колико год то звучало чудно, постоји врло мали број извора "из српских манастира", насталих у години кад се одиграла битка. и то су обично узгредни записи дијака и духовника, уз ивице рукописа. један, преписивача Божидара, већ сам ти горе навео, и он се налазио на унутрашњим корицама пергаментног Апостола, који се чувао у Народној библиотеци под бројем 914, све до априла 1941. кад је библиотека уништена немачким бомбама. други, који се сматра и најстаријим, је Пахомијев запис из рукописног Отачника (Патерника), који се чува у библиотеци Пећке патријаршије под бројем 96. тамо стоји: "Писа се ова света књига Отачник, која се зове Лапсаитик, у дане благоверног Вука Стефана. Те године када Турци убише кнеза Лазара, а цара Амурата Србљи. Хвала Богу за све." имаш их у књизи Списи о Косову, које су 1993. објавили Просвета и СКЗ.
мени је сценарио о пробоју одреда тешке коњице до Муратовог шатора много вероватнији и ближи истини од фантастичне приче о подвигу неког усамљеног хероја, који бранећи повређену част, наоружан мирно пролази кроз султаново обезбеђење и убија га наочиглед његове бројне пратње и страже. зар ти мислиш да би они усред битке пустили неког хришћанског витеза тако близу султану, још и наоружаног?!