Битка на Косову пољу 1389

[veliki krang]

Kako nije strateški poraz kada ti izgine cela vojska i nemaš čime da braniš zemlju? Zašto bi inače Srbija pristala da bude vazal Turcima?
Turci su otišli, ali su se brzo vratili, a Srbija je ostala neoporavljena.

Kako je izginula cela vojska kada su Tvrtkovi odredi prošli skoro neokrnjeni, isto važi i za Brankovićeve, dok je Stefan Lazarević samo deceniju kasnije mogao da izvede oko 20.000 ljudi kao što je to učinio kod Angore, i veoma efikasnih, opet tamo viđeno? Srbija nije bila obezglavljena, ali je bila slaba da se odupre još jednom sličnom turskom udaru, da ne pričamo kako ne bi mogla da se odbrani istovremeno od Mađara. Uostalom, da je bilo tako kao što pričaš, što bi uopšte Turci pravili dogovor o vazalstvu, i sa kim? Što se brzog vraćanja Turaka tiče, prošlo je cirka sedamdesetak godina do njihovog povratka, ne bih baš rekao da je to brzo. Ali opet, Stefan Lazarević je imao mogućnost da i taj povratak saseče tako što bi ugasio otomansku dinastiju, jedini razlog koji mi pada na pamet zašto nije je što je Bajazitova sudbina u tom momentu još uvek bila neizvesna, to jest važio je prethodno utanačeni dogovor.

 

[RickRoss]

Pa za 13 godina ti možeš da regrutuješ nove snage. Koliko mladića je dotle postalo punoletno i istrenirano?
Srpska vojska u brojčanom gubitku je doživela katastrofu na Kosovu. Zato je bila i prinuđena da sklapa nekakav mir sa Turcima i to sa podređenim položajem, što znači da su ipak Turci držali konce u rukama.
Čuj zašto bi Turci pravili dogovor o vazalstvu? Pa onda možeš da pitaš zašto je iko u istoriji pravio vazalne saveze.
Zato što su dobili lojalnog vojnog i svakod drugog saveznika. Bolje je imati srpsku vojsku pod svoju komandu nego je uništiti u skobima i u tom procesu gubiti i svoju.

 

[veliki krang]

Pa za 13 godina ti možeš da regrutuješ nove snage. Koliko mladića je dotle postalo punoletno i istrenirano?
Srpska vojska u brojčanom gubitku je doživela katastrofu na Kosovu. Zato je bila i prinuđena da sklapa nekakav mir sa Turcima i to sa podređenim položajem, što znači da su ipak Turci držali konce u rukama.
Čuj zašto bi Turci pravili dogovor o vazalstvu? Pa onda možeš da pitaš zašto je iko u istoriji pravio vazalne saveze.
Zato što su dobili lojalnog vojnog i svakod drugog saveznika. Bolje je imati srpsku vojsku pod svoju komandu nego je uništiti u skobima i u tom procesu gubiti i svoju.

Pitam prvo sa kim bi pravili dogovor o vazalstvu ako nema vojske, a potom i zašto ako su na primer pre toga već potčinili Bugare i najveći deo Grka? Zašto bi neko pravio dogovor o vazalstvu ako može jednostavno da pregazi drugu stranu? I ako nema dobitka, a ne bi ga imao da je vojska skoro potpuno uništena. Ne zaboravimo da je Stefanova Srbija već ratovala na strani Turaka svega nekoliko godina nakon Kosova i opet bila u stanju da izvede sličnu cifru na bojno polje kao kod Angore, a tih nekoliko godina (nije ni 13, ali neka za sada) već ne bi bilo dovoljno da se vojska biološki obnovi...

 

[RickRoss]

Pitam prvo sa kim bi pravili dogovor o vazalstvu ako nema vojske, a potom i zašto ako su na primer pre toga već potčinili Bugare i najveći deo Grka? Zašto bi neko pravio dogovor o vazalstvu ako može jednostavno da pregazi drugu stranu? I ako nema dobitka, a ne bi ga imao da je vojska skoro potpuno uništena. Ne zaboravimo da je Stefanova Srbija već ratovala na strani Turaka svega nekoliko godina nakon Kosova i opet bila u stanju da izvede sličnu cifru na bojno polje kao kod Angore, a tih nekoliko godina (nije ni 13, ali neka za sada) već ne bi bilo dovoljno da se vojska biološki obnovi...

Zato što mu Srbija nije bila primaran cilj. U to vreme Turci su se sukobili sa velikom hrišćanskom koalicijom, vršili su opsadu Carigrada, a sa istoka su pretili Timuridi.
Mala i istrošena Srbija u tom momentu deluje potpuno nezanimljivo Turcima. Zar da troše vojsku na njeno zauzimanju i kontrolu dok opasnost vreba sa svih strana? Tada su Srbi delovali bolje kao saveznici nego bilo šta drugo. I jesu Srbi bili turski saveznici u Vlaškoj, Nikopolju i Ankari.

 

[veliki krang]

Zato što mu Srbija nije bila primaran cilj. U to vreme Turci su se sukobili sa velikom hrišćanskom koalicijom, vršili su opsadu Carigrada, a sa istoka su pretili Timuridi.
Mala i istrošena Srbija u tom momentu deluje potpuno nezanimljivo Turcima. Zar da troše vojsku na njeno zauzimanju i kontrolu dok opasnost vreba sa svih strana? Tada su Srbi delovali bolje kao saveznici nego bilo šta drugo. I jesu Srbi bili turski saveznici u Vlaškoj, Nikopolju i Ankari.

U tom slučaju, treba se zapitati zašto nisu zaobišli Srbiju u prvi mah, odnosno išli dalje preko potčinjene Bugarske? I naravno da Srbi jesu bili turski saveznici, to niko ne spori, samo vazalstvo nije jednosmerna ulica, pošto i druga strana ima svoje obaveze, koje je uostalom ispunjavala. Recimo, ako već imaš takav "zar da troše vojsku" rezon, kako su onda pristali da je šalju isto da gine za Stefanove interese u kampanjama koje se realno njih ne tiču?

 

[RickRoss]

U tom slučaju, treba se zapitati zašto nisu zaobišli Srbiju u prvi mah, odnosno išli dalje preko potčinjene Bugarske? I naravno da Srbi jesu bili turski saveznici, to niko ne spori, samo vazalstvo nije jednosmerna ulica, pošto i druga strana ima svoje obaveze, koje je uostalom ispunjavala. Recimo, ako već imaš takav "zar da troše vojsku" rezon, kako su onda pristali da je šalju isto da gine za Stefanove interese u kampanjama koje se realno njih ne tiču?

Ne znam ja kako su oni razmišljali, niti sam vojni ekspert. Menjali su taktike i ciljeve u skladu sa trenutnim razmišljanjem i situacijama u kojim su se nalazili.
Svi imaju obaveze u vazalnom odnosu, ali zna se ko je podređen, a ko vodi glavnu reč.
Pomagali su Stefanu upravo zato što im je bio saveznik i radi dugoročnog saveza i koristi.
Kao da im je trebalo ne znam koliko vojske da se sukobe sa Brankovićima koji su sitna riba u odnosu na evropske i azijske sile koje su im pretile.

 

[veliki krang]

Ne znam ja kako su oni razmišljali, niti sam vojni ekspert. Menjali su taktike i ciljeve u skladu sa trenutnim razmišljanjem i situacijama u kojim su se nalazili.
Svi imaju obaveze u vazalnom odnosu, ali zna se ko je podređen, a ko vodi glavnu reč.
Pomagali su Stefanu upravo zato što im je bio saveznik i radi dugoročnog saveza i koristi.
Kao da im je trebalo ne znam koliko vojske da se sukobe sa Brankovićima koji su sitna riba u odnosu na evropske i azijske sile koje su im pretile.

Razmišljaj onda samo logično. Sa Bugarima i Grcima, brojno većim narodima od nas ne prave nikakve dogovore, a sa nama prave. I naravno da su Turci bili nadređeni, ni to niko ne spori, samo što bi i oni morali da ginu da se Srbija sukobila, na primer, sa Mađarskom koja nije sitna riba, a to je u tom momentu bila i realna mogućnost koju su oni prihvatili...

 

[Khal Drogo]

Косовска битка је свакако значајна. Могуће да смо тада, тих деценија, имали судбоноснијих битака, Георгије Острогорски износи мишљење да је Маричка битка 1371.године најсудбоноснија не само за српску историју него и за Византију иако Византија наравно није улествовала, што вјероватно јесте истина, јер тада на Марици је рођена нова сила, а Србија, тада моћна сила је кренула посртати, однос снага на Балкану се почео мијењати, на српску штету.

Али Косовски бој јесте важан, и због војних и политичких рефлексија које ће имати наредних година, али важан је прије свега због тога што је остао уткан у колективној свијести нашег народа, косовска прича и косовски завјет бејаху чувари идентитета нашег народа кроз бурне вијекове који ће услиједити.

Припадници малих народа, а и они Срби чије је умове напала опака болест аутошовинизма, не разумију важност предања о косовском боју, чак су прихватили подваљену мантру и у свом јадном поимању умују како Срби славе изгубљене битке.
Но знате шта, сви велики народи имају у свом предању ту неку судбоносну битку и личности које симболизују узвишене идеале, то су у правилу чешће порази и трагичне сидбине личности, тако је јача порука.
Јевреји имају своју Масаду, Енглези имају свој Хастингс, Французи су своје страдање против "невјерника“ опјевали кроз пјесму о Роланду, или касније кроз страдање Јованке Орлеанске, Шкоти имају страдање Вилијама Валаса и битку код Фолкерка, чак и Амери, та нова, млада нација, имају свој Аламо, свако има своје Косово, мјесто страдања, распећа, из којег ће никнути идеали родољубља, слободољубља, жртвовања зарад виших циљева.

Српски ратници на сабору у Призрену пред Косовску битку. Дјело Стеве Тодоровића из 1899.године.

Косовка девојка вида ране рањеном српском барјактару. Дјело Уроша Предића из 1919.године.

 

[RickRoss]

Razmišljaj onda samo logično. Sa Bugarima i Grcima, brojno većim narodima od nas ne prave nikakve dogovore, a sa nama prave. I naravno da su Turci bili nadređeni, ni to niko ne spori, samo što bi i oni morali da ginu da se Srbija sukobila, na primer, sa Mađarskom koja nije sitna riba, a to je u tom momentu bila i realna mogućnost koju su oni prihvatili...

Ali Turci jesu bili u sukobu sa Mađarima.

 

[Khal Drogo]

Када зборимо и пишемо о косовском боју увијек се ваља подсјетити величанственог подвига српског витеза Милоша који је у бици убио турског султана Мурата.

Постоје двије верзије како је Милош убио Мурата. По грчкој верзији султан Мурат је погинуо у јеку битке. Како нам Лаоник Халкокондил пише, српски витез чије име бјеше Милош, се завјетовао да ће убити Мурата, након што је добио дозволу од кнеза Лазара, служећи се лукавством и претварајући се да је дезертерио, да има намјеру пребјећи Турцима, приближио се султану и задао ударац (копљем по Лаонику), убрзо погинуо на најплеменитији начин.
По турским изворима Мурат је погинуо при крају, или чак по завршетку битке када је наводно обилазио рањене, и када га убија српски витез.

Постоји и глас који је остао од краља Твртка о 12 одабраних српских витезова који су добили задатак да убију турског султана, што је једном од њих и успјело.
Твртков опис није у супротности са грчком или турском верзијом погибије Мурата.

Оно што је сигурно, тог дана током битке скончао је турски султан Мурат, подвиг се приписује српском витезу имена Милош. И то је једини случај икад да је током битке било коме успјело да убије турског владара. То Милошев подвиг чини јединственим и ванвременским.

 

[veliki krang]

Ali Turci jesu bili u sukobu sa Mađarima.

Ne zbog nas.

 

[RickRoss]

Ne zbog nas.

Kakve veze ima već su bli u ratu sa njima. Ništa nisu gubili i menjali u svojim odnosima sa Mađarima zbog nas.
Sada već mislim da ti pišeš samo da bi nešto napisao i kontrirao po svaku cenu.
Zbog toga se povlačim iz dalje rasprave.

 

[veliki krang]

Kakve veze ima već su bli u ratu sa njima. Ništa nisu gubili i menjali u svojim odnosima sa Mađarima zbog nas.
Sada već mislim da ti pišeš samo da bi nešto napisao i kontrirao po svaku cenu.
Zbog toga se povlačim iz dalje rasprave.

Ovakve. Ti si pričao kako Turska nije želela gubitke u ratu sa nama jer im nismo bili bitni. Ja ti kažem da je dogovorom o vazalstvu, između ostalog, preuzela na sebe obavezu da se sukobi ne samo sa Stefanovom opozicijom u Srbiji u slučaju potrebe, već i sa susedima poput Mađarske. Dakle, mi im jesmo bili dovoljno bitni da, u teoriji, gadno izginu u sukobu sa Mađarima štiteći naše granice. Naravno da im naša teritorija nije bila bitna, već im je bila bitna naša vojska kao koristan saveznik, kakvim oni nisu videli ni Bugare ni Grke. A s obzirom da sam priču sa tobom započeo kada si rekao da je naša vojska bila uništena na Kosovu, to je ono što i pokušavam da ti objasnim. Nije bila uništena, jer bismo inače prošli poput Grka i Bugara, a svakako niko ne bi želeo da pravi dogovor o vazalstvu sa nama, nego bi nas jednostavno pregazio i nastavio dalje.

 

[RickRoss]

...

Погибија оба владара, дотле нечувена у хисторији Балкана, и чињеница што Бајазит чак није остао у Србији да искористи победу, изазвала је утисак да турска победа није била потпуна и да је спорна. Босански краљ чак је и неколико недеља касније, јављао пријатељима о победи хришћана и примао честитке. Ни у добро обавештеним Млецима до краја јула још се није знао прави обрачун борбе. Срби су га, међутим, осетили одмах. С Лазарем је изгинуо цвет моравских јунака; земља је остала обезглављена са једном женском главом на престолу и са још непунолетном Лазаревом мушком децом. Осећало се да за поновљени турски, или ма чији други, налет не би било довољно отпорне снаге. Удар је био и сувише тежак и чинило се да цела земља страховито крвари.
- Vladimir Ćorović

Uz dužno poštovanje valjda je bitnije šta kaže Vladimir Ćorović nego šta kažeš ti. Ti si očigledno veoma pristrasan i iskreno nisam siguran koliko si načitan na ovu temu.
Sve mislim da je tebi cilj samo da kontriraš i gomilaš postove pa makar u njima ne rekao apsolutno ništa.

 

[veliki krang]

Погибија оба владара, дотле нечувена у хисторији Балкана, и чињеница што Бајазит чак није остао у Србији да искористи победу, изазвала је утисак да турска победа није била потпуна и да је спорна. Босански краљ чак је и неколико недеља касније, јављао пријатељима о победи хришћана и примао честитке. Ни у добро обавештеним Млецима до краја јула још се није знао прави обрачун борбе. Срби су га, међутим, осетили одмах. С Лазарем је изгинуо цвет моравских јунака; земља је остала обезглављена са једном женском главом на престолу и са још непунолетном Лазаревом мушком децом. Осећало се да за поновљени турски, или ма чији други, налет не би било довољно отпорне снаге. Удар је био и сувише тежак и чинило се да цела земља страховито крвари.
- Vladimir Ćorović

Uz dužno poštovanje valjda je bitnije šta kaže Vladimir Ćorović nego šta kažeš ti. Ti si očigledno veoma pristrasan i iskreno nisam siguran koliko si načitan na ovu temu.
Sve mislim da je tebi cilj samo da kontriraš i gomilaš postove pa makar u njima ne rekao apsolutno ništa.

Uz dužno poštovanje, postoji Vladimir Ćorović, a postoji i zdrav razum. Uništena vojska ne može za svega nekoliko godina da se vrati na pređašnju brojnost sve i da su Srbi razvili tehniku kloniranja u ono vreme. U suštini, pomenuo sam taj problem kada je reč o istoriografiji, ne samo srpskoj. Deluje mi kao da oni koji se profesionalno bave time nisu baš u stanju da tumače sadržaj, već samo da ga prenose i raspravljaju o njegovoj formi.

 

[RickRoss]

Uz dužno poštovanje, postoji Vladimir Ćorović, a postoji i zdrav razum. Uništena vojska ne može za svega nekoliko godina da se vrati na pređašnju brojnost sve i da su Srbi razvili tehniku kloniranja u ono vreme. U suštini, pomenuo sam taj problem kada je reč o istoriografiji, ne samo srpskoj. Deluje mi kao da oni koji se profesionalno bave time nisu baš u stanju da tumače sadržaj, već samo da ga prenose i raspravljaju o njegovoj formi.

A ti si dao sebi za pravo da se zoveš predstavnikom zdravog razuma... neka bude tako.

 

[veliki krang]

A ti si dao sebi za pravo da se zoveš predstavnikom zdravog razuma... neka bude tako.

Pa, mislim da sam ti detaljno objasnio na čemu zasnivam svoju tezu, dok si ti na moje konkretne argumente odgovorio citatom koji ne pobija niti jedan od njih, odnosno nema veze sa onim o čemu sam pričao.

 

[Дундурије]

https://forum.krstarica.com/threads/kosovka-bitka-1389.26232/
спојите теме.

 

[KNIGHT]

Kako je izginula cela vojska kada su Tvrtkovi odredi prošli skoro neokrnjeni, isto važi i za Brankovićeve, dok je Stefan Lazarević samo deceniju kasnije mogao da izvede oko 20.000 ljudi kao što je to učinio kod Angore, i veoma efikasnih, opet tamo viđeno? Srbija nije bila obezglavljena, ali je bila slaba da se odupre još jednom sličnom turskom udaru, da ne pričamo kako ne bi mogla da se odbrani istovremeno od Mađara. Uostalom, da je bilo tako kao što pričaš, što bi uopšte Turci pravili dogovor o vazalstvu, i sa kim? Što se brzog vraćanja Turaka tiče, prošlo je cirka sedamdesetak godina do njihovog povratka, ne bih baš rekao da je to brzo. Ali opet, Stefan Lazarević je imao mogućnost da i taj povratak saseče tako što bi ugasio otomansku dinastiju, jedini razlog koji mi pada na pamet zašto nije je što je Bajazitova sudbina u tom momentu još uvek bila neizvesna, to jest važio je prethodno utanačeni dogovor.

Nema sanse da je Stefan u bici kod Angore poveo 20.000 ljudi.....to je prosto nemoguce,obzirom da je cela srpska vojska na Kosovu imala mozda toliko ratnika (ili tu negde oko tog broja)...Stefan je kod Angore imao maximalno 5-6 hiljada ratnika,mahom konjanika...

Ponavljano vise puta,nakon Kosova 1389 kneginja Milica je poslala "predlog" Bajazitu da mu postane vazal kako u Srbiji vlast ne bi preuzeo Vuk Brankovic uz pomoc Ugara....sto bi svakako bila bolja opcija...

Ovako,ne da nije proslo 70ak godina od turskog povratka u Srbiju,oni su se vratili vec sledece 1390 ili 1391 godine,ali ovaj put kao neka vrsta srpskih "sazveznika".....

 

[KNIGHT]

Pa za 13 godina ti možeš da regrutuješ nove snage. Koliko mladića je dotle postalo punoletno i istrenirano?
Srpska vojska u brojčanom gubitku je doživela katastrofu na Kosovu. Zato je bila i prinuđena da sklapa nekakav mir sa Turcima i to sa podređenim položajem, što znači da su ipak Turci držali konce u rukama.
Čuj zašto bi Turci pravili dogovor o vazalstvu? Pa onda možeš da pitaš zašto je iko u istoriji pravio vazalne saveze.
Zato što su dobili lojalnog vojnog i svakod drugog saveznika. Bolje je imati srpsku vojsku pod svoju komandu nego je uništiti u skobima i u tom procesu gubiti i svoju.

Nije stanje sa regrutovanjem nove vojske bilo isto u srednjem veku kao i danas...pitanje je uopste da li bi i danas za 13 godina mogao neko da obnovi vojsku,ne racunajuci najvece svetske sile tipa USA,Kina i slicno...

Srpska vojska jeste na Kosovu 1389 imala teske gubitke,ali to nije bas katastrofa kako se obicno misli....Vukov deo vojske je vecim delom bio sacuvan,mozda i deo vojske koji je dosao iz Bosne,ali oni su se svejedno odmah posle bitke povukli u Bosnu,tj kao da ih vise nije ni bilo...

Najveca katastrofa za Srbe je bila pogibija kneza Lazara i gubici koje je pretrpeo centar vojske kojim je on komadovao....tj,zemlju nije imao posle bitke ko da vodi kao sto je vodio Lazar decenijama pre bitke....i onda je zavladala neka vrsta bezvlasca u Srbiji,sa mogucnoscnu "gradjanskog rata" izmedju snaga kojim je raspolagao Vuk Brankovic i preostalih snaga pod Milicinom komandom....i onda ih je Milica sve "zeznula" tako sto je napravila takticko diplomatski potez ponudivsi vazalstvo Turcima....

Vuk Brankovic je nastavio da se odupire i sukobljava sa Turcima sve do 1392 ili 1393,ali svakako je tada morao da popusti jer nije mogao sam da se suprotstavlja Turcima...

Po meni,da je cela tadasnja Srbija stala pod komadu Vuka Brankovica,koji je imao podrsku i pomoc Madjara,mozda bi Srbija mogla da se odupire Turcima do 1396 kada je krenuo poslednji veliki krstaski rat protiv Turaka.....i da su onda,logicno,Srbi stali na stranu krstasa mislim da bi Turci bili pobedjeni,a Bajazit zarobljen ili ubijen.....kao sto se desilo i 1402 kod Angore......to bi znacajno promenilo tok istorije narednih decenija,a mozda i vekova i Turci ne bi bili toliko dominantna sila kao sto su bili....

 

[veliki krang]

Nema sanse da je Stefan u bici kod Angore poveo 20.000 ljudi.....to je prosto nemoguce,obzirom da je cela srpska vojska na Kosovu imala mozda toliko ratnika (ili tu negde oko tog broja)...Stefan je kod Angore imao maximalno 5-6 hiljada ratnika,mahom konjanika...

Ponavljano vise puta,nakon Kosova 1389 kneginja Milica je poslala "predlog" Bajazitu da mu postane vazal kako u Srbiji vlast ne bi preuzeo Vuk Brankovic uz pomoc Ugara....sto bi svakako bila bolja opcija...

Ovako,ne da nije proslo 70ak godina od turskog povratka u Srbiju,oni su se vratili vec sledece 1390 ili 1391 godine,ali ovaj put kao neka vrsta srpskih "sazveznika".....

Naravno da ne, srpska vojska je imala mnogo više vojske na Kosovu. Što se Angore tiče, ako se procenjuje da je kompletna turska vojska tamo u početku brojala oko sto hiljada njih, a Stefan je držao celo levo krilo, sasvim je razumno pretpostaviti da je omer bio oko 40.000 u centralnom delu, plus po dvadeset hiljada na krilima. To je ono što je stiglo na mesto bitke, a pre toga se procenjuje da je oko 20.000 vojnika ukupno izgubljeno u maršu ka bojištu, odnosno jurnjavi za Timurom. Pet - šest hiljada ljudi bi Mongoli pregazili, a Stefanovo krilo se držalo bukvalno do samog kraja.

 

[Aranko]

Naravno da ne, srpska vojska je imala mnogo više vojske na Kosovu. Što se Angore tiče, ako se procenjuje da je kompletna turska vojska tamo u početku brojala oko sto hiljada njih, a Stefan je držao celo levo krilo, sasvim je razumno pretpostaviti da je omer bio oko 40.000 u centralnom delu, plus po dvadeset hiljada na krilima. To je ono što je stiglo na mesto bitke, a pre toga se procenjuje da je oko 20.000 vojnika ukupno izgubljeno u maršu ka bojištu, odnosno jurnjavi za Timurom. Pet - šest hiljada ljudi bi Mongoli pregazili, a Stefanovo krilo se držalo bukvalno do samog kraja.

Поред тога што је Стефан имао значајан број коњаника за ову причу је важније напоменути да је исте године када је била Косовска битка и Угарска напала Србију али је одбијена по већини података од стране Рудничког властелина Николе Зојића. Дакле војска је очувана јер да је погинула већина војске Мађари би прошетали по Србији како им воља.

 

[veliki krang]

Поред тога што је Стефан имао значајан број коњаника за ову причу је важније напоменути да је исте године када је била Косовска битка и Угарска напала Србију али је одбијена по већини података од стране Рудничког властелина Николе Зојића. Дакле војска је очувана јер да је погинула већина војске Мађари би прошетали по Србији како им воља.

Nije uopšte sporno da je puno velikaša izginulo na Kosovu, ali velikaši su tek neznatan deo ukupne brojnosti vojske. Izginuli su zato što su bili, kao i svi naši herojski vladari, u prvim redovima protiv neprijatelja.

 

[Лекизан]

Поред тога што је Стефан имао значајан број коњаника за ову причу је важније напоменути да је исте године када је била Косовска битка и Угарска напала Србију али је одбијена по већини података од стране Рудничког властелина Николе Зојића. Дакле војска је очувана јер да је погинула већина војске Мађари би прошетали по Србији како им воља.

Па нису се прошетали али је кнегиња Милица била приморана да због тога прихватили вазалски статус у односу на Османлије.

 

[KNIGHT]

Naravno da ne, srpska vojska je imala mnogo više vojske na Kosovu. Što se Angore tiče, ako se procenjuje da je kompletna turska vojska tamo u početku brojala oko sto hiljada njih, a Stefan je držao celo levo krilo, sasvim je razumno pretpostaviti da je omer bio oko 40.000 u centralnom delu, plus po dvadeset hiljada na krilima. To je ono što je stiglo na mesto bitke, a pre toga se procenjuje da je oko 20.000 vojnika ukupno izgubljeno u maršu ka bojištu, odnosno jurnjavi za Timurom. Pet - šest hiljada ljudi bi Mongoli pregazili, a Stefanovo krilo se držalo bukvalno do samog kraja.

A odakle ti crpis ove podatke o brojnosti srpske vojske?.........dali znas kako su se kretale brojnosti evropskih vojski tokom srednjeg veka?.....npr da li ti je poznato da englezi tokom celog srednjeg veka nisu izveli na bojno polje vojsku vecu od 10.000 ljudi....a eto,nas Stefan bez poroblema vodi 20.000 ljudi kod Angore......a mozda mu je jos toliko ostalo kod kuce u Srbiji?......pa da je toliko vojske imao,Stefan bi mogao da pokusa da oslobodi Jerusalim,a ne da se bakce sa nekim Turcima....

I odakle ti ideja,ili bilo kakav izvor da je Stefan kod angore komandovao celim jednim krilom turske vojske?....on je sa svojim konjanicima bio deo tog dela turske vojske,a nije komandovao celim krilom.......i da li imas predstavu sta moze da uradi nekoliko hiljada tesko oklopljenih konjanika kada se zaleti u punom jurisu na visestruko brojniju laku pesadiju i laku konjicu (kakva je tada,uglavnom,bila mongolska vojska)