Bolna Arkadija

Tema se odnosi na sva naša očekivanja, nadu, nešto u šta smo verovali.
Zadržaću se na emocijama , koje nosimo u sebi , bez obzira kakav utisak želimo da ostavimo na druge.Takođe i na razočarenja koja su neminovna.
Koliko duševna bol može da utiče na naše ponašanje , koliko na misli , osećanja.
Da li uspevate da zadržite ljubav u sebi ili je pustite da se raspe , smatrajući da je ionako sve besmisleno.

Slobodno se izrazite pesmom, citatom ili slobodnim izborom reči.
Hvala na odgovorima.

Temu sam otvorila na romantici, činilo mi se kao najbezbednije i najiskrenije mesto.

Ako nije prikladno , premestite je.

 

[Zelena milja]

Kuda si lutao nečujno i odlazeće....
Tražila sam te po svim svojim snovima,
Tragovi su me vodili do vrata koja nisam smela otvoriti...
.............
Ostalo je tamo nečega, što mi te je oduzelo
Na obzorju sećanja.
Na bol.
Gubitak.
I tvoj pogled pred iskliznuće..
...............
Jednom si mi umro na rukama.

Nikad više te neću vezati za svetlost....
Jer neću umeti da odbolujem...

S

 

[Zelena milja]

Duboko u sebi čujem ti hiljadugodišnje otkucaje srca. Tihe i izgubljene..Još su tu...

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Preostalo mi je vremena..
Premalo i previše.
Ne umem s tom preostalošću.
Cepam je na trake zaborava i znam da ću ih poželeti opet, jednom.
Neoplakane ih bacam u jezero.
Neoprošteno ih davim, njegovim suzama.
Klize mi iz ruku,
Kao da nikada nisu ni bile moje.

Preostalo mi je tuge...
Srasla, u celu mene, diše.
Ne pušta. Ne uzmiče.
Hoću li je moći uspavati talasima i tišinom..
Ili će me pratiti ,i ovaj put,
U sledeće rađanje...

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Svi ste mi se pogasili...
Jedan za drugim, udaljeni vremenom, vekovima razdvajani u nadanju da ću vas, tako rasute, lakše zaboraviti.
Otišli ste kao obećani oproštaj, kojeg nije bilo.
Možda je lakše?
Ne osećam utehu, praznina je moja nagrada, jedino dostignuće.
Tiho prihvatanje, tako očekivano od mene, zar ne ?
Rasuli ste mi se ...spepeleli u nepovrat.
Bez krhotina od kojih bih , možda, jednom poželela da napravim mozaik.
Zabranjeni su mi pristupi.
Zabranjena slabost.

Samo jednom sam uspela da te spoznam.
Oči sam ti zapamtila.
Učinilo mi se, shvatio si...

Bio je to samo zakasneli trag zalazećeg sunca.

 

[LastDay]

" I know it hurts

It's hard to breathe sometimes

These nights are long

You've lost the will to fight

Is anybody out there?

Can you lead me to the light?

Is anybody out there?

Tell me it'll all be alright

You are not alone

I've been here the whole time singing you a song

I will carry you"

 

[Zelena milja]

Ima noći kada ni misli ne šapuću.
Otuđeno ćute u ćošku sobe, kao osuda.

 

[Branko Lori]

Srce se lomi tiše od kristalne čaše , ne izaziva toliku buku kojom se skupocen predmet oprašta od života .
Ono odlazi u tišini i ostavlja tišinu kad nestane.
Zbunjeno je jer ne ume da razlikuje platonsku ljubav od prave ljubavi .
Nije imalo vremena da to nauči , treba mu dati vremena
Zaista je teško kad ti nešto nedostaje , ali ti se praviš da ti to ne nedostaje i nemožeš mu reći

 

[LastDay]

 

[LastDay]

Ne možeš me naći

Na polju nadutih trbuha.

Nokti su samo crtali , pisali nisu.

Ti ne znaš moje ime,

Ne znaš boju nadutosti,

Ne poznaješ miris zemlje

Moje nadute humke.

Z.D.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[NeKontamTeBa]

 

[LastDay]

Kroj​

(Mika Antić)

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima.
Bićeš moj način odevanja svega nežnog i tajnog.
Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe skidati.
Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše.
I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom.
Posle ću, znam, pobrkati moju kožu s tvojom.
Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim.
Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog.
Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni
svog straha i samoće.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Trenuci koji su tu.
Trenuci kojih nema...
Ovih me dana kidaju neimanja ,
Odsustvo sebe.

Odlazeći se brzo oporavljaju...
Tako je zapisano pre mnogo vremena.
Rekli su mi da neće boleti ako sklopim oči
I pređem preko...
Grimiz je deo moje tuge..i moje utehe..

Zašto onda toliko boli?
Zašto rane ne zarastaju?

 

[Branko Lori]

 

[RužnaKoLopov]

 

[Zelena milja]

Budućnost je neizvesna i lomljiva.
Čekaj me u prošlosti...

 

[Zelena milja]

 

[Branko Lori]

 

[LastDay]

Ništa ti blog ne valja.
Ugledaj se na Riadu.