Битка на Косову пољу 1389

sokolska:
Lol, ovi siptari, Pryština i Pryštinka su inace cesti toponimi u Ceskoj, doduse Srebrena mislim da nije bas u pravu oko etimologije, u pitanju je toponim tj. hidronim sa osnovom prštati, u smislu vode koje pršti tj. pršteći izvor. To znacenje ima u ceskom:
http://kott.ujc.cas.cz/dokument.php?soubor=02/02-1229.htm&odstavec=31&delkaHesla=8&zvyraznit=true
http://kott.ujc.cas.cz/dokument.php?soubor=09/09-0263.htm&odstavec=74&delkaHesla=9&zvyraznit=true
da se ne mucite oko prevodjenja pramen koji se navodi kao sinonim je ceska rec za izvor
Kliknite za proširenje...

To je još jednostavnije objašnjenje, sviđa mi se reka Prštevka ;)
 
Arbër.:
Imaju i Albanci dve reci da kazhu oko " Bitke na Kosovu polju 1389." i kao uvijek od neutralnih izvora , poput ovome :

Istoria degli ultimi quattro secoli della Chiesa
Filippo Angelico Becchetti (bp. of Città della Pieve.) 1792, faqe 169.
http://tinypic.com/view.php?pic=2zi3k1h&s=5#.U4-hZ3KSxec

.. nego Theofana iz Prishtine nemogu ga razumeti sta je hteo reci ??
Zaista neke ljude ne razumem , posebno neke koji mi danas daju reputaciju a sutradan kao hoce nesto da ... :mrgreen:
Reci sta si htio zemljace ?
Kliknite za proširenje...

dvije ili vise rijeci imaju itekako ne samo Albanci negoi drugi, mozda ne u tolikoj mjeri ko Srbi, i to je sasvijem u redu, posto sasvijem odlucujuci dogadjaj za
Balkan odigralo drugde i ranije, a neka se Srbi posluze sa kojekakvim mitovima kao ovom,.

Arber, ja znam da mitomanija nije mocna Albancima, pa ni ti nemoj da padas u tu zamku ko tvoji susjedi.
tu reputaciju nisam tebi dodjelio ni juce ni prije par dana, nego u samome pocetku tvome pridruzivanjem ovome forumu, kao dobrodoslica.
samo sam htioreci da ako si bas zainteresovan istorijom, da se time makijavelistki posvjecujes.
samo napred i zelim ti uspjeha.

A sto se teme tice, ja imam neke sasvim drugacije informacije o mestu desavanja-boju negoli ovaj sto ga mi svi znamo, i nije bas za ignore ono sto rece Srben(d)a za Prizren. O tome kasnije.
 
Theofan:
A sto se teme tice, ja imam neke sasvim drugacije informacije o mestu desavanja-boju negoli ovaj sto ga mi svi znamo, i nije bas za ignore ono sto rece Srben(d)a za Prizren. O tome kasnije.
Kliknite za proširenje...
Reci da cujemo tvoje misljenje kolega Theofan , zato i postoji forum i zelim da cujem - pa nekad i naucim od ozbiljnih forumasa nesto bez obzira na njihovu nacionalnost ..
- Sta se teme tice , naravno da ja sam spreman da postujem stranih izvora slicno onome od predhodnog posta , na moju korist , sta je normalno ..Inace , i pored tih starih izvora sta su pisali na nashu korist , moje misljenje u vezi teme je strasno za neke diskutante :)
.. nemislim da je postojao "Kosovski Boj" nekada . Znam da zvuci glupo za nekoga ali to je samo moje misljenje sta mogu i da gresim.
 
@svarozic , @Bastiani
Kosovo nema nista sa slavenskim narodima , ili pre svega kada slaveni dolaze na Balkan ?
Nemozete povezivati jedan period ili nekoliko stotina godina (i to je znak pitanja) sa narodima koji su od ovih prostora , i koji nisu dosljaci kao sloveni -> ako ocete po mitologiju .
Ovde opsirnije oko slavena na ovin prostorima :
http://tinypic.com/view.php?pic=2ia6cjn&s=8#.U5H3GHKSxec
Strasno sta pise !!

- - - - - - - - - -

ccaterpillar:
Aлбaнци зa множину немaју нaстaвaк -ИНA, нaстaвци су ёt, at, изменa е у a итд, и ти то добро знaш.

Сaм нaстaвaк -ИНA је српски, Витинa, Созинa, Лепинa, Брaнковинa, Крaјинa....
Kliknite za proširenje...

Ima dosta ..
 
Bastiani:
Skoro svi toponimi koji se odnose na naseljena mesta na Kosovu su slovenskog korena, a ako datiraju iz Srednjeg veka onda verovatno ne skoro svi nego baš svi.

Albanska imena danas imaju planinski vrhovi.
Kliknite za proširenje...

:aha2:

loma-nema-albanskih-topo-1.jpg

A.Loma, Stanovništvo slovenskog porekla u Albaniji, strana 281.
 
Poslednja izmena:
ccaterpillar:
Дај ми неку албанску реч која има множину -ина.
Kliknite za proširenje...

Lug-ina > https://www.google.com/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=lugina
Ball-ina > https://www.google.com/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=+ballina+shqip
Dorunt-ina > https://www.google.com/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=doruntina&spell=1 itd.

I bez nikakvih "INA" na kraju , rec postoji u albanskom jeziku jos danas > https://www.google.com/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=i+prisht+ d .
Znatno su blizi Albanci od svih naroda Balkana sta se starih imena (Gradova/Bogova ) tice .
 
Arbër.:
Lug-ina > https://www.google.com/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=lugina
Ball-ina > https://www.google.com/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=+ballina+shqip
Dorunt-ina > https://www.google.com/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=doruntina&spell=1 itd.

I bez nikakvih "INA" na kraju , rec postoji u albanskom jeziku jos danas > https://www.google.com/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=i+prisht+ d .
Znatno su blizi Albanci od svih naroda Balkana sta se starih imena (Gradova/Bogova ) tice .
Kliknite za proširenje...

Какви су ти ово примери? Lugina значи долина, и то уопште није множина од lug.
Ballina такође, ballina значи чело, предњи део, и то такође није множина од ball.

Зa ову реч doruntina први пут чујем, али мислим да је ствар јасна, множина се у албанском језику нигде не гради наставком -ina.
 
Arbër.:
Ima dosta ..
Kliknite za proširenje...

Ima preko četristo naselja sufiksacije -ina u Srbiji i Crnoj Gori:

Ametovina, Bačevina, Bačilovina, Bačina, Bajčetina, Bajčina, Bajovina, Bakalovina, Baničina, Banovina, Baraina, Batina, Batočina, Bećirovina, Begovina, Beljevina, Beljina, Belovina, Beserovina, Beševina, Bijelina, Bjeloševina, Blatina, Bogovina, Bojišina, Bojovina, Boljanina, Boljavina, Boronjina, Boškovina, Boturovina, Braina, Brajkovina, Braljina, Brankovina, Brasina, Bratosavina, Bregovina, Brovina, Budilovina, Bukova Padina, Čajetina, Čarina, Čarovina, Čavina, Čečina, Celina, Čelina, Čerkez Sadovina, Ćesakovina, Ćetkovina, Ćićina, Cikiljevina, Cikoševina, Čokešina, Crkvina, Ćurdina, Ćurlina, Cvijovića Dolina, Dabovina, Danevina, Dedina, Ðelbina, Desina, Dobrilovina, Dobroševina, Dolina, Domiševina, Donja Batočina, Donja Borina, Donja Dobrilovina, Donja Erakovina, Donja Klina, Donja Lisina, Donja Mačina, Donja Markovina, Donja Morina, Donja Paljina, Donja Plešina, Donja Počekovina, Donja Slatina, Donja Sugubina, Donja Vrežina, Dragačina, Dragaljevina, Drmanovina, Drndovina, Držina, Duboka Dolina, Dubravčevina, Dučina, Ðuđevina, Duga Rudina, Dulanovina, Fundina, Gačevića Dolina, Garevina, Garina, Glavotina, Gluščevina, Gođešina, Golema Padina, Goločevina, Gorina, Gornja Batočina, Gornja Borina, Gornja Dobrilovina, Gornja Dobroševina, Gornja Draževina, Gornja Držina, Gornja Jajina, Gornja Klina, Gornja Lisina, Gornja Mačina, Gornja Markovina, Gornja Padina, Gornja Paljina, Gornja Počekovina, Gornja Slatina, Gornja Sugubina, Gornja Vrežina, Gornja Erakovina, Gostilovina, Gradilovina, Gradina, Grandovina, Grčina, Gunjetina, Hadžovina, Hajlovina, Hoćevina, Ibričevina, Jagodina, Jalbotina, Jelića Dolina, Jerli Sadovina, Jezdina, Kaličina, Kaluđerovina, Kanjevina, Karkovina, Karoševina, Katunina, Kešelj Gradina, Keserovina, Klačina, Klakorina, Klina, Klinčina, Kokovina, Kolčina Garina, Komina, Komoševina, Kordovina, Kosovina, Kotlina, Kovačina, Kovačka Dolina, Krapina, Krasovina, Krćevina, Krejovina, Kriješterovina, Krnjevina, Krnjina, Krupina, Kućetina, Kukaljevina, Kulina, Kupina, Kupusina, Lazovina, Lebina, Lekovina, Leočina, Lepina, Leskova Rtina, Lijećevina, Lisičina, Lisina, Ljubojevina, Lučina, Lugavčina, Lužina, Mahala Obršina, Mahala Padina, Majstorovina, Mala Braina, Mala Popina, Mala Slatina, Mala Sugubina, Maletina, Mamućevina, Marina, Marina Kutina, Markovina, Merošina, Mešina, Mikulina, Miletina, Milina, Miljakovina, Miljevina, Milušina Pećina, Mladojevina, Morina, Mosurovina, Motina, Mrčkovina, Mulovina, Muškovina, Navotina, Negbina, Negobratina, Neuzina, Nozrina, Oblačina, Obršina, Oglavina, Ogoreljina, Orlina, Orovička Planina, Osečina, Oselina, Osredina, Otročkovina, Pačevina, Padina, Pametina, Pantina, Papovina, Paučina, Pavličina, Pavlovina, Pećina, Perutina, Petina, Petkova Padina, Planina, Pliješevina, Plešina, Plemetina, Plužina, Podgradina, Podina, Podlazina, Polakovina, Popina, Popovina, Posilovina, Potok Morina, Povrhpoljina, Požežina, Praštevina, Preljina, Presečina, Pretina, Previna, Prigradina, Prišiklinac, Priština, Prlina, Prokopova Kutina, Prva Kutina, Pušina, Radetina, Rajčetina, Rakovina, Ramna Artina, Ramovina, Rastina, Ratina, Ratiševina, Razložina, Rezina, Rgotina, Ribaševina, Ristovina, Rogovina, Rogavčina, Rožina, Ručina, Rudina, Rupina, Šabovina, Sainovina, Šalinac, Šanovina, Saračevina, Savina, Selina, Sijarina, Šipačina, Široka Padina, Široka Planina, Sivčina, Skenderovina, Skočigorina, Slanjina, Slatina, Sobina, Somina, Sopina, Sozina, Sredina Sela, Srednja Klina, Staiština, Stara Vučina, Stragačina, Straševina, Stričina, Stublina, Šumljakovina, Sumorina, Šuševina, Šutanovina, Sutorina, Svinjčevina, Svrčina, Tanka Rtina, Tegovina, Tlačina, Toljevina, Topalovina, Torina, Trebljevina, Trepalovina, Trijebina, Trubina, Trusina, Tumičina, Tušina, Udbina, Ulotina, Umkovina, Unevina, Unijerina, Utrina, Velika Braina, Velika Slatina, Velika Sugubina, Velja Dolina, Velja Lazina, Vina, Vitina, Vjetrina, Vlahovina, Vlasina Okruglica, Vlasina Rid, Vlasina Stojkovićeva, Vojtina, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Voskovina, Vranovina, Vranjina, Vrtina, Vrtlina, Vujkovina, Vukovina, Zagradina, Zaplanina, Zarkovina, Zauglina, Zečevina, Zlatarevina, Žljebina, Zmijina, Zovina.

Izostavljeno je pedesetak naselja gde je sufiksacija -ina prisvojna zamenica od imenice ženskog roda. Izostavljene su reke i planine u Srbiji i Crnoj Gori te naselja po ostalim srpskim i slovenskim krajevima. Takvih bi bilo na hiljade jer je sufiks -ina čest slovenski toponimski i uopšte imenički sufiks.
 
Mrkalj:

Ima preko četristo naselja sufiksacije -ina u Srbiji i Crnoj Gori:

Ametovina, Bačevina, Bačilovina, Bačina, Bajčetina, Bajčina, Bajovina, Bakalovina, Baničina, Banovina, Baraina, Batina, Batočina, Bećirovina, Begovina, Beljevina, Beljina, Belovina, Beserovina, Beševina, Bijelina, Bjeloševina, Blatina, Bogovina, Bojišina, Bojovina, Boljanina, Boljavina, Boronjina, Boškovina, Boturovina, Braina, Brajkovina, Braljina, Brankovina, Brasina, Bratosavina, Bregovina, Brovina, Budilovina, Bukova Padina, Čajetina, Čarina, Čarovina, Čavina, Čečina, Celina, Čelina, Čerkez Sadovina, Ćesakovina, Ćetkovina, Ćićina, Cikiljevina, Cikoševina, Čokešina, Crkvina, Ćurdina, Ćurlina, Cvijovića Dolina, Dabovina, Danevina, Dedina, Ðelbina, Desina, Dobrilovina, Dobroševina, Dolina, Domiševina, Donja Batočina, Donja Borina, Donja Dobrilovina, Donja Erakovina, Donja Klina, Donja Lisina, Donja Mačina, Donja Markovina, Donja Morina, Donja Paljina, Donja Plešina, Donja Počekovina, Donja Slatina, Donja Sugubina, Donja Vrežina, Dragačina, Dragaljevina, Drmanovina, Drndovina, Držina, Duboka Dolina, Dubravčevina, Dučina, Ðuđevina, Duga Rudina, Dulanovina, Fundina, Gačevića Dolina, Garevina, Garina, Glavotina, Gluščevina, Gođešina, Golema Padina, Goločevina, Gorina, Gornja Batočina, Gornja Borina, Gornja Dobrilovina, Gornja Dobroševina, Gornja Draževina, Gornja Držina, Gornja Jajina, Gornja Klina, Gornja Lisina, Gornja Mačina, Gornja Markovina, Gornja Padina, Gornja Paljina, Gornja Počekovina, Gornja Slatina, Gornja Sugubina, Gornja Vrežina, Gornja Erakovina, Gostilovina, Gradilovina, Gradina, Grandovina, Grčina, Gunjetina, Hadžovina, Hajlovina, Hoćevina, Ibričevina, Jagodina, Jalbotina, Jelića Dolina, Jerli Sadovina, Jezdina, Kaličina, Kaluđerovina, Kanjevina, Karkovina, Karoševina, Katunina, Kešelj Gradina, Keserovina, Klačina, Klakorina, Klina, Klinčina, Kokovina, Kolčina Garina, Komina, Komoševina, Kordovina, Kosovina, Kotlina, Kovačina, Kovačka Dolina, Krapina, Krasovina, Krćevina, Krejovina, Kriješterovina, Krnjevina, Krnjina, Krupina, Kućetina, Kukaljevina, Kulina, Kupina, Kupusina, Lazovina, Lebina, Lekovina, Leočina, Lepina, Leskova Rtina, Lijećevina, Lisičina, Lisina, Ljubojevina, Lučina, Lugavčina, Lužina, Mahala Obršina, Mahala Padina, Majstorovina, Mala Braina, Mala Popina, Mala Slatina, Mala Sugubina, Maletina, Mamućevina, Marina, Marina Kutina, Markovina, Merošina, Mešina, Mikulina, Miletina, Milina, Miljakovina, Miljevina, Milušina Pećina, Mladojevina, Morina, Mosurovina, Motina, Mrčkovina, Mulovina, Muškovina, Navotina, Negbina, Negobratina, Neuzina, Nozrina, Oblačina, Obršina, Oglavina, Ogoreljina, Orlina, Orovička Planina, Osečina, Oselina, Osredina, Otročkovina, Pačevina, Padina, Pametina, Pantina, Papovina, Paučina, Pavličina, Pavlovina, Pećina, Perutina, Petina, Petkova Padina, Planina, Pliješevina, Plešina, Plemetina, Plužina, Podgradina, Podina, Podlazina, Polakovina, Popina, Popovina, Posilovina, Potok Morina, Povrhpoljina, Požežina, Praštevina, Preljina, Presečina, Pretina, Previna, Prigradina, Prišiklinac, Priština, Prlina, Prokopova Kutina, Prva Kutina, Pušina, Radetina, Rajčetina, Rakovina, Ramna Artina, Ramovina, Rastina, Ratina, Ratiševina, Razložina, Rezina, Rgotina, Ribaševina, Ristovina, Rogovina, Rogavčina, Rožina, Ručina, Rudina, Rupina, Šabovina, Sainovina, Šalinac, Šanovina, Saračevina, Savina, Selina, Sijarina, Šipačina, Široka Padina, Široka Planina, Sivčina, Skenderovina, Skočigorina, Slanjina, Slatina, Sobina, Somina, Sopina, Sozina, Sredina Sela, Srednja Klina, Staiština, Stara Vučina, Stragačina, Straševina, Stričina, Stublina, Šumljakovina, Sumorina, Šuševina, Šutanovina, Sutorina, Svinjčevina, Svrčina, Tanka Rtina, Tegovina, Tlačina, Toljevina, Topalovina, Torina, Trebljevina, Trepalovina, Trijebina, Trubina, Trusina, Tumičina, Tušina, Udbina, Ulotina, Umkovina, Unevina, Unijerina, Utrina, Velika Braina, Velika Slatina, Velika Sugubina, Velja Dolina, Velja Lazina, Vina, Vitina, Vjetrina, Vlahovina, Vlasina Okruglica, Vlasina Rid, Vlasina Stojkovićeva, Vojtina, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Voskovina, Vranovina, Vranjina, Vrtina, Vrtlina, Vujkovina, Vukovina, Zagradina, Zaplanina, Zarkovina, Zauglina, Zečevina, Zlatarevina, Žljebina, Zmijina, Zovina.

Izostavljeno je pedesetak naselja gde je sufiksacija -ina prisvojna zamenica od imenice ženskog roda. Izostavljene su reke i planine u Srbiji i Crnoj Gori te naselja po ostalim srpskim i slovenskim krajevima. Takvih bi bilo na hiljade jer je sufiks -ina čest slovenski toponimski i uopšte imenički sufiks.
Kliknite za proširenje...

Razumem sta hoces reci ..Kao da sufiksacija - INA pripada samo onima koji govore srpski/slovenski jezik i tako dolazi automatski da Prishtiina ostaje kroz istoriju kao grad Srbije ili srbima ?
I pored toga sta grad Prishtina ne zove se INA vec PRISHTina , opet od slovena nema tragova da su bili u vreme kad se zvalo Ulpiana (blizu PR) :
http://sq.wikipedia.org/wiki/Skeda:Ulpiana1.JPG
 
Arbër.:
Jezik >
Itd..
Kliknite za proširenje...

Jezik ?????
Nosnja ????

Imas drevnu Albaniju na prostoru danasnjeg Arzejbedzana ? Zaista nema dokaza da Albanic imaju ista sa Ilirima , barem ne priznatih i validnih

Albanci u svojoj Dna (prema istrazivanjima) nemaju nista sto bi ih povezali sa Ilirima
Kod Arbanasa je dominantan J2 cini mi se , kao i kod Turaka itd ....
Ali mislim da to nije tema

Rafael1:
Prva dva sudara Srba i Turaka zavrsili su neodlucno, naima u bitci na Marici 1363 ili 1371 Turci su iznenadili Srbe i nanijeli im jedan poraz, gdje su poginuli i srpski vodje Vukasin i Ugljesa. Drugi sudar je bio na rijeci Sitnici kod Plocnika 1387 godine i tu su krscanske snage pobijedile rumelijskog beglerbega Lalu Sahina. Tko je sve sudjelovao u toj bitci, nije nam poznato, ali se smatra da je i bosanski kralj Tvrtko bio umjesan.

Dakle, rezultat tih sudara je bio nerjesen i obje strane su trazile odlucujuci boj, koji se godine 1389 odigrao na Kosovu polju. Historiografija ovdje ne nudi puno podataka, pa bi mene zanimalo, kako je doslo do ovoga sudara, koji odnos snaga je tu bio realan i koju ulogu igraju srpski velikasi Brankovic i Obilic?
Dakle, iz aspekta srpske historiografije zelio bih saznati nesto vise o tom sudaru izmedju Srba i Turaka. Osim toga, nebi bilo lose osvijetliti i turske izvore.
Sto je Kosovo za Srbe u njihovoj kasnijoj povijesti?
Kliknite za proširenje...

Za pocetak , Brankovic je de facto istorijska licnost , dok se oko Obilica spekulise ( iako licno mislim da jeste autenticna licnost).
Turaka je bilo 3 puta vise , korisceni su topovi u bitci , iako nisu imali gotovo nikakvu ulogu vec da zaplase protivnika .
Srbima je (jedino evidentirano) pritekao u pomoc Vlatko Vukovic po naredbi tada bosanskog kralja Tvrtka.
Srpska konjica je nakon ukazane prilike probila turske redove i usmrtila sultana , konjicu je predvodio Obilic .
 
Poslednja izmena od moderatora:
Arbër.:
Razumem sta hoces reci ..Kao da sufiksacija - INA pripada samo onima koji govore srpski/slovenski jezik i tako dolazi automatski da Prishtiina ostaje kroz istoriju kao grad Srbije ili srbima ?
I pored toga sta grad Prishtina ne zove se INA vec PRISHTina , opet od slovena nema tragova da su bili u vreme kad se zvalo Ulpiana (blizu PR) :
http://sq.wikipedia.org/wiki/Skeda:Ulpiana1.JPG
Kliknite za proširenje...
A od Albanaca ne da nema tragova da su živjeli tu u vrijeme antike, nego ni u vrijeme srednjeg vijeka... Zašto je tako teško primiti činjenicu da ste došljaci na Kosmet?!
 
Theofan:
A sto se teme tice, ja imam neke sasvim drugacije informacije o mestu desavanja-boju negoli ovaj sto ga mi svi znamo, i nije bas za ignore ono sto rece Srben(d)a za Prizren. O tome kasnije.
Kliknite za proširenje...

Postoji slika iz novijeg doba, „Sabor u Prizrenu pred Kosovsku bitku",, ali je slikar, zet Matije Bana, radio po nekim izvorima i saznanjima,svakako. Kojim? Završena je 1899.g.
Stevan_Todorovic_-_Sabor_u_Prizrenu_pred_Kosovsku_bitku_.jpg



Srebrena:
Niko pouzdano ne zna u čijoj se kolekciji, od završetka Prvog svetskog rata do nedavno nalazila čuvena slika „Sabor u Prizrenu pred Kosovsku bitku", autora Steve Todorovića, jednog od najistaknutijih srpskih slikara s kraja devetnaestog veka.
Tom monumentalnom delu izgubio se svaki trag tokom austrougarske okupacije Srbije, a u našoj stručnoj javnosti decenijama se verovalo da je slika uništena u ratnom vihoru.

Међутим, пре неколико година, примећена је у катологу за једну аукцију на којој је требало да буде продата за багателну цену. Захваљујући помоћи Регионалне привредне коморе Панчева, Музеј је откупио слику и рестаурисао је и она се данас налази у поседу Епархијског Музеја у Сент Андреји...
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=12113
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Косовски бој.

Срби су победили Турке 28. јуна 1389 .на Косову пољу. На то указују све историјске чињенице. Кнез Лазар је применуо стратегију и тактику, коју су Срби примењивали против јачег непријатеља,више хиљада година. Са њом је Александар Велики победио Персијанце а Цар Душан, Бугарe. Њена одлика је била:на почетку битке,јаким снагама надвладати непријатељским крилима и непријатеља натерати да прореди центар, потом елитним јединицама извршити силовити јуриш кроз центар са циљем да се зароби главнокомандујући , односно Владар и битка је добијена. О томе постоје и записи, које наши историчари не помињу. Поред осталих у писму фиретинске општине краљу Твртку, написано је и ово:''Срећно и три пута и четир пута срећно дванајст заклете властеле, која је продревши кроз чете непријатаља и кроз ланцима уокруг везане камиле јуначки продрла до Муратовог шатора. Срећа нада све друге онај који је вођу такве силе мачем храбро убио ударувши га у грло и трбух''.*)
То се десило на Косову. Сазнавши да је Мурат мртав, Турци су се разбежали са Косова и зауставили негде око Качаничке клисуре. После извојеване победе,Срби су се такође повукли са Косова,Вук Бранковић у Приштину,Војвода Влатко Вуковић у Босну а Кнез Лазар је кренуо за Крушевац. Зауставио се негде око цркве Самодраже, да се захвали богу на победи и преноћи.
За ову битку значајно је и то, да су се у њој, поред војног сукоба, сукобили и морални. Наиме, Турци су сматрали да је побеђен само мртав противник, док Србски витешки кодекс није дозвољавао убијање противника који се предаје. С ходно предходном, Срби нису пошли у "сечу" Турака после победе. Увидевши то и сазнавши да се Срби повлаче са Косова, Бајазит одлучује да се освети Србима, што је и учинио 29.јуна у рану зору, поклавши остатак србских ратника и Кнеза Лазара на спавању.То није био рат већ, ратни злочин. Ово је логичка истина о Косовској

битки. Међутим, да би она постала опште призната, наша историјска наука мора одговорити на нека, елементарна питања
...............................................................................................................
Самарџић, М.: Бој на косову- Српска победа, Интернет, 2о14.
увези са њом:
1.Како је могуће да се поражена турсака војска, која се разбежала са Косова и повукла из Србије,временом прогласи победничком?
2. Вук Бранковић, највећи херој Косовског боја, позната историјска личност, његови потомци успешно су владали Србијом још више од 7о година, од Косовског боја, временом постају синоними свега негативног а Милош Обилић, историјски не утврђена личност, постаје узор свега позитивног у ''сећању'' и традицији србског народа?
3. Како је могуће да се победник и херој Војвода Влатко Вуковић, прогласи издајником јер је наводно побегао са Косова не ступивши у контакт са турском војском, како стоји на бронзаној скици косовске битке, која је постављена на врху споменика косовским јунацима на Газиместану.
4. Ако су Турци победили на Косову, зашто им је требало скоро један век да се врате и коначно освоје Србију.
5.Зашто се чињеница да је србска победа на Косову објављена у Венецији, Паризу и многим градовима Европе, запоставља, омаловажава и игнорише?
Чак 25о година, 1649. аустроугарски посланик на Порти Бенедикт Курипечич у својим записима наводи:“... сазнавши за смрт Мурата...Турци при томе изгубише главу и побегли и тако су се Кнез и његова војска лишили непријатеља.“ *) Значи србска победа је недвосмислена а не помиње се погибија Кнеза Лазара. Наравно, он је убијен тек сутрадан, негде у околини цркве Самодраже.
Приликом изналасжења одговара на ова питања, никако се не може заобићи улога и значај великана наше историјске, културне и научне прошлостри:Ј. Рјића, И. Руварца, В.С. Карађића, П.П. Његоша, Ж.Дничића, Б. Радичевића, А.Белића, и М. Крлеже.
Поред наведеног, морају се предузети и следеће, рационалне мере:

................................................................................
*) Интернет, Виkипедија 2о14.
1.Морају се признати напори и резулатати Србске историјске школе коју је утемељио Академик Милоје Милојевић а наставили: О.Пјановић, Ј. Деретић, Пешић, Р. Дамјановић, М. Милановић и др.
2.У нашим школама се мора учити историја Србског народа, која је заснована на историјским чињеницама а не на тендециозним измишљотинама и фалсификатима Германско ~ Ватиканског Савеза.
3.Наши историчари морају више користити наша документа и остале многобројне доказе о србском народу, творцу савремене људске цивилизације. До сада су користили, углавном западне изворе и гледишта, која нису одговарала објективној историји србског народа.
Да би утврдили истину о Косовском боју, прво морају утврдити како је дошло до тога да се у србској митологији, епохална победа претвори у срамни пораз. Народ то свакако није учинио.То може бити само резултат каснијих политичких притисака.Моћном Западу (Германско –Ватиканском Савезу) свакако није одговарало да једна мала, па још православна држава, буде запамћена као победник највеће и најснажније империје тадашњег света и то без помоћи западних држава. Због тога је својим опробаним и већ добро познатим сретствима и методама то успешно учинила. Нашим историчарима остаје да утврде: када, како и ко је то учинио. Гроф
 
Презимена су се углавном да тако кажем стабилизовала тек за време кнеза Милоша Обреновића зависи како код кога, дакле прва половина XIX века.
На повељи манастиру Есфигмен он се потписао само као Деспот Ђурађ господар Срба.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

dragon x
Napad na Ilidžu
2
Odgovora
37
Pregleda
638
kapetanmark
K
fosilvaso
Na današnji dan pre 45 godina....
Odgovora
4
Pregleda
229
fosilvaso
fosilvaso
Nina
Na aukciji prodat Napoleonov Građanski zakonik
Odgovora
3
Pregleda
128
Khal Drogo
K

Back
Top