Biblioteka 3

[wild_child]

Citam vase spiskove i iznenadjena sam kako smo uglavnom citale razlicite knjige, imala sam utisak da mnogo vise knjiga svi citaju u isto vreme...
Sa spiska Wildchild zvuci mi zanimljivo Vajnsburg Ohajo, inace nista sa tog spiska nisam citala.

.

Ima je u gradskoj , cak sam je i na vreme vratila

Mada, ako bih gledala svoj spisak, te prve top 3 bih svima preporucila ( osim mozda nekim forumasima kojima me generalno stra' da preporucim bilo sta)
Sive duse je divna knjiga.A cisto da se nadovezem i na pricu o Miklosu, obavezno prvo Knjigu oceva. Meni je za 10 koplja iznad Majke

 

[kamenita]

RHMZ kaže -12.1 st.

A valja putovati.

 

[Elefteria]

Ja godinama čitam oko 25 knjiga godišnje. Dvije knjige mjesečno su mi prava mjera. Nema šta da mi bude neugodno. čitam koliko imam vremena i koliko mi se čita. A ima ono o kvantitetu i kvalitetu.

Amin.
Ja sam se u prvi mah osećala malo frustrirano jer u 2015. nisam mogla da čitam koliko prethodnih godina, najviše zbog bebe. Ali, onda mi je sinulo da su ranije zbog mog čitanja ispaštale neke druge stvari, koje su za mene vrednije, a to je vreme provedeno s porodicom. Na primer, hiljadu puta mi se desilo da sedim u kuhinji s mamom i pijemo čaj ili nešto jedemo i ja držim knjigu na stolu i čitam umesto da pričam s njom. Još lepo vidim da bi ona htela da ćaskamo, a ja se uhvatim za knjigu. Ovo je samo jedan primer, ima ih još. Knjiga će uvek biti, ali moje majke neće.
Jedva bih čekala da moj sin zaspi da bih dohvatila knjigu, ali sad mi je nekako draže da ga gledam kako spava ili da se poigram sa psom. I znate šta? Lepo mi je. Možda mi je mozak ispran, šta ja znam, ali od prošle godine čitam samo kad sam sama, što i nije toliko često. Naravno, ugrabim ja trenutke i za to pošto ne gledam televiziju i ne vodim duge telefonske razgovore (svako se odriče onog što mu je najlakše da ostavi).

 

[krasuljak]

Amin.
Ja sam se u prvi mah osećala malo frustrirano jer u 2015. nisam mogla da čitam koliko prethodnih godina, najviše zbog bebe. Ali, onda mi je sinulo da su ranije zbog mog čitanja ispaštale neke druge stvari, koje su za mene vrednije, a to je vreme provedeno s porodicom. Na primer, hiljadu puta mi se desilo da sedim u kuhinji s mamom i pijemo čaj ili nešto jedemo i ja držim knjigu na stolu i čitam umesto da pričam s njom. Još lepo vidim da bi ona htela da ćaskamo, a ja se uhvatim za knjigu. Ovo je samo jedan primer, ima ih još. Knjiga će uvek biti, ali moje majke neće.
Jedva bih čekala da moj sin zaspi da bih dohvatila knjigu, ali sad mi je nekako draže da ga gledam kako spava ili da se poigram sa psom. I znate šta? Lepo mi je. Možda mi je mozak ispran, šta ja znam, ali od prošle godine čitam samo kad sam sama, što i nije toliko često. Naravno, ugrabim ja trenutke i za to pošto ne gledam televiziju i ne vodim duge telefonske razgovore (svako se odriče onog što mu je najlakše da ostavi).

Joooj, gde me nađe...

 

[Mrs.Bi]

Elefteria, lepo si to napisala. I mnogo emotivno.

 

[Rayela]

Ja sam od svoje osamnaeste godine zivota majku redje vidjala, ali sam je obozavala ( ona vise nije ziva), na pamet
mi nije padalo da citam u njenom prisustvu, ali razumem da ako je neko svaki dan sa majkom ( zive zajedno iz ovih ili
onih razloga) zna to i da dosadi, a nisu ni sve majke iste.

- - - - - - - - - -

I da, bicu joj ( majci) do svoje smrti zahvalna da me je sa mojih 6 godina zivota odvela u biblioteku, predala u ruke
biblioterki koja je onda upravljala sa mnom do zavrsavanja gimnazije

 

[Elefteria]

Izvini, Rado, nije mi bila namera da te žalostim. Znam da sada prolaziš kroz težak period; imaš moju podršku, ako ti išta znači.
Svi mi s ove teme smo strastveni čitaoci i krademo trenutke da bismo se posvetili svojoj pasiji. Htela sam samo da kažem da sam ja konačno shvatila odakle smem da kradem te trenutke, a odakle ne.
Dovršila sam Vukodava Marije Semjonove jutros. Svidelo mi se, uzeću i nastavak. Pretpostavljam da bi mi se još više dopalo da sam koju godinu mlađa. Nemam sad vremena da pišem, sačekaću da pročitam još koji deo.

 

[snežna pahuljica]

Kamenita, znači razočarala si se u Domu sindikata? Da sam tamo bilo bi lepše

Tamo gde mesec nije je meni super bila kad sam čitala. Sa Nautilosovog spiska nisam ništa čitala i priznajem da je za mene većina od onog nepoznato. Možda ću nekad i to da istražim.

Sad ću da počnem Ljubav u doba kolere, moj domaći za januar. Neko reče da je nekako više za leto, ali taman će to dobro da dođe jer je smrz sada. Mene je sneg obradovao. A i vreme mu je bilo.

Nešto sam još htela da prokomentarišem ali sad ne mogu da se setim...

 

[krasuljak]

Izvini, Rado, nije mi bila namera da te žalostim. Znam da sada prolaziš kroz težak period; imaš moju podršku, ako ti išta znači.

Znači mi, naravno da mi znači. I hvala vam na tome, tebi i ostalima koji se stalno interesujete.
Sve je ok. Rekla si nešto kroz šta sam i sama prolazila više puta. Odem kod mojih (dok je tata bio živ), ponesem knjigu, i vratim je neotvorenu. Eventualno u putu nešto ako pročitam... Nekako mi bude žao da im ne posvetim sve vreme koje inače teško odvojim za njih, razvlačeći se na tri strane... Ali je zato tata mnogo voleo da čita. Često je umeo odmah da počne knjigu koju sam mu odnela, toliko je bio radoznao, i ja mu na tome nisam zamerala... Pošto je bio bolestan, bilo mi je drago da je zadovoljan...
Nisam vam pričala... Odmah nakon udesa, otišla sam na groblje i molila tatu da mi ne odvede mamu... Bilo bi zaista previše u jednoj godini...

 

[Mrs.Bi]

Bilo bi baš surovo... ali biće dobro, kako stvari stoje.

 

[lamar]

Rajkic

- - - - - - - - - -

E kad je Lamar napisala svojih 5 (izvini Lamar što to pominjem). Prosto naidje neki period kad ne stižeš, okupiran si drugim stvarima, nemaš volje, nemaš vremena, ne nailaziš na knjige koje te zanimaju.... Ja sve nešto slutim da mi nailazi takav period...

Bi

- - - - - - - - - -

Savakom svoje, molim lepo

- - - - - - - - - -

Salim se, volela bih da mogu vise da citam i da se vise druzim sa vama ali...
Sada tako stvari stoje.
Cekam ja opet svoj trenutak, doci ce

Elefteria, pametno koristis/krades vreme za citanje

 

[krasuljak]

Laki, i ja tebe

 

[Poslednja Igra Leptira]

Ја сам ове године прочитала свега десетак, можда петнаест књига.
Овим темпом ми треба пола живота за те ваше спискове:о

Ал шта је спремно за предстојећи период, за зиму ме чека:
- Селенић, ''Тимор мортис''; након ''Очеви и оци'' полажем велике наде у Селенића. Иако тупи много, просто је недовољно да напише једном него по три пута образлаже ипак је одличан.
- Љоса, ''Град и пси''; можда довршим и мемоаре
- Вамош, ''Књига очева''

Памука и ''Чудан осећај у мени'' сам дефинитивно одложила за неко друго вријеме. Кад по логици ствари нешто треба да ти се свиди, одлично прави дигресије ка политичној ситуацији, историји града, ал мени никакву радозналост да побуди.
Читала јуче Хенрија Милера, и његове мирне дане на Клишију. Какви ли су му бурни, када су му оно мирни дани.
Симпатични су ми амери. Са којом лакоћом и немаром описују блудничења.

 

[krasuljak]

Čitaj prvo Knjigu očeva, pa Timor mortis, pa Ljosu. Ovu Ljosinu nisam čitala, ali ove dve jesam... Smatram da je Ljosa najteži za čitanje, mada ga generalno volim.

 

[Rayela]

Timor mortis je mene raspametio, po meni je to njegova najbolja knjiga, a mislim da sam ceo njegov opus procitala.

 

[krasuljak]

Slažem se.

 

[Наутилус]

Nisam vam pričala... Odmah nakon udesa, otišla sam na groblje i molila tatu da mi ne odvede mamu... Bilo bi zaista previše u jednoj godini...

Јака је снага молитве. Под јаким сам утиском књиге коју читам (Лавр, Водолазкин), па ћу нешто из ње да цитирам:

Ја сам Сиљвестар, рекао је дечак. Дошао сам овде јер ми је мајка болесна. А ти нам, Арсеније помози.
...
Када се разболела?
Јуче, одговорио је дечак. Арсеније је ушао. Без обзира на гест упозорења (о куги се ради) Сиљвестар је закорачио за њим.
Она је моја мама, прошапутао је Сиљвестар. Од ње ми не може бити ништа лоше.
...
Под тремом га је упитно гледао Сиљвестар. Арсеније је добро знао тај поглед, али га још никад није виђао у детета. Он није могао да схвати шта треба рећи детету таквог погледа.
Знаш, ствари стоје лоше. Мени је тешко, зато што је ја не могу спасти.
Али ти си спасао кнегињу, рекао је дечак. Спаси и њу.
Све је у Божјој руци.
Знаш, за Бога је то ситница – да је исцели. То је врло просто, Арсеније. Хајде да га молимо заједно (важно!).
Хајде. Ја само не желим да ти кривиш Њега, ако она ипак умре. Упамти да је њена смрт вероватна (Арсеније је, у ствари, видео да ће умрети, имао је ту моћ – Наутилус).
Ти желиш да се молимо Њему и не верујемо да ће нам Он то дати?
Арсеније је пољубио дечака у чело.
Не. Наравно, не.
...
Он и дечак су клекнули. Молили су се дуго. Када је Арсеније завршио читање молитве Спаситељу, Сиљвестар га је повукао за рукав.
Сачекај. Ја желим да говорим својим речима. (Он је притиснуо чело уз под, а глас му је зазвучао глувље.) Господе, остави је да живи. Мени на свету није потребно више ништа. Уопште. Вечито ћу захваљивати Теби. Ти знаш да ћу ја, ако она умре, остати сам. (испод руке је погледао у Спаситеља.) Без помоћи.

У детињству сам после читања књига желео да постанем мускетар или пилот – а кад читам Водолазкина, желим да постанем светац.
Захар Прилепин

 

[predsednik odeljenja]

Nautiluse, ovaj Vodolazkin deluje zanimljivo. Malo mi je vise muka od nihilizma kojim sam okruzen. Cini mi se da samo verom ili onim sto je protkano verom, mogu zadovoljiti dusu i osetiti celinu i radost.

 

[krasuljak]

Nautiluse, ovaj Vodolazkin deluje zanimljivo. Malo mi je vise muka od nihilizma kojim sam okruzen. Cini mi se da samo verom ili onim sto je protkano verom, mogu zadovoljiti dusu i osetiti celinu i radost.

I ja tako mislim.
Hvala ti, Nautiluse.

 

[snežna pahuljica]

Srećan Božić! Sve najbolje vama i vašim porodicama!

 

[predsednik odeljenja]

Hristos se rodi!!!

 

[Waterfall]

Vaistinu se rodi! Srecan Bozic! iliti Ваистину се роди! Срећан Божић!

 

[kamenita]

Malo je kasno da kažem Hristos se rodi. Ali nije da svima poželim svako dobro od Boga.

 

[Rayela]

Sinoc sam pocela Sluskinju ( Margaret Atvud) i stvarno sa odusevljena, barem sa prvih 30-40 stranica, ali
tako ce i ostati. Kao da gledam neku sliku , ali nekog starog majstora, a koja ima veze sa Hakslijem i njegovim
Lepim, novim svetom. Doduse i sa Orvelovomm Farmom, ali to je za moj ukus manje.

Ili kao da citam ispocetka Puiga i njegov drugi deo romana (andjeoski pubis).

 

[kamenita]

Ovaj Nautusov citat me je jako potresao. Baš jako.

Slažem se da je velika snaga molitve.