Bojite li se starosti svojih roditelja?

[mario80]

Drugi dida je isto skoro tako, pa su ga moja mater i njene sestre napale.
Ista stvar, on dementan, stalno ponavlja isto, baba umrla, a on bi si po selu tražio ženu.
Umro je nedugo nakon toga.
E da, zanimljiva stvar, znao je stari da ona od dede muze pare, pa mu sakrio osobnu i bankovnu karticu, davao mu penziju kao džeparac, zbog toga što je deda zbog ove zakucao račun u maksimalno dozvoljeni minus, a režije neplaćene.
Nakon što je umro, našao stari potpuno novu putovnicu, valjda mu je služila kao isprava na vjenčanju, ali kako je do nje došao bez osobne, to danas nikom nije jasmo.
U biti je nemoguće, jedino da mu stari u tadašnjem trenutku još nije oduzeo osobnu, ali je deda nanjušio da bi se moglo dogoditi, pa na brzinu napravio back up u vidu putovnice.

Možda je planirao na medeni mesec negde na neku egzotičnu destinaciju

 

[mario80]

Kako si ti ispa normalan u tako ludoj familiji

Beskrajna i neupitna ljubav prema adolfu vučiću

 

[Jugoslav Čvarak]

Beskrajna i neupitna ljubav prema adolfu vučiću

Ne dam Adija za ništa na svijetu.

 

[Sonatica72]

Da, bojim se.

Bez jednog roditelja sam već ostao, ovaj drugi polako zalazi u godine, a potpuno sam nemoćan da taj proces zaustavim, ili bar usporim.

Razumem te. Isto se osećam.

Tata je umro od raka grla sa metastazama kada je imao 50 godina. Imala sam 20 godina, sestra 6 godina manje. Jako, jako teško smo se pomirile sa tim da je otišao.
Mama je bila hrabra i tešila nas je.

Ove godine mama puni 72 godine. Osim stabilne angine pektoris i diskus hernije nije bolesna. Žali se na reumu samo kada pada kiša.

Mnogo je vitalnija od mene. Mnogo čita i zbog toga nije nimalo dementna.

Plašim se dana kada ću morati da joj kažem "zbogom".. Da imam sekundarnu porodicu ( muža i decu ) verovatno bih se manje plašila. Sestra je tu u mnogo boljem položaju od mene.

 

[RužnaKoLopov]

I ja ih nemam već dugo... baš dugo.

Jeste teško kad si mali, ali sada nemam uopšte brigu o tome, samo mogu da mislim na decu i sebe.

Pitam se šta je teže, da li kad pregrmiš sve dok si mali ili u starijim godinama kada si svesniji svega.

Zavisi koliko je dete malo kod dece i mladih, proces tugovanja nije tako kontinuiran kao kod odraslih.

 

[RužnaKoLopov]

Razumem te. Isto se osećam.

Tata je umro od raka grla sa metastazama kada je imao 50 godina. Imala sam 20 godina, sestra 6 godina manje. Jako, jako teško smo se pomirile sa tim da je otišao.
Mama je bila hrabra i tešila nas je.

Ove godine mama puni 72 godine. Osim stabilne angine pektoris i diskus hernije nije bolesna. Žali se na reumu samo kada pada kiša.

Mnogo je vitalnija od mene. Mnogo čita i zbog toga nije nimalo dementna.

Plašim se dana kada ću morati da joj kažem "zbogom".. Da imam sekundarnu porodicu ( muža i decu ) verovatno bih se manje plašila. Sestra je tu u mnogo boljem položaju od mene.

i moj tata takodje

 

[Araon]

Ne bojim se ničega, biće mi neizmerno žao ali sam isto tako ponosan što sam dete takvih ljudi i takvih roditelja i naravno da ću gledati da im olakšam preostali deo života koliko god mogu.

 

[gost 444421]

Oca nemam već skoro 4 decenije jer, nažalost, starost nije ni dočekao. A majka je ostarila i, s obzirom na njeno zdravstveno stanje, hvatam sebe da povremeno pomišljam da se u svakom trenutku može desiti ono što je svima nama neminovno.
No, nikom i i ništa se ne zna. Čitav život se svodi na skup neizvesnosti...

 

[mina68]

Нажалост, нисам имала прилике да се бојим њихове старости. Умрли су млади, а мени је остала само нека огромна рупа изнутра, коју чак ни дете није могло да испуни. Госпођица је само заузела своје место, огроман део мене, али та рупа и даље стоји. И стајаће заувек, док се негде опет не стопимо у једно, какви смо увек били.