebalo da znači) da prodaju knjige. Što, opet, znači da se iste čitaju (nisu im baš tolike pare došle samo od Dedićke :D). A mi smo ovde gde smo. Znači - te knjige su mnooogo opasne, daleko opasnije nego što se čini. Dakle, nekakva arbitraža: "Kupoholičarki ovog meseca kasni menstruacija"? Tiraž 287 miliona primeraka? U redu, Laguno. Sad moraš da izdaš, na primer, Šekspira/Crnjanskog/Kamija odaberi sa ovog spiska od 50 pisaca. Država subvencioniše autorska prava."
Uh, ala se napričah! Možda je i bolje da me niko ništa ne pita. :D Inspirisala si me, a nema baš mnogo sličnih mesta za koje ja znam.
Kliknite za proširenje...

Ma kakva čitalačka značka. Više ni lektiru ne čitaju, već samo kupe gotove interpretacije. Žalila sam se ovde na nekoj temi kako ne mogu da nateram ćerku gimnazijalku da bilo šta pročita, a ima pet iz srpskog. To je kriminal.

Izvini što sam ti se obratila u muškom rodu, čini mi se da je tako pisalo na profilu, ili sam ja totalno odlepila.:)

I da ne bude spam, u Zlatnom runu se spominju silni Njegovani, pa se nešto pitam, ne treba li možda da prvo pročitam Hodočašće Arsenija Njegovana? Možda ti je poznato.
 
Palo mi je to na pamet. Najbolje bi ti odgovorio neko ko je čitao obe knjige. "Hodočašće" se dešava u Beogradu, od, recimo, 1920. do 1968. Arsenije Njegovan je bogati kućevlasnik koji na svet oko sebe gleda očima - kućevlasnika. Maestralno razrađena tema! Psihologija posesivnosti je onaj, prvi, najvidljivi sloj,a ima slojeeevaaa...ne pitaj!
"Zlatno runo" je, koliko sam shvatila, vekovna hronologija porodice Njegovan, te bi Arsenije mogao biti jedan od potomaka, svakako potonji, s obzirom da sve počinje od nekog srednjeg veka.
Eto. Nisam baš mnogo pomogla, znam, ali ne umem bolje.

p.s. Nema potrebe za izvinjenjem, moja je greška.:)
 
Mnbv:
Pekić, sigurno jeste veliki književnik. Trebalo bi da bude po svačijim merilima, ali ne znam da li je tako.
Da li je "težak", "komplikovan", "naporan" i šta se već pominje u kontekstu njegovog dela, subjektivno je.
Kliknite za proširenje...
Težak i komplikovan jeste, jer čitalac Pekića mora biti erudit, pošto se Pekić za sve i jedno delo pripremao veoma detaljno, pa se to mora ispratiti i van samog Pekića da bi se (ne baš u potpunosti) pravilno razumelo ... Naporan zasigurno ne može biti, jer ima svoju "ciljnu" grupu, i otprilike se zna šta očekivati u toj avanturi ... Sve ostalo potpisujem u potpunosti :D
 
Mnbv:
Iskrena da budem (da, ja sam seka, ne bata, k'o što piše u profilu, izgleda po defaultu, sad ću to da sredim), nikako da mi "Zlatno runo" izbije na neko gornje mesto "Čitati sledeće" liste, pa ga nisam pročitala (ali jesam "Hodočašće Arsenija Njegovana", "Atlantidu", "Novi Jerusalim", "Besnilo", "Kako upokojiti vampira" i "Godine koje su pojeli skakvci").
Kliknite za proširenje...
Preporučujem kao sledeće "Uspenje i sunovrat Ikara Gubelikijana", novela od stotinjak strana, pomalo komična, detaljno pripremljena i genijalno napisana ...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top