Biblioteka

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
donamileva:
e pa i mi preziveli prijemni
vrucinu u fiskulturnoj sali od koje se padalo u neosvest

nisam zadovoljna, ne mogu da shvatim da je 180-23 mom sinu 77, ali sta je tu je

i tako


inace pod teskim sam utiskom knjige MORAMO DA RAYGOVARAMO O KEVINU
malo je reci da sam odusevljena, ygromljena. smozdena, uzasnuta, povredjena u isti mah
knjiga me je naterala da doooobro promislim o sebi kao roditelju

i mozda bi svi parovi pre no sto postanu roditelji trebalo da procitaju knjigu


danas u biblioteci iskazem misljenje o knjizi te na preporuku bibliotekarke koja je imala isto misljenje o Moramo da raygovaramo....
preporuci mi dete zvano to
i evo citam
i zaboravila sa na svet oko sebe
uzasnuta sam
ali ne mogu da odustanem
i sigurna sma da cu makar za mrvicu biti bolji roditelj pose ovih knjiga
Kliknite za proširenje...

E tu knjigu vec dva puta uzimam u ruke u knjizari starinarnici, pa vratim na policu, cini mi se da je bas teska i uzasna.

Nego procitala sam Tajni zapis, a odmah posle toga i Nestajanje Esmi Lenoks. Teme u oba romana su vrlo slicne (zene decenijama zatvorene u ludnici a bez medicinskog razloga), napisane u razmaku od par godina. To sve nije bilo tako davno (posle drugog svetskog rata), strasno koliko su zene do skoro bile nezasticene da je samo odluka oca/muza/svestenika (muskarca) bila dovoljna da unisti neciji zivot. U sred Evrope i ne tako davno.
 
VanZandt:
E tu knjigu vec dva puta uzimam u ruke u knjizari starinarnici, pa vratim na policu, cini mi se da je bas teska i uzasna.

Nego procitala sam Tajni zapis, a odmah posle toga i Nestajanje Esmi Lenoks. Teme u oba romana su vrlo slicne (zene decenijama zatvorene u ludnici a bez medicinskog razloga), napisane u razmaku od par godina. To sve nije bilo tako davno (posle drugog svetskog rata), strasno koliko su zene do skoro bile nezasticene da je samo odluka oca/muza/svestenika (muskarca) bila dovoljna da unisti neciji zivot. U sred Evrope i ne tako davno.
Kliknite za proširenje...

I ja sam tako citala te dve knjige jednu za drugom. Plasila sam se malo da ce to ublaziti vrednost "Esmi Lenoks" jer sam "Tajnim zapisom" bila zaista odusevljena, ne samo pricom vec i stilom i gomilom drugih detalja i gledista, ali i "Esmi" je izdrzala taj test poredjenja iako je ta vise fokusirana samo na jednu pricu. Posle sam citala intervjue Megi O'Farel u kojima je opisivala razlicite situacije prilikom potpisivanja i promocije ove knjige kad su joj prilazile zene koje su pricale o svojim tetkama i bakama i prabakama u istoj situaciji kao Esmi, a jednom je razgovarala (nakon izlaska knjige) i sa jednom od tih "Esmi". To mi je takodje bilo potresno, kad takve price "izadju iz romana".
 
donamileva:
inace pod teskim sam utiskom knjige MORAMO DA RAYGOVARAMO O KEVINU
malo je reci da sam odusevljena, ygromljena. smozdena, uzasnuta, povredjena u isti mah
knjiga me je naterala da doooobro promislim o sebi kao roditelju

i mozda bi svi parovi pre no sto postanu roditelji trebalo da procitaju knjigu


danas u biblioteci iskazem misljenje o knjizi te na preporuku bibliotekarke koja je imala isto misljenje o Moramo da raygovaramo....
preporuci mi dete zvano to
i evo citam
i zaboravila sa na svet oko sebe
uzasnuta sam
ali ne mogu da odustanem
i sigurna sma da cu makar za mrvicu biti bolji roditelj pose ovih knjiga
Kliknite za proširenje...

Ovo za "Kevina" od reci do reci potpisujem. Moj decko i ja i dalje cesto pricamo o nekom od aspekta te knjige, i mislim da je super kad je procita par (bracni ili vanbracni, nebitno). Preporucivali smo je i svim nasim prijateljima - oni koji su je procitali bili su odusevljeni a bilo je i onih koji u startu nisu hteli da je citaju.
Ipak, ne bih mogla uopste da je uporedim s "Decakom zvanim To". Ova druga je fokusirana samo na jednu pricu koju iznova i iznova plasira, toliko da si potresen, bude ti muka, a ja sam na kraju bila i smorena (tj.umorena); ima za cilj da dokumentovano skrene paznju na tu temu zlostavljanja, i to cini vrlo ekstremno.
"Moramo da razgovaramo o Kevinu" mene odusevljava sto pokriva mnogo tema o kojima svako moze na svoj nacin da se zapita (od odnosa roditelj-dete, cak i roditelj(i)-nerodjeno dete, preko musko-zenskih odnosa, savremene americke kulture, odnosa Amerika-ostali, do najintimnijih psiholoskih pitanja koje svi kad-tad sebi postavljamo - sta zaista zelim, kakva sam ja zaista kao osoba a kakvim zelim sebe da predstavim i sl). To je za mene najbriljantniji aspekt "Kevina" i zbog toga je to jedna od najboljih savremenih knjiga koje sam procitala u poslednjih 10 godina. Prevazilazi okvir svoje zadate tematike.
 
Btw, pocela sam sinoc "Sluskinjinu pricu" Margaret Atvud. To je jedna od onih knjiga koje sam kupila na insistiranje forumasica, inace je prema tematici nikad ne bih uzela u ruke. Procitala sam 30-ak strana i vec sam nalozena. Osecam da je necu pustiti iz ruku...
 
Radda65:
Mileva, ima i nastavak, Izgubljeni dečak. Ako nema u biblioteci, ja ću da ti dam. To je drugi deo njegove autobiografije. Ako sam dobro shvatila, treći deo još uvek nije preveden kod nas.

A što se prijemnog tiče, navikla sam ja da je najboljim učenicima 2 x 6 = 18. Jednom je juče, na prijemnom 5 x 6 ispalo 25 (u pitanju je bila površina kvadrata stranice 5:)). Ipak su oni pod stresom. Znaš i sama da ima dovoljno slobodnih mesta za sve, ne brini. :zag:
Kliknite za proširenje...



Radda65:
Da l' da počnem Kevina, ili prvo da vidim ova nimfomanka šta je pisala u svom dnevniku?:think: Sigurno je ovo drugo zanimljivije.;)
A ima i Zdravkov koncert. :zaljubljena:
Kliknite za proširenje...

danasc80:
Ovo za "Kevina" od reci do reci potpisujem. Moj decko i ja i dalje cesto pricamo o nekom od aspekta te knjige, i mislim da je super kad je procita par (bracni ili vanbracni, nebitno). Preporucivali smo je i svim nasim prijateljima - oni koji su je procitali bili su odusevljeni a bilo je i onih koji u startu nisu hteli da je citaju.
Ipak, ne bih mogla uopste da je uporedim s "Decakom zvanim To". Ova druga je fokusirana samo na jednu pricu koju iznova i iznova plasira, toliko da si potresen, bude ti muka, a ja sam na kraju bila i smorena (tj.umorena); ima za cilj da dokumentovano skrene paznju na tu temu zlostavljanja, i to cini vrlo ekstremno.
"Moramo da razgovaramo o Kevinu" mene odusevljava sto pokriva mnogo tema o kojima svako moze na svoj nacin da se zapita (od odnosa roditelj-dete, cak i roditelj(i)-nerodjeno dete, preko musko-zenskih odnosa, savremene americke kulture, odnosa Amerika-ostali, do najintimnijih psiholoskih pitanja koje svi kad-tad sebi postavljamo - sta zaista zelim, kakva sam ja zaista kao osoba a kakvim zelim sebe da predstavim i sl). To je za mene najbriljantniji aspekt "Kevina" i zbog toga je to jedna od najboljih savremenih knjiga koje sam procitala u poslednjih 10 godina. Prevazilazi okvir svoje zadate tematike.
Kliknite za proširenje...


pročitala sam noćas obe
i tako mi je bilo muka
i u potpunosti se slažem sa danasc80


i samo da dodam
ne znam da li je Kevin tako dobro napisan ili je prevod tako savršen...tek definitivno za mene je to knjiga za sva vremena
 
Radda65:
Vidim ja da ti muž dežura? :zper: :lol:
Kliknite za proširenje...

hahaha, baš ste blesave... Mileva, obe knjige za jednu noć! Vau! Ja od vremena U potpalublju (Vladimir Arsenijević) nisam pročitala knjigu za noć. Ta mi je knjiga baš legla po svemu u tom momentu. A sećam se te noći bolje nego tri-ćetiri unazad kad ćera nije mogla da spava pred maturski. Tad je imala mesec dana. Mučili je grčevi, a mene zub. I u svim tim bolovima i kenjkanju i plakanju (i njenom i mom) ja u potpalublju.
Pre toga sam samo Mir-Jam čitala tako. Završim oko pet-šest ujutru, isplačem se i onda u pola 8 u školu. Na šta li sam ličila i šta su mislili o meni.
A Kevin je posle svih ovih postova izbio na prvo mesto spiska za čitanje.
 
Mrs.Bi:
hahaha, baš ste blesave... Mileva, obe knjige za jednu noć! Vau! Ja od vremena U potpalublju (Vladimir Arsenijević) nisam pročitala knjigu za noć. Ta mi je knjiga baš legla po svemu u tom momentu. A sećam se te noći bolje nego tri-ćetiri unazad kad ćera nije mogla da spava pred maturski. Tad je imala mesec dana. Mučili je grčevi, a mene zub. I u svim tim bolovima i kenjkanju i plakanju (i njenom i mom) ja u potpalublju.
Pre toga sam samo Mir-Jam čitala tako. Završim oko pet-šest ujutru, isplačem se i onda u pola 8 u školu. Na šta li sam ličila i šta su mislili o meni.
A Kevin je posle svih ovih postova izbio na prvo mesto spiska za čitanje.
Kliknite za proširenje...

:zcepanje: Moj covek! Ista prica, 7.razred :lol:
I meni je "Potpalublje" "leglo" kad sam citala, ali zato posle za "Andjelu" nisam imala strpljenja i na kraju nista vise Arsenijevicevo nisam procitala, a mozda bi trebalo, nije glup covek.
 
Isti slučaj sa Arsenijevićem - Andjelu i ništa više. Nisam čak ni pratila šta je pisao. Znam da je bio neki Meksiko... da li se to posvetio putopisima..
Jeste li primetile da vrlo često prvo delo nekog pisca bude najbolje i najjače. Valjda baš ima šta da kaže i verovatno se dugo u njemu krčka ta ideja.
Posle nekoliko romana primećujemo da je nategnuto, da nema jačine, da nam u stvari nije ni jasno šta je hteo da kaže i zašto je uopšte to napisao (verovatno je bio vezan ugovorom - kako ste mi objasnili za Ishod naših dana Izabel Aljende). Ili prosto misle da mogu da žive od stare slave i da će se šta god potpišu i napišu čitati i kupovati. Ja sam tako najveće razočarenje doživela sa Kunderom i nešto manje sa Miloradom Pavićem (jer ga prosto nisam ni čitala kao ovog prvog).
 
Esterka:
sretni narod vikendom uživa, a ja se slomih
ne stižem da čitam od akcijašenja
Kliknite za proširenje...

Radda65:
Slušam Zdravka i mlatim praznu slamu po forumu.:lol:

O kakvoj akciji pričaš?
Kliknite za proširenje...
Ester, vodi racuan kada pre Radom upotrebljavas rec "akcija".
Rada odmah
smilie_denk_46.gif
... i smisli

Znas valjda na sta nju ta rec iskljucivo asocira :mrgreen:
smilie_shop_035.gif
 
Kevin i meni ode na prvo mesto :)
A Potpalublje, Andjela i Arsenijevic i meni bas isto kao i Dani i Mrs.Bi :)

Pavica, vala imam ceo njegov komplet, ali niti sam ga citala, niti cu.
Odbijao me je uvek svojom pojavom i nadmenoscu, i mos me ubit, ne mogu da se prihvatim ni jedne.

Trenutno citam (posle dvodnevne izludjujuce migrene), Kuca u Kairu, i dopada mi se :)
 
Mogu li da vam se pridružim? :flert:

Čitam Pantaleon i posetiteljke. Nisam sigurna da li mi se sviđa, na momente je dosadnjikava, pa opet zanimljiva, a nervira me malo način na koji je pisana. Skoro sve dijalog, pa često ne mogu da upratim šta ko govori :think:
 
Daklem, procitala sam Sluskinjinu pricu Margaret Atvud (Laguna). Ko mi ju je preporucio..... uh.... nema tih reci! Nema ni smajlija koji mogu da opisu (zamislite to! :lol:)
Prvo, procitala sam je za dan - ne moze da se ostavi. Drugo, ostavlja citaoca za sve vreme citanja a i nakon citanja u mesavini snaznih i potpuno razlicitih osecanja spetljanih u klupko - bizarna radoznalost, mucnina, tuga, bes. Ne znam sta mi je od toga jace, valjda sve podjednako.
Jedno je sigurno: jeste jaka knjiga, mislim da je i korisno procitati, ali svakako mi nece biti jedna od omiljenih.
Takodje, ima tu i dosta nelogicnosti, valjda u zelji da se jasno izvuce poenta, a takodje citava prica je napravljena tako da citaoca udaljava od bilo kakvog vezivanja za likove sto rezultira izvesnom distanciranoscu (kad bolje razmislim, mozda je to tako i namerno uradjeno. Oni koji su citali razumece zasto to kazem).
Radije bih preporucila Ne daj mi nikad da odem Kazua Isigura (Plato) koja donekle govori o slicnim stvarima ali na jedan duboko ljudski i emotivni nacin kkoji ne moze da ostavi ravnodusnim i time i ostavlja jaci utisak. "Sluskinju" zelim da zaboravim, zarad svog mirnog sna. Isigurovu knjigu ne zelim nikad da zaboravim jer me je naterala da se razmisljam o tome sta je tacno to sto nas cini ljudima i da negujem to, nekako budi najpozitivnije u ljudima. A i mnogo je lepo napisana, ali ja volim Isigurov stil.
Margaretino cu sledece da citam samo ove "realisticne" (Alijas Grejs ili Macije oko), ali ni to odmah.
 
danasc80:
Daklem, procitala sam Sluskinjinu pricu Margaret Atvud (Laguna). Ko mi ju je preporucio..... uh.... nema tih reci! Nema ni smajlija koji mogu da opisu (zamislite to! :lol:)
Prvo, procitala sam je za dan - ne moze da se ostavi. Drugo, ostavlja citaoca za sve vreme citanja a i nakon citanja u mesavini snaznih i potpuno razlicitih osecanja spetljanih u klupko - bizarna radoznalost, mucnina, tuga, bes. Ne znam sta mi je od toga jace, valjda sve podjednako.
Jedno je sigurno: jeste jaka knjiga, mislim da je i korisno procitati, ali svakako mi nece biti jedna od omiljenih.
Takodje, ima tu i dosta nelogicnosti, valjda u zelji da se jasno izvuce poenta, a takodje citava prica je napravljena tako da citaoca udaljava od bilo kakvog vezivanja za likove sto rezultira izvesnom distanciranoscu (kad bolje razmislim, mozda je to tako i namerno uradjeno. Oni koji su citali razumece zasto to kazem).
Radije bih preporucila Ne daj mi nikad da odem Kazua Isigura (Plato) koja donekle govori o slicnim stvarima ali na jedan duboko ljudski i emotivni nacin kkoji ne moze da ostavi ravnodusnim i time i ostavlja jaci utisak. "Sluskinju" zelim da zaboravim, zarad svog mirnog sna. Isigurovu knjigu ne zelim nikad da zaboravim jer me je naterala da se razmisljam o tome sta je tacno to sto nas cini ljudima i da negujem to, nekako budi najpozitivnije u ljudima. A i mnogo je lepo napisana, ali ja volim Isigurov stil.
Margaretino cu sledece da citam samo ove "realisticne" (Alijas Grejs ili Macije oko), ali ni to odmah.
Kliknite za proširenje...

I na mene je ostavila snazan dojam,danima sam razmisljala o procitanom i osecaji koji su mi javljali tokom citanja izdrzali su probu vremena,jos uvek se svega secam.Svrstavam je u dobre knjige.
 
Poslednja izmena:
Ma ja evo takodje jos razmisljam o njoj. Prvo su mi na povrsini negativne emocije, sladim se opazenim manama mislim bas zato sto me je potresla. Samo jedan detalj - zamislite svet u kojem je zenama zabranjeno citanje i pisanje, zabranjena slova! :huh:
Valjda to cist strah iz mene progovara.
Ali svakako je smatram dobrom knjigom, to da. Samo ni se cini da je "Ne daj mi nikad da odem" bolja, emotivnija i jaca, ali to je potpuno lican stav.
 
zenske, jeste li citale Matildin poslednji valcer, Tamare McKinley? utisci?

cula sam da je fantasticna, ogromna knjizurina.

gorim od zelje da je pocnem citati ali mi je ispitni rok u punom jeku, pa kontam je ostaviti za more onako natenane..
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top