Битка на Косову пољу 1389

Косовски бој.

Срби су победили Турке 28. јуна 1389 .на Косову пољу. На то указују све историјске чињенице. Кнез Лазар је применуо стратегију и тактику, коју су Срби примењивали против јачег непријатеља,више хиљада година. Са њом је Александар Велики победио Персијанце а Цар Душан, Бугарe. Њена одлика је била:на почетку битке,јаким снагама надвладати непријатељским крилима и непријатеља натерати да прореди центар, потом елитним јединицама извршити силовити јуриш кроз центар са циљем да се зароби главнокомандујући , односно Владар и битка је добијена. О томе постоје и записи, које наши историчари не помињу. Поред осталих у писму фиретинске општине краљу Твртку, написано је и ово:''Срећно и три пута и четир пута срећно дванајст заклете властеле, која је продревши кроз чете непријатаља и кроз ланцима уокруг везане камиле јуначки продрла до Муратовог шатора. Срећа нада све друге онај који је вођу такве силе мачем храбро убио ударувши га у грло и трбух''.*)
То се десило на Косову. Сазнавши да је Мурат мртав, Турци су се разбежали са Косова и зауставили негде око Качаничке клисуре. После извојеване победе,Срби су се такође повукли са Косова,Вук Бранковић у Приштину,Војвода Влатко Вуковић у Босну а Кнез Лазар је кренуо за Крушевац. Зауставио се негде око цркве Самодраже, да се захвали богу на победи и преноћи.
За ову битку значајно је и то, да су се у њој, поред војног сукоба, сукобили и морални. Наиме, Турци су сматрали да је побеђен само мртав противник, док Србски витешки кодекс није дозвољавао убијање противника који се предаје. С ходно предходном, Срби нису пошли у "сечу" Турака после победе. Увидевши то и сазнавши да се Срби повлаче са Косова, Бајазит одлучује да се освети Србима, што је и учинио 29.јуна у рану зору, поклавши остатак србских ратника и Кнеза Лазара на спавању.То није био рат већ, ратни злочин. Ово је логичка истина о Косовској

битки. Међутим, да би она постала опште призната, наша историјска наука мора одговорити на нека, елементарна питања
...............................................................................................................
Самарџић, М.: Бој на косову- Српска победа, Интернет, 2о14.
увези са њом:
1.Како је могуће да се поражена турсака војска, која се разбежала са Косова и повукла из Србије,временом прогласи победничком?
2. Вук Бранковић, највећи херој Косовског боја, позната историјска личност, његови потомци успешно су владали Србијом још више од 7о година, од Косовског боја, временом постају синоними свега негативног а Милош Обилић, историјски не утврђена личност, постаје узор свега позитивног у ''сећању'' и традицији србског народа?
3. Како је могуће да се победник и херој Војвода Влатко Вуковић, прогласи издајником јер је наводно побегао са Косова не ступивши у контакт са турском војском, како стоји на бронзаној скици косовске битке, која је постављена на врху споменика косовским јунацима на Газиместану.
4. Ако су Турци победили на Косову, зашто им је требало скоро један век да се врате и коначно освоје Србију.
5.Зашто се чињеница да је србска победа на Косову објављена у Венецији, Паризу и многим градовима Европе, запоставља, омаловажава и игнорише?
Чак 25о година, 1649. аустроугарски посланик на Порти Бенедикт Курипечич у својим записима наводи:“... сазнавши за смрт Мурата...Турци при томе изгубише главу и побегли и тако су се Кнез и његова војска лишили непријатеља.“ *) Значи србска победа је недвосмислена а не помиње се погибија Кнеза Лазара. Наравно, он је убијен тек сутрадан, негде у околини цркве Самодраже.
Приликом изналасжења одговара на ова питања, никако се не може заобићи улога и значај великана наше историјске, културне и научне прошлостри:Ј. Рјића, И. Руварца, В.С. Карађића, П.П. Његоша, Ж.Дничића, Б. Радичевића, А.Белића, и М. Крлеже.
Поред наведеног, морају се предузети и следеће, рационалне мере:

................................................................................
*) Интернет, Виkипедија 2о14.
1.Морају се признати напори и резулатати Србске историјске школе коју је утемељио Академик Милоје Милојевић а наставили: О.Пјановић, Ј. Деретић, Пешић, Р. Дамјановић, М. Милановић и др.
2.У нашим школама се мора учити историја Србског народа, која је заснована на историјским чињеницама а не на тендециозним измишљотинама и фалсификатима Германско ~ Ватиканског Савеза.
3.Наши историчари морају више користити наша документа и остале многобројне доказе о србском народу, творцу савремене људске цивилизације. До сада су користили, углавном западне изворе и гледишта, која нису одговарала објективној историји србског народа.
Да би утврдили истину о Косовском боју, прво морају утврдити како је дошло до тога да се у србској митологији, епохална победа претвори у срамни пораз. Народ то свакако није учинио.То може бити само резултат каснијих политичких притисака.Моћном Западу (Германско –Ватиканском Савезу) свакако није одговарало да једна мала, па још православна држава, буде запамћена као победник највеће и најснажније империје тадашњег света и то без помоћи западних држава. Због тога је својим опробаним и већ добро познатим сретствима и методама то успешно учинила. Нашим историчарима остаје да утврде: када, како и ко је то учинио. Гроф

Није 28 јуна 1389. него 15 јуна 1389 у уторак. И да је било тако како ти кажеш Вук Бранјовић је ипак издајица, јер се Турци са Бајазитом нису могли никако вратити да нападну Лазара а да не прођу крај Вука, који их је могао напасти или следити, а могао је послати и курира да јави Лазару. Он ништа од тога није урадио и зато је ипак издајица. Народ никад не греши, ако га је народ означио као издајицу онда је издајица. А за завере се слажем, било их је увек и има их и сада.
 
Ако смо ми Срби победили на Косову, како то да смо после Косовске битке постали вазали ?
Можда је у то време сматрано да ако убијеш цара победио си у рату, а ми срби смо им цара убили.
Но ипак гледа се стање на терену након битке. Изгубили смо самосталност ...
 
Србија и није постала вазална после Косовске битке већ следеће године када су Србију напали Угари, Миличин тактитички потез.
Дугоророчно то и јесте био пораз или пирова победа како год, Србија касније није могла да мобилише већу војну снагу, док су Турци успели да се опораве јер су имали већи војни потенцијал.
Иначе то је била јединствена ситуација у историју Србије када су земљу водиле углавном жене кнегиња Милица, Јефимија удовица деспота Угљеше, Мара Лазарева најстарија ћерка удата за Вука Бранковића, а у Босни имамо Јелену Грубу жену краља Дабише која после његове смрти влада самостално једно време, и у Зети Јелену Балшић такође ћерку кнеза Лазара која се касније преудала за Сандаља Хранића.
 
Србија и није постала вазална после Косовске битке већ следеће године када су Србију напали Угари, Миличин тактитички потез.
Дугоророчно то и јесте био пораз или пирова победа како год, Србија касније није могла да мобилише већу војну снагу, док су Турци успели да се опораве јер су имали већи војни потенцијал.
Иначе то је била јединствена ситуација у историју Србије када су земљу водиле углавном жене кнегиња Милица, Јефимија удовица деспота Угљеше, Мара Лазарева најстарија ћерка удата за Вука Бранковића, а у Босни имамо Јелену Грубу жену краља Дабише која после његове смрти влада самостално једно време, и у Зети Јелену Балшић такође ћерку кнеза Лазара која се касније преудала за Сандаља Хранића.

Хоћеш да кажеш са су нам жене изгубиле самосталност... Па слажем се да жене немају појма, а много причају... ех те жентураче ..
 
Пре ће бити да су нам жене после Косовске битке сачувале државу од комадања и растурања.:)
Заборавио сам и принцезу Оливеру врло утицајну на двору султана Бајазита у то време.
 
Lazar nije bio vazal osmanskog sultana, niti je imao ikakve obaveze prema njemu.

Do Kosovskog Boja je došlo zbog obične invazije, kao i kod ranijih bojeva protiv Kneza Lazara na Dubravnici i Pločniku, i Vlatka Vukovića kod Bileće.

Olivera je vec bila obecana i Lazar je vec bio u vazalskom odnosu. To je kao da danas kazes da nase banana drzave nisu vazali eu i mmf-a.

U Bosnu su takodje upadali, ali do 1463 nista ozbiljnije.

Takodje, brankovici uopste nisu bile izdajice.

Tema je malo opsirna, sa vise vremena bi se dalo citirati pravu literaturu.

A ja vas srbe ne razumijem zbog cega toliko pisete o kosovu, kad su vasi velikani i nakon boja bili najvjerniji turski saveznici, vi cak niste bili ni robovi, srbi su svi imali dobar status, mislim na velikase.

Bilo, desilo se, svaka cast onima sto su stali ispred tad najjace sile, i to je to.

Danas u 21. vijeku nema takvih patriota ni sa jedne strane drine, svi su se prodali modernim sultanima.

Pozz
 
Olivera je vec bila obecana i Lazar je vec bio u vazalskom odnosu. To je kao da danas kazes da nase banana drzave nisu vazali eu i mmf-a.

U Bosnu su takodje upadali, ali do 1463 nista ozbiljnije.

Takodje, brankovici uopste nisu bile izdajice.

Tema je malo opsirna, sa vise vremena bi se dalo citirati pravu literaturu.

E vidiš tu je problem. Jedina literatura koja spominje da je Lazar bio u vazalskom odnosu je, koliko ja znam, History of the Ottoman Empire and Modern Turkey, Stanford Shaw. Ne volim da vređam ljude, ali Shaw iliti Šo je moron.

Njegov opis turskog osvajanja balkana nema veze sa istorijom. Svi datumi su mu potpuno pogrešni, kaže da je Lazar bio vanbračni sin cara Dušana, i još hiljadu drugih grešaka.

Takođe kaže i da Brankovići jesu bili izdajice, a eto obojica znamo da nije tačno.

Sve u svemu, Šo nema blage veze, a ne znam da iko drugi tvrdi da je Lazar bio turski vazal.

A ja vas srbe ne razumijem zbog cega toliko pisete o kosovu, kad su vasi velikani i nakon boja bili najvjerniji turski saveznici, vi cak niste bili ni robovi, srbi su svi imali dobar status, mislim na velikase.

Bilo, desilo se, svaka cast onima sto su stali ispred tad najjace sile, i to je to.

Taj "dobar status" je trajao samo do kraja 16. veka, a i nije svima bio tako dobar...ali to je već neka druga tema.

Danas u 21. vijeku nema takvih patriota ni sa jedne strane drine, svi su se prodali modernim sultanima.

Pozz

Lepo rečeno.
 
E vidiš tu je problem. Jedina literatura koja spominje da je Lazar bio u vazalskom odnosu je, koliko ja znam, History of the Ottoman Empire and Modern Turkey, Stanford Shaw. Ne volim da vređam ljude, ali Shaw iliti Šo je moron.

Njegov opis turskog osvajanja balkana nema veze sa istorijom. Svi datumi su mu potpuno pogrešni, kaže da je Lazar bio vanbračni sin cara Dušana, i još hiljadu drugih grešaka.

Sudeći po imenu riječ je o Ameru ili Englezu. A šta ima Englez da piše o otomanskim osvajanjima ? Nek piše neki Turčin.

Najsmješnije mi je vidjeti kako tamo neki zapadnjaci diskutuju o istoriji, šta ti ja znam, Turske i prave se da nešto znaju. Daj bježi trebaš ti mili moj pročitati literature i literature da o tome pričaš...
 
Sudeći po imenu riječ je o Ameru ili Englezu. A šta ima Englez da piše o otomanskim osvajanjima ? Nek piše neki Turčin.

Najsmješnije mi je vidjeti kako tamo neki zapadnjaci diskutuju o istoriji, šta ti ja znam, Turske i prave se da nešto znaju. Daj bježi trebaš ti mili moj pročitati literature i literature da o tome pričaš...

Ma Šo je stvarno degen...90% njegove knjige nije ni za osnovnu školu.
Žena mu je Turkinja, znači ima kakve-takve veze sa temom, ali ne bih rekao da je od nje postao išta pametniji.

Inače nisu svi strani istoričari ni glupi ni lenji, daleko od toga...ali ovaj jeste.
 
Cinjenica je da je sama bitka na Kosovu polju bila Srpska Pirova, pobeda, jer mislim da Kralj Tvrtko nije bio blesav sa onim pismima Trogiru i Firenci, nego je kao savremenik i posredni ucesnik u bitci tacno znao, mogu slobodno da kazem bolje nego mi sad o cemu se tu radilo, drugo ja mislim da je Murat ubijen u borbi kao i Jakub Celebija, prosto je nespojivo sa mentalitetom istocnih polunomadskih naroda sto su u to vreme jos uvek bili osmanski turci da im vladar sedi pod satorom jede rahat-lokum i pije serbet dok bitka traje, mislim da su obojica prosto pregazeni jurisom teske konjice levog i desnog krila Vlatko Vukovic i Vuk Brankovic, a da je knez Lazar podlegao u centru zbog toga sto je konjem upao u tzv. vucju jamu,inace vazalstvo turcima je nastupilo verovatno zbog dinastickih borbi lazarevica i brankovica jer je izgleda Vuk Brankovic poticao od Nemanjica, ali po Muskoj liniji od Vukana,a Milica isto, ali Stefan Lazarevic bi po tome ima manja prava na presto knezevine,jer nje poreklo od nemanjica vukao po zenskoj liniji preko kneginje Milice, vazalstvu Turcima je sasvim sigurno u velikoj meri doprineo i Ugarski napad na Srbiju neposredno posle bitke, a i mnogi drugi faktori.
 
Inace moguce je i verovatno je da je u samoj bitci ucestvovao i jedan odred vitezova Jovanovaca iz mesta Vrane kod Trogira, tu im je u to vreme bio priorat, a Vrana je tada bila pod vlascu kralja Tvrtka Kotromanica i taj odred je verovatno bio u sastavu vojske Velikog Vojvode Vlatka Vukovica.
 
inace vazalstvo turcima je nastupilo verovatno zbog dinastickih borbi lazarevica i brankovica jer je izgleda Vuk Brankovic poticao od Nemanjica, ali po Muskoj liniji od Vukana,a Milica isto, ali Stefan Lazarevic bi po tome ima manja prava na presto knezevine,jer nje poreklo od nemanjica vukao po zenskoj liniji preko kneginje Milice,

Нема то везе, јер је легални наcљедник Немањића Лазар, а Вук није. Па је тако и Cтефан легални наcљедник.
 
Po kom to principu je Lazar legalni naslednik Nemanjica?
Po principu guvernera narodne banke.
Malo sale , ali da bi se sagledao komletan aspekat dogadjaja treba se psiholoski i politichki vratiti u to doba .
Od chinjenica , do razloga za okrsaj na otvorenom polju , za razliku od Nikole Jurisica koji je svojom taktikom uspeo da uspori daleko vecu otomansku armadu drugim nachinom ratovanja. .
 
Црква је била само једна ставка.
Највећи претендент за наследника Немањића је био краљ Твртко, чак у неком правном погледу и краљ Марко Мрњавчевић је био испред кнеза Лазара.
 
Lazar je preuzeo većinu obeležja Nemanjića - ime Stefan, epitet "samodržavni" itd.

Kraljević Marko je u svemu tome najslabiji, niji sin vladara nego savladara i nema ni N od Nemanjićke krvi; institucija savladarstva u Vizantiji se nikad nije nasledno prenosila; a u samoj Srbiji, u obliku u kojem ju je Uroš uspostavio, nikad nije ni postojala. Tako da je veliko pitanje da li bi Marko uopšte "pravno" mogao da nasledi svog oca - a i ako bi mogao, da li bi mogao da bude pretendent na ikakvu vrhovnu vlast, ili samo nečiji savladar?
 
О томе постоје и записи, које наши историчари не помињу. Поред осталих у писму фиретинске општине краљу Твртку, написано је и ово:''Срећно и три пута и четир пута срећно дванајст заклете властеле, која је продревши кроз чете непријатаља и кроз ланцима уокруг везане камиле јуначки продрла до Муратовог шатора. Срећа нада све друге онај који је вођу такве силе мачем храбро убио ударувши га у грло и трбух''.*)

Za kamile povezane lancima sam cuo i ranije, ali ne u pismima Firence vec u nekom domacem izvoru. Inace pisma kralja Tvrtka o pobedi na Kosovu treba da se shvate i kao politicki potez prema primorskim gradovima koji su imali ultimatum da mu se potcine (ultimatum je isticao na Vidovdan 1389).

1.Како је могуће да се поражена турсака војска, која се разбежала са Косова и повукла из Србије,временом прогласи победничком?
2. Вук Бранковић, највећи херој Косовског боја, позната историјска личност, његови потомци успешно су владали Србијом још више од 7о година, од Косовског боја, временом постају синоними свега негативног а Милош Обилић, историјски не утврђена личност, постаје узор свега позитивног у ''сећању'' и традицији србског народа?
3. Како је могуће да се победник и херој Војвода Влатко Вуковић, прогласи издајником јер је наводно побегао са Косова не ступивши у контакт са турском војском, како стоји на бронзаној скици косовске битке, која је постављена на врху споменика косовским јунацима на Газиместану.
4. Ако су Турци победили на Косову, зашто им је требало скоро један век да се врате и коначно освоје Србију.
5.Зашто се чињеница да је србска победа на Косову објављена у Венецији, Паризу и многим градовима Европе, запоставља, омаловажава и игнорише?
Чак 25о година, 1649. аустроугарски посланик на Порти Бенедикт Курипечич у својим записима наводи:“... сазнавши за смрт Мурата...Турци при томе изгубише главу и побегли и тако су се Кнез и његова војска лишили непријатеља.“ *) Значи србска победа је недвосмислена а не помиње се погибија Кнеза Лазара. Наравно, он је убијен тек сутрадан, негде у околини цркве Самодраже.
Приликом изналасжења одговара на ова питања, никако се не може заобићи улога и значај великана наше историјске, културне и научне прошлостри:Ј. Рјића, И. Руварца, В.С. Карађића, П.П. Његоша, Ж.Дничића, Б. Радичевића, А.Белића, и М. Крлеже

1.Gde stoji da se Osmanska vojska razbezala sa Kosova? Ona se povukla da svakao sultan je mrtav a novog treba ucvrstiti u vlasti, ali pre turske vojske povukla se i srpska tj ono sto je od nje ostalo. Neke turske trupe, verovatno akindzije, su ostale i nastavile pljacuku po oblasti Brankovica. Muratova utroba je sahranjena posle bitke na Kosovu.

2. Vuk nije izdajnik utvrdjeno odavno. Mada u nekim crkvenim krugovima jos uvek se porpagira njegova izdaja zarad Lazareve svetosti.

3. Koliko je meni poznato vojvoda Vlatko nigde nije okarakterisan kao izdajnik mada su radjene paralele Vuk Brankovic-Vlako Vukovic kao zamena izdajnika u narodnoj svesti. Ploca sa tim prikazom na gazimestanu mi nije poznata ali kako si je opisao izgleda da je postavljena u 20-om veku i samim tim nema apsolutno nikakve potvrde za dogadjaje 1389.

4. Pojednostavljujes stvari. I kralj Marko i Konstantin Dragas su bili prvo vazali pa su tek onda turci potpuno zauzeli njihove oblasti. Ma koliko Turci bili jaci od razjedinjenih drzavica na Balkanu oni u tom periodu (kraj 14 pocetak 15 veka) nemaju dovoljno snage da ih potpuno zaposednu. Plus imas ratove u prvoj polovini 15 veka i prvi pad despotovine.

5. Pisma kralja Tvrka o pobedi i vest se brzo rasirila. Ne mislim da treba da se zapostavlja niti da se omalovazava, ali ni da se velica do neba (iz jedne u drugu krajnost)

Vest iz 1649 nema tezinu da svedoci o kosovskom boju.

1.Морају се признати напори и резулатати Србске историјске школе коју је утемељио Академик Милоје Милојевић а наставили: О.Пјановић, Ј. Деретић, Пешић, Р. Дамјановић, М. Милановић и др.
2.У нашим школама се мора учити историја Србског народа, која је заснована на историјским чињеницама а не на тендециозним измишљотинама и фалсификатима Германско ~ Ватиканског Савеза.
3.Наши историчари морају више користити наша документа и остале многобројне доказе о србском народу, творцу савремене људске цивилизације. До сада су користили, углавном западне изворе и гледишта, која нису одговарала објективној историји србског народа.
Да би утврдили истину о Косовском боју, прво морају утврдити како је дошло до тога да се у србској митологији, епохална победа претвори у срамни пораз. Народ то свакако није учинио.То може бити само резултат каснијих политичких притисака.Моћном Западу (Германско –Ватиканском Савезу) свакако није одговарало да једна мала, па још православна држава, буде запамћена као победник највеће и најснажније империје тадашњег света и то без помоћи западних држава. Због тога је својим опробаним и већ добро познатим сретствима и методама то успешно учинила. Нашим историчарима остаје да утврде: када, како и ко је то учинио. Гроф

1. ufh.... Miloje Milojevic je radio kada se istorijska nauka jos razvijala, ostali nisu istoricari

2. ukoliko njihovi "naucni" doprinosi nekako dospeju u udzbenike selim se iz ove zemlje

3. no coment :)

Preporuka za citanje: R. Radic, Srbi pre Adama (imas na scribd-u)
 
Lazar je preuzeo većinu obeležja Nemanjića - ime Stefan, epitet "samodržavni" itd.
Kraljević Marko je u svemu tome najslabiji, niji sin vladara nego savladara i nema ni N od Nemanjićke krvi; institucija savladarstva u Vizantiji se nikad nije nasledno prenosila; a u samoj Srbiji, u obliku u kojem ju je Uroš uspostavio, nikad nije ni postojala. Tako da je veliko pitanje da li bi Marko uopšte "pravno" mogao da nasledi svog oca - a i ako bi mogao, da li bi mogao da bude pretendent na ikakvu vrhovnu vlast, ili samo nečiji savladar?
И краљ Твртко је преузео име Стефан такође, и имао вишу титулу од кнеза Лазара.
Наравно да је син савладара и право престола прелази на њега јер Немањићка династија није имала директног наследника после цара Уроша.
Његово право је спорно из других разлога јер није био самосталан већ завистан од Турака, а и раније се Мрњавчевићи нису баш добро котирали код рашке властеле.
 
Lazar je preuzeo većinu obeležja Nemanjića - ime Stefan, epitet "samodržavni" itd.

Kraljević Marko je u svemu tome najslabiji, niji sin vladara nego savladara i nema ni N od Nemanjićke krvi; institucija savladarstva u Vizantiji se nikad nije nasledno prenosila; a u samoj Srbiji, u obliku u kojem ju je Uroš uspostavio, nikad nije ni postojala. Tako da je veliko pitanje da li bi Marko uopšte "pravno" mogao da nasledi svog oca - a i ako bi mogao, da li bi mogao da bude pretendent na ikakvu vrhovnu vlast, ili samo nečiji savladar?

краљ Марко је lege artis био законити краљ и наследник српске круне. тачно је да није припадао владајућој лози Немањића, али цар Урош није имао потомке па се питање наслеђа с пуним правом отворило. уосталом, Марко није био некакав самозванац или узурпатор- није никога свргао с престола и приграбио власт силом. његовог оца је савладаром учинио цар Урош. тако је Марко постао легитимни наследник престола, касније крунисан за младог краља. након погибије Вукашина на Марици, а убрзо потом и смрти цара Уроша, краљ Марко је постао (бар формално) врховни суверен. проблем је што он своја права није могао да потврди и силом оружја. тако му је титула остала бес стварне снаге, а сам краљ тек један од обласних господара, уз то и османски вазал.

једини који су могли да оспоре Урошево располагање круном и упуте изазов Мрњавчевићима били су цар Симеон Урош (Синиша) и његов син Јован Урош. међутим, они су сматрани побуњеницима, а њихова држава је била практично одвојен ентитет. нису имали ни довољно моћи да се силом оружја прошире на север и наметну по основу права које им је припадало као члановима лозе Немањић.
 

Back
Top