Bolna Arkadija

Tema se odnosi na sva naša očekivanja, nadu, nešto u šta smo verovali.
Zadržaću se na emocijama , koje nosimo u sebi , bez obzira kakav utisak želimo da ostavimo na druge.Takođe i na razočarenja koja su neminovna.
Koliko duševna bol može da utiče na naše ponašanje , koliko na misli , osećanja.
Da li uspevate da zadržite ljubav u sebi ili je pustite da se raspe , smatrajući da je ionako sve besmisleno.

Slobodno se izrazite pesmom, citatom ili slobodnim izborom reči.
Hvala na odgovorima.

Temu sam otvorila na romantici, činilo mi se kao najbezbednije i najiskrenije mesto.

Ako nije prikladno , premestite je.

 

[Zelena milja]

Uskraćena za snove, ovih te dana tražim na drugim mestima.
Po starim rečima, trakama svetlosti i prošloživotnom sećanju.
Nedostaje mi tvoja prisutnost u tihom neimanju,
Dok pričamo mislima.

 

[Zelena milja]

Pošalji mi malo svog mraka,
U njemu nema straha da ću nešto poželeti,
Jer konačno je umirenje
I umiranje
Jednog dela , skrivenog, u svakom izdisaju,
..............
Miriše na tebe..

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[LastDay]

Šapni mi-

Ko smo?

I ko smo bili i kad smo bili i da li bili smo?

Nešto?Nekome?Nekada?

Jesmo li samo neke neizgoverene reči ?

Jesmo li samo proizvod osuda, laži , greške?

Jesmo li komadi suptilno iskidani zubima istina?

Jesmo li samo slina nečega što je bolesno?

Reci mi-

Ko smo?

Okovani u ništavilo razuma,

Ostavljeni na ogoljenoj pustari

Da svoje meso jedemo,

Nerazumni, bolesni, nenormalni

Da gutamo, gutamo , gutamo-

Dok ne pregutamo.

Hoće li nam nadgrobna ploča biti

Od gnoja, znoja i krvi?

Hoćemo li pod njom ležati

Dok nam utrobu crvi komadaju,

Dok nam žile nekog drveta kroz rebra niču?





Vrisni mi-

Ko smo?

Šta radimo

Obmotani u pedeset metara

Skorele gaze?

Dišemo li?

Volimo li?

Ili smo zaista odavno mrtvi?



Z.D.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Pre svitanja...uvek tada...naličje senke s poznatom tugom u pogledu.
Nemo pitanje.
Nemo voljenje ,
I tišina.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Senke oko mene..
Bole njihovi obrisi..Bole trake svetlosti.
Jer navikla sam na tamu ,
Noćno pisanje
I tišinu.
Nevidljiva slova u mračnoj sobi,
Muk i suve suze koje ne umeju da poteku. Baš kao i ja.Svezanih ruku ,ćutim danima...
Jer znam da si tu .A opet, ne mogu te udahnuti, a dišeš mi se kao nikada.
..............
Senke oko mene...
Tužno me gledaju svojim nevidećim očima,
A ja im se osmehnem

I šapnem,
"One najbolnije su u meni.
Čuvam ih.
Mirišu na kišu.
I tebe.:

S

 

[Zelena milja]

Jednom,
Kada oteknu sve krhotine nas,
Kada ne budemo znali kako da se nađemo
U prazninama i tišini...
Jednom,
Kada zaboraviš od bola da bi preživeo ,
Kada udahneš da bi se sastavio,
Kada razrežeš tu nevidljivu nit...
..............
Kuda da nestanem..
Gde da pronađem to mirno mesto,
Za uginuće
I oproštaj....

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

"Kao da ti dolazim izdaleka....."

Čudesno je pronaći toliko sebe u tebi...
Kao da ničega nije preteklo,
Nijedan deo ne poznajem
Kao tvoje rane.
Nemam se više...
..........
Tvoje su tame za mene sve
U čemu nalazim utehu.

 

[LastDay]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Kada sve prođe,
Čekanje.
Tuga.
Bezglasje.
Ostaće priče....na dnu jezera...

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Prekinute snove čuvam pod jastukom.
Pokrijem ih sobom ,
Udišem i slušam kako mi tiho pričaju...
Beznadežno i rasuto u tami.
.............
Ono šta me nema...najviše mu pripadam...

 

[Zelena milja]