Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
lamar:
To mi je jedna od najomiljenijih knjiga ikada.
Baš mi je drago što se i vama dopala, topim se zbog toga od miline :zaljubljena:
Bi, nemoj da te je strah. Biće svega ali se sve vrlo dobro podnosi.
Kliknite za proširenje...
Tako sam i ja ( dok sam bila mladjaHna) umela da precerujem.
Ja izbegavam ovo ikada jer uvek dodje nesto novo, lepse, bolje, zanimljivije.
 
Da vidim sta sam ja propustila od procitanog da prijavim,

Aleksandar Hemon - Kako su nastali ratovi zombija
( cini mi se da smo o njemu svojevremeno nesto pricali)
Dala sam knjizi 2 zvezdice, nije me se dojmila
Par krimica ( svi su mi se svideli)
Tana Frenc - U Shumi ( 4 *) i upravo zavrsavam Kobno mesto.
Vingfild - Frostov Bozic ( 4*)
Alesandro Bariko - Emmaus ( citacu od Barika jos ponesto, vrlo mi se svidja njegov stil) -4 *
Muharem Bazdulj - Kvadratni koren iz zivota. 4 *
Pocela sam po svakom odlasku u biblioteku da uzmem jednu, dve domace knjige. To mi je zadatak za 2019. Bazdulj mi se vrlo svideo.

Natanijel Vest - Dan Skakavaca ( 3 *)
Nista posebno

Zavrsila sam i Lazara Dzamica - Caj od sljiva ( 4 *)

kako sam namlela ovo sve
 
wild_child:
Da vidim sta sam ja propustila od procitanog da prijavim,

Aleksandar Hemon - Kako su nastali ratovi zombija
( cini mi se da smo o njemu svojevremeno nesto pricali)
Dala sam knjizi 2 zvezdice, nije me se dojmila
Par krimica ( svi su mi se svideli)
Tana Frenc - U Shumi ( 4 *) i upravo zavrsavam Kobno mesto.
Vingfild - Frostov Bozic ( 4*)
Alesandro Bariko - Emmaus ( citacu od Barika jos ponesto, vrlo mi se svidja njegov stil) -4 *
Muharem Bazdulj - Kvadratni koren iz zivota. 4 *
Pocela sam po svakom odlasku u biblioteku da uzmem jednu, dve domace knjige. To mi je zadatak za 2019. Bazdulj mi se vrlo svideo.

Natanijel Vest - Dan Skakavaca ( 3 *)
Nista posebno

Zavrsila sam i Lazara Dzamica - Caj od sljiva ( 4 *)

kako sam namlela ovo sve
Kliknite za proširenje...
Ja sam cak i neke dve njegove knjige kupila, pocela da citam, ali nekako ne mogu:(
Nikako mi ne leze.
Moram da ispricam jednu zanimljivui pricicu u vezi drugog bosanskog knjizevnika
( Sasha Stanisic). On je sebi napravio ime ( zaista prelepo pise) u Nemackoj, danas ima valjda
42-43 godina i sada je bilo polaganje mature ( u Nemackoj postoji samo Velika, Mala je nepoznata)
i on se inkognito javio na polaganje ( u dosluhui sa svojim bivsim profesorima), a teme su bile Gete, Lesing
i on ( njegova knjiga) pa su maturanti morali njegovu knjigu da dopune nekom pricom.
Taj oispit iz nemackog jako je ozbiljan, on je pisao dvadeset stranica teksa, test traje 5-6 sati
i rezultat ( njegov) bio je bolji od onoga pre dvadeset i kusur godina kada je stvarno polagao maturu.
 
Taj Stanišić da je bosanski književnik ne bi pisao na njemačkom.
Ne mogu ja da čitam sve te Hemone, Stanišiće i ostale Tee Obreht.
Postali su književne zvijezde u zemljama u koje su se odselili jer zapad liječi savjest što je dozvolio rat usred Evrope na kraju dvadesetog vijeka. Da u Bosni nije bilo rata, niko živi za njih ne bi znao.

Zato sam ja prije neki dan pročitao prvu knjigu Pekićevog Zlatnog runa. Počeo sam da čitam prilično oprezno, jer s Pekićem i nemam bog zna kakav odnos, ali stvarno me oduševila knjiga. Po erudiciji i enciklopedičnosti mogu da je poredim samo sa Ekoovim Imenom ruže, mada Zlatno runo ima dublji zahvat.

Pročitao sam i Lucky Jim Kingslija Ejmisa. Jedna perolaka, zabavna knjižica koju možete da čitate ne na plaži, nego u diskoteci dok ljuštite treći koktel za to veče. Hoću da kažem, ne zahtjeva mnogo koncentracije, a zanimljiva je knjiga.

Čitam drugu knjigu Gombrovičevog Dnevnika. Sjajan je Poljak, stalno bar tri misli ispred čitaoca. Misliš da si ga uhvatio i da znaš šta će sljedeće da kaže, a on kaže nešto sasvim suprotno.
 
quentin:
Zato sam ja prije neki dan pročitao prvu knjigu Pekićevog Zlatnog runa. Počeo sam da čitam prilično oprezno, jer s Pekićem i nemam bog zna kakav odnos, ali stvarno me oduševila knjiga. Po erudiciji i enciklopedičnosti mogu da je poredim samo sa Ekoovim Imenom ruže, mada Zlatno runo ima dublji zahvat.

Čitam drugu knjigu Gombrovičevog Dnevnika. Sjajan je Poljak, stalno bar tri misli ispred čitaoca. Misliš da si ga uhvatio i da znaš šta će sljedeće da kaže, a on kaže nešto sasvim suprotno.
Kliknite za proširenje...
Nikako da pročitam Zlatno runo, pročitao sam većinu Pekićevih proznih knjiga, ali nikako da se odlučim na to epsko putovanje po Zlatnom runu.

A nisam ni Gombrovičev Dnevnik, iako sam ga kupio onda kad je ovde nekoliko nas kupilo.
 
Baudrillard:
Nikako da pročitam Zlatno runo, pročitao sam većinu Pekićevih proznih knjiga, ali nikako da se odlučim na to epsko putovanje po Zlatnom runu.

A nisam ni Gombrovičev Dnevnik, iako sam ga kupio onda kad je ovde nekoliko nas kupilo.
Kliknite za proširenje...

Nisam ni ja:(
Uzecu i ja Zlatno runo u postupak, dogovaram se vec godinama ( skoro pa i deceniju) sa Radom
da pocnemo u nekom novembru, ali cu ja sada u julu.
Dnevnik je uzasno tezak, glomazan, ja uopste i ne znam kako bih citala tu knjigu.
 
Rayela:
Nisam ni ja:(
Uzecu i ja Zlatno runo u postupak, dogovaram se vec godinama ( skoro pa i deceniju) sa Radom
da pocnemo u nekom novembru, ali cu ja sada u julu.
Dnevnik je uzasno tezak, glomazan, ja uopste i ne znam kako bih citala tu knjigu.
Kliknite za proširenje...
Zaista je nezgodno čitati te obimne knjige, kako sam se namučio sa izdanjem Sabrane priče i pesme od Poa,
koje je objavio Rad, ima preko 1000 strana, ne može ni da se otvori kako treba.
 
Zauz, nije me skoro neko ovoliko nahvalio. Baš mi je neprijatno... :D
Ne mogu da vratim onaj avatar, obrisala sam ga dok nije mrdao i sad ne mogu da ga nađem. :(
Vidim ja da je Semper Idem sledeće što ću da kupim u Laguni...
 
krasuljak:
Ne mogu da vratim onaj avatar, obrisala sam ga dok nije mrdao i sad ne mogu da ga nađem. :(
Kliknite za proširenje...
Evo ti avatar, samo ga skini i postavi.
qnfujk16gd.gif
 
Јуче сам цео дан проверавао да ли је на овој теми неко нешто писао, и није било ништа. Јутрос отворим а оно на теми пуно тога од јуче, како је то могуће?! :eek: Ваљда није неко модераторско масло.

Зозо, ваљда не пише на корицама него сам ја то прочитао на Гуглу. А ти прочитавала корице, колико пута? :lol:

Гомбровичев Дневник и Пекићево Златно руно су књиге које спадају у врх врхова, а које треба (врх врхова) једино и читати, како је на то упутио један универзитетски професор књижевности. Образложио је тиме да је живот исувише кратак да би се читало ишта друго. У потпуности га подржавам, али смо ми, нажалост, слаби да бисмо непрекидно слушали глас разума и били стално доследни у избору књига које читамо.
 
wild_child:
Stanisic ima neobican stil. Svidela mi se Kako vojnik popravlja gramofon : )
Kliknite za proširenje...

Ja sam procitala njegovu sledecu knjigu jer sam za Gramofon i pretpostavljala da je "emigrantska literatura"
i knjiga je stvarno bozanstvena. "Uoci svetkovine" ime je romana. 4 godine je studirao neke arhive o jednom
selu negde u 3 PM (Pomeranija-granica sa Poljskom) gde vise i nema ljudi, a nekada je to bio grad koji
jednom godisnje slavi neku slavu i radnja romana je ta nekolicina ljudi ( postar kome je najveci dogadjaj
u zivotu sto je kancelarku skelom prevozio preko jezera, bivsi porucnik DDR armije koji gaji ukrasne pilice
i razmislja o samoubistvu, slikarka koja nocu ne vidi boje, a zeli da bas te noci slika selo, lopovi koji bas
tada kradu crkvena zvona), a opisuje ih groteskno, citalac ne zna da li da se smeje ili da bude tuzan,
stil mu je neobican, originalan, pa je zato ove godine usao i u skolske programe i nekoliko stotina hiljada
maturanata moralo je da ga cita jer je pored Getea i Lesinga bio predstavnik modernog romana.
Ovde su ti maturski ispiti ozbiljni, nemacki se pise na dvadesetak stranica, rucno i u skoli, nikakvi
domaci radovi. Nemacki i matematika su obavezni, samo ocena sa tog ispita igra ulogu za upis na faksove,
nikakvi Vukovci i sabiranje uspeha.

Svakako da ce ovo biti jedina njegova knjiga koju sam citala, zastupam i ja stav Nautilusa da covek
nema vremena da cita sve sto ljudi pisu, a pise svet.

Stanisic sam kaze, pise da mu je maternji jezik srpskohrvatski. Ova je knjiga (Uoci svetkovine) objavljena
i kod nas, a u knjizi stoji da je sa nemackog prevedena na bosanski;)
 
Leto je, drugari.
Uprkos sparini, tada je nekako sve za mene življe.
Lepše, obojenije.

Volim leto, volim jako. Ne smeta mi vrućina.
I uskoro, uskoro more.

Nego, da ne davim mnogo, ne razvlačim uvertiru, pobrojaću malo knjiga koje sam iščitavala poslednjih meseci.

Brit-Mari je bila tu, Fredrik Bakman

Meni je ova knjiga još draža od Uvea. Dakako da nije reč o vrhunskoj književnosti, ali je priča lepa, laka, jednostavna a zamršena, kao i život sam.
I Brit-Mari, divna je!

Put do kuće svakog jutra sve je duži, Fredrik Bakman

Knjiga koja je zapravo tekst sa bloga, jednostavna, tužna, lepa. Deda i unuk, u fokusu. Pamećenj, zaboravljanje. Starost-
I trg, trg u glavi, prostor sećanja, pamćenja života, koji se za deku svakog jutra sve više smanjuju.
Teško je ostati ISTI kada svaki dan donosi novu teskobu, novu muku kao što je zaboravljanje.

(Bakmanova omiljena ostaje Brit-Mari).

Suđaje i furije, Loren Grof

Odugovlačih sa počinjanjem ove knjige, nepravedno. Nimalo loše ostvarenje.
Progovara o dvoje ljudi koji su veoma rano krenuli sa zajedničkim životom, i pregled njihovog odnosa, njihovog unutrašnjeg sveta.
Prvo poglavlje nam predstavlja njega. Gledamo ga, iz njegovog ugla upoznajemo njegovu prirodu, pogled na Nju, na njhovu ljubav, katkad tišine, katkad blizine.
Njegovo nezadovoljsto, njegova unutarnja traganja, pronalaženja, padove.

Potom, upoznajemo nju. Matildu.
i vidimo, to nije žena iz prvog dela. To nikako nije ta žena. I srećemo je, spoznajemo. Pratimo.
Da li je ljubav uvek donekle i neprepuštanje? Da li uvek ostaju nespoznati predeli duše, nepoznati onom Drugom?
Kako ne uspevamo da se potpuno sagledamo? Kako uspevamo da ostanemo skriveni?
Teška li su skrivanja?

Zapitanost, zapitanost je ostala. I lepo sećanje na knjigu.

Deseti život, Saša Savanović

Iz najužeg izbora za NIN-ovu.
Oduvala me. Satkana je od fragmenata koji se, poput kadrova, smenjuju. MLadi, u Beogradu koji bi mogao da bude i bilo koji drugi grad. Mladi koji neprestano jurcaju, kreću se, učestvuju, ali je sve to samo privid. Ostaju tuđi, distancirani, neangažovani, nepronađeni. Deo mnoštva, ostaju tuđini u svojim bićima. Ostaju deo mase, deo gomile, površne pripadnosti. Junaci ovog romana su grad, mladi, oni rođeni osamdesetih i devedesetih godina. U doba kada je sistem bio urušen, kada je bilo teško izgraditi nova uverenja, uz njih stasavati, vaspitavati. Kada je svuda bio dominantan ukus razočaranja.

Neki su, čitajući knjigu, pisali meni, tvrdeći da ih stil podseća na mene. Tako su me najviše i zainteresovali. Odlična je, zaista.

Sada čitam prepiske Zelde i Skota Ficdžeralda. Luckasti su.
Preda mnom su Majićeva Deca zla, radujem im se.
I još neodabrane knjige koje ću poneti na more.

Grlim vas, čitam, i smejuljim se. :heart: Draga bića moja.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
291
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač
Nina
Saveti za hidrataciju kože sa 30, 40 i 50 godina
Odgovora
9
Pregleda
344
Pinocchio
Pinocchio

Back
Top