Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
I ja sam tek kod njega razumela celu tu pricu oko NS, jer s tom pricom covek moze da poveze i price recimjoMeni se u "Svako umire sam" dopao neki moralni momenat izvan same radnje, nešto o čemu nisam mnogo pre te knjige razmišljala. Uglavnom svi po automatizmu kad pomislimo na nacističku Nemačku mislimo eto kako li su samo Nemci dopustili Hitlera, pa što niko nije pomogao Jevrejima i onolikim ljudima koje pogubiše uzalud, pa kako ovo i ono... A Falada me je nekako najubedljivije postavio u kožu običnih Nemaca, nit im loše nit im dobro niti ih se tiču ostali ljudi, što bi oni uludo sebe i svoje porodice ugrožavali. I kako naivno tako obični ljudi požele da menjaju svet. Jer njihova borba je meni bila utoliko dirljivija što je sasvim naivna. I njihova sudbina utoliko tužnija jer je isto tako zalud kao pogibija njihovog sina u ratu. Ne znam, sve mi je to tako tim običnim jezikom divno preneo i opisao da sam posle mesecima samo na tu knjigu mislila. Nisam čitala "Berlin.Aleksanderplac" iako sam želela; sad kad kažeš da liči stilski na Faladu sigurno će nekad doći na red.
Nego da te pitam, ne znam da li si ovu "Mali čoveče, šta sada?" čitala tada na faksu, ali u ovoj knjizi glavna junakinja se zove Ema a zovu je Janjica. Tako je navedena i na koricama. Prvo, jako mi je to nekako ne-nemački nadimak, Janjica. Posle drugi lik u knjizi komentariše da joj je blesav nadimak, u smislu da joj ne odgovara jer ona više liči na Valkiru, tako je jedra. Tu mi pade na pamet da nije možda to Janjica od tepanja za janje, jagnje. Kako joj je ime u knjizi u originalu? Zanimalo bi me, ako ti nije cim da pogledaš, možda na netu. Ako sa dva-tri klika ne dobiješ informaciju nemoj se maltretirati.
Za "Sluškinjinu priču" nisam zaslužna ja, nego bivše članice ove naše biblioteke, tačnije Medved_bg koje se često setim i njenih preporuka. Elem, od sveg srca ju je argumentovano preporučivala, ali ja se nisam dala najviše iz potpuno prozaičnog razloga - korice srpskog, Laguninog izdanja su kao slika iz nekog horora, a ja horore ne volim. Ipak, kupila sam je na nekoj akciji za smešne pare, jednom prelomila da je pročitam i trajno ostavila utisak na mene. NIsam htela da gledam film samo da mi ne izvetri knjiga iz glave. Volim i druge njene knjige, ali ova ostaje zaista posebna.
A Pamuk mi je stari prijateljČitam ga još kad je prva njegova knjiga prevedena u Geopoetici - "Bela tvrđava". Ona mi se i najmanje svidela, mada me je podsetila nekako nejasno na Mešu Selimovića, ne znam, ni sama zašto. Ali dovoljno da nastavim da ga čitam. A prva koja me je kupila je bila "Zovem se Crveno" i onda moja dosad omiljena "Sneg" posle koje isto mesecima nisam mogla ništa smisleno da čitam. A znam da je i tebi do ove poslednje bila najbolja. I vraćam mu se na parče, da duže uživam. Kao i sa Knausgorom, ostavljam ga za vreme sa više vremena
i iz Selenicevih romana ( Okupacija) i onda razumes i danas nerazumljive ( ali danas mozes da budes i heroj i nacionalista, sta god zelis jer ti niko ne preti, a i ne bojis se nicega) postupke bas tih malih i nevaznih ljudi, a Falada je bas te i takve genojalnoopisivao, ali i razdir u maloj porodici od mozda tri-clana ( jedni su bili nacisti, drugi komunisti), a to je sve karakteristicno i za svako drustvo i situaciju u Evropi 1939-1941.
Janjica je neki cudan prevod jer su Emu zvali jaganjce ( Lämmchen) jagnjesce, Janjica je za mene deminutiv od Janja,
tog imena ima u Hrvatskoj, ja ne znam da li sa nevimim jagnjetom ima bilo kakve veze.
'Ajde, ne glumi mi strogoću više, opusti se. Nisi ti maloumna, samo si ponekad nadrk... verovatno iz samo tebi znanih razloga. 
Slaba sam u pisanju a u prikazu knjiga da ne pricam..
)Ponoc u Petrogradu Venora Benet. Ovo je hrv. izdanja a kod nas je prevedena kao Ponoc u St.Petersburgu.
..Inace, volim ovaj istorijski period, pre i posle oktobarske revolucije pa mi nijedna knjiga koja se time bavi nije dosadna (uglavnom 
)
...promena language bar-a mi poremeti komande koje koristim preko tastature, u drugim softverima kojima se sluzim na poslu 
