Biblioteka

[krasuljak]

Imam i Bezdno. To ću da čitam u narednom životu.

 

[VanZandt]

Imam i Bezdno. To ću da čitam u narednom životu.

moze i u ovom, ima vremena do 140 godina

 

[danasc80]

Ja sam relativno skoro čitala Pohodjenje, Dženi Erpenbek, gde je takodje jedna kuća glavni lik. Iako je spisateljica dobila neke nagrade i Vladislav Bajac (ovo napominjem zbog Lamar) je rekao da je ovaj roman remek-delo, mene nije fascinirala. Bila mi je tamna. Nisam nikad definisala taj utisak, a evo sad ću da probam. Neke knjige su mi tamne, kao da su u senci, a druge su svetle. Kao da mi ove tamne ostanu nekako nedokučene. Pročitam ja njih, ali se ne saživim sa njima. Mislim da je to -to. Ja sama sebi nekad delujem površna, to jest da površno čitam. U stvari to uglavnom i radim nekako usput. U autobusu ili u nekim pauzama, dok sednem da popijem kafu (ako ne forumašim u tom momentu)... Neke knjige uspeju da se probiju do mene i u takvim uslovima, a neke ne ni kad im posvetim bolju pažnju.

Meni ta Pohodjenje takodje nije bila nista specijalno, iako je dobila Dablin IMPAC nagradu koja nije mala stvar. Nekako mi je sve bilo svedeno i jeste, mracno, dobro si to opisala Bi. Zivot ima razbaruseniji, sasaviji koncept ali je zato fenomenalna. Nekako udjes u knjigu, udjes u tu kucu, medju te obicne ljude i ekscentrike. Mada, nije knjiga koja se cita za tri dana, prepuna je detalja i reci (namerno ovo kazem da je puna reci. Kao kad je u filmu "Amadeus" car rekao Mocartu da njegova opera sadrzi "previse nota". On je to mislio kao negativno a ja ovde ne).

 

[danasc80]

Meni je Lagum divna knjiga, jedna od nekoliko koje sam odmah ponela sa sobom u emigraciju. Posle sam citala jos neke njene knjige (Oziljak, Dorcol, Bezdno) i Lagum mi je i dalje najdraza njena knjiga.
Bas je zanimljivo kako su utisci o knjigama drugaciji i kako se fokusiramo na razlicite momente.

Da, stvarno mi je super kako svi imamo razlicite afinitete i misljenja. Uvek sam svesna da svaka knjig aima svoje momente i odgovarajuce vreme za citanje. MOzda ovo nije bilo moje vreme za "Lagum", trebalo je da ga procitam ranije, kad sam bila mladja. A posle Selenicevih likova, nekako su mi ovi u "Lagumu" dosli jos bledji i iritantniji. Mislila sam, ranije, da cu procitati jos i onu njenu o knezu Mihajlu i kneginji Juliji, sa njihovim pismima ( je l' to "Bezdno"?) ali to ce sacekati penziju, da zaboravim ove utiske
Svakako da je momenat vremena koji opisuje vazan i kao sto rekoh, ima mnogo zanimljivih stvari tu, ali mi je celokupan utisak onakav kakav rekoh. No, to sam samo ja.

 

[VanZandt]

Normalno, bitno je i u kakvom momentu nesto citamo. Pusti Svetlanu ako ti ne prija, ima toliko toga drugog za citanje.

Pocela sam danas "Shadow family", Miyuki Miyabe. Krimic, jos je rano za utiske.

 

[MajaVA]

Dano,blago tebi kad pored bebe mozes da citas.Kako se zove bebac?
Ja i kad bi mogla,ja visim na netu,gledam neku seriju,druzimo se sa bebcima iz komsiluka...
Tako da uglavnom citam pred spavanje.

Mi se juce vratili iz Beca i nosili smo knjige da citamo kao uvece,procitali po dve tri strane i zaspali momentalno koliko smo se umorili.

 

[Mrs.Bi]

ćao Majo, izgleda da ste se vi lepo proveli u Beču, pa nije ni trebalo tamo da čitate. Ja isto izgubim previše vremena vrteći kanale na TV, čak retko kad nešto i odgledam. I to uglavnom pred spavanje kad bih mogla da čitam. I to druženje s bepcima iz komšiluka je baš lepo. I svojoj ćeri obezbedjuješ društvo, a i sebi. S tim ženama sad imaš najviše zajedničkih tema i razmena ličnih iskustava je dragocena.

 

[Elefteria]

Što volim kad me nema 3 dana, a ovde se svašta izdešava Prvo, čestitam Dani. I mene zanima kako se zove Bebac.
Nightmare, baš su lepe slike. I ja sam nosila aparat, ali mi se baterije isprazniše usred Vojnog muzeja (a znate koliko tamo ima eksponata), onda sam slikala mobilnim, ali nije to to.
Tatjana, i ja sam čitala U Lučijinim očima (od one 3 knjige koje si pomenula), nije loša, slažem se sa Radom.

Ja sam juče završila Knjigu bez naslova. Svidela mi se, ali ne bi valjalo da je duža, mislim da bi onda smorila. Ima oko 380 strana i relativno brzo se pročita jer je dinamična i ''nabijena akcijom'' (potraga za misterioznim kamenom, pucnjava, poneki vampir...), ima duhovitih opaski. Glavno mesto radnje je kafana u koju svi svraćaju (i svi su naoružani), a jadan barmen mora da se trudi da ne isprovocira nikog od gostiju (mada nekima toči mokraću umesto viskija i naplaćuje 3 dolara )

 

[Linejna]

Imam neki trip da ovo knjiga sto imam necu stici da procitam, a i one koje nemam jos, a htela bih...
Da cu da ``ispustim kasiku`` pre toga.
OKP sigurno.

 

[MajaVA]

ćao Majo, izgleda da ste se vi lepo proveli u Beču, pa nije ni trebalo tamo da čitate. Ja isto izgubim previše vremena vrteći kanale na TV, čak retko kad nešto i odgledam. I to uglavnom pred spavanje kad bih mogla da čitam. I to druženje s bepcima iz komšiluka je baš lepo. I svojoj ćeri obezbedjuješ društvo, a i sebi. S tim ženama sad imaš najviše zajedničkih tema i razmena ličnih iskustava je dragocena.

Pa da,ja obozavam da se druzim s narodom.A Bec je predivan,i bas nam je bilo lepo.

 

[Kradljivica knjiga]

...procitala GLASNIK-Zusak...tacnije, pozvakala je, te toplo preporucujem...sad se nameracila da citam Ljosin Rat za smak sveta, mada pocetak mi nesto zapinje...mozda zbog vremena...dusa mi spava...

 

[Saul Goodman]

Pa da,ja obozavam da se druzim s narodom.A Bec je predivan,i bas nam je bilo lepo.

nije to narod, to je stoka i to porijeklom sa nashih prostora ))))

 

[MajaVA]

narod=majke sa bebama i uopste drustvo.

 

[lamar]

Vidim ima zalutalih...
U Makondo

 

[lamar]

Kod kuce je najgore – Efraim Kison, Book&Marso, 180 str. 10 /10

Ooo, dobri stari Kison.
Odlicna je. Slatko sam se smejala...
Kao njemu, a u stvari samoj sebi… Nama.

 

[lamar]

...procitala GLASNIK-Zusak...tacnije, pozvakala je, te toplo preporucujem...sad se nameracila da citam Ljosin Rat za smak sveta, mada pocetak mi nesto zapinje...mozda zbog vremena...dusa mi spava...

Jel to autor Kradljivice knjiga?

 

[lamar]

Memoari Pere Bogalja, Slobodan Selenić (Laguna – trenutno, a ima I starijih izdanja). Obožavam Selenića a I vi ste me ovde naterali da uzmem sad baš ovu knjigu. Čitala sam “Ubistvo s predumišljajem” koja mi je jedna od najmilijih knjiga uopšte, I “Očevi I oci”, ali nisam “Peru” ovako zamišljala. Prvo mi je mnogo teško pao, I stalno sam razmišljala šta ste bre vi sve videle u toj knjizi, ali onda sam se navikavala na njegov cinizam, pesimizam, nesreću, druge likove I na kraju sam htela da umrem, kao I posle svakog Selenića. Kad sam je završila nisam mogla danima da čitam ništa zahtevnije od “Politikinog Zabavnika”.
Lagum, Svetlana Velmar-Janković (Stubovi kulture). Devedesetih je bila mnogo popularna, a ovog puta me je “Pera Bogalj” nagnao da se vratim u to vreme kasnih četrdesetih. E pa, ovo je bio skok s konja ne na magarca, nego na neku kozu. Ima tu dobrih stvari – svakojaki detalji tog prvog posleratnog perioda, ali... glavna junakinja idealizovana preko svake mere: ona je dooooobra, a drugi ljudi zliiiii, a nema pojma što su tako zli kad ona ništa nikom nažao nije učinila. Pa toliko jadikovanje nad svojom sudbinom a podcenjivanje svakog život. Pa onda, ona čega god se uhvati to je prosto savršeno. Ona nekad jadna neće da bude toliko savršena, zavide ljudi I tako to, ali šta će, kad opet ispadne super. Na kraju mi je došlo da zavrljačim knjigu. Svojevremeno sam čitala njen roman “Nigdina” koji mi se tada dopao, ali bila sam mlada, ko zna kako bih sada reagovala. Ali posle “Laguma” I “Dorćola” mislim da se neću više vraćati Velmar-Janković, nije moj tip književnice.

Tacno. Svetlana dodje kao lako stivo (do duse na istu temu), u odnosu na Selenica.
A nacitala sam ih se svojevremeno. Od Selenica sve sto je pisao, a od Svetlane dosta toga.
I ja sam htela da umrem, cak i sada 2. put kada sam citala Peru

 

[Mrs.Bi]

Imam neki trip da ovo knjiga sto imam necu stici da procitam, a i one koje nemam jos, a htela bih...
Da cu da ``ispustim kasiku`` pre toga.
OKP sigurno.

Arvena, ti si izgleda i dalje u bedaku. Ali svejedno, nije lepo da imaš takve slutnje. Ako ništa drugo, eto koliko knjiga imaš da pročitaš, kakvo "bacanje kašike". Ne znam šta je OKP. Moja ćerka stalno govori OMG (to je o maj god (ne pišem engleski))

Kod kuce je najgore – Efraim Kison, Book&Marso, 180 str. 10 /10

Ooo, dobri stari Kison.
Odlicna je. Slatko sam se smejala...
Kao njemu, a u stvari samoj sebi… Nama.

Jesi ti sad prvi put čitala baš tu knjigu od Kišona? Ili neki en-ti? Pa to mu je najbolja knjiga. Bar meni, jer je to bilo prvo što sam od njega čitala. Mogla bih da obnovim gradivo. Treba mi nešto da se malo smejem. Ništa mi u životu nije smešno.
Sad sam grdila Arvenu, a i ja sam u bedaku, samo to neću da priznam ni sebi.

 

[lamar]

Jesi ti sad prvi put čitala baš tu knjigu od Kišona? Ili neki en-ti? Pa to mu je najbolja knjiga. Bar meni, jer je to bilo prvo što sam od njega čitala. Mogla bih da obnovim gradivo. Treba mi nešto da se malo smejem. Ništa mi u životu nije smešno.
Sad sam grdila Arvenu, a i ja sam u bedaku, samo to neću da priznam ni sebi.

Arvenu i treba grditi

Od Kisona sam citala i ranije nekoliko, ali ova mu je jedna od boljih, ako ne i najbolja
Uzmi je ponovo, neces se pokajati

 

[-Night -]

Arvenu i treba grditi

Od Kisona sam citala i ranije nekoliko, ali ova mu je jedna od boljih, ako ne i najbolja
Uzmi je ponovo, neces se pokajati

I meni je ovo njegova najbolja knjiga.

Ponela sam roman Otmenost ježa sa mnom na posao.
Juče sa čitala šta ima na poslu, pa sam pročitala Ljubav u Maroku, Isidore Bjelice. Ovom knjigom završavam sa Isidorom. Dovoljno je.
Mogu da vam kažem da sam razočarana, mislila sam da je Isidora sposobnija za ličnost kakvom se prikazuje.
Zato sam danas ponela knjigu, mada ne volim da nosim knjige koje nisu iz biblioteke.

 

[Kradljivica knjiga]

Jel to autor Kradljivice knjiga?

Da...jeste...Glasnika je napisao pre Kradljivice, ali je jednako genijalna...kompozicija me ocarala, radnja dobra...a pitka...procitala sam je za dva radna vremena... Posle sam se pitala zasto imam migrenu...

 

[danasc80]

Devojke, dugujem vam drugu polovinu spiska pročitanih knjiga. Ovo su pročitane u poslednjih mesec dana zaključno sa sinoć Nadalje će biti jedna po jedna, da vas ne zasipam.


Zatočenik nebesa, Karlos Luis Safon (Čarobna knjiga). Ovo je kao treći deo knjiga o serijalu o Groblju zaboravljenih knjiga (prvi deo je “Senka vetra”, koju sam jedinu čitala pre ove, a drugi “Igra anđela”). Može da se čita posebno ali je zanimljivija kad se čita nakon prve dve jer se pojavljuju neki stari likovi. Prva polovina knjige mi se mnogo svidela, a druga nešto manje, ali makar nije preobimna.Fino za odmor I za iz biblioteke, ali ništa nezaboravno.

Igra anđela, Karlos Luis Safon (Čarobna knjiga). Ovo sam uzela posle “Zatočenika”, da vidim šta sam propustila. Ista stvar se ponovila – prva polovina knjige mi je bila super a posle sam se umorila, bilo mi je nepotrebno otegnuto. Takođe, ima jak element gotičkog romana, jače negu u “Senci vetra”, koji se meni činio potpuno nepotrebnim I smorio me je. Da sam samo ovu njegovu pročitala, ne bih se nešto primila. Ovako ostaje da ću svaku sledeću njegovu iz ovog serijala rado uzeti iz biblioteke, ali razmisliti da li da je kupujem.

Pod slobodnim suncem, Franc Finžgar (Laguna). Odlomak iz ove knjige je postojao još u mojoj školskoj čitanci, da li za 8. razred ili prvi srednje. U svakom slučaju, to je roman slovenačkog pisca s početka 20. veka, pisan na krilima ideje o panslovenstvu, bratstvu I ujedinjenju, slobodi I sličnim romantičarskim idealima. Laguna ga je sad reizdala zbog interesovanja za slovensku mitologiju. Reč o plemenima Slovena koji se bore protiv zlih Vizantinaca koji žele da ih pokore. Mnogo bi mi se dopala kao omladinska literatura, tako krajem osnovne ili u srednjoj školi. Likovi su idealizovani, ali doba je zanimljivo – stari Sloveni sa svojim bogovima, Vizantija koja je bogata I dekadentna, ljubav koja pobedjuje sve, zla I lukava kraljica, I natprosecno hrabar, jak I pravedan glavni junak sa prelepom vernom ljubom, scene bitke kao u romanima epske fantastike. Uživala bih kao što bih u nekoj bajci.

Turske priče, Ivo Andrić (Laguna). Od Laguninih tematskih zbirki, u ovoj I u “Pričama o selu” su najbolje priče. Uživala sam u svakoj, I posle svake se malo odmorila.

Likovi I priče iz srpskog srednjeg veka, Duško Lopandić (Dereta). O ovoj sam pričala kad sam je kupila na Sajmu. Autor je doktorirao na Sorboni, a piše inače popularno-istorijske članke za “Politikin Zabavnik”. Prva trećina knjige sadrži tekstove o Nemanjićima, drugi o Brankovićima I periodu despotovine, a treći o vezama srpskih dinastija sa ranijim I vladajućim evropskim dinastijama. Lepo I zanimljivo, pristupačno poput romana a opet pisano s većim autoritetom.

Ru, Kim Tuj Li (Clio). Ova knjižica je jedna od najlepših ove godine. Pisala ju je Vijetnamka koja je prebegla s roditelijma u Kanadu kao dete, bežeći od komunista koji su ih obeležili kao buržuje. Ista priča kao I ovde – zajednički stanovi u njihovoj kući, prisvajanje imovine, pretnje narodnim sudom, osude dekadentnih ponašanja poput stranih gramofonskih ploča I sl. Mnogo je lepo I poetično napisana, tako da se fino prati priča, a opet sve je rečeno u malo reči. Ume u dve-tri rečenice da opiše savršeno neki lik ili situaciju. Opisuje I svoju porodicu, u našem smislu – sa sve strinkama I tetkama I ujacima I rođacima, svoj život u Kanadi I navikavanje na njega, nekadašnji život u Vijetnamu I političke okolnosti, ali ničega viška, sve svedeno a dovoljno. Uživala sam.

Na dalekom putu, Išmael Beah (Čarobna knjiga). Memoarska knjiga momka koji je kao dečak od 12 godina 2 godine silom prilika bio u vojsci Sijera Leonea u toku građanskog rata. Fenomen dečaka-vojnika se često pominje u vezi sa afričkim građanskim ratovima I ovde je data odlična slika te situacije: nije patetično, dovoljno je informativno, a bez uživanja u pisanju grozomornih detalja (vidim da mu američki čitaoci zameraju, a meni se mnogo dopala ta uzdržanost koja je opet više nego dovoljno rečita). Knjiga obuhvata I period pre njegovog stupanja u vojsku, od početka građanskog rata, I kasniju rehabilitaciju. Sve je napisano inteligentno I bez ulepšavanja. Totalno sam se uživela. Ko voli afričku tematiku ovo bi mogla da bude dobra knjiga, iako nije roman.

Drhtaj, Čimamanda Ngozi Adiči (Laguna). Zbirka priča od kojih su me neke oduševile, a za neke sam imala utisak da su odrađene. Ipak, ona je izuzetno inteligentna, ima dobar stil I dobra je književnica, pa je I njena prosečna knjiga nadprosečna u odnosu na druge pisce. Njeno “Pola žutog sunca” mi svakako ostaje jedna od najboljih knjiga poslednjih 10 godina, nezaboravna (iako znam da se neke od vas nisu složile sa mnom, ali šta ću...).

 

[danasc80]

A da, pitale ste za bebirona. Zove se Nikola

Mi nemamo tv, serije gledam na dvd-ju ali sam ih se nagledala u trudnoci pa me sad nesto to ne privlaci, a nemamo druge bebe u okolini, tek se ceka nekoliko pa cemo biti najstariji od sve dece

 

[Mrs.Bi]

Pod slobodnim suncem, Franc Finžgar (Laguna). Odlomak iz ove knjige je postojao još u mojoj školskoj čitanci, da li za 8. razred ili prvi srednje. U svakom slučaju, to je roman slovenačkog pisca s početka 20. veka, pisan na krilima ideje o panslovenstvu, bratstvu I ujedinjenju, slobodi I sličnim romantičarskim idealima. Laguna ga je sad reizdala zbog interesovanja za slovensku mitologiju. Reč o plemenima Slovena koji se bore protiv zlih Vizantinaca koji žele da ih pokore. Mnogo bi mi se dopala kao omladinska literatura, tako krajem osnovne ili u srednjoj školi. Likovi su idealizovani, ali doba je zanimljivo – stari Sloveni sa svojim bogovima, Vizantija koja je bogata I dekadentna, ljubav koja pobedjuje sve, zla I lukava kraljica, I natprosecno hrabar, jak I pravedan glavni junak sa prelepom vernom ljubom, scene bitke kao u romanima epske fantastike. Uživala bih kao što bih u nekoj bajci.

Drhtaj, Čimamanda Ngozi Adiči (Laguna). Zbirka priča od kojih su me neke oduševile, a za neke sam imala utisak da su odrađene. Ipak, ona je izuzetno inteligentna, ima dobar stil I dobra je književnica, pa je I njena prosečna knjiga nadprosečna u odnosu na druge pisce. Njeno “Pola žutog sunca” mi svakako ostaje jedna od najboljih knjiga poslednjih 10 godina, nezaboravna (iako znam da se neke od vas nisu složile sa mnom, ali šta ću...).

A da, pitale ste za bebirona. Zove se Nikola

Mi nemamo tv, serije gledam na dvd-ju ali sam ih se nagledala u trudnoci pa me sad nesto to ne privlaci, a nemamo druge bebe u okolini, tek se ceka nekoliko pa cemo biti najstariji od sve dece

Pod slobodnim suncem imam i mnogo je volim ! Valjda zato što sam je i čitala tad kad je trebalo, krajem osnovne škole. Istok i Irena! Obožavala sam i njihova imena. Htela sam prvom detetu da dam ime Irena ako bude devojčica, ali je mm rekao da zvuči kao marka praška (bio je užasan. Emilija mu je zvučalo kao naziv bolesti i tako za sve je imao neku primedbu. Onda smo se konačno složili oko imena Dunja (pozdrav MajiVa i njenoj Dunji). Ali bio je dečak i zove se Nikola. To sam ja izabrala i nisam htela da čujem ni za jedno drugo. Eto, Dano, da znaš da ti sin ima najlepše ime. Moj bebiron će za mesec ipo dana napuniti 21 godinu. Neverovatno, kako vreme brzo prolazi. A ja uopšte nemam osećaj da sam o Istoku i Ireni čitala pre 30 i više godina.
Da zaokružim priču: posle je bila i devojčica, ali Dunja više nije bila aktuelna. Ja sam bila presrećna što je devojčica, pa sam dozvolila da joj tata da ime Katarina.

Nego da se vratim sada na Danin spisak, tj. samo na Čimamandu. I meni se mnogo dopalo Pola žutog sunca, ali nije mi zasenilo Purpurni hibiskus, koji sam prvi čitala. Primećujete da ja stalno pominjem prva dela koja sam od nekog pisca čitala. Prosto mi ona obično ostave najsnažniji utisak. Nije obavezno, ali najčešće. U slučaju Čimamande, Hibiskus mi je snažniji. Manja je knjiga pa je nekako nabijenija osećanjima, pojavama, običajima.... Doduše i obradjuje jedan konkretan problem, dok je Sunce mnogo šire, nekako pravi istorijski roman o tome kako je nastala i propala Bijafra, svedočanstvo tog vremena.

 

[MajaVA]

Htela sam prvom detetu da dam ime Irena ako bude devojčica, ali je mm rekao da zvuči kao marka praška (bio je užasan. Emilija mu je zvučalo kao naziv bolesti i tako za sve je imao neku primedbu. Onda smo se konačno složili oko imena Dunja (pozdrav MajiVa i njenoj Dunji). Ali bio je dečak i zove se Nikola. To sam ja izabrala i nisam htela da čujem ni za jedno drugo.

Ja sam godinama mislila da ce mi se cerka zvati Emilija,i onda kad sam saznala da sam trudna jednoglasno je reseno bice Dunja.