Biti muza osecanju ljubavi

[oziman]

Oziman..

Postoji i preneseno znacenje.. ali, nebitno sad.. razumem ja sta hoces da kazes, sve je to u redu..

Nego, ajde ti lepo napisi sta kod tebe izaziva osecanje ljubavi.. ali, onaj osecaj.. da hoces da se raspuknes od neke ljubavi prema svemu.. kada ti je sve stostruko lepse.. mirisnije, ukusnije.. kada su boje zivlje.. zvukovi povodljivi.. tisina spokojna.. a u stvari je sve isto.. promena je u tebi..

Ja sam rekla.. na mene tako deluje samo priroda.. i tada volim da se zatrcim kroz travu (i ne smetaju mi skakavci, iako ih se plasim, ali ne i tada.. tada skakucemo zajedno).. da se vrtim u krug, da zagrlim drvo, bosa trckaram po potoku.. ali, sve to i moram.. upravo da se ne bih raspuknula.. sad je ovo presmesno, znam..

samo da dodam.. nemojte da je neko spomenuo ekstazi ili tako nesto.. mislim, kao supstitut za muzu..

Sta reci. Smesno jeste ali i je i nesto izuzetno u isto vreme. Bravo.

Moram da priznam da ovakvo ushicenje koje opisujes nisam doziveo. Ova vrsta egzistencije u kojoj su nase individualne volje zatvorene, tesko da moze dozvoliti takav praznik koji opisujes.
I ta priroda u kojoj tako uzivas, u stvari je arena gde svako svakog jede. Tog skakavca uskoro ce pojesti neki slavuj , a onaj orao kojem se divis na nebu svojim kandzama rastrgnuce tog slavuja zivog.
Priroda nije lepa. Priroda je demonska.

Tako da mislim da je tvoje uzivanje u njoj samo privid.

Bilo kako bilo ja sumnjam da je ljubav koju opisujes uopste moguca tako cista ,bez mrznje kao svog korelata .

Cak i kada uspemo da uz pomoc umetnosti prevazidjemo svoju individulanost ono sa cime se susrecemo nikako nije ljubav , vec praprotivurecnost i prabol zajedno stopljen sa pranasladom i uzivanjem (kako kaze Nice u Rodjenju tragedije). U toj transcendentnoj oblasti pretapaju se patnja i radost, ruznoca i lepota,konsonanca i disonanca.
To je nesto izvan reci i opisa ali sigurno mu ne mozemo dodeliti atribute ljubav ili mrznja ,vec nesto stopljeno zajedno a u isto vreme prevazilazi i jedno i drugo.

Eto to je pod navodnicima "ljubav"kojoj se ponekad uspevam pribliziti, i ujedno je i odgovor na tvoje pitanje.

 

[Tallulah]

Ova vrsta egzistencije u kojoj su nase individualne volje zatvorene, tesko da moze dozvoliti takav praznik koji opisujes.
I ta priroda u kojoj tako uzivas, u stvari je arena gde svako svakog jede

.
Jooj, koji surovi realizam..

Ali.. nema tu volje.. nema loseg i dobrog, jer ne razmisljam o tome.. niti o bilo cemu drugom.. upravo je sustina u tome da postoji samo lepota.. i ta preplavljenost ljubavlju zbog koje sam gluva i slepa za sve izvan tog uzroka.. Trenuci su tu u pitanju.. i nije to svaki put kada odem u park..ne.. vrlo su retki.. i to je deo carolije.. kao i to sto prodju veoma brzo.. ali je euforija tako jaka da u prvi mah i ne primetim da je proslo.. bas kao da mi se svud po telu razliva nekakva tecna sreca koja me pokrece.. a onda ide budjenje.. povratak u realnost.. i onda se rastuzim sto je proslo (zato sam danas popodne.. sad vec juce.. napisala da me ova tema rastuzuje)

Svako ima nesto svoje.. te neke trenutke.. ali, eto.. ovo je moje..

Sad sam se setila neceg sto se, ja mislim, svima desava.. nije tema, ali mi je zanimljivo.. kada ste sa nekim.. npr. setate.. i odjednom vam dodje da ga scepate.. ne znam.. skocite na njega, zagrlite.. i to uradite.. a onda vas ta osoba zbunjeno gleda.. jer se i sama nekako iznenadila.. a oseca.. pa bas cistotu emocije u tom trenutku.. i ne zna sta vam je odjednom.. a ni vi sami ne znate da objasnite, samo se nasmesite.. meni se to par puta desilo sa drugaricama.. iz cista mira..

 

[Tuzni_patak]

Meni realizam pojesti i biti pojeden nije surov....i ja sam uvek u svakom trenutku izmedju rodjen i umro statusa....

I ne smeta mi da posmatram svet iz istog ugla kao i leptir koji zivi samo par sati....samo sto on mora da zuri.....

Ne vidim potrebu za stalnim stvaranjem antiteze....ne postoji paralela i pandam toj sreci prema zivotu, bar ja nisam video ni kod dece ni kod staraca.....ni kod trckarala ni kod nepokretnih....

Jedino sam video kod lenjih.....oni mogu i da trce i da leze i sve da rade, ali jednostavno traze razloge i krivce i samo cekaju.....dok pre ili kasnije sebe ne nagrizu iznutra......lenjost je bolest, jer ce strah kad tad pojesti tog lenjog....

Ali nije ovo tema....vec muza....osoba, akt, rec, scena....ili ako bas hocete u umetnosti postoji tri sastavna dela metafizike uticaja umetnickog dela na osobu....i jedan od ta tri dela je i sinhronizam na polju ideja (ne kreacija, to je polje dva).....

 

[oziman]

Jooj, koji surovi realizam..
Ali.. nema tu volje.. nema loseg i dobrog, jer ne razmisljam o tome.. niti o bilo cemu drugom.. upravo je sustina u tome da postoji samo lepota.. i ta preplavljenost ljubavlju zbog koje sam gluva i slepa za sve izvan tog uzroka.. Trenuci su tu u pitanju.

Razumem tvoje osecanje ali se ne slazem sa tvojim tumacenjem tog osecanja. To sto si opisala nije ljubav , vec ga mozemo nazvati "predah" ili filozofski receno to su trenuci kada subjekt saznanja prestaje sluziti subjektu htenja ,kako je govorio Sopenhauer ili to je "Apolonska naslada privida" kako je govorio Nice.

Zato je i moguca u njemu iluzija egzistencije ciste ljubavi, bez svog korelata mrznje iz razloga sto je samo apalonski privid. To je lepo osecanje uprkos iluziji, tako da nemam nista protiv.
Medjutim mislim da je druga strana , bliza realnosti, Dioniska, sto je takodje zanos svoje vrste , ali zanos pun protivurecnosti.

 

[Tallulah]

Ajde dobro.. Necu vise da uproscavam i tumacim, hocu da ostane lepo i pomalo misticno.. za mene..

 

[ristob]

Oziman..

Postoji i preneseno znacenje.. ali, nebitno sad.. razumem ja sta hoces da kazes, sve je to u redu..

Nego, ajde ti lepo napisi sta kod tebe izaziva osecanje ljubavi.. ali, onaj osecaj.. da hoces da se raspuknes od neke ljubavi prema svemu.. kada ti je sve stostruko lepse.. mirisnije, ukusnije.. kada su boje zivlje.. zvukovi povodljivi.. tisina spokojna.. a u stvari je sve isto.. promena je u tebi..

Ja sam rekla.. na mene tako deluje samo priroda.. i tada volim da se zatrcim kroz travu (i ne smetaju mi skakavci, iako ih se plasim, ali ne i tada.. tada skakucemo zajedno).. da se vrtim u krug, da zagrlim drvo, bosa trckaram po potoku.. ali, sve to i moram.. upravo da se ne bih raspuknula.. sad je ovo presmesno, znam..

samo da dodam.. nemojte da je neko spomenuo ekstazi ili tako nesto.. mislim, kao supstitut za muzu..

Najpre malo o diskusiji na temi.
Tema je na Psihologiji, a skoro sve diskusije su sa filozofskog aspekta. Niko psihologiju nije ni pomenuo.

Za Patka.
Jedina muza koja bi bila odgovor na svako tvoje pitanje na temi je - Bog.

Sad vezano za citat.

Da, to je ljubav koju je Patak imao u vidu kad je postavio temu. U stvari, to je više od ljubavi i ushićenja!

Sa stanovišta psihe, odnosno mozga (neurona) kako funkcioniše ljubav? Sve psihičke radnje, pa i emocije, konkretno ljubav, imaju podlogu u tačno određenim poljima neurona u mozgu. Čarolije kod zaljubljenosti izvodi nadraženost jednog takvog polja, koje se stručno naziva amigdala. Da nije amigdale, ljubavi ne bi bilo. Naravno, da bi se rad amigdale aktivirao moraju postojati okidači koji je stavljaju u pogon tj. triggeri. Oni su poznati svakome ko je bio zaljubljen ili je volio.

A šta je u mozgu podloga za ovo stanje ushićenja koje je više od ljubavi? Ovo stanje se stručno naziva epiphany (osjećaj neizmjernog zadovoljstva svime postojećim) a uzrokovano je radom polja neurona u mozgu, za koje, na žalost, ne znam stručni naziv.

Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da je za svaki čovjekov psihički (mentalni, emotivni, duhovni, misaoni... ) doživljaj unaprijed predviđen u mozgu neuronski skop koji omogućava njihovo funkcionisanje. S druge strane, hoću da kažem da je muza ljubavi upravo ono što sam odgovorio Patku.

P.S. Svaki odgovarajući neuronski sklop u mozgu može biti, pored normalnog psihičkog triggera, stavljen u pogon i odgovarajućim psihogenim supstancama, koje utiču baš na odgovarajući centar.

 

[Borac za prava zivotinja]

Da nije amigdale, ne bi uopšte bilo ikakvih emocija.
Ali amigdala ne radi "sama od sebe": sve počinje čulima vida ili sluha, pa preko talamusa stiže do amigdale. Ljudi vrlo često prave tzv. "emocionalne greške", što se tumači kao "prekognitivna emocija", reakcija zasnovana na trenutku informacije koja nije potpuno prepoznata.

 

[oziman]

Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da je za svaki čovjekov psihički (mentalni, emotivni, duhovni, misaoni... ) doživljaj unaprijed predviđen u mozgu neuronski skop koji omogućava njihovo funkcionisanje

Reci "to je samo mozak" nije psihologija vec trpanje naucnog metoda u objasnjenje necega sto taj metod pevazilazi.

Ne mozes osecanje smestiti negde u prostoru poput nekog predmeta i reci tu u prostoru ,u mozgu, je osecanje.
Osecanje nije ekstenzivna vec intenziva velicina.

I jos samo kratko. To od cega si posao, znaci mozak okruzen tkz"realanim svetom", jeste skup osecaja u necijoj svesti a medju tim osecajima nema osecanja kao sastavnog dela.
Ne mozemo reci: evo u ovom skupu oseta bele boje, mirisa, ukusa ,a koji zovemo "mozak", nalazi se "osecanje ljubavi" kao sastavni deo tu u tih par cmm.
Jer da su osecanja smestena u mozgu. i da su uopse negde "smestena", je smesno i pomisliti.

Nadam se da shvatas apsurdnost toga i naslucujes gde pitanje osecanja ljubavi spada . I da prilikom objsnjenja toga ne smemo poci od naucnog aksima "svet oko nas je realan" vec od fiolozofske cinjenice (ne aksioma) "Svet oko nas je idealan.

 

[Tallulah]

Ristob..

Ali, sta meni nije jasno.. ako uporedimo zaljubljenost u konkretnu osobu i ovo drugo osecanje.. Hoces da kazes da je u tom drugom slucaju to vise od zaljubljenosti u osobu? Da se te dve stvari uopste mogu porediti? Ako je odgovor da mogu, zasto je onda u ovom drugom slucaju jace? Ako se vec radi o istom.. nadrazaju neurona.. zasto su onda u drugom slucaju ti nadrazaji jaci? Jer, cini mi se da jeste u pitanju slicna energija (ako mogu tako da kazem).. samo razlicitog kvantiteta.. ali, jos nesto mi je tu drugacije.. Mozda je u stvari privid koji se tice oslobadjanja te energije u oba slucaja? Mada ja mislim da te dve stvari nisu bas podobne za poredjenje..

 

[ristob]

Reci "to je samo mozak" nije psihologija vec trpanje naucnog metoda u objasnjenje necega sto taj metod pevazilazi.

Ne mozes osecanje smestiti negde u prostoru poput nekog predmeta i reci tu u prostoru ,u mozgu, je osecanje.
Osecanje nije ekstenzivna vec intenziva velicina.

I jos samo kratko. To od cega si posao, znaci mozak okruzen tkz"realanim svetom", jeste skup osecaja u necijoj svesti a medju tim osecajima nema osecanja kao sastavnog dela.
Ne mozemo reci: evo u ovom skupu oseta bele boje, mirisa, ukusa ,a koji zovemo "mozak", nalazi se "osecanje ljubavi" kao sastavni deo tu u tih par cmm.
Jer da su osecanja smestena u mozgu. i da su uopse negde "smestena", je smesno i pomisliti.

Nadam se da shvatas apsurdnost toga i naslucujes gde pitanje osecanja ljubavi spada . I da prilikom objsnjenja toga ne smemo poci od naucnog aksima "svet oko nas je realan" vec od fiolozofske cinjenice (ne aksioma) "Svet oko nas je idealan.

Šta ti hoćeš reći? Da čovjekova psiha ne potiče iz njegovog mozga? Ali, nauka upravo (eksperimentima) potvrđuje da su pojedina čovjekova psihička ispoljenja uzrokovana radom tačno određenih polja neurona u mozgu.

A ovo drugo, misliš da nauka nije u pravu? Da svet oko nas nije realan (?) nego da je realno samo ono što je u našem mozgu tj. imaginarno, odnosno, kako ti reče, idealno?
Oprosri, ne dijelim takvo mišljenje. Jedino ko ima pravo da ustvrdi da je svet idealan (ideja), a nije realan (materijalan) to će opet biti naučnik. A ne filozof.

 

[ristob]

Ristob..

Ali, sta meni nije jasno.. ako uporedimo zaljubljenost u konkretnu osobu i ovo drugo osecanje.. Hoces da kazes da je u tom drugom slucaju to vise od zaljubljenosti u osobu? Da se te dve stvari uopste mogu porediti? Ako je odgovor da mogu, zasto je onda u ovom drugom slucaju jace? Ako se vec radi o istom.. nadrazaju neurona.. zasto su onda u drugom slucaju ti nadrazaji jaci? Jer, cini mi se da jeste u pitanju slicna energija (ako mogu tako da kazem).. samo razlicitog kvantiteta.. ali, jos nesto mi je tu drugacije.. Mozda je u stvari privid koji se tice oslobadjanja te energije u oba slucaja? Mada ja mislim da te dve stvari nisu bas podobne za poredjenje..

Ne nadražuju se ista polja neurona. U prvom slučaju radi se o polju neurona koje je zaduženo za ljubav, a u drugom slučaju o polju neurona koje je zaduženo za epiphany. Ispoljavanja ljubavi i epiphany su različitog dejstva i inteziteta, jer se radi o dvije različite, mada slične, psihičke radnje.

 

[oziman]

Verovatno nisi cuo za filozofa Anri Bergsona koji je pre drugog svetskog rata bio popularniji od Anstajna iz razloga jer je dokazao da svest nije mozak. Danas je on naravno namerno doveden na marginu jer se ne uklapa u materijalsiticki pogled na svet, ali to je druga prica a ono sto je vazno jeste da su Bergsonova otkrica definitivna.

Šta ti hoćeš reći? Da čovjekova psiha ne potiče iz njegovog mozga? Ali, nauka upravo (eksperimentima) potvrđuje da su pojedina čovjekova psihička ispoljenja uzrokovana radom tačno određenih polja neurona u mozgu.

Upravo tako. Ono sto zoves "mozak" jeste slika opazaj upravo u toj svesti , sastavljen iz oseta , opet u toj svesti i naspram subjekta , opet u toj svesti. Dakle imamo svest i opazaje u svesti ,medju kojima je i opazaj zvani
"mozak".

Taj jedan opazaj ,u toj svesti, ne moze da u sebi sadrzi citavu svest.. Kapiras. To je isto kao da Jona ,koga je progutao kit, u isto vreme u sebi sadrzi tog kita celog iako je u njegovoj utrobi.
Ili to i je isto kao da mozak (koji je samo opazaj u svesti) sadrzi celu tu svest u sebi.
Ili kao sto kaze Bergson. "Mozak posto je slika, ne moze da sadrzi u sebi slike".

Ovo je samo nesto malo iz Bergosnove velike filozofije a nisi ni svestan sta je Bergson sve iznosio a pred cim je cela svetska naucna javnost mogla samo da cuti ostavsi bez teksta.

A ovo drugo, misliš da nauka nije u pravu? Da svet oko nas nije realan (?) nego da je realno samo ono što je u našem mozgu tj. imaginarno, odnosno, kako ti reče, idealno?

Upravo tako. To nije hipoteza vec cinjenica. A to da je svet realan jeste obican akisom od koga nauka polazi priznajuci da je to samo aksiom (tvrdnja koja se uzima kao istinita bez prethodne provere njene istinitosti) a da li je realan ili nije predemet je filozofije i ona je neposredno dokazala sta je sta.
I jos oni eksperimenti. Kako je opet govorio Bergson. To sto je kaput obesen o klin, i sto se prilagodjava klinu i pada zajedno sa njim, ne znaci da je kaput isto sto i klin.

ps. Ovo sto smo poceli definitvno je van teme. Pogledaj teme na filozofiji "korelativnost subjekta i objekta ili primarni i sekundarni kvaliteti, ako zelis znati o cemu govorim.

 

[ristob]

@oziman

Čitam ja tvoje postove i teme. I dobro je da sam te pravilno skapirao. No, ne dijelim tvoje mišljenje, pa izgleda ni Bergsonovo, ali me on ipak interesuje, pa ako ima njegove literature na netu (i poželjno na srpskom), daj link. Ok?

 

[oziman]

@oziman

Čitam ja tvoje postove i teme. I dobro je da sam te pravilno skapirao. No, ne dijelim tvoje mišljenje, pa izgleda ni Bergsonovo, ali me on ipak interesuje, pa ako ima njegove literature na netu (i poželjno na srpskom), daj link. Ok?

Cenim i postujem tvoje licno misljenje u svim ostalim pitanjima osim onih koji se ticu neposrednih cinjenica svesti. Jer kada su zakljucci flozofija koje se oslanjaju na njih u pitanju, onda se susrecemo sa apodiktickim(neospornim) cinjenicama gde vise ne vazi ni moje, ni tvoje, ni Bergsonovo misljenje, jer se susrecemo sa necim sto nije misao ,vec obicno ukazivanje na neposrednu cinjenicu svesti.A misli su tu samo da coveku ukazu na nju. Nesto poput POGLEDAJ . Samo sto je ovo "pogledaj" , ovde usmereno na sopstvenu svest i nacin njenog funkcionisanja.

Naravno jeste bezobrazno sa moje strane da sada ne postujem tvoj stav i trazim ovde da menjas svoja misljenja ako ne zelis, samo iznosim da je takav stav , kada su neposredne cinjenice svesti u pitanju pogresan,i to ne pogresan na taj nacin sto je moje misiljenje ispavno , a tvoje ne, vec sto ovde nemamo posla sa mislima, kao sto vidis.

Sto se tice Bergsonovih knjiga na internetu ,koliko znam,nema ih. Mada mislim da se mogu naci po knjizarama i na knjizara.com. Onaj ko zeli citati Bergsona ne sme propustii njegovu "Stvaralacku evoluciju" za koju je on, uzgred, dobio Nobelovu nagradu, sto je i izuzetak svoje vrste jer ,Nobelova nagrada za filozofiju ne postoji , tako da je kao kompromis Bergson dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost.

 

[Tallulah]

Ne nadražuju se ista polja neurona. U prvom slučaju radi se o polju neurona koje je zaduženo za ljubav, a u drugom slučaju o polju neurona koje je zaduženo za epiphany. Ispoljavanja ljubavi i epiphany su različitog dejstva i inteziteta, jer se radi o dvije različite, mada slične, psihičke radnje.

Ok, hvala ti. Bas cu da se pozabavim malo ovim..

 

[Tuzni_patak]

Treba li svako pre dolaska u situaciju da oseca ovo osecanje da dobro prouci sta se tu ustvari dogadja?

 

[ristob]

Treba li svako pre dolaska u situaciju da oseca ovo osecanje da dobro prouci sta se tu ustvari dogadja?

Pa, kaži kakva su tvoja saznanja iz te oblasti. Pls.

 

[oziman]

Pitanje za Talilulah

Kako bi se osecala kada bi recimo saznala da si ti muza nekom umetniku, skulptoru, pesniku, muzicaru . Da li bi to prijalo tvom egu, sujeti Ili bi to bila uvredjenost ili ono sto osecas bilo bi nesto drugo.

Da li bi volela da budes necija MUZA.?

 

[Borac za prava zivotinja]

Ja znam kako je biti nečija muza.
Zavisno od uzrasta: može biti plitak, laskav osećaj, breme ili, pak, kvalitetan, oplemenjujući odnos uzroka i posledice, u kome uzrok nije objekat već nešto mnogo više.
Biti nekome inspiracija je poseban ugođaj.

 

[Tallulah]

Mnogo tesko pitanje.. ne mogu da odgovorim ni sa da ni sa ne.. isto tako ne mogu ni da kazem kako bih se osecala.. nisam sigurna da ce odgovor biti zadovoljavajuc, jer pitanje je stvarno tesko.. za mene.. ali cu da odgovorim najbolje sto mogu..

Kada bih morala odmah, bez ramisljanja, da odgovorim sa da ili ne.. verovatno bih rekla da.. mislim da je predivan osecaj biti uzrok bilo cega lepog..

Ali, u praksi.. nije tako jednostavno..

Prva reakcija bi verovatno bila iznenadjenost.. zatim bi usledio izraz totalnog poricanja ili barem blage neverice... a opet.. mozda bi usledio blagi osmeh i sjaj u ocima.. (u zavisnosti od toga koliko bih u tom trenutku poverovala da tu nije posredi nesto drugo)..

I sve bi bilo od znacaja.. da li ga poznajem (i koliko) ili ne.. kakvi su proizvodi te njegove fascinacije.. kakve su te skulpture, slike.. o cemu se radi u pesmama.. ne u smislu da li je to po mom (ili bilo cijem) misljenju dovoljno dobro.. vec bih se ja mozda osecala cudno ukoliko u tome ne bih prepoznala ni delic sebe.. mozda bi me mucilo sto on u meni vidi nesto sto ja ne zelim da neko vidi u meni.. to bi me verovatno i rastuzilo..

Zanimalo bi me i zasto bas ja.. i sta to tacno kod mene sluzi kao inspiracija njemu.. ali ga ne bih opsedala pitanjima.. ne bih zelela da unistim njegovu inspiraciju.. upravo jer je samo njegova.. pretpostavljam ni njemu sasvim jasna..

Mozda mi ne bi bilo prijatno pored njega.. mozda bas bi.. mozda bi me to opterecivalo.. mozda, na odredjeni nacin, i obavezivalo..

Sve je tu mozda..i sve je bitno..

Mislim da ne bih lako poverovala da sam nekome ko me ne poznaje dobro toliko i tako posebna.

Ali, ako bih poverovala da sam mu samo i bas muza.. mislim da bih ga posmatrala kao dete.. jer, bas ono sto sam rekla na pocetku teme, drzala bih da se tu i ne radi toliko o meni.. da je ono sto on u meni vidi najvecim delom proizvod njegove maste..cija sam ja samo osnova.. a to valjda i jeste muza.. I da.. volela bih taj poseban.. precutni.. mozda i tajni odnos izmedju nas dvoje.. van domasaja drugih (u smislu da ga drugi ne mogu isprljati).. samo nas.. i zato caroban.. I da.. tada bi to bio poseban ugodjaj.. Takav odnos bi i meni znacio koliko i njemu.. samo na drugaciji nacin.. njemu da stvara.. a meni bi davao tu neku snagu.. kad zatreba..

 

[oziman]

Hvala i Borcici i tebi. Odgovori su predivni. Upravo ona rec "carobno" mislim da pogadja u sustinu. Jer iako smo svi mi privremeno zarobljeni u ovim materjalnim oblicima u sustini smo zapravo .... mnogo vise. A sve zenske osobe u univerzumu , ustvari su muze.
Zato za sve muze... nesto sto je pisano za muzu.
Pozdrav !

 

[Tallulah]

Joooj, kako si se lepo setio.. hvala..

Nisam sigurna da su sve zenske osobe muze, ali necu sada da kvarim.. mozda zena kao pojam, ali sve zene pojedinacno.. ne verujem.. (htela sam ovo da napisem malecnim fontom, ali meni danas ne radi nista sa one tabele.. ni boja ni smajliji.. nista..)

 

[Jennifer Jennin]

Biti "muza ljubavi" shvatam kao biti "predmet ljubavi", inspiracija, kreacija, satisfakcija...akcija!

Ne banalizujem, ali kad te neko obožava... i to traje cijelog vijeka...

 

[Tuzni_patak]

Kako dobra dva pitanja......

Da li bi voleli da budete nekome muza i ono da li treba znati pre nego postati....

I u odgovorima na pitanje da li bi voleli da budete nekome muza odmah vidite cistocu i jasno opredeljenje, tj sigurnost osobe....
I ovde nesvesno zene dadose jos jedan prilog podrske tezi da su sve zene nesigurne u sebe i da im je mnogo znacajniji javni profil, persona publica , od persone intima.....a preko toga da su rodjeni demagozi i manipulatori u srzi....naravno uspesnost zavisi od mentalnih kapaciteta....ali namera i opredeljenje ne....

Ovo nije osuda, sta da osudjujem, to je samo iznosenje na cistac (sto opet zene ne vole jer dovodi do ovakvih situacija ali samo onda kad ne predvide sta ce njihov odgovor da znaci i kako ce biti interpretiran)....

Zao mi je sto bas na ovoj temi ispadose "zrtve" ,mada ja to ne shvatam tako....
Potpunim prihvatanjem (razlicito od otvaranja, jer otvaranje moze da bude nametanje infoa o sebi) svih uglova i shvatanja koje o tebi mogu da imaju drugi , i jasno pracenje sta je od toga u skladu sa unutrasnjim osecanjem i ciljem je vrlo napredna i opustajuca u konacnom rezultatu tehnika....

I iako ovo nece nista promeniti u pristupu zena prema javnosti i svetu, evo jos nekih pitanja....

Ko sam ja da gradim imidz kroz selekciju kreativnih impulsa ljudi iz okruzenja...
Ko sam ja da se stavim u percepciono uzvisen polozaj da bolje procenjujem misli i ponasanja drugih od toga kako drugi percepciono tumace i vide mene....?
Svako pravi svoj koncept stvarnosti i upravo ta selekcija koja cini koncept i tumacenja koja boje kocept cine njega , a ne mene....

A odgovori o biti muza u bilo kom smislu, izgledom , recju , mislima, idejama...je onda lak....
Uvek ce biti i pozitivnog i negativnog u tome sto ste uzor nekome....
Pa i u biti muza nekome....
Dok se vas uticaj zadrzava na emotivnom, inspirativnom u kreativnom, dok ne dolazi do socijalnog uticaja na okruzenje koji moze biti negativan (ne po vas , vec po drustvo) biti muza je stvar inspirativnog.

Cak i kad postanete inspiracija i uzor u necemu sto ce vas negativno pogoditi licno ili vas negativno pogoditi preko promena u drustvenom okruzenju, opet ste i dalje inspiracija, samo imate jos jednu ulogu , ulogu korektora dometa aktivnosti onoga kome ste muza....
Ta nova uloga, odgovornosti muze, ne postoji ili ne treba da postoji u ovom obliku , kontrol freak , kontrolora sta ja cinim inspirativno i u kom obliku drugima....a i nemoguce je to kontrolisati....
Postoji u jedinom drustveno potvrdjenom obliku , a to je ogranicenje dometa i domena dejstva svakog pojedinca iz vaseg okruzenja....

Dakle opste sputavanje je sastavni deo zadatka svakog pojedinca .....

 

[Tallulah]

Ako si ti u onome sto sam ja rekla prepoznao zenu nesigurnu u sebe, kojoj je mnogo znacajniji javni profil, persona publica od persone intima, rodjenog demagoga i manipulatora u srzi.. ne znam sta da ti kazem.. osim da je to tvoj problem..
Ja sam se trudila da budem objektivna, a sigurno sam bila iskrena.. (evo ti.. kao naruceno za temu uslovi komunikacije)