краљ Марко је lege artis био законити краљ и наследник српске круне. тачно је да није припадао владајућој лози Немањића, али цар Урош није имао потомке па се питање наслеђа с пуним правом отворило. уосталом, Марко није био некакав самозванац или узурпатор- није никога свргао с престола и приграбио власт силом. његовог оца је савладаром учинио цар Урош. тако је Марко постао легитимни наследник престола, касније крунисан за младог краља. након погибије Вукашина на Марици, а убрзо потом и смрти цара Уроша, краљ Марко је постао (бар формално) врховни суверен. проблем је што он своја права није могао да потврди и силом оружја. тако му је титула остала бес стварне снаге, а сам краљ тек један од обласних господара, уз то и османски вазал.
једини који су могли да оспоре Урошево располагање круном и упуте изазов Мрњавчевићима били су цар Симеон Урош (Синиша) и његов син Јован Урош. међутим, они су сматрани побуњеницима, а њихова држава је била практично одвојен ентитет. нису имали ни довољно моћи да се силом оружја прошире на север и наметну по основу права које им је припадало као члановима лозе Немањић.
Ali kakva je, u stvari, prava i položaj imao savladar cara Uroša? I meni zvuči pravilno, onako po "intuiciji", da - ako vladar umre bez potomstva - savladar (odnosno savladarev sin) nasleđuje vrhovnu vlast, ali da li je to zaista bilo tako zakonski predviđeno u Srbiji?
U Vizantiji je savladar takođe nosio titulu cara, a u srpskom carstvu - kralja, što je otvoreno niži rang od vrhovnog vladara. Da li bi takav kralj imao prava da postane vrhovni suveren? Uostalom, Vukašin je umro pre cara Uroša; da li je Marko ikad zvanično proglašen za novog savladara? Ako nije, šta to znači za njegov pravni status? itd.
Iskreno pitam, ja ne znam. Možda je sve tako kao što ti kažeš, ali bi me zanimalo da saznam na osnovu čega...