Pa zar nije bilo priče o brojci većoj od 1700000??? Možda sam i ja pogriješio, možda se to misli na cijelu Jugoslaviju??? Ako je tako, sorry, mogu i ja pogriješiti...
-
- Popularno:
- Јелена Малешевић - лажни археолог
- Poreklo imena Bodin od srpskog...
- Žene koje su pomerile granice:...
- Русија у великим економским проблемима...
- Iran napao američke baze u Kataru
- Ove lekova ne smete da pijete sa kafom
- „Genocidni nisu ni narod ni nacija, već...
- Ratni raspored
- Srbija vraća redovan vojni rok: Ako...
- Da li je ovo istina?
„Бог и Хрвати“ | Континуитет геноцида над Србима
- Začetnik teme sabljar
- Datum pokretanja
- stanje
Pa zar nije bilo priče o brojci većoj od 1700000??? Možda sam i ja pogriješio, možda se to misli na cijelu Jugoslaviju??? Ako je tako, sorry, mogu i ja pogriješiti...
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 27.793
„Главни, најтежи и најстрашнији специфични проблем у Хрватској као и у Босни и Херцеговини,
усташки је геноцид над српским народом. Ако кажемо геноцид, онда је то само израз за нужду. Нема
тог појма који би бар приближно могао означити злочинства стравичних масовних мучења и убијања
српског живља на Банији и Кордуну, у Лици и Далмацији, у Славонији и Срему, те у Босни и
Херцеговини, тј. на читавом подручју НДХ“. – Ј. Плетерски, Срби у политичкој структури НОБ-а у
Хрватској, Наше теме, Загреб 1988, бр. 4, 787.
Pleterski je Slovenac, slovenski istoricar.
Zrjavic je velikohrvat i plagijator Kocovicevog "rada". Tudjman je nahvalio na sva usta Kocovica i njegov rad, koji je njega, Tudjmana, nadahnuo u svojim pobijanjima zlocinackog karaktera prve hrvatske drzave.
усташки је геноцид над српским народом. Ако кажемо геноцид, онда је то само израз за нужду. Нема
тог појма који би бар приближно могао означити злочинства стравичних масовних мучења и убијања
српског живља на Банији и Кордуну, у Лици и Далмацији, у Славонији и Срему, те у Босни и
Херцеговини, тј. на читавом подручју НДХ“. – Ј. Плетерски, Срби у политичкој структури НОБ-а у
Хрватској, Наше теме, Загреб 1988, бр. 4, 787.
Pleterski je Slovenac, slovenski istoricar.
Zrjavic je velikohrvat i plagijator Kocovicevog "rada". Tudjman je nahvalio na sva usta Kocovica i njegov rad, koji je njega, Tudjmana, nadahnuo u svojim pobijanjima zlocinackog karaktera prve hrvatske drzave.
- Poruka
- 29.390
Да, а у самом Јасеновцу, тј. у сва четири његова логора од 600-700 000 Срба.
И Јасеновац није злочин:
http://sr.wikipedia.org/sr/Злочин
већ геноцид:
http://sr.wikipedia.org/sr/Геноцид
Broj Srba po popisima stanovništva na području današnje RH i RBiH
1931 - 1630000
1941 - 1950000 (procjena)
1948 - 1680000
- - - - - - - - - -
1950000-1680000=270000
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
cuj ti njega, on ponavlja da je Jasenovac zlocin (kao da je to sporno)
treba nam jedan quadral da nam kaze da je Jasenovac ''zlocin''...pa jel to postoji neko normalan na kugli zemaljskoj pa i u Hrvatskoj ko tvrdi da nije pa nam je potrebno tvoje priznavanje i potvrda...jel to treba sad da te pohvalimo svi, da ti se klanjamo???? pa dokle ide vasa glupost, a pre svega bezobrazluk...kao sto je to Lekizan primetio sta ovde poturas i napisao, daleko je Jasenovac od ''zlocina'' kakvim vi danas tezite da ga prikazete...daleko je to monstruoznije i stravicnije od ''zlocina''...u svakom smislu, pa i u pravnom...tesko da postoje reci da se tako nesto opise...ako vi u hrvatskoj niste u stanju da se suocite sa time, a nije ni malo lako, znati da su pripadnici tvog naroda napravili tako nesto, izmisljajte sta god hocete, zivite u lazima ali nemojte to ovde da poturate...nikada vam nece proci...
Poslednja izmena:
- Poruka
- 29.390
Е па није ти добра процена.
Такође ти фали Срем.
Да не помињем да не можеш просто да одузмеш два броја са два пописа и ето добио си колико је Срба побијено, као да се у току рата или после њега до 1948 нису рађали људи.
И урачунај и природни прираштај од 25-30 промила и добићеш више од тих предпостављаних око 2 милиона Срба у НДХ пре рата.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
jer da ste se u hrvatskoj suocili sa tim, a ne, umanjivali, lagali sami sebe i falsifikovali, da li bi danas u hrvatskoj bilo ovoga???
koliko god nesimpatisao hrvate, ne mogu i ne zelim da verujem da stvarno postoje toliki monstrumi, u bilo kom narodu na svetu (ako bi naravno prethodno bili suoceni sa pravom istinom, tj onim sta su predstavljale ustase)
koliko god nesimpatisao hrvate, ne mogu i ne zelim da verujem da stvarno postoje toliki monstrumi, u bilo kom narodu na svetu (ako bi naravno prethodno bili suoceni sa pravom istinom, tj onim sta su predstavljale ustase)
Poslednja izmena:
cuj ti njega, on ponavlja da je Jasenovac zlocin (kao da je to sporno)
Na vašu žalost brojke su neumoljive, brojke ne lažu...
1950000-1680000=270000
znači to je SVEUKUPAN broj u što se ubrajaju:
- ubijeni u logorima i drugdje
- poginuli u partizanina i četnicima
- preseljeni u Srbiju
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
ti si nadasve i bolestan izgleda...''na nasu zalost'', kao da zelimo da nas je pobijeno vise nego sto jeste...a to je vas recept iz Blajburga i uopste kroz istoriju...Lekizan ti je vec objasnio kako ta tvoja racunica nema veze sa mozgom...uostalom danas postoji zvanicna procena i zvanicna organizacija za procenu zrtava...tako da ne znam o cemu raspravljamo...ponavljam, te lazi ifalsifikovanje, nece vam proci nigde dalje od granice hrvatske...
http://www.ic-jasenovac.com/
Primetices takodje da je broj od par stotina hiljada pobijenih najmanje citiran od strane Srba (u onom postu o proceni broja zrtava)...izvori su pre svega jugoslovenski (komunisticki), nemacki, jevrejski...u taj broj koji ti navodis bi trebao da dodas i sve bebe koje su vadjene iz majcinih utroba...ili i to pise u tvom popisu???
i o cemu na kraju krajeva pricas ti, koji sve zlocine nad Srbima u NDH svodis na Jasenovac, a za zrtve Jasenovca poturas samo broj popisanih...i kako uopste pricati sa nekim za koga je Jasenovac samo 'zlocin'...
Poslednja izmena:
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 27.793
Poginuli u partizanima - 60 000
Poginuli u cetnicima - 40-50 000 (45 000)
Pobijeni od Njemaca 20-30 000 (25 000)
Pobijeni od Talijana 5-10 000 (7 000)
Cetnici koji su napustili zemlju (zajedno sa narodom, tj. cetnicke familije) - 30 000
Protjerani u Srbiju (ili se sami sklonili tamo prve godine) - 100 000
Pobijeni od Hrvata - 4 000?
Ma pusti ih. Utvrdjeno je odavno da je priblizna brojka poginulih Srba na prostoru NDH oko 340 000 a broj pogunilih Hrvata oko 200 000. Dakle ukljucujuci sve vojske i civile. Za Jasenovac imaju poimenicno nekih 40-ak tisuca Srba i taj broj moze ici gore jos par tisuca.
Zele napumpati brojke tako da zlocin ispadne sto veci a tudje zrtve po obicaju umanjuju.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
evo to su danas Hrvati...nista manje i nista vece ustase od onih iz II sv.rata...kazem ja, ispasce na kraju da su na prostoru ndh stradali ''hrabari hrvatski antifasisti''...srba nije ni bilo....pogledajte samo ovaj deo
...i u tome mozete videti svo zlo...''nekih 40ak hiljada''...kakvo nepostovanje zrtava i ubijanje iznova i iznova...pa da je rec o kucicima, tesko da bi neko to ispisao na ovaj nacin....i opet se potura samo broj popisanih, ali se ovaj put umanjuje za dva...
Nisu bili potrebni Srbi da uvelicavaju brojke kada su svedok tog zlocina bio i sam okupator...o stravicnosti hrvatskih zlocina nad Srbima svedoce upravo oni...i toga je zaista mnogo da bi danas slusali hrvatske lazi i falsifkate
Izveštaj nemačkog poslanstva
Nemačko poslanstvo u NDH 21. novembra 1942. uputilo je izveštaj o ustaškim zločinima Ministarstvu spoljnih poslova Rajha, u kome, između ostalog, piše:
“Povodom svog unapređenja u čin ustaškog kapetana viši policijski komesar Tomić je priredio veliku razuzdanu pijanku. Posle ručka nastalo je pijančenje. Kada su svi bili totalno pijani. počeo je Tomić da puca iz pištolja. Kao meta služile su mu skupocene uljane slike i kristali. Oko ponoći moralo je nekoliko ustaša da dovedu iz zatvora nekoliko Srba u lokal. Ti Srbi su izbodeni noževima, a ustaše su iz rana sisali krv."
General Artur fon Flebs
General SS-a, Artur fon Flebs, sredinom 1943. godine zapisao je u svom dnevniku: “Ustašama je u početku bilo glavno da uništavaju pravoslavne, da kasape stotine hiljada ljudi, žena i dece i da se dočepaju vodećih položaja u upravi novonastale države.” Flebs je pisao o zločinu ustaškog “doglavnika” Sudara, koji je zabeležio jedan nemački vojnik u njegovoj pratnji. U julu 1943. godine, Sudar je skupio Srbe iz sela Sokolac i pobio ih iza lokalne crkve (oko 700 muškaraca, žena i dece): “Lično je Sudar učestvovao u nasilju”, zabeležio je Flebs.
Dr Jozef Fesl
Pod zakletvom, šef bolesničkog transporta Druge motorizovane armije Vermahta, svedočio je na američkom sudu da su hrvatski zločini bili slični onima učinjenim u Tridesetogodišnjem ratu. Gledao je kako kolju čitave svadbe, posle čega su, sa okačenom tablom “Srećan put u Beograd” bacali leševe u Dunav ili Savu.
Vilhelm Hetl
Jedan od šefova nemačke obaveštajne službe, Vilhelm Hetl, pod pseudonimom Valter Hagen, objavio je 1950. godine u Cirihu knjigu “Tajni front”, u kojoj tvrdi da je 1941. vlast u Zagrebu preuzela šačica ustaša, koja u tome nikako ne bi uspela da nije imala podršku većine Hrvata. Čim su došli na vlast, ustaše su počele da istrebljuju Srbe i Jevreje: “Već u leto 1941. uzeše užasne grozote nečuvene razmere. Čitava sela, kao na primer Vojnić, čak čitavi predeli behu sistematski umoreni ili su stanovnici bili preseljeni da beže u Srbiju. /.../ Ustaše su sa masakrom Srba učinile početak beskrajnih zverstava”. Nemački opunomoćenik u Zagrebu, Gleza fon Horstenau, je 1942. godine, posle neviđenih pokolja srbskog življa, neke od najokorelijih ustaša iz Slavonije, uspeo da skloni ispred očiju javnosti; Hegl kaže: “Ali, Pavelić nije ni pomišljao na to da krivce kazni, nego ih je još zadržao u svojoj okolini i primao od njih savete. Opisujući pokolje i katoličenje Srba, Hetl ističe da su ustaški zločini mnoge Srbe oterali u šumu, ometajući tako nemačke vojne akcije protiv gerilaca.
Lotar Rendulic
Nemački general Lotar Rendulic objavio je 1951. godine svoje uspomene, u kojima ističe da nemački vojnici u Hrvatskoj 1941. godini nisu naišli ni na kakav otpor, već su bili slavljeni kao pobednici. Opisujući svoja lična nastojanja da spreči pokolje Srba, Rendulic ističe da je “hrvatska strana” odmah preduzela “divlji progon pravoslavnih”.
Herman Nojbaher
Herman Nojbaher, čovek od najvišeg Hitlerovog poverenja na Balkanu, objavio je knjigu “Specijalni zadatak na Jugoistoku 1940-1945” (u Nemačkoj štampana 1956. godine, a kod nas prevedena i objavljena tek 2004!) Nojbaher u knjizi opisuje svoju misiju u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Albaniji i Srbiji. Jedna od najvažnijih njegovih teza (a nama toliko nepoznata) je da je Nemačka na Balkanu okupirala samo Srbiju i Grčku - svi ostali su bili nemački saveznici! Nojbaher navodi ustaški recept za rešavanje srbskog pitanja: trećinu pokatoličiti, trećinu proterati, trećinu pobiti! Iako su se ustaše hvalile da su pobile milion Srba, taj broj se kreće oko 750 hiljada ljudi. On je sve to nazivao “hrvatskim osvetničkim ratnim pohodom za uništenje pravoslavnih Srba”. Sve je to podsećalo na srednjevekovne verske ratove. Čak i Hitler se nije slagao s Pavelićevom genocidnom politikom (ne zato što je voleo Srbe, nego zato što je smatrao da ih ima previše da bi bili pobijeni.)
Poslednja izmena:
- Poruka
- 1.559
Razumem da neko ne voli neku naciju,ali odakle ta bestijalnost kod Hrvata?Cime su to bili toliko ogorceni,da su deci vadili oci i pekli ih.
Razumem.da nisu bili zadovoljni K.Jugoslavijom...ali takva bestijalnost.
Razumem.da nisu bili zadovoljni K.Jugoslavijom...ali takva bestijalnost.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Dr Jozef Matl
Godine 1958, bivši kapetan Vermahta (inače, slavista iz Graca) Jozef matl, polemisao je s jednim rimokatoličkim sveštenikom, koji je poricao hrvatske zločine prema Srbima pravoslavne vere: „Ustaška vlada nastojala je da, uz pomoć nemačkog “Vermahta" pobije i istrebi Srbe u Istočnoj Bosni, pa da onda krivicu svali na zle Nemce. Moja je težnja proisticala iz mog službenog zadatka, da Istočnu Bosnu. koja je tada bila vojno-strateški podređena zapovedničkoj sili nemačkog generala u Srbiji, pacifikujem i normalizujem kako bih učinio kraj rastućoj anarhiji, koja je bila posledica ustaškog kasapljenja srpskog stanovništva. Mi imamo dokaza o tome i znamo i svojim smo rođenim očima gledali šta se dešava tamo u Bosni... Uostalom, jedan protivsvedok vašim tvrđenjima jeste i jedan profesor Bečkog univerziteta i predsednik Katoličke akcije koji je u to vreme, kao komandant puka na Drini, naredio da se otvori vatra sa srpske obale na ustaše, kad se videlo kako ovi i domobrani hoće da bacaju srpske žene i decu u hladnu Drinu. Ja sam video tu izgladnelu decu koju je spasla naša vojska i podelio sam im i svoj poslednji komad hleba. Verujete li, kao doktor teologije i katolički sveštenik, da je to hrišćanski? Ili ste mišljenja da je katolički i hrišćanski samo ono što Hrvatima politički koristi! Vi možete i dalje da predstavljate ustaške Hrvate kao valjane, nevine jaganjce."
ITALIJANSKA SVEDOČENJA
General Pircio Biroli o Srbima i Hrvatima
Italijanski general Pircio Biroli u izveštaju Vrhovnoj komandi svoje vojske o stanju u Crnoj Gori 12. avgusta 1941. piše: “Od svih balkanskih naroda, Srbi su, po mom mišljenju, bez obzira na njihov surov ka rakter, još najbolji. Hrvati su podli i dvolični, pravi licemeri i kukavice, nasuprot ratničkom i viteškom duhu Srba i Crnogoraca.”
Đeneral Mario Roata
Đeneral Mario Roata, komadant italijanske Druge armije, u knjizi “Borba na balkanu i njene posledice” (izašla 1946. u Milanu) piše da kampanja „beše karakterizovana ubistvima desetina hiljada lica, podrazumevajući tu starce, žene i decu, dok su druge desetine hiljada individua u tobožnjim logorima interniraca pustili da uginu od iscrpljenja i muka... Italijanske trupe (Druga armija) nisu mogle da ravnodušno pomažu te ekscese, ako ni zbog čega drugog a ono zbog svojih krajnje humanih osećanja. I zato su smesta intervenisali tamo gde su se našli (jer su ispočetka okupirali bili samo jedan deo hrvatske teritorije iz svoje nadležnosti). A septembra 1941. godine, čim je vlada u Rimu odobrila predlog komande armije, pristupiše okupaciji označene teritorije i preuzeše svuda civilne vlasti. Armija je natj način spasla živote brojnog srpsko-pravoslavnog stanovništva (njene starešine su izračunale da ih je spašeno oko 600 hiljada.)“
Pukovnik Đuzepe Anđelini
Italijanski pukovnik Đuzepe Anđelini objavio je 1946. godine knjigu “Logorske vatre u Hrvatskoj”, u kojoj opisuje svoja iskustva: „Oficiri iz puka su mi saopštavali epizode nemilosrdne okrutnosti kojih su bili velikim delom svedoci prva dva meseca pre moga dolaska: hiljade Jevreja deportovanih na ostrvu Pagu da bi ih poklali ili žive sahranili; hiljade Srba oslepljenih i grozno zlostavljanih; čitave porodice masakrirane (poubijane) bez ikakvog razlikovanja na pol ili na uzrast. Kao potvrde tih užasnih epizoda pokazivali su mi fotofafije koje su reprodukovale strašno krvološtvo nad ženama i decom."
Opisuje Anđelini i susret pukovnika Antonikola sa ustaškim zverstvima u Gospiću: “Uputivši se tome mestu on je mogao konstatovati da se jedno trideset leševa, slabo zakopanih u jami peska, pojavilo na površini, otkrivajući unakažene udove i natečene glave. Malo dalje, u jednom prokopu, sakupljahu se brojna deca, izgladnela i terorisana, koja su tvrdila da su pobegla od pokolja u obližnjim predelima."
Kapetan Kamaroli, koji je bio smešten kod jedne porodice iz Gospića video je kako su iščezli za malo dana svi članovi iz te porodice, malo po malo (jedni za drugim) zatvoreni ili zaklani. Jedini koji su preostali neki dan beše jedna umorna starica i sva iskrivljena sa više od 70 godina, i jedan plavokos dečak koji je dočekivao svako veče kapetana kad bi se ovaj kući vraćao i išao mu je u susret svečano očekujući karamelu koju ovaj nije izostao da mu ponudi. Ali jedne večeri, vraćajući se zalud ga je tražio u polumraku večeri: dečačić i žena ležahu oboje zadavljeni u jednom uglu dvorišta."
Italijansko svedočenje o hrvatskim fratrima
Italijanski list “Il Tempo” objavio je 9. septembra 1953. godine podatak iz dokumentacije Ministarstva odbrane o učešću hrvatskih fratara u pokolju Srba: “21. maja 1941. godine pojaviše se komandantu divizije „Sasari" u Kninu tri osobe, među kojima otac Šimić, franciskanac. One izjaviše da su od zagrebačke vlade određene da preuzmu civilnu vlasg u toj pokrajini. Italijanski ge-neral ih zapita koji bi bio pravac njihove politike. Otac Šimić beše taj koji je dao odgovor: „Ubiti sve Srbe u najkraćem vremenu." Komandant divizije „Sasari" nije verovao svojim ušima. Tražio je da to ponovi. A ovaj: „Ubiti sve Srbe u najkraće moguće vreme. To je naš program." “Ja se čudim - odgovori visoki italijanski oficir - da se ne shvata užas toga predloga i da baš jedan sveštenik, usto još franciskanac, dolazi da to izjavi... Nije bilo sredstava da se oni odvrate, tim pre što je naredba iz Rima glasila, “ne mešati se u lokalnu politiku." I oni započeše."
Godine 1958, bivši kapetan Vermahta (inače, slavista iz Graca) Jozef matl, polemisao je s jednim rimokatoličkim sveštenikom, koji je poricao hrvatske zločine prema Srbima pravoslavne vere: „Ustaška vlada nastojala je da, uz pomoć nemačkog “Vermahta" pobije i istrebi Srbe u Istočnoj Bosni, pa da onda krivicu svali na zle Nemce. Moja je težnja proisticala iz mog službenog zadatka, da Istočnu Bosnu. koja je tada bila vojno-strateški podređena zapovedničkoj sili nemačkog generala u Srbiji, pacifikujem i normalizujem kako bih učinio kraj rastućoj anarhiji, koja je bila posledica ustaškog kasapljenja srpskog stanovništva. Mi imamo dokaza o tome i znamo i svojim smo rođenim očima gledali šta se dešava tamo u Bosni... Uostalom, jedan protivsvedok vašim tvrđenjima jeste i jedan profesor Bečkog univerziteta i predsednik Katoličke akcije koji je u to vreme, kao komandant puka na Drini, naredio da se otvori vatra sa srpske obale na ustaše, kad se videlo kako ovi i domobrani hoće da bacaju srpske žene i decu u hladnu Drinu. Ja sam video tu izgladnelu decu koju je spasla naša vojska i podelio sam im i svoj poslednji komad hleba. Verujete li, kao doktor teologije i katolički sveštenik, da je to hrišćanski? Ili ste mišljenja da je katolički i hrišćanski samo ono što Hrvatima politički koristi! Vi možete i dalje da predstavljate ustaške Hrvate kao valjane, nevine jaganjce."
ITALIJANSKA SVEDOČENJA
General Pircio Biroli o Srbima i Hrvatima
Italijanski general Pircio Biroli u izveštaju Vrhovnoj komandi svoje vojske o stanju u Crnoj Gori 12. avgusta 1941. piše: “Od svih balkanskih naroda, Srbi su, po mom mišljenju, bez obzira na njihov surov ka rakter, još najbolji. Hrvati su podli i dvolični, pravi licemeri i kukavice, nasuprot ratničkom i viteškom duhu Srba i Crnogoraca.”
Đeneral Mario Roata
Đeneral Mario Roata, komadant italijanske Druge armije, u knjizi “Borba na balkanu i njene posledice” (izašla 1946. u Milanu) piše da kampanja „beše karakterizovana ubistvima desetina hiljada lica, podrazumevajući tu starce, žene i decu, dok su druge desetine hiljada individua u tobožnjim logorima interniraca pustili da uginu od iscrpljenja i muka... Italijanske trupe (Druga armija) nisu mogle da ravnodušno pomažu te ekscese, ako ni zbog čega drugog a ono zbog svojih krajnje humanih osećanja. I zato su smesta intervenisali tamo gde su se našli (jer su ispočetka okupirali bili samo jedan deo hrvatske teritorije iz svoje nadležnosti). A septembra 1941. godine, čim je vlada u Rimu odobrila predlog komande armije, pristupiše okupaciji označene teritorije i preuzeše svuda civilne vlasti. Armija je natj način spasla živote brojnog srpsko-pravoslavnog stanovništva (njene starešine su izračunale da ih je spašeno oko 600 hiljada.)“
Pukovnik Đuzepe Anđelini
Italijanski pukovnik Đuzepe Anđelini objavio je 1946. godine knjigu “Logorske vatre u Hrvatskoj”, u kojoj opisuje svoja iskustva: „Oficiri iz puka su mi saopštavali epizode nemilosrdne okrutnosti kojih su bili velikim delom svedoci prva dva meseca pre moga dolaska: hiljade Jevreja deportovanih na ostrvu Pagu da bi ih poklali ili žive sahranili; hiljade Srba oslepljenih i grozno zlostavljanih; čitave porodice masakrirane (poubijane) bez ikakvog razlikovanja na pol ili na uzrast. Kao potvrde tih užasnih epizoda pokazivali su mi fotofafije koje su reprodukovale strašno krvološtvo nad ženama i decom."
Opisuje Anđelini i susret pukovnika Antonikola sa ustaškim zverstvima u Gospiću: “Uputivši se tome mestu on je mogao konstatovati da se jedno trideset leševa, slabo zakopanih u jami peska, pojavilo na površini, otkrivajući unakažene udove i natečene glave. Malo dalje, u jednom prokopu, sakupljahu se brojna deca, izgladnela i terorisana, koja su tvrdila da su pobegla od pokolja u obližnjim predelima."
Kapetan Kamaroli, koji je bio smešten kod jedne porodice iz Gospića video je kako su iščezli za malo dana svi članovi iz te porodice, malo po malo (jedni za drugim) zatvoreni ili zaklani. Jedini koji su preostali neki dan beše jedna umorna starica i sva iskrivljena sa više od 70 godina, i jedan plavokos dečak koji je dočekivao svako veče kapetana kad bi se ovaj kući vraćao i išao mu je u susret svečano očekujući karamelu koju ovaj nije izostao da mu ponudi. Ali jedne večeri, vraćajući se zalud ga je tražio u polumraku večeri: dečačić i žena ležahu oboje zadavljeni u jednom uglu dvorišta."
Italijansko svedočenje o hrvatskim fratrima
Italijanski list “Il Tempo” objavio je 9. septembra 1953. godine podatak iz dokumentacije Ministarstva odbrane o učešću hrvatskih fratara u pokolju Srba: “21. maja 1941. godine pojaviše se komandantu divizije „Sasari" u Kninu tri osobe, među kojima otac Šimić, franciskanac. One izjaviše da su od zagrebačke vlade određene da preuzmu civilnu vlasg u toj pokrajini. Italijanski ge-neral ih zapita koji bi bio pravac njihove politike. Otac Šimić beše taj koji je dao odgovor: „Ubiti sve Srbe u najkraćem vremenu." Komandant divizije „Sasari" nije verovao svojim ušima. Tražio je da to ponovi. A ovaj: „Ubiti sve Srbe u najkraće moguće vreme. To je naš program." “Ja se čudim - odgovori visoki italijanski oficir - da se ne shvata užas toga predloga i da baš jedan sveštenik, usto još franciskanac, dolazi da to izjavi... Nije bilo sredstava da se oni odvrate, tim pre što je naredba iz Rima glasila, “ne mešati se u lokalnu politiku." I oni započeše."
Poslednja izmena:
Koča jednog dana ces se sjetit mene kada i u Srbiji budu mnoge stvari ispravljene i kada se vise nebudu temeljile na nekakvim politickim ili tko znqa kakvim temeljima. Vidit ces za nekih 30-ak godina sto ce pisati u udzebenicima u Srbiji i o kakvim ciframa ce baratati srpski istoricari.
Sa tim kilometarskim postovima mos obrisat dupe. Izjave ovoga ili onoga
Naslusali smo se svi izjava ovih i onih o broju pobijenih Muslimana u ratu u BIH. 300 000, 250 000, 400 000 da bi na kraju ispalo nekih 60-ak tisuca ali neki i dalje govore 250 hiljada, 300 hiljada....
Pretpostavljam da vjerujes i u tom slucaju izjavama Muje, Hase, Ibre...
Sa tim kilometarskim postovima mos obrisat dupe. Izjave ovoga ili onoga
Naslusali smo se svi izjava ovih i onih o broju pobijenih Muslimana u ratu u BIH. 300 000, 250 000, 400 000 da bi na kraju ispalo nekih 60-ak tisuca ali neki i dalje govore 250 hiljada, 300 hiljada....
Pretpostavljam da vjerujes i u tom slucaju izjavama Muje, Hase, Ibre...
Poslednja izmena:
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 27.793
Isto su radili i 1914. i 1915. i u Srbiji i u Bosni, samo sto su tad bili pod tudjom upravom, tj. bili su na uzdi. Posije kad su dobili svoju hrvatsku vlast i svoju hrvatsku upravu, desilo se ono sto se desilo.
Ne znam sta se tu ima "ne razumjeti".
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Potporučnik Salvatore Loi
Godine 1953, italijanski potporučnik Salvatore Loi objavio je knjigu “Jugoslavija 1941”, i u njoj niz frapirajućih ustaških zverstava.
„Ubedljive dokumentacije hrvatskih zverstava. Ustaše su ma-sakrirale Srbe u unutrašnjosti kasarne, pa onda po noći ili u praskozorje izneli leševe i nosili ih, nagomilane na teškim kolima, slamom pokrivene, na mesta određena za kolektivno bacanje; 2. „Srbi ubijeni na mestima utamanjenja Srba." (Kostić ovde opisuje fotografiju: „Tu je masa srpskih iznakaženih leševa i jedan hrvatski vojnik koji sadistički proverava da li su svi mrtvi."); 3. Prinudni izgon Srba sa teritorije hrvatske države"; 4., Dokumentacija zverstava izvršenih od ustaša u Suvaji okolo kuće popa Spase Devrnje." (Kostić kaže: ,Vidi se omča kojom je usmrćena ćerkica protina; na zidu se obeležavaju „okrvavljeni otisci jedne ruke devojčice."); 5., Izgled Branka Ridanovića koji se spasio iz jame"; 6. „Udarac u potiljak" sa slikom leša žrtve. (str. 173.)
Pored toga, Loi navodi: „Progoni su dobivali karaktere naročite svireposti u muslimanskim centrima Bosne, u kojima, pored određene i pitoreskne boje ambijenta (minareti, xamije, privatna arhitektura, odeća) možemo slobodno reći da vladaše nesumnjivo prljavština. Prljavost na ulicama, u kućama, u telu i duši stanovnika." (str. 174.)
Navodeći i nekoliko stravičnih pojedinačnih primera hrvatskog terora, Loi konstatuje: „Srbi umirahu na stotine. Mnogi se spasiše begom ako je bilo vremena, ali su ih očekivali dani nemogućeg života u šumi. Brojni slučajevi behu naročito zverski, uvek kad je moguće činiti razlikovanja čak na strašnom polju pokolja." (str. 175.) U jednom slučaju, „u Gospiću, jedan otac koji je vodio u šetnju, kao i svaki drugi dan, troje dečice, beše zaustavljen od dvojice ustaša. Sa ledenom hladnoćom poveri decu jednom prolazniku zamolivši ga da ih odvede kući staroj babi i pomilovavši njihove glavice, sledio e čvrstim korakom dva agenta. Malo posle odjek dve detonacije dao je do znanja da je... justificiran." (str. 175.)
U drugom slučaju, „mala Ivka V. od četiri godine, beše jedina preostala u njenoj porodici. Sve članove su pobile ustaše, a malu udaraše u potiljak; bajonetom, i bez svesti je bačena među leševe svojih. Jedan veliki pas, koji je malu voleo, uspe da je odvuče u obližnju šumicu, dok je nisu podigla neka izbegla lica koja su se o njoj starala. Devojčica je nosila još vidljive znake brojnih rana koje nisu bile zarasle." (str. 176.)
Loi ide dalje u prikazivanju duha hrvatske genocidnosti: „Pokolji su vršeni po pravilu obavijeni najvećom tajnošću, naročito kolektivni... Srbi određeni za smaknuće, najpre su bivali skoncentrisani u kasarnama; kad noć uzme maha, vodili su ih, u kolonama užasnih korteža, van varoši. Prema prirodi terena, njih su ili bacali u jame, ili podvrgavali klasičnom udarcu u potiljak na ivici rake koju su sami iskopali. Povezani jedan uz drugog žicom, te jadne žrtve, često još žive, bacahu strmoglavce u opštu grobnicu.”
Italijanske vojnike su boleli životinjski zločini prema srpskoj deci, o čemu Loi iznosi nekoliko primera, na verandi jedne višespratne kuće pojavila se desetina ustaša koji posmatrahu na trgu ispod njih telesa nekoliko Srba u agoniji; evo, malo posle, druge ustaše koje su brutalno vukli četiri dečaka od kojih je najstariji mogao imati osam godina koji plakahu dozivajući roditelje ubijene na njihovim prestrašenim očima Najstariji od dečaka, podignut za kosu, bi bačen sa balkona, a neke ustaše koje ga dočekaše dole na trgu, ubiše ga u letu... Brujanje i urlanje zadovolstva pratili su taj sramni podvig, jer u Hrvatima ljudsko nije bilo ništa sem fizičke figure."
Loi navosi ispovest starice iz spaljenog srbskog sela Suvaje: “Bilo je to neke noći. Čuli smo kako stižu mnogobrojni automobili, koji su bili puni ustaša. Kao prvu meru predostrožnosti blokirali su sve puteve, zatim su podelili selo na zone i otpočeli sa čišćenjem. Sve su to radili u najvećoj tišini. Kucali su na sve kuće. Podigli su ljude od 15 godina pa na više. Kontrola dokumenata, rekoše. To su govorili sa tolikom ozbiljnošću, da niko nije posumnjao u njihove reči. Za kratko vreme oni su ih sakupili ovde - govoreći to pokazivala je na nekoliko mesta na kojima se zapažala sveže iskopana zemlja - i sve su ih postavili u redove, nastavila je starica. Pre svega, izdali su naređenje da svi skinu obuću i odelo. Zatim je jedan od njih divljački vikao: “Ima š među vama koji katolik?" Jedna desetina naših, koji su još ranije primili katoličku veru, izađoše napred. Dobro - reče jedan od ovih xelata - vi ste naši drugovi i prijatelji po veri, i sa vama će se dobro postupati! Vas ćemo poslednje ubiti!"
Nastao je jedan divlji smeh među svim ustašama na ove njegove reči. Međutim, naši su počeli da razumevaju šta se oko njih i sa njima događa... i ovi ustaški psi su počeli sa izvršavanjem njihovog plana. Pri slaboj svetlosti nekoliko baklji, otpočelo je mrcvarenje žrtava. Svi oni koji su očajnički pokušavali ma kakvu nemoguću reakciju dobšš su revolverski metak u potiljak. Većina njih bila je iskasapljena sa noževima. Primoravali su ih da viču „Živeo Pavelić". ali niko od naših to nije hteo učiniti. Svi su pali pozivajući poslednje „zbogom." Mnogi su padali i vikali „Živeo kralj Petar!"... Jadna deco naša! Ubijeni na prevaru. iznenađeni, ne misleći na nikakvo zlo! Stvarno, ko je ikada mogao da pomispi na stvar ovakve vrste? Ko je u selu ikada mogao biti okrivljen za ma kakvu političku krivicu ili antihrvatsku aktivnost? Ko se od nas ikada interesovao za političke događaje? Api za ove ubice mi smo bili teški krivci - bili smo krivci, jer smo rođeni kao Srbi!...
Hrvati nisu zakasnili da stignu ovamo i odmah počnu sa njihovim podmuklim planom. (Kad su pobili muškarce), silovali su skoro sve žene, udate ili ne, mlade ili stare. Mučili su decu. Pljačkali su sve ono što je od vrednosti i te sve vrednosti su tovarili na automobile. Sve ostalo su uništavali. Sve su pobili; ponavljam, sve. Umirale su žene, starci i deca. Uživali su da ubiju udarcima puške majku i dete koje se obavijalo oko vrata. Vešali su, rascepljivapi su decu, razbijali im lobanje kundakom od puške i mlatili s njima sa svom snagom o zemlju... Zatim... posuše benzinom svuda gde su zapalili. I dok su se ovi psi udaljavali pevajući, pijani od krvi, selo je gorelo. Preko cele noći kuće su gorele sa probodenim i u smrtnom ropcu telesima tolikih žena i dece...
Ali kako sam se ja spasila, to sigurno gospodin hoće da me upita. To ću vam reći ukratko. U dvorištu moje kuće nalazila se, i još i sada se nalazi, jedna velika gomila sena. Kad su stigli ovi psi, ja sam se sakrila unutra, jedva što sam mogla disati. Čula sam pucnjavu iz pušaka, očajničko zapomaganje naših ljudi, urlikanje od radosti ovih ubica. Malo posle toga disanje mi je postalo još teže, osetih jaki miris dima... i nisam za sebe ništa znala. Probudila sam se posle dužeg vremena... Vikala sam, dolaze da me uzmu. To su bili Srbi, koji su stigli odmah posle nekoliko časova po izvršenom pokolju, suviše kasno. Da, ali kako se dogodilo da se ja spasim? Vatra nije zahvatila seno, jer je avlija, u kojoj se nalazio bunar, iz koga su mnoge familije crpile vodu, bila puna lokvi koje su zaustavljale plamen na njegovom putu... Evo sada ovde, sama, bez sina, bez sinovca. Imala sam ih stotinak! Neću se nikad odvojiti od ovog mesta. Ovde su sahranješ svi moji roditelji i moji zemljaci. Ništa mi drugo ne preostaje, nego da živim u njihovoj blizini, u očekivanju da i mene smrt ponese.”
Godine 1953, italijanski potporučnik Salvatore Loi objavio je knjigu “Jugoslavija 1941”, i u njoj niz frapirajućih ustaških zverstava.
„Ubedljive dokumentacije hrvatskih zverstava. Ustaše su ma-sakrirale Srbe u unutrašnjosti kasarne, pa onda po noći ili u praskozorje izneli leševe i nosili ih, nagomilane na teškim kolima, slamom pokrivene, na mesta određena za kolektivno bacanje; 2. „Srbi ubijeni na mestima utamanjenja Srba." (Kostić ovde opisuje fotografiju: „Tu je masa srpskih iznakaženih leševa i jedan hrvatski vojnik koji sadistički proverava da li su svi mrtvi."); 3. Prinudni izgon Srba sa teritorije hrvatske države"; 4., Dokumentacija zverstava izvršenih od ustaša u Suvaji okolo kuće popa Spase Devrnje." (Kostić kaže: ,Vidi se omča kojom je usmrćena ćerkica protina; na zidu se obeležavaju „okrvavljeni otisci jedne ruke devojčice."); 5., Izgled Branka Ridanovića koji se spasio iz jame"; 6. „Udarac u potiljak" sa slikom leša žrtve. (str. 173.)
Pored toga, Loi navodi: „Progoni su dobivali karaktere naročite svireposti u muslimanskim centrima Bosne, u kojima, pored određene i pitoreskne boje ambijenta (minareti, xamije, privatna arhitektura, odeća) možemo slobodno reći da vladaše nesumnjivo prljavština. Prljavost na ulicama, u kućama, u telu i duši stanovnika." (str. 174.)
Navodeći i nekoliko stravičnih pojedinačnih primera hrvatskog terora, Loi konstatuje: „Srbi umirahu na stotine. Mnogi se spasiše begom ako je bilo vremena, ali su ih očekivali dani nemogućeg života u šumi. Brojni slučajevi behu naročito zverski, uvek kad je moguće činiti razlikovanja čak na strašnom polju pokolja." (str. 175.) U jednom slučaju, „u Gospiću, jedan otac koji je vodio u šetnju, kao i svaki drugi dan, troje dečice, beše zaustavljen od dvojice ustaša. Sa ledenom hladnoćom poveri decu jednom prolazniku zamolivši ga da ih odvede kući staroj babi i pomilovavši njihove glavice, sledio e čvrstim korakom dva agenta. Malo posle odjek dve detonacije dao je do znanja da je... justificiran." (str. 175.)
U drugom slučaju, „mala Ivka V. od četiri godine, beše jedina preostala u njenoj porodici. Sve članove su pobile ustaše, a malu udaraše u potiljak; bajonetom, i bez svesti je bačena među leševe svojih. Jedan veliki pas, koji je malu voleo, uspe da je odvuče u obližnju šumicu, dok je nisu podigla neka izbegla lica koja su se o njoj starala. Devojčica je nosila još vidljive znake brojnih rana koje nisu bile zarasle." (str. 176.)
Loi ide dalje u prikazivanju duha hrvatske genocidnosti: „Pokolji su vršeni po pravilu obavijeni najvećom tajnošću, naročito kolektivni... Srbi određeni za smaknuće, najpre su bivali skoncentrisani u kasarnama; kad noć uzme maha, vodili su ih, u kolonama užasnih korteža, van varoši. Prema prirodi terena, njih su ili bacali u jame, ili podvrgavali klasičnom udarcu u potiljak na ivici rake koju su sami iskopali. Povezani jedan uz drugog žicom, te jadne žrtve, često još žive, bacahu strmoglavce u opštu grobnicu.”
Italijanske vojnike su boleli životinjski zločini prema srpskoj deci, o čemu Loi iznosi nekoliko primera, na verandi jedne višespratne kuće pojavila se desetina ustaša koji posmatrahu na trgu ispod njih telesa nekoliko Srba u agoniji; evo, malo posle, druge ustaše koje su brutalno vukli četiri dečaka od kojih je najstariji mogao imati osam godina koji plakahu dozivajući roditelje ubijene na njihovim prestrašenim očima Najstariji od dečaka, podignut za kosu, bi bačen sa balkona, a neke ustaše koje ga dočekaše dole na trgu, ubiše ga u letu... Brujanje i urlanje zadovolstva pratili su taj sramni podvig, jer u Hrvatima ljudsko nije bilo ništa sem fizičke figure."
Loi navosi ispovest starice iz spaljenog srbskog sela Suvaje: “Bilo je to neke noći. Čuli smo kako stižu mnogobrojni automobili, koji su bili puni ustaša. Kao prvu meru predostrožnosti blokirali su sve puteve, zatim su podelili selo na zone i otpočeli sa čišćenjem. Sve su to radili u najvećoj tišini. Kucali su na sve kuće. Podigli su ljude od 15 godina pa na više. Kontrola dokumenata, rekoše. To su govorili sa tolikom ozbiljnošću, da niko nije posumnjao u njihove reči. Za kratko vreme oni su ih sakupili ovde - govoreći to pokazivala je na nekoliko mesta na kojima se zapažala sveže iskopana zemlja - i sve su ih postavili u redove, nastavila je starica. Pre svega, izdali su naređenje da svi skinu obuću i odelo. Zatim je jedan od njih divljački vikao: “Ima š među vama koji katolik?" Jedna desetina naših, koji su još ranije primili katoličku veru, izađoše napred. Dobro - reče jedan od ovih xelata - vi ste naši drugovi i prijatelji po veri, i sa vama će se dobro postupati! Vas ćemo poslednje ubiti!"
Nastao je jedan divlji smeh među svim ustašama na ove njegove reči. Međutim, naši su počeli da razumevaju šta se oko njih i sa njima događa... i ovi ustaški psi su počeli sa izvršavanjem njihovog plana. Pri slaboj svetlosti nekoliko baklji, otpočelo je mrcvarenje žrtava. Svi oni koji su očajnički pokušavali ma kakvu nemoguću reakciju dobšš su revolverski metak u potiljak. Većina njih bila je iskasapljena sa noževima. Primoravali su ih da viču „Živeo Pavelić". ali niko od naših to nije hteo učiniti. Svi su pali pozivajući poslednje „zbogom." Mnogi su padali i vikali „Živeo kralj Petar!"... Jadna deco naša! Ubijeni na prevaru. iznenađeni, ne misleći na nikakvo zlo! Stvarno, ko je ikada mogao da pomispi na stvar ovakve vrste? Ko je u selu ikada mogao biti okrivljen za ma kakvu političku krivicu ili antihrvatsku aktivnost? Ko se od nas ikada interesovao za političke događaje? Api za ove ubice mi smo bili teški krivci - bili smo krivci, jer smo rođeni kao Srbi!...
Hrvati nisu zakasnili da stignu ovamo i odmah počnu sa njihovim podmuklim planom. (Kad su pobili muškarce), silovali su skoro sve žene, udate ili ne, mlade ili stare. Mučili su decu. Pljačkali su sve ono što je od vrednosti i te sve vrednosti su tovarili na automobile. Sve ostalo su uništavali. Sve su pobili; ponavljam, sve. Umirale su žene, starci i deca. Uživali su da ubiju udarcima puške majku i dete koje se obavijalo oko vrata. Vešali su, rascepljivapi su decu, razbijali im lobanje kundakom od puške i mlatili s njima sa svom snagom o zemlju... Zatim... posuše benzinom svuda gde su zapalili. I dok su se ovi psi udaljavali pevajući, pijani od krvi, selo je gorelo. Preko cele noći kuće su gorele sa probodenim i u smrtnom ropcu telesima tolikih žena i dece...
Ali kako sam se ja spasila, to sigurno gospodin hoće da me upita. To ću vam reći ukratko. U dvorištu moje kuće nalazila se, i još i sada se nalazi, jedna velika gomila sena. Kad su stigli ovi psi, ja sam se sakrila unutra, jedva što sam mogla disati. Čula sam pucnjavu iz pušaka, očajničko zapomaganje naših ljudi, urlikanje od radosti ovih ubica. Malo posle toga disanje mi je postalo još teže, osetih jaki miris dima... i nisam za sebe ništa znala. Probudila sam se posle dužeg vremena... Vikala sam, dolaze da me uzmu. To su bili Srbi, koji su stigli odmah posle nekoliko časova po izvršenom pokolju, suviše kasno. Da, ali kako se dogodilo da se ja spasim? Vatra nije zahvatila seno, jer je avlija, u kojoj se nalazio bunar, iz koga su mnoge familije crpile vodu, bila puna lokvi koje su zaustavljale plamen na njegovom putu... Evo sada ovde, sama, bez sina, bez sinovca. Imala sam ih stotinak! Neću se nikad odvojiti od ovog mesta. Ovde su sahranješ svi moji roditelji i moji zemljaci. Ništa mi drugo ne preostaje, nego da živim u njihovoj blizini, u očekivanju da i mene smrt ponese.”
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Koča jednog dana ces se sjetit mene kada i u Srbiji budu mnoge stvari ispravljene i kada se vise nebudu temeljile na nekakvim politickim ili tko znqa kakvim temeljima. Vidit ces za nekih 30-ak godina sto ce pisati u udzebenicima u Srbiji i o kakvim ciframa ce baratati srpski istoricari.
Sa tim kilometarskim postovima mos obrisat dupe. Izjave ovoga ili onoga
Naslusali smo se svi izjava ovih i onih o broju pobijenih Muslimana u ratu u BIH. 300 000, 250 000, 400 000 da bi na kraju ispalo nekih 60-ak tisuca ali neki i dalje govore 250 hiljada, 300 hiljada....
Pretpostavljam da vjerujes i u tom slucaju izjavama Muje, Hase, Ibre...
ovo nisu nikakvi ''kilometarski tekstovi'' vec svedocenja vasih saveznika u ratu o vama...OVO SU OPISI STRAVICNIH ZLOCINA HRVATA NAD SRBIMA CIJI SU SVEDOCI BILI NEMCI I ITALIJANI...DAKLE ONIH NA CIJOJ STE STRANI ZVANICNO BILI....I ZATO JE OVO OD VELIKE VREDNOSTI...da se nikad ne zaboravi! nastavi da branis ustase, to je deo tvog naroda...znam ja da ti nije lako, to ovde pokazujes iznova i iznova...ali istinu nikada necete prikriti koliko god lagali i falsifikovali...previse je dokaza...
Memoari Enca Kataldija
Bivši italijanski oficir Enco Kataldi objavio je 1968. godine knjigu “Jugoslavija na vratima”, opisujući njemu poznate slučajeve ustaških zverstava, imena Branka Rađenovića bačenog živog, iako sa prerezanim grkljanom u jamu mrtvih; doktora Spave Lavruja iz Suvaje, kome je bila razbijena lobanja, dok je njegovoj ženi izvučen začetak iz utrobe i bačen prema tavanu; (imena) svih pobijenih u Koritu, Srbu, Suvaji. Čalljini, Stocu, Gabeli, Berkoviću, Tagovićima, Domanovićima, Gračacu, Gospiću, Topuskom, Vrgin mostu, Golubincima itd. nisu drugo do samo pojedini primeri toliko (strašnih pokolja i umorstava; oči povađene iz očnih duplja ili zapaljeni na plamenu sveće, isečeni nosevi i jezici, i sise, i nokti, kosti razlomljene, kastriranja (sečenje polnih organa), raščerečenje, mitraljeziranje u grupama na ivici jame, seksualna nasilja u prisustvu očeva ili muževa, ili braće ili sinova.
U Veljunu, srez Slunj, „ustaše" uhvatiše srpskog sveštenika Branka Dobrosavljevića i narediše mu da iskopa jamu za svog sina studenta. Kad je to svršio, dovedoše mu dečka i počeše da ga tuku bičevima pred očima oca. Kad se izgubio, dovedoše ga ponovo, otsekoše mu ruku, oguliše mu kožu sa glave, povezaše ga da bi mu zadržali izliv krvi, izbatinaše ga i okončaše mu život sa udarom čekića u glavu. Otac je posle nateran da poje pravoslavno opelo nad sinom, koji se zvao Stefan: Stefan Dobrosavljević. Za vreme opela otac je tri puta padao u nesvest, ali je bičem bio nagnan da završi. Naposletku je i on ubijen jednim udarom čekića.
„Utaše" (ovo samo Italijani stavljaju uvek u navodnicima) vezaše Đorđa Bokića za jedno drvo. Bičevahu ga do krvi, odrezaše mu uši, nos, jezik i posle mu otesteriše bradu (podbradak). Pališe mu oči nekom svećom i kad videše da i pored svih tih muka žrtva ipak pokazuje znake života, rasporiše mu grudi nožem i opališe jedan metak iz pištolja u taj rez."
1. jula 1941. godine dao je Ante Pavelić svečanu izjavu (očigledno pritiskom italijanske vlade) da neće više biti po-kolja. Od tog vremena klanja se više nisu brojala. Metoda je sad bila drukčija: mučenje u masama, pri čemu su žrtve bacane u jamu, povezane tri i tri, mitraljez postavljen na grlu jame i vatra na one koji bi bili još u životu... 6. jula 1941. godine uveče neki italijanski vojnici koji su prelazili klance Gračaca, privučeni jednim strašnim smradom otkriše jednu jamu prepunu Srba u raspadanju. Među njima se kretaše jedan čovek. S mukom je bio izvučen. On je između ostalog ispričao da su prema doktoru Veljku Torbici izvršene ove grozote: „ustaše" ga vezaše za jednu klupu. Biše ga do nemila. Posle mu kidaše duge, tanke komade mesa, mećahu so u rane i posle to zašiše. Izvršivši te grozote, pitahu ga, “misli li da je operacija dobro uspela." On nije mogao da odgovori, bio je mrtav. A zato što nije odgovorio, kažnjen je sa mnogim šibama. Ovaj događaj se desio na jednom mestu nedaleko od Gračaca 3. (a možda i 2.) jula 1941. godine...
Ne mogu da se pričaju užasi koje su „ustaše" izvršile nad srpskim devojčicama. Postoje stotine fotofafija koje to potvrđuju, jer one koje su preživele napade. udarce bajoneta, čupanje jezika i zuba, nokata i vrhova dojki (a to je sve činjeno pošto su bile obeščašćene) bile su prilježno sabrane od naših oficira i prenete u italijanske bolnice gde se baš i prikupljala ova dokumentacija činjenica... U Gospiću jedna majka dobi hrabrost i ode kod „ustaša" pitajući ih da li šta znaju o njenom sinu koji je nestao pre tri dana. Ova žena je učinila grešku što je sobom dovela i kćerku od 12 godina. Ustaše je zatražiše. Na majčine proteste krvnici kao da su hteli da je uteše, dadoše joj jedan mali zavežljaj. Žena mišljaše da je neki mali dar, otvori ga i pade u nesvest. Unutra su bile oči njenog sina. To se dogodilo u Gospiću, a žrtva se zvala Dukić, imao je 16 godina... To su učinili Hrvati Srbima. Razume se da mi ne možemo produžavati te priče od kojih se koža ježi: trebalo bi čitave tomove ispuniti.”
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Marine, suoci se sa istinom, bice ti lakse...ako mislis da ce ovo ikada pasti u zaborav, grdno se varas! kapiram da je tesko suociti se, ipak je tvoj narod u pitanju....ustase nisu bili tamo neki marsovci....nece biti lako...ali ne poturajte nama vase lazi i falsifikate...
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Hrvatska zverstva nad Srbima prema italijanskim izvorima...zlocini su bili do te mere stravicni i monstruozni i u tolikom broju da Italijani staju u zastitu srpskih civila...sve postavljene slike i navedeni italijanski izvestaji nalaze se u italijanskim arhivima...
Telа srpske dece koju su ustаše poubijаle i bаcili u šikаru između dve stene - pronаđeno u blizine selа Rаstovići kod Grаčаcа, 5. аvgustа 1941.
Neki od izvestaja italijanske divizije ''Sasari'' iz maja 1941. o ustaskim zlocinima nad Srbima sadrzali su sledece:
''Počeo je egzodus srpskog življа zbog ustаških represаlijа; ''Hrvаtske civilne vlаsti počele su sа hаpšenjem Srbа''; ''U Kninu ustаše gube svаku grаnicu mere''; ''Osаm srpskih seljаkа ustаše su izvele iz vozа nа stаnici u Zrmаnji. Odаtle su ih vezаne odveli nа železničku stаnicu u Grаčаcu, а odаtle nа plаninu Velebit, gde su ih žive bаcili u duboku jаmu zvаnu Tučić''...
Srpskа devojčicа od 12 godinа, okolinа Grаčаcа, početkom аvgustа 1941. Posle silovаnjа ustаše su je izbole nožem
U nаrednom periodu dominirаju izveštаji o neverovаtnim zločinimа nаd Srbimа i Jevrejimа u Dаlmаciji, Lici, Hercegovini i Bosni. Komаndаnt itаlijаnske 2. аrmije, generаl Ambrozio, jаvljаo je 3. аvgustа dа su zverstvа poput ustаških ''zаbeleženа sаmo u mrаčnom dobu srednjeg vekа'', nаvodeći dа je sаmo u Glini ubijeno 650 srpskih civilа. Fаmilije uhаpšenih svаkodnevno su, u celoj zoni, dolаzile u itаlijаnske komаnde moleći zа pomoć i zаštitu.
Komаndаnt divizije ''Sаsаri'', generаl Montičeli, jаvljаo je 22. junа: ''Hаpšenje Srbа se uveliko nаstаvljа i rаste. Posle krаtkog ispitivаnjа, uhаpšeni bivаju mаsovno pobijeni. Ustаše nemаju milosti ni nаd stаrimа, nаd ženаmа i decom''.
Leš Srbinа pronаđen u okolini Čаpljine, žrtvа ustаšа pod komаndom logornikа Frаnje Vegoа
U Imotskom ustаše hаpse 2.000 Srbа, plene njihove kuće, а njihovu stoku dele lokаlnim Hrvаtimа. Srbe bаcаju u jаmu u oblаsti Runovićа, iz koje Itаlijаni kаsnije vаde dvojicu preživelih. Itаlijаne je nаročito iznenаdio veliki broj hrvаtskih kаtoličkih sveštenikа među zločincimа. U jednom izveštаju pišu dа su ustаše i sveštenici ''nаši ogorčeni neprijаtelji''. Jedаn od ustаških vođа, Jozo Rukаvinа, pokаzаo je Itаlijаnimа pismo iz Zаgrebа, u kome je stаjаlo dа je prvi i nаjvаžniji zаdаtаk ustаšа ''аnulirаnje srpskog elementа''.
Ostаci telа 12 osobа iz tri srpske porodice, pobijene u svojim kućаmа. Ustаše donose leševe u ovo subu i spаljuju ih
U memorаndumu nove itаlijаnske vlаde, iz septembrа 1945, dogаđаji s početkа rаtа sumirаju se nа sledeći nаčin: ''Ne postoje reči kojimа se mogu opisаti pokolji i vаrvаrski mаsаkr stаnovnikа i uništenje celokupnnog stаnovništvа čitаvih nаseljа i zonа, što je zа vrlo krаtko vreme dovelo do nestаnkа preko 350.000 prаvoslаvnih Srbа i nekoliko hiljаdа Jevrejа''.
Komаndаnt divizije ''Sаsаri'' pisаo je 16. junа 1941: ''Svаki osećаj simpаtije premа hrvаtskom nаrodu je ugаšen od kаdа smo prinuđeni dа prisustvujemo ovаkvim činovimа''. Nа krаju izveštаjа komаndаnt upozorаvа nа mogućnost pobune njegove jedinice protiv ustаšа, nаvodeći: ''Biti nаterаn dа budeš puko gledаlište, stvаrа osećаj dа si i sаm sаučesnik tih nаsiljа i brutаlnosti, koje će, zаsigurno, istorijа teško osuditi''.
Leš srpske žene mučene i ubijene u oblаsti Čаpljine, po nаredbi logornikа Frаnje Vegoа
Prosleđujući ovаj izveštаj, generаl Dаlmаco, komаndаnt 6. аrmijskog korpusа, dopisаo je: ''Stаri i oprobаni komаndаnti bаtаljonа, rаtnici oprobаnih kаpаcitetа i kаrаkterа, trаže dа ih zаjedno sа njihovim jedinicаmа pošаljemo nа bilo koje drugo rаtište, nа nаjteže pripreme i zаdаtke, nа nаjgorа mestа, sаmo dа ne budu više primorаni dа impotentno prisustvuju, kаo sаdа, rаzbojništvu svаke vrste''.
Telа više stotinа srpskih seljаkа, mučenih, mаsаkrirаnih i zаtrpаnih u podrum i vrt ustаše Dogorа iz Hаvinjа. Itаlijаnskа vojskа ih je pronаšlа аvgustа 1941.
Itаlijаni su ipаk bojkotovаli direktive iz Rimа, dа se ''ne mešаju u unutrаšnje stvаri Hrvаtske''. Nаjpre su njihovi vojnici počeli dа skrivаju ponekog srpskog civilа po kаsаrnаmа. Videvši dа oficiri ovo ne kаžnjаvаju, skrivаnje postаje mаsovno, tаko dа u jednom trenutku kаsаrne postаju prihvаtilištа. Tаkođe, kаdа su bili vаn dužnosti, Itаlijаni su pretrаživаli teren i trаžili izbeglice, koje su hrаnili sа svojih kаzаnа i lečili u svojim bolnicаmа. Usledili su protesti Hrvаtа, pа čаk i pretnje dа će oni ''oružаno reаgovаti protiv Itаlijаnа nа svаku njihovu eventuаlnu intervenciju u korist Srbа''. U pretnjаmа se isticаo frаnjevаčki frаtаr Vjekoslаv Šimić, oznаčen kаo vođа ustаšа u Kninu. NJegа je jedne noći pretuklа ''nepoznаtа grupа'' itаlijаnskih vojnikа.
Srpkinjа iz Divoselа koju su ustаše mučile. Itаlijаni je spаšаvаju i odnose u svoju poljsku bolnicu n. 823 u Otočcu, gde je nаstаo ovаj snimаk
Jedаn odlučаn korаk u zаštiti Srbа povlаči generаl Dаlmаco, 24. junа 1941, nаređujući svojim jedinicаmа dа uđu duboko nа teritoriju NDH - oko 50 kilometerа od morа - i formirаju ''provizornu liniju kontrole''. Ipаk, zločini se ne smаnjuju čаk ni pred očimа Itаlijаnа, nа primer u logoru Slаnа nа ostrvu Pаg. Itаlijаni su dugo sаmo brojаli logorаše odvedene nа ostrvo, upoređujući brojeve sа količinom odnošene hrаne (bilа je dovoljnа sаmo zа ustаšku posаdu). Kаdа su krаjem аvgustа nаjzаd zаuzeli Pаg, pronаšli su mаsovnu grobnicu dimenzijа 150 h 20 metаrа, procenjujući dа u njoj imа oko 1.500 telа. Sаmo tokom nekoliko poslednjih dаnа držаnjа Pаgа, ustаše su ubile oko 3.000 logorаšа, bаcаjući ih u more.
Srpski dečаčić u itаlijаnskoj vojnoj bolnici u Obrovcu. Rаnjen od ustаšа iz vаtrenog oružjа 3. аvgustа 1941. u Srbu
Većinа itаlijаnskih izveštаjа govori dа su ubistvа bilа svirepа. U izveštаju 2. аrmije od 26. septembrа 1941, zаbeleženo je i ovo: ''Knin. 2. аvgustа je pronаđen leš Srbinа iz Strmice kome su odsečeni nos i brаdа i stаvljeni mu u ustа. Dаnа 3. аvgustа ustаše su ubile đаkonа crkve u istom selu, tаko što su mu sekirаmа otvorile grudi, izvаdile mu sve orgаne i odsekli mu ruke. Još pet Srbа, među koijimа jedno dete i jedаn stаrаc od 70 godinа, ustаše su ubile nаkon što su ih mučili, povаdili su im oči i u očne duplje sipаli so''.
Ženа i decа primаju hrаnu iz itаlijаnske vojne kuhinje
____________________________
I kako mislite da lazete, falsifkujete, umanjujete i sve pripisujete ''srpskom preuvelicavanju'' kada su svi ovi zlocini dokumentovani????
Neki od izvestaja italijanske divizije ''Sasari'' iz maja 1941. o ustaskim zlocinima nad Srbima sadrzali su sledece:
''Počeo je egzodus srpskog življа zbog ustаških represаlijа; ''Hrvаtske civilne vlаsti počele su sа hаpšenjem Srbа''; ''U Kninu ustаše gube svаku grаnicu mere''; ''Osаm srpskih seljаkа ustаše su izvele iz vozа nа stаnici u Zrmаnji. Odаtle su ih vezаne odveli nа železničku stаnicu u Grаčаcu, а odаtle nа plаninu Velebit, gde su ih žive bаcili u duboku jаmu zvаnu Tučić''...
U nаrednom periodu dominirаju izveštаji o neverovаtnim zločinimа nаd Srbimа i Jevrejimа u Dаlmаciji, Lici, Hercegovini i Bosni. Komаndаnt itаlijаnske 2. аrmije, generаl Ambrozio, jаvljаo je 3. аvgustа dа su zverstvа poput ustаških ''zаbeleženа sаmo u mrаčnom dobu srednjeg vekа'', nаvodeći dа je sаmo u Glini ubijeno 650 srpskih civilа. Fаmilije uhаpšenih svаkodnevno su, u celoj zoni, dolаzile u itаlijаnske komаnde moleći zа pomoć i zаštitu.
Komаndаnt divizije ''Sаsаri'', generаl Montičeli, jаvljаo je 22. junа: ''Hаpšenje Srbа se uveliko nаstаvljа i rаste. Posle krаtkog ispitivаnjа, uhаpšeni bivаju mаsovno pobijeni. Ustаše nemаju milosti ni nаd stаrimа, nаd ženаmа i decom''.
U Imotskom ustаše hаpse 2.000 Srbа, plene njihove kuće, а njihovu stoku dele lokаlnim Hrvаtimа. Srbe bаcаju u jаmu u oblаsti Runovićа, iz koje Itаlijаni kаsnije vаde dvojicu preživelih. Itаlijаne je nаročito iznenаdio veliki broj hrvаtskih kаtoličkih sveštenikа među zločincimа. U jednom izveštаju pišu dа su ustаše i sveštenici ''nаši ogorčeni neprijаtelji''. Jedаn od ustаških vođа, Jozo Rukаvinа, pokаzаo je Itаlijаnimа pismo iz Zаgrebа, u kome je stаjаlo dа je prvi i nаjvаžniji zаdаtаk ustаšа ''аnulirаnje srpskog elementа''.
Ostаci telа 12 osobа iz tri srpske porodice, pobijene u svojim kućаmа. Ustаše donose leševe u ovo subu i spаljuju ih
U memorаndumu nove itаlijаnske vlаde, iz septembrа 1945, dogаđаji s početkа rаtа sumirаju se nа sledeći nаčin: ''Ne postoje reči kojimа se mogu opisаti pokolji i vаrvаrski mаsаkr stаnovnikа i uništenje celokupnnog stаnovništvа čitаvih nаseljа i zonа, što je zа vrlo krаtko vreme dovelo do nestаnkа preko 350.000 prаvoslаvnih Srbа i nekoliko hiljаdа Jevrejа''.
Komаndаnt divizije ''Sаsаri'' pisаo je 16. junа 1941: ''Svаki osećаj simpаtije premа hrvаtskom nаrodu je ugаšen od kаdа smo prinuđeni dа prisustvujemo ovаkvim činovimа''. Nа krаju izveštаjа komаndаnt upozorаvа nа mogućnost pobune njegove jedinice protiv ustаšа, nаvodeći: ''Biti nаterаn dа budeš puko gledаlište, stvаrа osećаj dа si i sаm sаučesnik tih nаsiljа i brutаlnosti, koje će, zаsigurno, istorijа teško osuditi''.
Leš srpske žene mučene i ubijene u oblаsti Čаpljine, po nаredbi logornikа Frаnje Vegoа
Prosleđujući ovаj izveštаj, generаl Dаlmаco, komаndаnt 6. аrmijskog korpusа, dopisаo je: ''Stаri i oprobаni komаndаnti bаtаljonа, rаtnici oprobаnih kаpаcitetа i kаrаkterа, trаže dа ih zаjedno sа njihovim jedinicаmа pošаljemo nа bilo koje drugo rаtište, nа nаjteže pripreme i zаdаtke, nа nаjgorа mestа, sаmo dа ne budu više primorаni dа impotentno prisustvuju, kаo sаdа, rаzbojništvu svаke vrste''.
Telа više stotinа srpskih seljаkа, mučenih, mаsаkrirаnih i zаtrpаnih u podrum i vrt ustаše Dogorа iz Hаvinjа. Itаlijаnskа vojskа ih je pronаšlа аvgustа 1941.
Itаlijаni su ipаk bojkotovаli direktive iz Rimа, dа se ''ne mešаju u unutrаšnje stvаri Hrvаtske''. Nаjpre su njihovi vojnici počeli dа skrivаju ponekog srpskog civilа po kаsаrnаmа. Videvši dа oficiri ovo ne kаžnjаvаju, skrivаnje postаje mаsovno, tаko dа u jednom trenutku kаsаrne postаju prihvаtilištа. Tаkođe, kаdа su bili vаn dužnosti, Itаlijаni su pretrаživаli teren i trаžili izbeglice, koje su hrаnili sа svojih kаzаnа i lečili u svojim bolnicаmа. Usledili su protesti Hrvаtа, pа čаk i pretnje dа će oni ''oružаno reаgovаti protiv Itаlijаnа nа svаku njihovu eventuаlnu intervenciju u korist Srbа''. U pretnjаmа se isticаo frаnjevаčki frаtаr Vjekoslаv Šimić, oznаčen kаo vođа ustаšа u Kninu. NJegа je jedne noći pretuklа ''nepoznаtа grupа'' itаlijаnskih vojnikа.
Srpkinjа iz Divoselа koju su ustаše mučile. Itаlijаni je spаšаvаju i odnose u svoju poljsku bolnicu n. 823 u Otočcu, gde je nаstаo ovаj snimаk
Jedаn odlučаn korаk u zаštiti Srbа povlаči generаl Dаlmаco, 24. junа 1941, nаređujući svojim jedinicаmа dа uđu duboko nа teritoriju NDH - oko 50 kilometerа od morа - i formirаju ''provizornu liniju kontrole''. Ipаk, zločini se ne smаnjuju čаk ni pred očimа Itаlijаnа, nа primer u logoru Slаnа nа ostrvu Pаg. Itаlijаni su dugo sаmo brojаli logorаše odvedene nа ostrvo, upoređujući brojeve sа količinom odnošene hrаne (bilа je dovoljnа sаmo zа ustаšku posаdu). Kаdа su krаjem аvgustа nаjzаd zаuzeli Pаg, pronаšli su mаsovnu grobnicu dimenzijа 150 h 20 metаrа, procenjujući dа u njoj imа oko 1.500 telа. Sаmo tokom nekoliko poslednjih dаnа držаnjа Pаgа, ustаše su ubile oko 3.000 logorаšа, bаcаjući ih u more.
Većinа itаlijаnskih izveštаjа govori dа su ubistvа bilа svirepа. U izveštаju 2. аrmije od 26. septembrа 1941, zаbeleženo je i ovo: ''Knin. 2. аvgustа je pronаđen leš Srbinа iz Strmice kome su odsečeni nos i brаdа i stаvljeni mu u ustа. Dаnа 3. аvgustа ustаše su ubile đаkonа crkve u istom selu, tаko što su mu sekirаmа otvorile grudi, izvаdile mu sve orgаne i odsekli mu ruke. Još pet Srbа, među koijimа jedno dete i jedаn stаrаc od 70 godinа, ustаše su ubile nаkon što su ih mučili, povаdili su im oči i u očne duplje sipаli so''.
Ženа i decа primаju hrаnu iz itаlijаnske vojne kuhinje
____________________________
I kako mislite da lazete, falsifkujete, umanjujete i sve pripisujete ''srpskom preuvelicavanju'' kada su svi ovi zlocini dokumentovani????
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Po Italijanima toliko je ubijeno za kratko vreme, tj na samom pocetku rata...kao sto mozes da vidis gore...a o tvom odnosu prema zrtvama ne treba ni komentarisati...ti sam govoris za sebe...
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
ne vidim kakve veze ima jedno s drugim i sta zelis da kazes..nema nikakvog smisla......ako ces da se drzis cinjenica, one su takve kao sto si i sam napisao, Tito nikada nije posetio Jasenovac, a procena komisije je na 500-600.000. Dedijer cak pise od 700.000 do preko milion...i tu moze da se stavi tacka na temu...
S vase strane, usled nedostatka argumenata, kao i uvek banalizovanje i podmetanje necega sto nije receno...ili bar ja ne znam ko je ovde konkretno rekao da je Tito negirao i opravdavao ustaske zlocine...pa koja budala bi se usudila da tako nesto uradi??? Tito ih je jednostavno ignorisao, zataskavao i radio na tome da se zaborave...a kao sto vidimo nije imao ni postovanje prema njima...radio je na tome da se hrvati nikako ne kazne za sva zlodela koja su pocinili...da se ustase predstave kao neki marsovci koji su se teleportovali medju hrvate i poveli ih sa sobom pod prinudom ili ih hipnotisali, nekom visom silom zaveli...ili da se ustase predstave kao sacica hrvatskih izroda i izdajnika, skirvajuci pritom istinu da je hrvatski narod vecinski bio uz ustase i naciste i skidajuci tako krivicu sa hrvatskog naroda...
A evo kakav je inace bio odnos komunista prema ustaskim zlocinima pa sam izvedi zakljucak:
Tempov odgoovor nа pismo Đure Pucаrа povodom ubistvа 650 civilа u Prijedoru.
Mnogo više me je zаbrinulа činjenicа dа su okupаtori išli nа ukidаnje ustаške vlаsti u Prijedoru i dа je čitаvu vlаst u grаdu preuzelа regulаrnа vojskа NDH. Ukoliko okupаtor počne stvаrаti stаnje u kome će se premа Srbimа primenjivаti neki prаvedni zаkoni to može dа pokolebа veliki deo seljаčkih mаsа i dа ugrozi rаzvoj oružаne borbe.
S.Skoko, Krvаvo kolo hercegovаčko, knjigа 1, 294-5.
Nije preterano reci da su komunisti navijali za ustaske zlocine jer je to znacilo sirenje ustanka...i to se ovde jasno vidi...
Jel i dalje nekom nejasno zasto Tito nije posetio Jasenovac???
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Jedna Drazina depesa iz 1943. o Hrvatima
U 1941. Hrvati su izdali našu vojsku i naše dinastije su predali
Nemcima. Posle toga Pavelićevi Hrvati su poklali stotine hiljada
nevinih ljudi, žena i dece. Londonski radio želi da po svaku cenu
onemogući osvetu Srba nad Hrvatima, nagovarajući ustaše da
stupaju u komunističke redove. Veliki /je/ broj ustaša prešao u
komuniste, što je Radio - London /15.10.1943. godine/ konsta
tovao sa zadovoljstvom
AVII, Beograd, ČA, k. 22, 2/3
Stavljam akcenat na ove ''hrvate iz 1941.'' koje Draza spominje, a to nisu bile nikakve ustase tada, vec vojska Kraljevine Jugoslavije...Sto se ostalog tice treba samo pomislit na to kako bi ustase pocinile tolike zlocine i uspostavile toliku vlast, a da zaista nisu imali vecinsku podrsku hrvatskog naroda...pa kad uzmemo u obzir da su u zlocinima masovno ucestvovali i hrvatski svestenici, svaka dalja prica je suvisna...ista situacija u hrvatskoj je i danas...da li gresim ili je cinjenica da je tompsonov koncert u hrvatskoj bio najposeceniji od svih???
U 1941. Hrvati su izdali našu vojsku i naše dinastije su predali
Nemcima. Posle toga Pavelićevi Hrvati su poklali stotine hiljada
nevinih ljudi, žena i dece. Londonski radio želi da po svaku cenu
onemogući osvetu Srba nad Hrvatima, nagovarajući ustaše da
stupaju u komunističke redove. Veliki /je/ broj ustaša prešao u
komuniste, što je Radio - London /15.10.1943. godine/ konsta
tovao sa zadovoljstvom
AVII, Beograd, ČA, k. 22, 2/3
Stavljam akcenat na ove ''hrvate iz 1941.'' koje Draza spominje, a to nisu bile nikakve ustase tada, vec vojska Kraljevine Jugoslavije...Sto se ostalog tice treba samo pomislit na to kako bi ustase pocinile tolike zlocine i uspostavile toliku vlast, a da zaista nisu imali vecinsku podrsku hrvatskog naroda...pa kad uzmemo u obzir da su u zlocinima masovno ucestvovali i hrvatski svestenici, svaka dalja prica je suvisna...ista situacija u hrvatskoj je i danas...da li gresim ili je cinjenica da je tompsonov koncert u hrvatskoj bio najposeceniji od svih???
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Poslednja izmena:
- stanje
