Biti ceo zivot sam - za i protiv

[robert v.]

Ja da sam cekao pravu i da budem spreman ja bih umro nevin. Hvataj prvi voz.
Ostvarenje na poslu je samo segment zivota,a ne jedino sto je bitno. Da bi bio uspesan covek moras biti uspesan na svim poljima.
Ne najbolji,ali medju vrhom,a za to ti je potrebna i porodica.

Ovaj... mislim da si me sasvim krivo shvatio. Moj komentar je bio da sluša glas u sebi, ne oko sebe, što i sebi često savetujem. to nema veze sa poslom. po njegovim rečima on se ostvario u poslu, ali očito, po postavljenom pitanju nešto mu nedostaje u životu. To je ok. to se dešava i drugim ljudima, to se dešava i meni, da preispitujemo vlastiti život, put kojim smo došli, ciljeve u njemu itd. Moj savet je da se osloni na glas u sebi. Oženiti se može svaka budala. Oženiti se tako da taj brak predstavlja izvor zadovoljstva... za to je potrebno ili dosta sreće ili dosta promišljanja. Nija samo loša procena druge ličnosti ono što ruši brak. Sami ljudi se menjaju.
Gledati porodicu kao asesoar poslovnog uspeha... nisam u tom fazonu.

 

[Gerda]

Da prostiš, al' ovo ti je retko glup post. Ne treba da radi ono što mu se na prvi mah učini privlačnije kao ideja. Na prvi mah čoveku svašta može da se učini privlačno, i što valja i što ne valja za njega. Treba da razmisli, proceni, proveri koliko je u mogućnosti bar, pa tek onda da zaista odabere.
U svakom slučaju, prednost je što ne može praviti dete tek tako bilo kojoj, već je potrebno da prođe izvesno vreme pre nego što se ljudi odluče na takav korak. Za to vreme provedeno s nekom ženom, on će već biti načisto. S te strane, problem zaista nije komplikovan jer se rešava sam od sebe uz malo aktivističkog pristupa.

Pa eto i ti si rekao istu stvar ali na drugačiji način...

Znaš kako, moja su iskustva drugačija i sve što sam uradila slušajući intuiciju ispalo je dobro u suprotnom mrka kapa...

 

[Transcendental]

Pa eto i ti si rekao istu stvar ali na drugačiji način...

Znaš kako, moja su iskustva drugačija i sve što sam uradila slušajući intuiciju ispalo je dobro u suprotnom mrka kapa...

Ja intuiciju nemam niti verujem u istu kao koncept, al' mi je zato rezon bomba.

 

[winx vila]

Nije...konkretno, tvoja dilema je jednostavna...
Samački život pun nekih ličnih sitnih zadovoljstava koji ti jednog dana verovatno neće biti bitni ili žena i dete kome ćeš ti biti najbitnija stavka u životu..

Ono što ti se u prvi mah učini privlačnije kao ideja to i uradi...

ma kakva crna ideja, kakave veze emotivna ispunjenost ima sa svetom ideja. mnogo mi je cudan ceo ovaj referentni sistem u koji ste smestili slucaj

 

[muzjak]

Hvala na odgovorima, razmislicu o vasim komentarima.

Dali ste vi nekada uopste razmisljali pre nego sto ste doneli takvu odluku u zivotu ili ste se za porodicu u ranim godinama odlucili po principu tradicije i onog "tako svi drugi rade"? Dali bi jos jednom krocili istim putem?

Evo da ti objasnim moj slučaj pa ćeš videti kako je to subjektivno. Ja sam pre svoga punoletstva zamišljao da imam decu i kako ću se odnositi prema njima. To je bila i želja i izazov, neka vrsta kreacije. Isto Važi i za brak. Odnos sa drugim bićem i međusobna relacija je za mene čin stvaranja, kreacije. To je daleko od ispunjavanja nekakve duštvene ili socijalne obaveze iz želje da budem prihvaćen i adapriran na društvene norme. Zapravo sam pobornik slobode u odlučivanju i nisam neko ko slepo prihvata društvena pravila, iako se to nesvesno dešava kod mene kao kod većine, što jeste odraz normalnosti. Ali daleko je bitnija adaptacija u okviru svog bića, gde si sam sa sobom razrešio dileme i približio psihičkoj homeostazi.
Te porive ili nagone koje sam ja imao, kod tebe nisu izraženi, pa prema tome ne mogu ni recepti biti jedinstveni. Tvoj put moraš ti da pronađeš.

 

[muzjak]

Dete se radja da bi te sutra neko gledao i da bi isplatio dug prema prirodi. Ja ne verujem u ljubav i ta sranja,ja cu ga roditi iz licnog interesa,zivot nema smisla ako ne ostavis porod.

@brat jogurt, kad si se pitao da li si egoista, evo ovo ti je egoista.

 

[mekflaj]

mislim da se zavaravaš da si zbog karijere žrtvovao socijalnost, možda si upravo posvećenim radom bežao od ljudi i intimnosti...

nedruštvenost nekako i prolazi neprimećeno u javnosti do tridesete, posle toga, sredina onog ko je stekao glas samotnjaka kreće sama da izbegava...

ključno pitanje koje me zanima je može li se samotnjak najednom okrenuti ljudima.... i kako?

 

[Transcendental]

mislim da se zavaravaš da si zbog karijere žrtvovao socijalnost, možda si upravo posvećenim radom bežao od ljudi i intimnosti...

nedruštvenost nekako i prolazi neprimećeno u javnosti do tridesete, posle toga, sredina onog ko je stekao glas samotnjaka kreće sama da izbegava...

ključno pitanje koje me zanima je može li se samotnjak najednom okrenuti ljudima.... i kako?

Prvo prestaneš da budeš narcis, onda sve ide lako

 

[muzjak]

mislim da se zavaravaš da si zbog karijere žrtvovao socijalnost, možda si upravo posvećenim radom bežao od ljudi i intimnosti...

nedruštvenost nekako i prolazi neprimećeno u javnosti do tridesete, posle toga, sredina onog ko je stekao glas samotnjaka kreće sama da izbegava...

ključno pitanje koje me zanima je može li se samotnjak najednom okrenuti ljudima.... i kako?

A ja postavljam pitanje - zašto?

 

[Аристократа]

Hvala na odgovorima, razmislicu o vasim komentarima.

Dali ste vi nekada uopste razmisljali pre nego sto ste doneli takvu odluku u zivotu ili ste se za porodicu u ranim godinama odlucili po principu tradicije i onog "tako svi drugi rade"? Dali bi jos jednom krocili istim putem?

Да разјасним, нисам ни ја ожењен, јер сам млађи од тебе, па ми је још рано. У сваком случају то не мења мој став. Данас је потешко млад се оженити, јер док завршиш школу, факултет, нађеш посао, стан, све што је потребно за материјалну сигурност будуће породице и онда негде око 30-те следи женидба и слично. Ти колико видим ти си то решио , тако да ти то не представља проблем. Оно што теби представља проблем је асоцијалност, познато ми је, имао сам такве тренутке када сам се бавио неким другим стварима правдајући се тиме да ми је то привлачније него изаћи у кафану и пијанчити. И дан данас имам, не привлаче ме кафане толико, али ме привлаче људи, друштво. У алкохолу могу уживати и кући. Породицу једноставно хоћу да имам, хоћу да имам жену и децу, једним делом због традиције, другим делом због сопствене жеље. Волео бих да имам дете које ћу да научим како да хода кроз живот. Зато сам ти рекао да можеш да имаш дете које ћеш да учиш да свира клавир, гледа у звезде и слично. На тај начин ћеш радити оно што волиш, али ћеш имати и дете. Оба проблема решаваш у исто време.

Немој ово да схваташ као неко морање и да сад доносиш брзе одлуке у паници да се што пре ожениш. Полако. То што сам ја написао да се са 40 можеш оженити са Украјинком или Албанком, то је јер видим шта неки људи раде. Не жене се сви, само неки, углавном сељаци, пошто неће Српкиње да раде на селу, трче у градове. Само опуштено, без бриге. Размисли мало о томе, немој да схваташ као морање, то ће те само нервирати. Морање је нешто што ја лично јако мрзим, кад ми неко нешто каже да морам. Не, ништа се не мора, све се или хоће или неће, и то је ствар воље. Морање је ограничавање човекове слободе, присиљавање на нешто што не жели, али околности траже да то уради. Ако ти хоћеш да жениш, ожени се брате, само опет полако. Ако нећеш, немој, нико те на то не тера. Пусти традицију, морал, приче других. У брак се улази са хтењем, ако уђеш морањем, онда постоји могућност да не будеш задовољан и срећан. Ја лично мислим да се у браку може бити срећан, постоје тренуци нервирање, свађе, бриге, али то су све нормалне ствари.

 

[dlugomir]

Ne, ne bih mogao sam provesti zivot. Jednostavno takav sam. Razumem i one koji misle drugacije. Mozda je to plod nekih zivotnih razocarenja.

 

[oziman]

У овој песми је описана сва суштина брака.

 

[brat jogurt]

Ovaj... mislim da si me sasvim krivo shvatio. Moj komentar je bio da sluša glas u sebi, ne oko sebe, što i sebi često savetujem. to nema veze sa poslom. po njegovim rečima on se ostvario u poslu, ali očito, po postavljenom pitanju nešto mu nedostaje u životu. To je ok. to se dešava i drugim ljudima, to se dešava i meni, da preispitujemo vlastiti život, put kojim smo došli, ciljeve u njemu itd. Moj savet je da se osloni na glas u sebi. Oženiti se može svaka budala. Oženiti se tako da taj brak predstavlja izvor zadovoljstva... za to je potrebno ili dosta sreće ili dosta promišljanja. Nija samo loša procena druge ličnosti ono što ruši brak. Sami ljudi se menjaju.
Gledati porodicu kao asesoar poslovnog uspeha... nisam u tom fazonu.

U potpunosti se slazem sa vama.

Evo da ti objasnim moj slučaj pa ćeš videti kako je to subjektivno. Ja sam pre svoga punoletstva zamišljao da imam decu i kako ću se odnositi prema njima. To je bila i želja i izazov, neka vrsta kreacije. Isto Važi i za brak. Odnos sa drugim bićem i međusobna relacija je za mene čin stvaranja, kreacije. To je daleko od ispunjavanja nekakve duštvene ili socijalne obaveze iz želje da budem prihvaćen i adapriran na društvene norme. Zapravo sam pobornik slobode u odlučivanju i nisam neko ko slepo prihvata društvena pravila, iako se to nesvesno dešava kod mene kao kod većine, što jeste odraz normalnosti. Ali daleko je bitnija adaptacija u okviru svog bića, gde si sam sa sobom razrešio dileme i približio psihičkoj homeostazi.
Te porive ili nagone koje sam ja imao, kod tebe nisu izraženi, pa prema tome ne mogu ni recepti biti jedinstveni. Tvoj put moraš ti da pronađeš.

I ja sam nekada razmisljao o tome da bih se posle, kada mi je konacno krenulo u zivotu, predomislio. Sada ne mogu da izazovem taj nagon.

@brat jogurt, kad si se pitao da li si egoista, evo ovo ti je egoista.

Iskren je, ako nista drugo, sto se postuje.

mislim da se zavaravaš da si zbog karijere žrtvovao socijalnost, možda si upravo posvećenim radom bežao od ljudi i intimnosti...

nedruštvenost nekako i prolazi neprimećeno u javnosti do tridesete, posle toga, sredina onog ko je stekao glas samotnjaka kreće sama da izbegava...

ključno pitanje koje me zanima je može li se samotnjak najednom okrenuti ljudima.... i kako?

U pravu ste, okupiran radom bezao sam iz neprihvatljive realnosti jer mi se okrece stomak kada cujem za drustvene norme i merila na osnovu kojih to isto drustvo ocenjuje coveka kao da ga nemogu ostaviti da zivi svoj zivot u miru. Muka mi je od licemerja, muka mi je od pretencioznih ljudi, od glupih ljudi i laznih mudraca, muka mi je od nazadnjastva, prostakluka, primitivizma. Muka mi je od ljudi koji zivot posmatraju kroz crno i belo kao da izmedju ne postoji bezbroj niansi sive boje, muka mi je od ljudi uskih shvatanja, muka mi je od ljudi samih i zato sam pobegao. Pobegao u rad okrenuvsi se samom sebi jer jedino sam sebi ne mogu da napakostim niti sam sebe da razocaram. Sve sto radim, radim iz ljubavi i to me cini srecnim a radim samo ono sto volim jer jedino tako ne gubim vreme. Moj tip licnosti jeste INTJ ali ja mogu sebe i da promenim jer posedujem dovoljnu kolicinu samokriticnosti da bih mogao shvatiti kada nesto pogresno radim. Pitanje nije da li mogu, nego kao sto je kolega rekao, zasto?

A ja postavljam pitanje - zašto?

Upravo tako, zasto? To sam i ja pitao ali ljudi nikako da me shvate i komentarisu kao da sam pitao kako. Oko nacina nema dileme, ona se nalazi u razlogu. Posto jos nisam spreman da se menjam u tom pogledu, otvorio sam dretvu da nesto naucim od vas koji ste te odluke vec doneli u zivotu - da me savetujete u vidu iznosenja vasih zivotnih prica i iskustava. Znam ja kako cu, nego neznam zasto bih.

 

[User Friendly]

Izvini što ću ovo da te pitam, ali:
da li je svrha tvog života da zadovoljavaš lične interese tvojih roditelja?

Svrha mog zivota je da budem uspesan u svim poljima i da ostavim nesto sto ce trajati (prezime i potomstvo ce nastraviti posle mene),a ujedino i da stvorim nesto na cemu ce sutra buduca pokolenja reci,e ovaj User Frendli je bio moj pradeda i on je nama ovo sve stvorio i izgurao nas na mesto gde smo sad. Moja vizija seze daleko u buducnost,ja radim za buduce generacije. Pravim lepe pomake,ali prava bitka tek dolazi za tacno godnu dana i druga etapa mog plana tada pocinje.

Nije...konkretno, tvoja dilema je jednostavna...
Samački život pun nekih ličnih sitnih zadovoljstava koji ti jednog dana verovatno neće biti bitni ili žena i dete kome ćeš ti biti najbitnija stavka u životu..

Ono što ti se u prvi mah učini privlačnije kao ideja to i uradi...

Ono sta je bitno je dete,zena je tu samo sredstvo za postizanje cilja. Bitna je,ali moze se naci i druga koja vise odgovara.

Ovaj... mislim da si me sasvim krivo shvatio. Moj komentar je bio da sluša glas u sebi, ne oko sebe, što i sebi često savetujem. to nema veze sa poslom. po njegovim rečima on se ostvario u poslu, ali očito, po postavljenom pitanju nešto mu nedostaje u životu. To je ok. to se dešava i drugim ljudima, to se dešava i meni, da preispitujemo vlastiti život, put kojim smo došli, ciljeve u njemu itd. Moj savet je da se osloni na glas u sebi. Oženiti se može svaka budala. Oženiti se tako da taj brak predstavlja izvor zadovoljstva... za to je potrebno ili dosta sreće ili dosta promišljanja. Nija samo loša procena druge ličnosti ono što ruši brak. Sami ljudi se menjaju.
Gledati porodicu kao asesoar poslovnog uspeha... nisam u tom fazonu.

Na ljude koji ti nisu rod ne mozes da se oslonis. Zamisli da imas decu koja su pametnija i uspesnija od tebe i kolike su vase mogucnosti onda da uradite nesto bitno,nesto sto ce trajati,sto ce biti vazno?

@brat jogurt, kad si se pitao da li si egoista, evo ovo ti je egoista.

Ja to gledam kao vrlinu,kao sto gledam i moju tvrdoglavost.

mislim da se zavaravaš da si zbog karijere žrtvovao socijalnost, možda si upravo posvećenim radom bežao od ljudi i intimnosti...

nedruštvenost nekako i prolazi neprimećeno u javnosti do tridesete, posle toga, sredina onog ko je stekao glas samotnjaka kreće sama da izbegava...

ključno pitanje koje me zanima je može li se samotnjak najednom okrenuti ljudima.... i kako?

ne izbegavaju te ljudi,vec onda ljudi svi imaju svoje porodice,vode druge price i brige,nemaju kad da se zanimaju sa tobom. Onda tvoja generacija prestane da izlazi,svi se pozenili i udali i imaju decu,a ti sam.
Zamisli osecaj da vidis sve tvoje drugare kako upisuju fakultete,a ti sedis sam kuci i smaras se,e takav je isti osecaj kad vidis da svi imaju decu i brakove a ti sam.

 

[znatizeljni mislilac]

Да разјасним, нисам ни ја ожењен, јер сам млађи од тебе, па ми је још рано. У сваком случају то не мења мој став. Данас је потешко млад се оженити, јер док завршиш школу, факултет, нађеш посао, стан, све што је потребно за материјалну сигурност будуће породице и онда негде око 30-те следи женидба и слично. Ти колико видим ти си то решио , тако да ти то не представља проблем. Оно што теби представља проблем је асоцијалност, познато ми је, имао сам такве тренутке када сам се бавио неким другим стварима правдајући се тиме да ми је то привлачније него изаћи у кафану и пијанчити. И дан данас имам, не привлаче ме кафане толико, али ме привлаче људи, друштво. У алкохолу могу уживати и кући. Породицу једноставно хоћу да имам, хоћу да имам жену и децу, једним делом због традиције, другим делом због сопствене жеље. Волео бих да имам дете које ћу да научим како да хода кроз живот. Зато сам ти рекао да можеш да имаш дете које ћеш да учиш да свира клавир, гледа у звезде и слично. На тај начин ћеш радити оно што волиш, али ћеш имати и дете. Оба проблема решаваш у исто време.

Немој ово да схваташ као неко морање и да сад доносиш брзе одлуке у паници да се што пре ожениш. Полако. То што сам ја написао да се са 40 можеш оженити са Украјинком или Албанком, то је јер видим шта неки људи раде. Не жене се сви, само неки, углавном сељаци, пошто неће Српкиње да раде на селу, трче у градове. Само опуштено, без бриге. Размисли мало о томе, немој да схваташ као морање, то ће те само нервирати. Морање је нешто што ја лично јако мрзим, кад ми неко нешто каже да морам. Не, ништа се не мора, све се или хоће или неће, и то је ствар воље. Морање је ограничавање човекове слободе, присиљавање на нешто што не жели, али околности траже да то уради. Ако ти хоћеш да жениш, ожени се брате, само опет полако. Ако нећеш, немој, нико те на то не тера. Пусти традицију, морал, приче других. У брак се улази са хтењем, ако уђеш морањем, онда постоји могућност да не будеш задовољан и срећан. Ја лично мислим да се у браку може бити срећан, постоје тренуци нервирање, свађе, бриге, али то су све нормалне ствари.

 

[gost 223515]

У овој песми је описана сва суштина брака.

Lepo sam ja aludirao na temi o humoru da je jedino što tebe zasmejava čiča s bradom na nebu - u odnosu prema svemu ostalom si smrtno ozbiljan. Ali imas MOJO, to ti priznajem; živiš u svom svetu i boli te uvo za nas koji se svakodnevno sekiramo. Pa, ipak, šta ti vredi Tolstojevo iskustvo? Ili iskustvo Strindberga koje je borba pesnicama u poredjenju s Tolstojevim? Ali ipak borba za ljubav! Zašto se na slepo odricati možda najlepšeg životnog iskustva? Ne kapiram, prijatelju, ne kapiram...

 

[brat jogurt]

Да разјасним, нисам ни ја ожењен, јер сам млађи од тебе, па ми је још рано. У сваком случају то не мења мој став. Данас је потешко млад се оженити, јер док завршиш школу, факултет, нађеш посао, стан, све што је потребно за материјалну сигурност будуће породице и онда негде око 30-те следи женидба и слично. Ти колико видим ти си то решио , тако да ти то не представља проблем. Оно што теби представља проблем је асоцијалност, познато ми је, имао сам такве тренутке када сам се бавио неким другим стварима правдајући се тиме да ми је то привлачније него изаћи у кафану и пијанчити. И дан данас имам, не привлаче ме кафане толико, али ме привлаче људи, друштво. У алкохолу могу уживати и кући. Породицу једноставно хоћу да имам, хоћу да имам жену и децу, једним делом због традиције, другим делом због сопствене жеље. Волео бих да имам дете које ћу да научим како да хода кроз живот. Зато сам ти рекао да можеш да имаш дете које ћеш да учиш да свира клавир, гледа у звезде и слично. На тај начин ћеш радити оно што волиш, али ћеш имати и дете. Оба проблема решаваш у исто време.

Немој ово да схваташ као неко морање и да сад доносиш брзе одлуке у паници да се што пре ожениш. Полако. То што сам ја написао да се са 40 можеш оженити са Украјинком или Албанком, то је јер видим шта неки људи раде. Не жене се сви, само неки, углавном сељаци, пошто неће Српкиње да раде на селу, трче у градове. Само опуштено, без бриге. Размисли мало о томе, немој да схваташ као морање, то ће те само нервирати. Морање је нешто што ја лично јако мрзим, кад ми неко нешто каже да морам. Не, ништа се не мора, све се или хоће или неће, и то је ствар воље. Морање је ограничавање човекове слободе, присиљавање на нешто што не жели, али околности траже да то уради. Ако ти хоћеш да жениш, ожени се брате, само опет полако. Ако нећеш, немој, нико те на то не тера. Пусти традицију, морал, приче других. У брак се улази са хтењем, ако уђеш морањем, онда постоји могућност да не будеш задовољан и срећан. Ја лично мислим да се у браку може бити срећан, постоје тренуци нервирање, свађе, бриге, али то су све нормалне ствари.

Nisam ja potpuno asocijalan. Imam uzak krug ljudi koje volim i postujem i sa njima provodim vreme kad god mogu, nekada to bude svaki dan ako nam posao dozvoljava. Ne izlazim u kafane i klubove jer jednostavno ne podnosim ljude, a osim piva ne pijem ni alkohol. Shvatio sam vas prosli komentar vecitog zivota kroz potomke, ali nije to bas to.

 

[znatizeljni mislilac]

Lepo sam ja aludirao na temi o humoru da je jedino što tebe zasmejava čiča s bradom na nebu - u odnosu prema svemu ostalom si smrtno ozbiljan. Ali imas MOJO, to ti priznajem; živiš u svom svetu i boli te uvo za nas koji se svakodnevno sekiramo. Pa, ipak, šta ti vredi Tolstojevo iskustvo? Ili iskustvo Strindberga koje je borba pesnicama u poredjenju s Tolstojevim? Ali ipak borba za ljubav! Zašto se na slepo odricati možda najlepšeg životnog iskustva? Ne kapiram, prijatelju, ne kapiram...

Nista to ne treba da te cudi. Kad sa 20 godina pomislis da si ucitelj nikad neces postati ucitelj, ako kao i Sokrat sa 20 godina shvatis da nista ne znas imas sanse i da budes.

 

[kapelnik]

Ne sam, nikako !

 

[znatizeljni mislilac]

....a osim piva ne pijem ni alkohol.

Uzmi sa mog avatara, castim!!

 

[Аристократа]

Nisam ja potpuno asocijalan. Imam uzak krug ljudi koje volim i postujem i sa njima provodim vreme kad god mogu, nekada to bude svaki dan ako nam posao dozvoljava. Ne izlazim u kafane i klubove jer jednostavno ne podnosim ljude, a osim piva ne pijem ni alkohol. Shvatio sam vas prosli komentar vecitog zivota kroz potomke, ali nije to bas to.

Па ето, постоје људи које волиш и вероватно се лепо осећаш док си са њима. Бити сам и није нека срећа. Може се јавити некакав мир, али то је више равнодушност, помиреност са ситуацијом. У браку можда неће увек бити тог мира, али биће тренутака среће. Уосталом, све су то изазови. Као када се ради, тренира. Лако је седети на клупи и уживати у миру, али је потешко устати и дизати тегове како би се остварио неки успех. Изазове живота ваља прихватити, тиме јачамо себе. Ако је брак тежак, прихватићу га јер је тежак као што ћу прихватити да дижем велике килаже у теретани
Не мораш излазити по клубовима и кафанама, то сам ја овако споменуо. Дружити се може и без тога, жена се може пронаћи и ван кафане. Битно је само дружење. Брак схвати као да имаш ортакињу поред себе са којим радите неке заједничке послове и помажете се. Уместо што се виђате једном у недељу дана, виђате се сваки дан, ујутру, увече кад се вратите са посла и током ноћи.

 

[Gerda]

mislim da se zavaravaš da si zbog karijere žrtvovao socijalnost, možda si upravo posvećenim radom bežao od ljudi i intimnosti...

nedruštvenost nekako i prolazi neprimećeno u javnosti do tridesete, posle toga, sredina onog ko je stekao glas samotnjaka kreće sama da izbegava...

ključno pitanje koje me zanima je može li se samotnjak najednom okrenuti ljudima.... i kako?

Mislim da ne može, veliki je to napor, potreban je veliki rad na sebi, menjanje iz temelja, menjanje prioriteta, ritma...
Nisam nikad upoznala nekog ko je uspeo da izadje iz tog začaranog kruga a da je srećan i on i oni oko njega...iskreno, nisam..
Samovanje uspavljuje, usporava, gasi fiziku a animira hemiju..

Ja priznajem, meni je potpuno besmisleno biti sam.
Volim životnost, volim smeh, emociju, volim komešanje i mešanje stavova, rasprave, svadje i svadjice, nadmudrivanja, priče, razgovore.
Volim da nekom budem neko tj. potrebna po bilo kom osnovu...

Naći u celoj toj priči neku zlatnu sredinu je možda i najbolji recept ako je cilj uspeh tipa; vukovi siti i ovce na broju..

 

[Dragoljub69]

Kako god,zakasnio si i u jednom i u drugom Brate Jogurte...
Naime ,za koji dan će atomik bombing rešiti i tvoju i skoro sve ljudske dileme...
...

ša se cepaš tenukre-i tvoja bulja je u pitanju!

 

[muzjak]

U pravu ste, okupiran radom bezao sam iz neprihvatljive realnosti jer mi se okrece stomak kada cujem za drustvene norme i merila na osnovu kojih to isto drustvo ocenjuje coveka kao da ga nemogu ostaviti da zivi svoj zivot u miru. Muka mi je od licemerja, muka mi je od pretencioznih ljudi, od glupih ljudi i laznih mudraca, muka mi je od nazadnjastva, prostakluka, primitivizma. Muka mi je od ljudi koji zivot posmatraju kroz crno i belo kao da izmedju ne postoji bezbroj niansi sive boje, muka mi je od ljudi uskih shvatanja, muka mi je od ljudi samih i zato sam pobegao. Pobegao u rad okrenuvsi se samom sebi jer jedino sam sebi ne mogu da napakostim niti sam sebe da razocaram. Sve sto radim, radim iz ljubavi i to me cini srecnim a radim samo ono sto volim jer jedino tako ne gubim vreme. Moj tip licnosti jeste INTJ ali ja mogu sebe i da promenim jer posedujem dovoljnu kolicinu samokriticnosti da bih mogao shvatiti kada nesto pogresno radim. Pitanje nije da li mogu, nego kao sto je kolega rekao, zasto?

Vidiš, ovde ima jedan problem koji se uočava. To je tvoja neadaptiranost na realnost. I zbog toga ti je muka. Jedno od osnovnih merila normalnosti je adapriranost na realnost. Ako ovde postavimo pitenje zašto se treba adaptirati na takvu realnost, odgovor je upravo taj promlem muke koji ti sada imaš. Adaptacije ne znači utapanje u bolesno društvo (ako ga tako vidiš), već shvatanje i psihološki odnos prema realnosti u kome nećeš videti svoje razočarenje i strah, već nivo sa koga ćeš realnost posmatrati kao šarenu i raznovrnu datost. Sa dozom samopouzdanja i svesti da si razuman i pametan, možeš ići kroz to droštvo i igrati svoju igru, koja za kapacitete razumne osobe može biti i laka i zabavna. Ne treba ti snishodljivot i podilaženje opštem miljeu društva, već svoj stav i pozicija koju uvek možeš da menjaš. Samo zadrti se drže nekih principa, jer im je tako lakše i ne menjaju stavove i poziciju. Fleksibilnot je ono što ti nedostaje za adaptaciju.

 

[Renegade-Ns]

Bolje je biti sam nego u losem drustvu. Tesko je prejudicirati i sigurno tvrditi da neces nikada biti u braku kao i da ces sigurno biti sam, bez obzira kakve su sadasnje perspektive. Ja licno sam potpuno zadovoljan profesionalnim a i drustvenim zivotom medjutim i pored toga nisam uspeo naci neku devojku koja bi me zainteresovala da razmisljam o braku a sigurno necu nista na silu raditi niti biti sa nekom zenom bez ljubavi jer je to samo teret.
Danas je izuzetno tesko naci odgovarajuceg partnera za brak imajuci u vidu stanje u drustvu i medju ljudima.
Dosta ljudi koje znam ovde su dugo bili sami i cim su se odselili u inostranstvo su u relativno kratkom vremenu uspeli da nadju zenu i da se ozene. Sustina je u tome da ukoliko ulazis u brak, to ucinis iz ljubavi sa devojkom do koje ti je stalo i za koju znas da vredi i privlaci te kako fizicki tako i kao osoba.
Brak podrazumeva i lepsu stranu ali i dosta obaveza koje moras imati na umu. Jednostavno je prirodno da ces vise morati da radis, imas obaveza porodicnih, problema i za sebe ces imati malo vremena pored posla. Ukoliko vec preuzimas teret obaveza normalno je da ocekujes da ce ti i nesto biti lepo u braku a ukoliko ta komponenta izostane, mozes imati teske trenutke.
Ljudi u Srbiji ulaze iz brak vise iz tradicionalnih razloga ali se sve vise i razvode. Broj razvoda je u visestrukom porastu, sto govori da ti brakovi nisu imali zdrav temelj.
Ukoliko zivis sam, imaces vise vremena za sebe, drustveni zivot, opusteniji ces ziveti i trositi vise na sopstvene potrebe i to ima svojih prednosti .