Bolna Arkadija

Tema se odnosi na sva naša očekivanja, nadu, nešto u šta smo verovali.
Zadržaću se na emocijama , koje nosimo u sebi , bez obzira kakav utisak želimo da ostavimo na druge.Takođe i na razočarenja koja su neminovna.
Koliko duševna bol može da utiče na naše ponašanje , koliko na misli , osećanja.
Da li uspevate da zadržite ljubav u sebi ili je pustite da se raspe , smatrajući da je ionako sve besmisleno.

Slobodno se izrazite pesmom, citatom ili slobodnim izborom reči.
Hvala na odgovorima.

Temu sam otvorila na romantici, činilo mi se kao najbezbednije i najiskrenije mesto.

Ako nije prikladno , premestite je.
what-if-you-are-lonely_4.jpg
 
Poslednja izmena:
Kliknite za proširenje...

You and the rain​

I don’t miss you anymore
I don’t have longing feelings either
I’m forgetting that we even loved, quietly

But I can’t figure out
Why tears come whenever it rains
Just like the day long ago, when you left me

I’m fine now, I forgot all about our love
But foolish me, why are tears falling?

The faraway and faded memories
How much did it penetrate me?
Because I still long for you, who I hate

I’m fine now, I forgot all about our love
But foolish me, why are tears falling?

You’re never coming back and I hate that I haven’t forgotten
When will this pain end?

I’m fine now, I forgot all about our love
But foolish me, why are tears falling?
 
Ne umem ja osmehom bolu da prkosim,
jer izda me eho samoće sa litica usamljenih usana...
Ne umem ja da progutam
smrdljive izgovore svelih stranputica,
jer izda me otisak tame na sleđenim trepavicama...
Ne umem ja pogledom da oteram
lažljiva proticanja umišljenih zveri,
jer izda me pesma prstiju tužnim glasom bez odjeka...
Ne umem ja poraze lepotom da brišem,
jer izda me ponos drhtavim dodirima istine...
Ne umem!
Priznajem da ne umem
čak ni da zaboravim oproštene greške mojih suludih izbora...
Ne umem
jer takav krst nosim,
blagosloven bolom vekovnog lutanja setne duše moje...
Dragana Pavlicevic
 
Poslednja izmena:
d8f6ce5ab8b1ccf2d4ac77b7964a0b08.jpg

Vidiš li beskraj tamnoga neba,
Njegovu nepreglednu hartiju
Ocrtanu zvezdama i punim mesecom,
Svedokom tajni zaboravljene pruge?
Tamo te vodim.
Daj mi ruku.


Tu , kraj starog drveta,
Tu , pored pruge koja ne vodi nikuda,
Tu, gde niko ne prolazi i gde divlja maslina
Najlepše miriše noću,
Tu me dodirni ,daj mi so svoje kože.
Večeras, dok traju snovi punog meseca..

Sutra ..Sutra...
Ko zna gde ćemo biti sutra.
Možda će te neko drugi držati za ruku,
Voditi svojim stazama u nepoznato.
Možda ću ja samo mrtav leptir biti
Zgažen ,zaboravljen,
U suvoj travi , pokraj pruge
Koja ne vodi nikuda.


Z.D.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top