Bojkot (opšta tema)

Koje je vaše mišljenje o ideji bojkota izbora? Da li će se ostvariti? Hoće li biti uspešan?


  • Ukupno glasova
    84
Слободан Самарџић: Када је бојкот избора неопходан и оправдан

Када је постало јасно да опозиција мисли озбиљно о бојкоту, западни учесници одмах су се умешали и у ово унутрашње питање Србије

slobodan-samardzic-s-rakoce.jpg


Бојкот избора је ванредно средство политичке борбе. Као такав, он одговара само ванредним условима. О томе шта су ванредни услови ваља расправљати. То није правно одређена ситуација као што је ванредно стање. Иако и ванредно стање подлеже процени и одлуци, што је увек ствар политичког субјекта који је уставно или на други начин одређен да делује, оно је ипак правно уређени институт. Ако легално одређени државни орган процени да су се стекли уставни услови за проглашење ванредног стања и сходно томе донесе одлуку, више нема расправе.

Насупрот томе, ванредни услови јесу ствар за расправу, јер политичка воља која их заговaра нема изричито правно покриће као што га има ванредно стање. Пошто бојкот избора претпоставља оцену политичке ситуације земље као ванредну, јер у супротном не би имао оправдање, овде ћемо размотрити садашњу ситуацију Србије. Повод је, разуме се, став већинског дела српске опозиције да треба бојкотовати наредне редовне изборе, јер за њих не постоје нормални услови.

Изборни услови, о којима је на јавној сцени највише реч, овде представљају само врх леденог брега. Избори који су у Србији одржавани од 2012. године, када је на власт дошла данашња политичка гарнитура, само су један механизам новог политичког поретка, који смо у више наврата одредили као плебисцитарну диктатуру (вид. овде). О томе сведочи феномен који највише противречи општој парламентарној пракси – да је владајућа коалиција предвођена тзв. непредњацима два пута организовала ванредне парламентарне изборе (2014. и 2016. године) у време када је располагала апсолутном већином у Скупштини и када нису постојали никакви симптоми кризе Владе. То би се поновило и после две године (2018), када су уз редовне локалне изборе били наговештени још једни ванредни парламентарни, да Вучићу то у Бриселу није било забрањено у директном контакту са европским званичницима.

Избори су, дакле, били коришћени у друге сврхе а не за изборно такмичење са опозицијом. Суочаван са личном обавезом да прихвати правно признање независности тзв. Косова, Вучић је новим изборним победама настојао да прибави нове слојеве бирачке подршке и тиме своју личну одговорност пребаци на народ. Овај наум је терао његову странку и коалиционе партнере да безочно крше изборна правила и законске оквире и користе сва државна средства – буџет, медије, органе принуде – и огроман део приватних капацитета – домаће медије и стране инвестиције – да маргинализује опозицију и увери бираче да у Србији нема изборне алтернативе.

Мислим да су већ први нередовни избори (2014) били довољан знак опозицији да се супротстави Вучићевој самовољи, јер је то био знак нередовне ситуације, воље владајуће класе да и изборе упрегне у своју стратегију окупације државе. О другим ванредним изборима (2016) да и не говоримо. Председнички избори 2017, и београдски избори 2018. били су само наставак изборног ритуала, који је у земљи узнапредовале корупције, политичког клијентелизма и организованог криминала, рутински рушио сва изборна правила и моралне норме јавног живота.

Најзад, годину дана пре редовних избора (март 2020) већи део опозиције, окупљен у Савезу са Србију или око њега, најавила је бојкот избора уколико се не успостави редовна изборна ситуација са једнаким правима за све учеснике. Томе је претходио излазак опозиционих странака из Скупштине у којој је цветала диктатура већине. Истовремено са најавом бојкота у јавности је отворена расправа на ову тему. У датим условима ова би расправа имала мањи реални значај да иницијатива о бојкоту није коинцидирала са припремама за завршну рунду разговора у вези Вучићевог признања независности Косова. Због свих неочекиваних одуговлачења (царине владе Косова, пад те владе и ванредни избори), коначно решење овог питања померено је за пролеће идуће године, негде у време редовних избора у Србији.

Када је постало јасно да опозиција мисли озбиљно о бојкоту, западни учесници одмах су се умешали и у ово унутрашње питање Србије. Натерали су Вучића и Владу Србије да релативно брзо пруже неке концесије из реда изборних услова, што је до скоро било незамисливо. Као посматрач који је несклон страној интервенцији у домаћа питања, морам да нагласим да је овај притисак странаца на власти Србије само последица озбиљне претње бојкотом. А зашто странци тако осетљиво реагују на могући бојкот? Зато што желе да избори прођу што уредније, како би нова Скупштина крајње легално и легитимно ратификовала Вучићев споразум о признању Косова.

fpn.jpg


Али, са овом епизодом посао западних умешача (Отворено друштво, Европски парламент) није завршен. Заправо, тек овде ситуација постаје занимљива. Опозиција склона бојкоту ову иницијативу узима много шире и дубље него што су сами избори. Она каже: нису довољни изборни услови, већ и њихова примена у реалном животу од бар шест месеци од њиховог усвајања, или за време у којем ће се видети да ли ови услови заиста раде. Ово је, по мом мишљењу суштина захтева опозиције. То значи, да она озбиљно мисли на унутрашње реформе, те да први нормални избори могу да се обаве тек после живе реформске пробе поводом избора. Ако остане при овим захтевима, опозиција ће постати зрела за неко потоње преузимање власти, после првих или неких других избора.

Али, поред тога, овај део опозиције практично скида с дневног реда дискусију о важности бојкота. Јер, бојкот више није реч-претња, већ реч-дело које не прави компромис ни са папирнатим поправкама власти ни са умешачима из ЕУ. Тиме практично отпада приговор друге опозиционе групације, која каже: одлучићемо о изласку или бојкоту када се избори распишу. У светлу веродостојне претње бојкотом, која једина може да помери проблем са места, овај став остатка опозиције делује неубедљиво како год поступили у часу расписивања редовних избора: ако изађу по постојећим или непровереним условима, значи да им је стало само до једнократног добитка, а не уздрмавања власти; ако не изађу, питање је зашто нису подржали и помогли бојкот.

Остаје још питање о начину. Главни аргумент власти, која је на челу са шефом државе лојалнија уставу тзв. Косова него Уставу Србије, јесте да би се померањем избора за, рецимо, шест месеци кршио домаћи устав. Али, не рачунајући на ово неубедљиво довијање власти, остаје објективни проблем – како премостити ову уставну препреку. То је могуће само уз претпоставку да стање фактички није нормално него ванредно. Ту, разуме се, не мислим да треба потећи уставне одредбе о ванредном стању, јер овде није реч о тој врсти правно уређене ситуације. Реч је о фактички нередовним околностима, али и противуставном деловању власти, са чиме живимо већ седам година. Тако, и самом Уставу је потребно једнократно премошћивање околности које га такорећи свакодневно доводе у питање.

Будући да су наредни редовни избори повод целој овој причи, и неопходно и могуће је овај комплекс уредити уз помоћ lex specialis-a. Овај посебан закон о посебним приликама треба да уреди не само изборне услове у стварима које ни закони нису предвидели, него и начин на који би се он, lex specialis, применио. Он би, осим нове изборне материје – како спречити досадашњу праксу злоупотребе – уредио и механизам примене. То би биле мешовите комисије владине и опозиционе стране, које би пратиле примену посебног закона и јавност учестало обавештавале о примерима кршења. Подразумева се да би се одлуке на комисијама доносиле сагласношћу представника две стране. То на први поглед делује сложено, због изгледа да владина страна у комисијама врши опструкције. Али, пошто се закон доноси у Скупштини, то би већ био показатељ добре воље да се изађе из државног ћорсокака. Одговорност комисија за достизање циља, а то је одржавање фер избора и излазак из нередовног стања, натерала би учеснике да посао обаве са што мање отезања.

Да ли би власт на ово морала да пристане? Наравно да не би. Али, од своје величанствене победе од девет десетина посланичких места она не би добила ништа више од оног што већ поседује, а то је апсолутна власт. О њеном неспоразуму са стварношћу говорила би и знатно слабија излазност због бојкота. С друге стране, опозиција која би изборе бојкотовала имала би растућу популарност свих оних који немају користи од данашње власти. Стање би из данашњег нередовног а мирног прешла у несношљиво за све, а посебно за власт.

Што се странаца тиче, који овде делују као да су неизбежни, најбоље би било да их опозиција увери да би првом наредном приликом, када дође на власт, поништила све међународне споразуме које би потписала ова власт без изборне легитимности.

https://stanjestvari.com/2019/10/15/samardzic-kada-je-bojkot-opravdan/
 
Pokret koji će formirati Miloš Jovanović i DSS sa više organizacija i pojedinaca za predstojeće parlamentarne izbore zvaće se "Metla 2020", piše "Blic".
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=25&nav_category=11&nav_id=1608219
Ко би уопште поверовао у озбиљност опозиције када се служи оваквим петпарачким називима. Као непунолетна деца жељна играрије.
И у праву је Вучић када каже:

Savez za Srbiju pao je sa 17 dosto podrške, koliko je imao pre nekoliko meseci, na ispod osam odsto, jer ljudi ne žele njihovu politiku, kaže Vučić.
"Oni su majstori da sebe unište. Biće potpuno ireleventno da li će da učestvuju na izborima, jer niko ne bi glasao za njih. Svi drugi ih prelaze i polako im uzimaju deo kolača, jer ljudi neće politiku 'hapsim, bijem, razbijam, lepim nalepnice...'", rekao je Vučić komentarišući to što je Đilas juče Vesiću "porucio da mu je zatvor zagarantovan".

https://www.b92.net/info/vesti/inde...edium=box&utm_campaign=b92_prva_vesti_sidebar
 
Pokret koji će formirati Miloš Jovanović i DSS sa više organizacija i pojedinaca za predstojeće parlamentarne izbore zvaće se "Metla 2020", piše "Blic".
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=25&nav_category=11&nav_id=1608219
Ко би уопште поверовао у озбиљност опозиције када се служи оваквим петпарачким називима. Као непунолетна деца жељна играрије.
И у праву је Вучић када каже:

Savez za Srbiju pao je sa 17 dosto podrške, koliko je imao pre nekoliko meseci, na ispod osam odsto, jer ljudi ne žele njihovu politiku, kaže Vučić.
"Oni su majstori da sebe unište. Biće potpuno ireleventno da li će da učestvuju na izborima, jer niko ne bi glasao za njih. Svi drugi ih prelaze i polako im uzimaju deo kolača, jer ljudi neće politiku 'hapsim, bijem, razbijam, lepim nalepnice...'", rekao je Vučić komentarišući to što je Đilas juče Vesiću "porucio da mu je zatvor zagarantovan".

https://www.b92.net/info/vesti/inde...edium=box&utm_campaign=b92_prva_vesti_sidebar
I pre svega morbidi kao DSS i njihova legenda od precednika kad im kažeš da se lošo živi, a on će ''mi smo desni centar''¡¿
I onda naravno- više od nebuloza ne mogu ni da potenciraju :namcor:
 
Šutanovac: Moguće da neki funkcioneri DS organizuju grupe građana za izbore
1572163820197.png

Dragan Šutanovac

Bivši predsednik Demokratske stranke (DS) Dragan Šutanovac izjavio je kako bi on, da je jedan od lidera opozicije, javno tražio razgovor sa predsednikom države i Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem.

„I u ratu suprostavljene strane nalaze način da razgovaraju. Očigledno su se u Srbiji desile takve promene da je svaki dijalog unapred osuđen bez obzira na mogući ishod“, rekao je Šutranovac za izdanje lista Blic od nedelje, na pitanje da li bi razgovarao sa Vučićem.

„Ne verujem lično da neko razmišlja o tome da se nađe na nekoj drugoj izbornoj listi, ali postoji mogućnost da će na lokalu, čak i visoki finkcioneri DS organizovati grupe gradjana ne bi li izašli“, rekao je Šutanovac.

„Dobrom delu gradjana Srbije ta odluka izgleda kao predaja, a i trenutno stanje je takvo da su ljudi nemotivisani i biće mnogo teško izvesti aktivan bojkot, pogotovo u uslovima proglašenja sedam meseci pre izbora“, rekao je Šutanovac.
https://www.danas.rs/politika/sutan...oneri-ds-organizuju-grupe-gradjana-za-izbore/
****************************
Oчигледно да се бојкотом баве само они ,,најлуђи''! Они који немају идеју када су кренули у бојкот. Мислили су (а и данас мисле) да ће се народ тек тако упецати на ту дечију играрију звану БОЈКОТ. Али не иде!
 
Pa napisao sam da mali penzioneri od tih pet iljada ne bi dobili ni po dvesta dindži kad bi se to pretopilo u povećanje penzija ko što to neki stručnjaci tako i zahtevaju.
Al vi koji ste glupi, vama ništa ne škljoca¿¡
Ovo drogiras nemoj shvatiti ozboljno ja to onako a zar je posteno da sirotinja koja ima penziju 6.000 dinara dobije isto kao i penzioner cija je penzija 60.000 dinara?
 
Ovo drogiras nemoj shvatiti ozboljno ja to onako a zar je posteno da sirotinja koja ima penziju 6.000 dinara dobije isto kao i penzioner cija je penzija 60.000 dinara?
Pošteno ili ne, al po opoziciji ta sirotinja ne bi dobila ni tih šes iljada.
Pazi kad je to totalna apsurdnost da opozicija priča o poštenju!
Vlada tim sitnim penzionerima ne može lako da dã ni to malo koliko ovi nabijaju klipove u točkove.
Samo mi nije jasno kako vama to baš toliko ne škljoca?!
 
Šutanovac: Moguće da neki funkcioneri DS organizuju grupe građana za izbore

Bivši predsednik Demokratske stranke (DS) Dragan Šutanovac izjavio je kako bi on, da je jedan od lidera opozicije, javno tražio razgovor sa predsednikom države i Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem.

255x160_210748-510x320_165960-sutanovac_nm.jpg


"I u ratu suprostavljene strane nalaze način da razgovaraju. Očigledno su se u Srbiji desile takve promene da je svaki dijalog unapred osuđen bez obzira na mogući ishod", rekao je Šutranovac za izdanje lista Blic od nedelje, na pitanje da li bi razgovarao sa Vučićem.

Kako je još rekao, "danas se svi pozivaju na Đinđića, a niko ne bi da guta žabe".

Šutanovac, koji je danas predsednik Saveta za strateške politike, rekao je da od 2012. nijedan poslanik DS nije napustio poslanički klub i prešao u neku drugu stranku.

"Ne verujem lično da neko razmišlja o tome da se nađe na nekoj drugoj izbornoj listi, ali postoji mogućnost da će na lokalu, čak i visoki finkcioneri DS organizovati grupe građana ne bi li izašli", rekao je Šutanovac.

On je rekao da je odluka o bojkotu izbora unela mnogo konfuzije u biračko telo, "pre svega kod onih građana koji ne podržavaju Aleksandra Vučlća i njegov režim, a u isto vreme očekuju određenu akciju i jasnu političku ponudu opozicije, sa jasnim stavovima i programima koji bi ih motivisali da se bore".

"Dobrom delu građana Srbije ta odluka izgleda kao predaja, a i trenutno stanje je takvo da su ljudi nemotivisani i biće mnogo teško izvesti aktivan bojkot, pogotovo u uslovima proglašenja sedam meseci pre izbora", rekao je Šutanovac.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

#ŠutkePovratakLideraOpozicije
@комшија -u-dilemi
 
Poslednja izmena:
https://www.danas.rs/politika/nikolic-svako-ko-iz-ds-izadje-na-izbore-bice-iskljucen-iz-stranke/

Pojedini bojkotaši iz SZS spremaju se da učestvuju na izborima kao grupe građana, tvrde poslanici DS

Nikolić: Svako ko iz DS izađe na izbore biće isključen iz stranke

Demokratska stranka se sprema za bojkot izbora. Obišli smo čitavu Srbiju i videli da je raspoloženje građana da se parlamentarni izbori bojkotuju.


1572344916600.png


Piše: Mirjana R. Milenković 29. oktobra 2019. 09.12

Zato ukoliko bilo ko izađe na izbore, lokalne ili parlamentarne, pa makar da je reč i o funkcionerima stranke, garantujem da oni više neće biti članovi Demokratske stranke, kaže za Danas Dejan Nikolić, potpredsednik DS, negirajući tako tvrdnje bivšeg predsednika ove stranke Dragana Šutanovca da postoji mogućnost da će na lokalu, čak i visoki funkcioneri DS organizovati grupe građana ne bi li izašli na izbore.

Međutim sa Nikolićem se ne slaže Radoslav Milojičić Kena, poslanik i član Demokratske stranke, koji kaže da Šutanovac govori istinu i da je tačno da se neki funkcioneri DS spremaju za lokalne izbore. „Svima je jasno o kome se radi. Ja sam protiv bojkota i treba ili svi da bojkotujemo, ili svi da izađemo na izbore. Ovo sada je najgora pozicija koja odgovara samo Vučiću i ne mogu, a da ne pomislim da neko iz Saveza za Srbiju sve ove amaterske greške pravi namerno u Vučićevu korist. Uostalom i Vuk Jeremić je upozoravao da postoji „trojanac“, koji se viđa sa Vučićem“, kaže Milojičić za Danas.

Na pitanje ko je taj trojanac, sagovornik Danasa nas je uputio da odgovor potražimo od lidera Narodne stranke.
Poslanik DS-a Balša Božović čak tvrdi za naš list da se ne pripremaju samo funkcioneri DS kroz grupe građana da izađu na lokalne izbore, nego i funkcioneri nekih drugih stranaka iz Saveza za Srbiju koji se istovremeno javno zalažu za bojkot.

„Nejasan je stav Saveza o bojkotu. Svi su načelno za bojkot, ali mnoge stranke prećutkuju mogućnost da njihovi odbori na lokalu kao grupe građana izađu na izbore. Time ideja bojkota pada u vodu. Bojkot ima smisla samo ako svi bojkotuju“, navodi Božović. Dodaje da je dovoljno da na lokalu jedan lokalni lider pokuša da izigra odluku o bojkotu i da cela ideja padne kao kula od karata.
Božović poručuje da treba biti krajnje precizan u porukama.

„Ako kažete građanima možete na lokalne, ali ne i na republičke izbore, onda nešto ne štima u tom planu, jer ćete samo zbuniti birače. Uspeh bojkota zavisi od toga da li će celokupna antirežimska opozicija bojkotovati izbore na svim nivoima ili ne. Ili bojkotuju svi, ili svi izlaze na izbore. Sve ostale kombinacije odgovaraju režimu Aleksandra Vučića“, smatra Božović.

Nijedan od sagovornika DS nije želeo da odgovori na naše pitanje ko su ti funkcioneri koji se kroz grupe građana spremaju za lokalne izbore, a predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac juče nije odgovarao na naše pozive i poruke.
Šutanovac, bivši lider DS, u intervjuu Blicu naveo je i da su DS-u najlojalniji oni koji su izopšteni iz donošenja političkih odluka, kao i da su takvi i dalje u stranci iako „trpe hajku dela opozicije“.
 
На референдуме у Србији убудуће неће морати да учествује најмање 50 одсто плус један бирач, јер ће та одредба највероватније бити промењена укидањем прага излазности, новим Законом о референдуму и народној иницијативи. Јавна расправа о поменутом пропису почела је у недељу и трајаће до 22. новембра, а главни разлог измене кључних одредаба важећег закона условљене су непостојањем сагласности са Уставом.



glasanje.jpg


Постојећи закон донет је 1994. године, минимално измењен 1998. и по низу својих решења је рестриктиван, превазиђен и неусаглашен са Уставом. Тај документ не омогућава грађанима да ефикасно остварују своје право на учешће у вршењу власти путем референдума и народне иницијативе, те се зато ове могућности ретко користе.

- Од увођења вишестраначја у Србији била су свега три референдума на републичком нивоу и то само на предлог Народне скупштине, али не и грађана - каже Саша Могић, помоћник министра у МДУЛС. - У погледу народних иницијатива забележена је само једна народна иницијатива за коју би условно могли да кажемо да је остварена по важећем закону, а то је иницијатива Фондације "Тијана Јурић" за промену кривичног закона. На локалном нивоу скоро и да их нема, а успешни референдуми су се одржавали само по питању увођења месних самодоприноса.

Могић наглашава да је сврха новог закона да утврди правила која су у складу са Уставом РС, али и да промовише стандарде најбоље праксе која стимулише активно учешће грађана у пословима јавне власти.

Акценат током писања закона био је и у области народне иницијативе. Проблем је, наводе у Министарству, "непримерено кратак рок од седам дана за прикупљање потписа". Према Уставу потребно је да се обезбеди 30.000 парафа, за шта треба много више времена.

МДУЛС је већ променом закона који уређује рад локалних самоуправа фиксирао потребан број бирача за покретање народне иницијатива на број од пет одсто бирача у јединици локалне самоуправе. Овом изменом је онемогућено да статути општине самостално утврђују проценат, што је некада било чак до 25 одсто бирача.

Закон који је донет пре четврт века не познаје ни све врсте референдума који се могу спроводити на локалном, републичком и нивоу аутономне покрајине. Није уређено ни питање референдумске кампање, њиховог приступа средствима јавног информисања, финансирања и извештавања, као ни судска заштита права на референдум. Одлука на референдуму мора се спровести у року од 60 дана од дана одржавања референдума. У Нацрт закона је унето и решење које омогућава прикупљање потписа за народну иницијативу у електронској форми.

Само три инцијативе

НАЈВЕЋИ део информација о поднетим иницијативама је прикупила невладина организација ЦРТА. Наведено је да су 2007. и 2008. године поднете три - Предлог закона о слободном приступу информацијама, о класификацији тајних информација, као и о забрани пушења. Од 2012. године, Скупштина је примила шест народних иницијатива од којих су три испуњавале услове - Предлог закона о ратним ветеранима, о одлагању плаћања доспелих комуналних и других обавеза и народна иницијатива за измену Закона о порезу на доходак грађана.

"Марш на Дрину" и Устав

Априла 1998. Србија је грађане питала да ли прихватају учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији. Изашло је 73,05 одсто бирача, а против је заокружило 96,53 одсто. Референдум из 1992. године о избору "Марша на Дрину" за химну и изглед заставе и грба није успео. Упркос снажној кампањи за промену Устава 2006. и дводневном гласању, праг од половине бирача је једва прескочен (изашло 54,91 одсто). Тада је први пут на биралишта изашао чак и патријарх Павле.

(Вечерње новости)

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

S obzirom na mogućnost održavanja paralelno referenduma sa parlamentarnim izborima, da li Vučić pokušava ovom metodom da natera opoziciju da, ipak, odustane od bojkota? :think:
 
На референдуме у Србији убудуће неће морати да учествује најмање 50 одсто плус један бирач, јер ће та одредба највероватније бити промењена укидањем прага излазности, новим Законом о референдуму и народној иницијативи. Јавна расправа о поменутом пропису почела је у недељу и трајаће до 22. новембра, а главни разлог измене кључних одредаба важећег закона условљене су непостојањем сагласности са Уставом.





glasanje.jpg


Постојећи закон донет је 1994. године, минимално измењен 1998. и по низу својих решења је рестриктиван, превазиђен и неусаглашен са Уставом. Тај документ не омогућава грађанима да ефикасно остварују своје право на учешће у вршењу власти путем референдума и народне иницијативе, те се зато ове могућности ретко користе.

- Од увођења вишестраначја у Србији била су свега три референдума на републичком нивоу и то само на предлог Народне скупштине, али не и грађана - каже Саша Могић, помоћник министра у МДУЛС. - У погледу народних иницијатива забележена је само једна народна иницијатива за коју би условно могли да кажемо да је остварена по важећем закону, а то је иницијатива Фондације "Тијана Јурић" за промену кривичног закона. На локалном нивоу скоро и да их нема, а успешни референдуми су се одржавали само по питању увођења месних самодоприноса.

Могић наглашава да је сврха новог закона да утврди правила која су у складу са Уставом РС, али и да промовише стандарде најбоље праксе која стимулише активно учешће грађана у пословима јавне власти.

Акценат током писања закона био је и у области народне иницијативе. Проблем је, наводе у Министарству, "непримерено кратак рок од седам дана за прикупљање потписа". Према Уставу потребно је да се обезбеди 30.000 парафа, за шта треба много више времена.

МДУЛС је већ променом закона који уређује рад локалних самоуправа фиксирао потребан број бирача за покретање народне иницијатива на број од пет одсто бирача у јединици локалне самоуправе. Овом изменом је онемогућено да статути општине самостално утврђују проценат, што је некада било чак до 25 одсто бирача.

Закон који је донет пре четврт века не познаје ни све врсте референдума који се могу спроводити на локалном, републичком и нивоу аутономне покрајине. Није уређено ни питање референдумске кампање, њиховог приступа средствима јавног информисања, финансирања и извештавања, као ни судска заштита права на референдум. Одлука на референдуму мора се спровести у року од 60 дана од дана одржавања референдума. У Нацрт закона је унето и решење које омогућава прикупљање потписа за народну иницијативу у електронској форми.

Само три инцијативе

НАЈВЕЋИ део информација о поднетим иницијативама је прикупила невладина организација ЦРТА. Наведено је да су 2007. и 2008. године поднете три - Предлог закона о слободном приступу информацијама, о класификацији тајних информација, као и о забрани пушења. Од 2012. године, Скупштина је примила шест народних иницијатива од којих су три испуњавале услове - Предлог закона о ратним ветеранима, о одлагању плаћања доспелих комуналних и других обавеза и народна иницијатива за измену Закона о порезу на доходак грађана.

"Марш на Дрину" и Устав

Априла 1998. Србија је грађане питала да ли прихватају учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији. Изашло је 73,05 одсто бирача, а против је заокружило 96,53 одсто. Референдум из 1992. године о избору "Марша на Дрину" за химну и изглед заставе и грба није успео. Упркос снажној кампањи за промену Устава 2006. и дводневном гласању, праг од половине бирача је једва прескочен (изашло 54,91 одсто). Тада је први пут на биралишта изашао чак и патријарх Павле.

(Вечерње новости)

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

S obzirom na mogućnost održavanja paralelno referenduma sa parlamentarnim izborima, da li Vučić pokušava ovom metodom da natera opoziciju da, ipak, odustane od bojkota? :think:
Sa penzosima će lako, mladi napuštaju Srbiju..
Opoziciju imamo jako slabu, tačnije skoro i da je nema.
 

Back
Top