Bolna Arkadija

Tema se odnosi na sva naša očekivanja, nadu, nešto u šta smo verovali.
Zadržaću se na emocijama , koje nosimo u sebi , bez obzira kakav utisak želimo da ostavimo na druge.Takođe i na razočarenja koja su neminovna.
Koliko duševna bol može da utiče na naše ponašanje , koliko na misli , osećanja.
Da li uspevate da zadržite ljubav u sebi ili je pustite da se raspe , smatrajući da je ionako sve besmisleno.

Slobodno se izrazite pesmom, citatom ili slobodnim izborom reči.
Hvala na odgovorima.

Temu sam otvorila na romantici, činilo mi se kao najbezbednije i najiskrenije mesto.

Ako nije prikladno , premestite je.

 

[Zelena milja]

Pošalji mi malo svog mraka,
U njemu nema straha da ću nešto poželeti,
Jer konačno je umirenje
I umiranje
Jednog dela , skrivenog, u svakom izdisaju,
..............
Miriše na tebe..

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[LastDay]

Šapni mi-

Ko smo?

I ko smo bili i kad smo bili i da li bili smo?

Nešto?Nekome?Nekada?

Jesmo li samo neke neizgoverene reči ?

Jesmo li samo proizvod osuda, laži , greške?

Jesmo li komadi suptilno iskidani zubima istina?

Jesmo li samo slina nečega što je bolesno?

Reci mi-

Ko smo?

Okovani u ništavilo razuma,

Ostavljeni na ogoljenoj pustari

Da svoje meso jedemo,

Nerazumni, bolesni, nenormalni

Da gutamo, gutamo , gutamo-

Dok ne pregutamo.

Hoće li nam nadgrobna ploča biti

Od gnoja, znoja i krvi?

Hoćemo li pod njom ležati

Dok nam utrobu crvi komadaju,

Dok nam žile nekog drveta kroz rebra niču?





Vrisni mi-

Ko smo?

Šta radimo

Obmotani u pedeset metara

Skorele gaze?

Dišemo li?

Volimo li?

Ili smo zaista odavno mrtvi?



Z.D.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Pre svitanja...uvek tada...naličje senke s poznatom tugom u pogledu.
Nemo pitanje.
Nemo voljenje ,
I tišina.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Senke oko mene..
Bole njihovi obrisi..Bole trake svetlosti.
Jer navikla sam na tamu ,
Noćno pisanje
I tišinu.
Nevidljiva slova u mračnoj sobi,
Muk i suve suze koje ne umeju da poteku. Baš kao i ja.Svezanih ruku ,ćutim danima...
Jer znam da si tu .A opet, ne mogu te udahnuti, a dišeš mi se kao nikada.
..............
Senke oko mene...
Tužno me gledaju svojim nevidećim očima,
A ja im se osmehnem

I šapnem,
"One najbolnije su u meni.
Čuvam ih.
Mirišu na kišu.
I tebe.:

S

 

[Zelena milja]

Jednom,
Kada oteknu sve krhotine nas,
Kada ne budemo znali kako da se nađemo
U prazninama i tišini...
Jednom,
Kada zaboraviš od bola da bi preživeo ,
Kada udahneš da bi se sastavio,
Kada razrežeš tu nevidljivu nit...
..............
Kuda da nestanem..
Gde da pronađem to mirno mesto,
Za uginuće
I oproštaj....

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

"Kao da ti dolazim izdaleka....."

Čudesno je pronaći toliko sebe u tebi...
Kao da ničega nije preteklo,
Nijedan deo ne poznajem
Kao tvoje rane.
Nemam se više...
..........
Tvoje su tame za mene sve
U čemu nalazim utehu.

 

[LastDay]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Kada sve prođe,
Čekanje.
Tuga.
Bezglasje.
Ostaće priče....na dnu jezera...

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Prekinute snove čuvam pod jastukom.
Pokrijem ih sobom ,
Udišem i slušam kako mi tiho pričaju...
Beznadežno i rasuto u tami.
.............
Ono šta me nema...najviše mu pripadam...

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Kuda si lutao nečujno i odlazeće....
Tražila sam te po svim svojim snovima,
Tragovi su me vodili do vrata koja nisam smela otvoriti...
.............
Ostalo je tamo nečega, što mi te je oduzelo
Na obzorju sećanja.
Na bol.
Gubitak.
I tvoj pogled pred iskliznuće..
...............
Jednom si mi umro na rukama.

Nikad više te neću vezati za svetlost....
Jer neću umeti da odbolujem...

S