- Poruka
- 2.471
Naravno da jeste.
Samo uz molitvu i samospoznaju koja se dostize putem ne, moguce je osetiti radost, kao nesto mnogo vise od puke srece i punocu koju zivot moze dati.
-
- Popularno:
- Kako odlučujete o velikim kupovinama?
- Ko teže ostavlja pušenje – žene ili...
- A kad je to bilo bitno ko je na "listi"...
- Macut: Demokratija u Srbiji bila...
- Postoje li slučajnosti?
- SNS unistava sve srpsko - pokusaj...
- Detalji teške saobraćajke na Novom...
- Da li bi ovakav antinacionalizam mogao...
- Mini suknje i natezanje
- Ko su sad blokaderi?
Biblioteka 3
- Začetnik teme krasuljak
- Datum pokretanja
- stanje
Naravno da jeste.
Samo uz molitvu i samospoznaju koja se dostize putem ne, moguce je osetiti radost, kao nesto mnogo vise od puke srece i punocu koju zivot moze dati.
krasuljak
Buduća legenda
- Poruka
- 26.629
Dragi moji, svima želim srećan Božić i sve najbolje. 
Ne stigoh ranije, jutros sam obišla kuću, pa mamu. Sutra, daće Bog, izlazi iz bolnice...
Čitala sam u vozu, tek mi se sad sviđa ovaj Dikens. Radnja se razvija kako se približavam kraju,.
Ne završim li večeras, tek neću skoro, kad mama stigne kući.
Ne stigoh ranije, jutros sam obišla kuću, pa mamu. Sutra, daće Bog, izlazi iz bolnice...
Čitala sam u vozu, tek mi se sad sviđa ovaj Dikens. Radnja se razvija kako se približavam kraju,.
Ne završim li večeras, tek neću skoro, kad mama stigne kući.
Mrs.Bi
Veoma poznat
- Poruka
- 13.373
Dragi moji, svima želim srećan Božić i sve najbolje.
Ne stigoh ranije, jutros sam obišla kuću, pa mamu. Sutra, daće Bog, izlazi iz bolnice...
Čitala sam u vozu, tek mi se sad sviđa ovaj Dikens. Radnja se razvija kako se približavam kraju,.
Znači, taman kad postane zanimljivo, završiće se. Moram da priznam da mi je lakše kad si to napisala, jer se i ja mučim s Dikensom. Čak razmišljam i da odustanem. Toliko mi je dosadno i besmisleno, da već postaje mučno. "Prvi Žak, drugi Žak, a šta ti kažeš, treći Žače..." Juče slučajno pogledam u karton iz biblioteke, a ono taman juče rok za vraćanje. Pa odem da produžim jer sam već išla u taj kraj. Što znači da čitam već 20 dana, a stigla sam do 130 strane. Pa, stvarno..... a nemam nikakvih muka, ni briga, ni obaveza.
Rado, drago mi je da se mamino stanje kreće na bolje.
Srećan Božić svima!
Kerefeka
Ističe se
- Poruka
- 2.527
Srecan Bozic!
Zelim vam dobro zdravlje, ljubav, razumevanje, mir i mnogo knjiga da sve to upotpune.
Sigurna sam da sam po broju procitanih knjiga "najgora od sve dece", ali bavila sam se drugim stvarima i citala koliko sam mogla.Nadam se da cu od ove godine uspeti da uzivam u knjigama mnogo vise.
Praznike smo divno proveli sa bliznjima u dobrom raspolozenju, malo gostujuci, malo kao domacini.
Puno toga sam spremala, usavršavajući se u kuhinji.
I mene je obuzelo ono o cemu je Elefteria pisala....zelela sam da to malo slobodnog vremena provedem sa porodicom, da im se vise posvetim, saslusam i ono sto me nekada gnjavi, obradujem poklonima....
Zelim vam dobro zdravlje, ljubav, razumevanje, mir i mnogo knjiga da sve to upotpune.
Sigurna sam da sam po broju procitanih knjiga "najgora od sve dece", ali bavila sam se drugim stvarima i citala koliko sam mogla.Nadam se da cu od ove godine uspeti da uzivam u knjigama mnogo vise.
Praznike smo divno proveli sa bliznjima u dobrom raspolozenju, malo gostujuci, malo kao domacini.
Puno toga sam spremala, usavršavajući se u kuhinji.
I mene je obuzelo ono o cemu je Elefteria pisala....zelela sam da to malo slobodnog vremena provedem sa porodicom, da im se vise posvetim, saslusam i ono sto me nekada gnjavi, obradujem poklonima....
*moonlight*
Domaćin
- Poruka
- 4.101
Iz ušuškanog gnezda mašem vam, zajedno sa Velikićevim "Ruskim prozorom" i nadam se divno provedenom danu u vašim kutkovima!
Krenula sam Velikića iznova, budući da sma pauzu napravila dužu, pa opet, s romanom to tako ne vredi, nego sam lepo ispočetka.
Pijuckam topli napitak, i vraćam se romanu, a vas grlim!
Krenula sam Velikića iznova, budući da sma pauzu napravila dužu, pa opet, s romanom to tako ne vredi, nego sam lepo ispočetka.
Pijuckam topli napitak, i vraćam se romanu, a vas grlim!
kamenita
Ističe se
- Poruka
- 2.674
Kad pomenusmo molitvu da podelim jutrošnji momenat. Selo, rano jutro, moja deca položajnici kod babe i dede. Čuči ona pored smederevca, džara vatru mašicama i govori: Koliko varnica-toliko parica i sve kao štto priliči.. i daj Bože da upišem taj i taj fakiltet. Uzima on mašice i počinje isto - koliko varnica... i daj Bože da moja sestra upiše taj i taj fakultet.
kamenita
Ističe se
- Poruka
- 2.674
Čitam Pupinovu autobiografiju. Što kažu, osećanja su mi pomešana. Prešla sam tek oko četvrtine, ali nešto mislim da mi se utisak neće preterano menjai. Dakle, to nije neka velika književnost, već pravi memoari bez preterano velikih književnih pretenzija. Ali, to je takva oda SAD-u, koje definitivno nisu ove današnje SAD i to mi sve vreme smeta. Na osnovu dosad pročitanog jasno mi je zašto je ova knjiga bila jedno vreme obavezna lektira u njihovim školama. Prava istina jeste da je Pupin zaista doživeo taj američki san, ali količina oduševljenja koja je prisutna u svakoj rečenici meni je teško svarljiva.
Videću kako će mi se razvijati utisak.
Videću kako će mi se razvijati utisak.
Mrs.Bi
Veoma poznat
- Poruka
- 13.373
Daće Bog da upiše taj fakultet, kad je svima to najveća želja! Kako on pruža sestri podršku!
- Poruka
- 2.471
Da, malo je Mihajlo zastranio sa tom Amerikom, i uz duzno postovanje, ja taj istvudovski stil i odu nisam mogao podneti, pa sam batalio...
krasuljak
Buduća legenda
- Poruka
- 26.629
Daće Bog...
Završila sam Pripovest o dva grada, konačno. Tek mi je poslednja desetina otvorila oči i stvorila utisak celine. Dotle sam se baš smarala. Kad razmislim iz ove perspektive, mogao je da skrati bar za petinu. No, nije loše, ko voli XVIII vek.
danasc80
Aktivan član
- Poruka
- 1.173
Dragi svi, srećna Nova godina i Božić! Da svi imamo bolje zdravlje u ovoj godini, mnogo uživanja sa porodicama prijateljima, manje sekiracije i mnogo lepih pročitanih knjiga a manje promašaja
Dok mi bebac daje poštedu samo da se nadovežem na neke komentare mojih komentara, da ne ostavljam bez odgovara, a dalje ću se uključivati u rasprave kad stignem.
Mislim da i jeste realno 2-3 mesečno dobre knjige maksimum koji prosečan pasioniran čitalac može sebi da priušti. To što sam ja pročitala više je rezultat više neprosečnih faktora – bila sam trudna i porodila sam se, a to su situacije kad se više čita, takođe, čitala sam dok dojim bebu, dežuram noću pored dece i roditelja kad su bili bolesni i slično. Isto tako, to utiče i na izbor knjiga. Dominira laka literatura tipa trileri ili Mekol Smit i slične kaoopuštajuće stvari – njih sam čitala na tone u gorenavedenim situacijama.
Pitali ste me za nekoliko knjiga pa da ukratko odgovorim onoga čega se sećam:
@Bi: Obuci svoju porodicu u somot i džins Dejvida Sedarisa. Zbirka autobiografskih priča i crtica američkog pisca o svom odrastanju, porodici, odnosu sa sestrama i roditeljima, homoseksualizmu i kako su otac i majka to prihvatili, kasnije o životu u Francuskoj sa dečkom. Bio je radio voditelj nekad u životu i mislim da je to dosta uticalo na stil – nepretenciozan, šarmantan, duhovit, a opet nekako sasvim otvoren da mi se nekad činilo da slušam intimu koju ne bi trebalo da čujem.Uživala sam u knjizi. Inače bi na mojoj skali dobio 4, jer je to za "malo do savršenog" da nije pretposlednje priče u knjizi. Toliko sam se smejala kad sam je čitala da su mi suze išle, a to se zaista davno, davno nije desilo da me pročitano na taj način zasmeje. Može se desiti da se nasmešim, pa čak i da se naglas kratko nasmejem, ali ovo je bilo da sam pola sata pokušavala mužu da pročitam odlomak ali bih uvek kod nekog dela dobila napad smeha da ne mogu da dođem do daha. E, čak i da je to bila jedina priča koja mi se dopala, za taj i takav smeh ima 5 kod mene.
@Wildchild:
Na tvoju preporuku sam kupila "Sive duše" novu na Limundu za male pare i sad čekam pogodan trenutak da uživam u njoj. Kao i u "Mojoj borbi", Frencenovoj "Slobodi" i drugim lepim knjigama koje su se ovde pominjale.
I hvala ti na uveravanju da u Gradskoj postoji "Vajnzburg. Ohajo". Ja je tražila preko pretrage imena, nisam našla i odustala sam, a trebalo je preko pretrage autora er je prevedeno nešto kao "Varošica Vajnzburg u okrugu Ohajo".
Peteršunova "Odbijam" mi je najbolja njegova, mada se slažem s tvojom ocenom da je odlična samo joj fali trunčica nečega. Takve su mi u suštini sve tri njegove, ali opet bih ga rado čitala. Jalomov "Niče" mi i "Lečenje Šopenhauerom" su mi i dalje njegovi najbolji romani, "Problem Spinoza" mi je ipak bio više isforsiran u smislu da se pošto-poto pravi roman.Ipak ga najviše volim u pričama iz prakse, tu je više svoj na svome a mudar je, dobar stručnjak i samokritičan.
Ulickina mi zasad ostaje najbolja zbirka priča "Ljudi našeg cara", jedna od najdražih knjiga poslednjih godina i rado joj se vraćam, mada su mi se dopale i "Devojčice" sa sličnom ocenom kao tebi. Za ovu godinu mi je u planu i "Slučaj Kukocki" sad kad je reizdata, ali kad ću stići ne znam.
I "Polubrat" mi se čita, mada su mi se "Bitlsi" dopali manje nego tebi.
"Otmenost ježa" mi je svojevremeno bila jedno od najvećih razočarenja. Isto sam je doživela kao veštačku i pretencioznu. Mislim da je više do afiniteta i ličnog ukusa nego do godina. Moja mama ju je doživela na isti način iako je starija i od Bi i od Rade, ali ima sličniji ukus meni, ipak me je ona književno oblikovala u ranim godinama, to se sigurno računa.
Završila sam sad i treći deo trilogije o gospođici Peregrin i ekipi, treći deo na engleskom pošto još nije preveden. Meni su to knjige za zabavu, evo sad za ove praznike. Jeste slab stil, a događaji su povremeno zanimljii a povremeno sasvim amaterski izvedeni. Prva je najzanimljiva zbog fotografija jer se vidi da se više pričom trudio da na neki način obrazloži fotografije, dok je u druge dve knjige obrnuto – fotografija je manje i više su ilustracije priče tako da su manje interesantne.
@Moonlight: Amerikana Čimamande Ngozi Adiči mi je samo za mrvicu slabija od "Pola žutog sunca" koju i dalje smatram vrhuncem njenog opusa. "Purpurni hibiskus" mi je bila lepa, i videlo se da će biti odličan pisac, ali se isto tako videlo da je prva njena knjiga – u profilu likova, u vođenju priče i tako. Sve kasnije su mnogo više polifonijske knjige, više nivoa radnje, likovi višeslojniji, širi vremenski opseg, širi opseg tema. "Amerikana" se uklapa u to. Mislim i da će se većem broju čitačica ovde svideli više od "Pola žutog sunca" jer nema tako tešku temu (iako je u "Suncu" ona maestralno izvedena. Jedna od meni najdražih savremenih knjiga svih vremena. Dva puta sam je čitala i neće bi mi biti žao da je još nekad ponovim). U suštini to je jedna ljubavna priča koja prati glavne junake od detinjstva, njihove prve mladalačke ljubavi, raskida, odvojenog života na tri kontinenta, ponovnog susreta. Ali kroz to, na njen svojstven način, polemiše najviše o rasnim pitanjima, o nasleđu kolonizma, o imigrantima, emigrantima, starosedeocima davnim i skorijim, svakakvim savremenim i aktuelnim temama. Knjiga je bila uživanje od prve do poslednje stranice.
- Glasovi reke Žaumea Kabrea. Za ovu knjigu sam pročitala neki veoma pohvalan opsežan tekst Silvije Monros Stojaković, naišla na nju na 50% popusta u Delfima za oštećene knjige (a nije zaista bila oštećena, malo sam iskrzana rikna na jednom mestu) pa nisam mogla da propustim. Malo sam oklevala da se upustim u nju jer govori o građanskom ratu u Španiji a, mada postoji mnogo knjiga koje se bave tom temom, nekako sam nalazila da su uvek pristrasne na jednu ili drugu stranu, a tragika građanskih ratova upravo i jeste u tome što su u njima svi gubitnici i nakon završetka treba da žive zajedno a znaju, naročito u malim sredinama, svašta jedni o drugima. Međutim, ovde je sve to odlično izvedeno, tako da se ideologija, iako je pojedini likovi zastupaju, jednu ili drugu stranu, ne preispituje, nego su u fokusu baš određeni likovi, ljudi jednog malog mesta, njihove isprepletane sudbine i posledice ponašanja i određenih odluka. Potpuno me je odvela u to vreme, sve sam mogla da ih zamislim i veoma je snažno delovala na mene. Jedna od onih posle kojih sam osećala potrebu da se "odmorim" od dobrih knjiga kako bi mi "ukus" ove duže trajao.
Što se Lua tiče, preporučila bih ti "Fvonk" jer jeste njegov karakterističan stil, profil likova, njihova razmišljanja i sl, tako da ćeš stići jasnu predstavu o njemu kao piscu, a opet ima i jedan ozbiljniji dodatak koji, čini mi se, ostalo njegove knjige nemaju, ili bar ja nisam prepoznala. Ipak, on spada u tu kategoriju lakih pisaca, ili će ti prijati ili neće, a ako hoće pročitaćeš i ostale njegove.
Sva svetlost koju ne vidimo mi je jedno od najvećih razočarenja ove godine. Kupila sam je (kupila! A obično bez jake preporuke samo pozajmim iz biblioteke pa kasnije kupim ako je poželim) zbog Pulicerove nagrade i sporadičnih pohvala, mada nikog od ljudi sa kojima delim sličan književni ukus. Zaista ne znam na koji način je ta knjiga zavredela Pulicera. Reč o Parizu i Francuskoj za vreme Drugog svetskog rata ali atmosfera je opisana tako da si sve vreme svestan da je pisac u najboljem slučaju pogledao nekoliko igranih filmova čija se radnja događa tada i tamo; vrlo "kako mali Perica Amerikanac danas zamišlja romantičan, idealizovan Pariz jer želi da putuje po Evropi". Jezik je naivan. Zaplet još naivniji. Likovi jednodimenzionalni. Ona je dobra i slepa. On je dobar Nemac, nego nije imao izbora. Pa još ubacio i priču o nekakvom tajanstvenom dijamantu, kao da je u pitanju nekakav viktorijanski roman ili Emilio Salgari kojeg sam volela kao klinka. Ili Vilki Kolins. Mnogo klišea – nacističke škole za dečake baš kako su najčešće predstavljane, pa čak je stigao da upiše i zle Ruse da su silovali po Nemačkoj na kraju rata. Ne sporim da jesu, ali na ovaj način kako je u knjizi predstavljeno tu su samo da kao dekor potvrde kliše, ništa više. Ne mogu više, opet sam se iznervirala. U svakom slučaju, može da se odmori mozak uz nju, može za iz biblioteke, ali ne više od toga.
Što se Modijana tiče, nisam čitala “Doru Bruder” ali je imam I planiram. "Kafe" nema dokumentaristički momenat. "Rodoslov" ga ima donekle, ali opet kroz pitanje (ne)uhvatljivosti sećanja i uopšte onoga što nas od nasleđa, porodice, odgoja, određuje da smo mi ti, a ne neki drugi. Zanimljivo ali opet, ne bih rekla da ću je se trajno sećati.
Gordera sam dosta čitala, ali mislim da više neću. "Zamak u Pirinejima" mi je bio preslab da bi mi zadržao interesovanje za njegov dalji opus. Slično kao i Lu, ili ti se sviđa ili ne. U "Devojci sa pomorandžama" mi je prijao taj naivan, kvazi young adult pristup, ali zato što je i takva tema i likovi. Ali kad se isto to primeni na stil likova u "Zamku" koji su kao odrasli, onda mi je toga previše. "Sofijin svet" mi je bio toliko dosadan da je nikad nisam završila, a počinjala sam više puta. "Kći direktora cirkusa" mi se svojevremeno bogznakako dopala, a sad se veruješ li ne sećam čak ni radnje ni šta je to što mi se toliko dopalo. "Vita brevis" mi je jedina na visokom mestu od njegovih knjiga i mogla bih ponovo da je čitam. Čitala sam odmah posle nje "Ispovesti" Svetog Avgustina i to je bila odlična kombinacija.
Hvala za Uelbeka. Planiram "Elementarne čestice", a imam i "Lanzarote", "Mogućnost ostrva" i "Karta i teritorija", pa ću videti.
Dok mi bebac daje poštedu samo da se nadovežem na neke komentare mojih komentara, da ne ostavljam bez odgovara, a dalje ću se uključivati u rasprave kad stignem.
Mislim da i jeste realno 2-3 mesečno dobre knjige maksimum koji prosečan pasioniran čitalac može sebi da priušti. To što sam ja pročitala više je rezultat više neprosečnih faktora – bila sam trudna i porodila sam se, a to su situacije kad se više čita, takođe, čitala sam dok dojim bebu, dežuram noću pored dece i roditelja kad su bili bolesni i slično. Isto tako, to utiče i na izbor knjiga. Dominira laka literatura tipa trileri ili Mekol Smit i slične kaoopuštajuće stvari – njih sam čitala na tone u gorenavedenim situacijama.
Pitali ste me za nekoliko knjiga pa da ukratko odgovorim onoga čega se sećam:
@Bi: Obuci svoju porodicu u somot i džins Dejvida Sedarisa. Zbirka autobiografskih priča i crtica američkog pisca o svom odrastanju, porodici, odnosu sa sestrama i roditeljima, homoseksualizmu i kako su otac i majka to prihvatili, kasnije o životu u Francuskoj sa dečkom. Bio je radio voditelj nekad u životu i mislim da je to dosta uticalo na stil – nepretenciozan, šarmantan, duhovit, a opet nekako sasvim otvoren da mi se nekad činilo da slušam intimu koju ne bi trebalo da čujem.Uživala sam u knjizi. Inače bi na mojoj skali dobio 4, jer je to za "malo do savršenog" da nije pretposlednje priče u knjizi. Toliko sam se smejala kad sam je čitala da su mi suze išle, a to se zaista davno, davno nije desilo da me pročitano na taj način zasmeje. Može se desiti da se nasmešim, pa čak i da se naglas kratko nasmejem, ali ovo je bilo da sam pola sata pokušavala mužu da pročitam odlomak ali bih uvek kod nekog dela dobila napad smeha da ne mogu da dođem do daha. E, čak i da je to bila jedina priča koja mi se dopala, za taj i takav smeh ima 5 kod mene.
@Wildchild:
Na tvoju preporuku sam kupila "Sive duše" novu na Limundu za male pare i sad čekam pogodan trenutak da uživam u njoj. Kao i u "Mojoj borbi", Frencenovoj "Slobodi" i drugim lepim knjigama koje su se ovde pominjale.
I hvala ti na uveravanju da u Gradskoj postoji "Vajnzburg. Ohajo". Ja je tražila preko pretrage imena, nisam našla i odustala sam, a trebalo je preko pretrage autora er je prevedeno nešto kao "Varošica Vajnzburg u okrugu Ohajo".
Peteršunova "Odbijam" mi je najbolja njegova, mada se slažem s tvojom ocenom da je odlična samo joj fali trunčica nečega. Takve su mi u suštini sve tri njegove, ali opet bih ga rado čitala. Jalomov "Niče" mi i "Lečenje Šopenhauerom" su mi i dalje njegovi najbolji romani, "Problem Spinoza" mi je ipak bio više isforsiran u smislu da se pošto-poto pravi roman.Ipak ga najviše volim u pričama iz prakse, tu je više svoj na svome a mudar je, dobar stručnjak i samokritičan.
Ulickina mi zasad ostaje najbolja zbirka priča "Ljudi našeg cara", jedna od najdražih knjiga poslednjih godina i rado joj se vraćam, mada su mi se dopale i "Devojčice" sa sličnom ocenom kao tebi. Za ovu godinu mi je u planu i "Slučaj Kukocki" sad kad je reizdata, ali kad ću stići ne znam.
I "Polubrat" mi se čita, mada su mi se "Bitlsi" dopali manje nego tebi.
"Otmenost ježa" mi je svojevremeno bila jedno od najvećih razočarenja. Isto sam je doživela kao veštačku i pretencioznu. Mislim da je više do afiniteta i ličnog ukusa nego do godina. Moja mama ju je doživela na isti način iako je starija i od Bi i od Rade, ali ima sličniji ukus meni, ipak me je ona književno oblikovala u ranim godinama, to se sigurno računa.
Završila sam sad i treći deo trilogije o gospođici Peregrin i ekipi, treći deo na engleskom pošto još nije preveden. Meni su to knjige za zabavu, evo sad za ove praznike. Jeste slab stil, a događaji su povremeno zanimljii a povremeno sasvim amaterski izvedeni. Prva je najzanimljiva zbog fotografija jer se vidi da se više pričom trudio da na neki način obrazloži fotografije, dok je u druge dve knjige obrnuto – fotografija je manje i više su ilustracije priče tako da su manje interesantne.
@Moonlight: Amerikana Čimamande Ngozi Adiči mi je samo za mrvicu slabija od "Pola žutog sunca" koju i dalje smatram vrhuncem njenog opusa. "Purpurni hibiskus" mi je bila lepa, i videlo se da će biti odličan pisac, ali se isto tako videlo da je prva njena knjiga – u profilu likova, u vođenju priče i tako. Sve kasnije su mnogo više polifonijske knjige, više nivoa radnje, likovi višeslojniji, širi vremenski opseg, širi opseg tema. "Amerikana" se uklapa u to. Mislim i da će se većem broju čitačica ovde svideli više od "Pola žutog sunca" jer nema tako tešku temu (iako je u "Suncu" ona maestralno izvedena. Jedna od meni najdražih savremenih knjiga svih vremena. Dva puta sam je čitala i neće bi mi biti žao da je još nekad ponovim). U suštini to je jedna ljubavna priča koja prati glavne junake od detinjstva, njihove prve mladalačke ljubavi, raskida, odvojenog života na tri kontinenta, ponovnog susreta. Ali kroz to, na njen svojstven način, polemiše najviše o rasnim pitanjima, o nasleđu kolonizma, o imigrantima, emigrantima, starosedeocima davnim i skorijim, svakakvim savremenim i aktuelnim temama. Knjiga je bila uživanje od prve do poslednje stranice.
- Glasovi reke Žaumea Kabrea. Za ovu knjigu sam pročitala neki veoma pohvalan opsežan tekst Silvije Monros Stojaković, naišla na nju na 50% popusta u Delfima za oštećene knjige (a nije zaista bila oštećena, malo sam iskrzana rikna na jednom mestu) pa nisam mogla da propustim. Malo sam oklevala da se upustim u nju jer govori o građanskom ratu u Španiji a, mada postoji mnogo knjiga koje se bave tom temom, nekako sam nalazila da su uvek pristrasne na jednu ili drugu stranu, a tragika građanskih ratova upravo i jeste u tome što su u njima svi gubitnici i nakon završetka treba da žive zajedno a znaju, naročito u malim sredinama, svašta jedni o drugima. Međutim, ovde je sve to odlično izvedeno, tako da se ideologija, iako je pojedini likovi zastupaju, jednu ili drugu stranu, ne preispituje, nego su u fokusu baš određeni likovi, ljudi jednog malog mesta, njihove isprepletane sudbine i posledice ponašanja i određenih odluka. Potpuno me je odvela u to vreme, sve sam mogla da ih zamislim i veoma je snažno delovala na mene. Jedna od onih posle kojih sam osećala potrebu da se "odmorim" od dobrih knjiga kako bi mi "ukus" ove duže trajao.
Što se Lua tiče, preporučila bih ti "Fvonk" jer jeste njegov karakterističan stil, profil likova, njihova razmišljanja i sl, tako da ćeš stići jasnu predstavu o njemu kao piscu, a opet ima i jedan ozbiljniji dodatak koji, čini mi se, ostalo njegove knjige nemaju, ili bar ja nisam prepoznala. Ipak, on spada u tu kategoriju lakih pisaca, ili će ti prijati ili neće, a ako hoće pročitaćeš i ostale njegove.
Sva svetlost koju ne vidimo mi je jedno od najvećih razočarenja ove godine. Kupila sam je (kupila! A obično bez jake preporuke samo pozajmim iz biblioteke pa kasnije kupim ako je poželim) zbog Pulicerove nagrade i sporadičnih pohvala, mada nikog od ljudi sa kojima delim sličan književni ukus. Zaista ne znam na koji način je ta knjiga zavredela Pulicera. Reč o Parizu i Francuskoj za vreme Drugog svetskog rata ali atmosfera je opisana tako da si sve vreme svestan da je pisac u najboljem slučaju pogledao nekoliko igranih filmova čija se radnja događa tada i tamo; vrlo "kako mali Perica Amerikanac danas zamišlja romantičan, idealizovan Pariz jer želi da putuje po Evropi". Jezik je naivan. Zaplet još naivniji. Likovi jednodimenzionalni. Ona je dobra i slepa. On je dobar Nemac, nego nije imao izbora. Pa još ubacio i priču o nekakvom tajanstvenom dijamantu, kao da je u pitanju nekakav viktorijanski roman ili Emilio Salgari kojeg sam volela kao klinka. Ili Vilki Kolins. Mnogo klišea – nacističke škole za dečake baš kako su najčešće predstavljane, pa čak je stigao da upiše i zle Ruse da su silovali po Nemačkoj na kraju rata. Ne sporim da jesu, ali na ovaj način kako je u knjizi predstavljeno tu su samo da kao dekor potvrde kliše, ništa više. Ne mogu više, opet sam se iznervirala. U svakom slučaju, može da se odmori mozak uz nju, može za iz biblioteke, ali ne više od toga.
Što se Modijana tiče, nisam čitala “Doru Bruder” ali je imam I planiram. "Kafe" nema dokumentaristički momenat. "Rodoslov" ga ima donekle, ali opet kroz pitanje (ne)uhvatljivosti sećanja i uopšte onoga što nas od nasleđa, porodice, odgoja, određuje da smo mi ti, a ne neki drugi. Zanimljivo ali opet, ne bih rekla da ću je se trajno sećati.
Gordera sam dosta čitala, ali mislim da više neću. "Zamak u Pirinejima" mi je bio preslab da bi mi zadržao interesovanje za njegov dalji opus. Slično kao i Lu, ili ti se sviđa ili ne. U "Devojci sa pomorandžama" mi je prijao taj naivan, kvazi young adult pristup, ali zato što je i takva tema i likovi. Ali kad se isto to primeni na stil likova u "Zamku" koji su kao odrasli, onda mi je toga previše. "Sofijin svet" mi je bio toliko dosadan da je nikad nisam završila, a počinjala sam više puta. "Kći direktora cirkusa" mi se svojevremeno bogznakako dopala, a sad se veruješ li ne sećam čak ni radnje ni šta je to što mi se toliko dopalo. "Vita brevis" mi je jedina na visokom mestu od njegovih knjiga i mogla bih ponovo da je čitam. Čitala sam odmah posle nje "Ispovesti" Svetog Avgustina i to je bila odlična kombinacija.
Hvala za Uelbeka. Planiram "Elementarne čestice", a imam i "Lanzarote", "Mogućnost ostrva" i "Karta i teritorija", pa ću videti.
Antigon@
Elita
- Poruka
- 16.983
Da, malo je Mihajlo zastranio sa tom Amerikom, i uz duzno postovanje, ja taj istvudovski stil i odu nisam mogao podneti, pa sam batalio...
I ja sam rusofil, ali me to ne ometa da američkoj naciji ukažem poštovanje prema na mnogim dostignućima.
danasc80
Aktivan član
- Poruka
- 1.173
Ne samo to. Pupin je imao puno pravo da bude zahvalan Americi za šansu da do maksimuma iskoristi svoje nemale mogućnosti za usavršavanje i ostvarivanje svojih ideja. Pritom je čitavog života mnogo uradio da pomogne Srbiji i kao diplomata i kao naučnik. Ne mogu da kažem da mi je smetao način na koji je pisao o Americi, nalazila sam da je sasvim iskren i da ne preteruje.
- Poruka
- 2.471
kamenita
Ističe se
- Poruka
- 2.674
Naravno da je Pupin imao baš puno razloga da bude zahvalan toj Americi, jer bez uslova koje je tamo dobio ko zna šta bi od njega bilo. Samo mi je teško, obzirom na to koliko su se okolnosti promenile, ne osetim dozu ogorčenosti spram tih potpuno iskrenih i zasluženih hvalospeva.
*moonlight*
Domaćin
- Poruka
- 4.101
Divna Dano, divni su ti, i iscrpni komentari!
Zagrljaj ti šaljem, i s nestrpljenjem čekam nove knjigozapise. :*
Zagrljaj ti šaljem, i s nestrpljenjem čekam nove knjigozapise. :*
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
A kako bi bilo da i sama procitas neku knjigi koju ona preporucuje?
Ja jednu od njenih preporuka intenzivno citam.
krasuljak
Buduća legenda
- Poruka
- 26.629
Rakel, ne tupi... Tim tonom samo plašiš forumaše. 
Mesečino, nije ona tako stroga, samo se pravi...
Mamu ni danas ne puštaju kući, Rekoše u ponedeljak... Ni sama više ne znam šta da mislim.
Danas sam se predala drugoj preokupaciji.Ćerka mi stiže s Malte. Trebalo bi da je već u avionu...
Mesečino, nije ona tako stroga, samo se pravi...Mamu ni danas ne puštaju kući, Rekoše u ponedeljak... Ni sama više ne znam šta da mislim.
Danas sam se predala drugoj preokupaciji.Ćerka mi stiže s Malte. Trebalo bi da je već u avionu...
- Poruka
- 1.029
Pročitah Vašar taštine. Iznervirah se. Neću više ni da čitam kad nisam pametan.
- - - - - - - - - -
Pogotovo ne te ženske knjige. Možda vi žene nalazite izvesnu dozu zadovoljstva u tim sadomazohističkim redovima, ali meni je samo čir proradio. Doduše, ovo je pismenija i psihološki bolje određena verzija Pedeset nijansi sive. Ovde se ne jebbu bukvalno i mentalno, već samo mentalno. Na 710 strana sitnog fonta. Oči mi ispale. I ovako sam ćorav. Tako mi treba kad sam glup.
- - - - - - - - - -
Pardon, 713!
- - - - - - - - - -
Pogotovo ne te ženske knjige. Možda vi žene nalazite izvesnu dozu zadovoljstva u tim sadomazohističkim redovima, ali meni je samo čir proradio. Doduše, ovo je pismenija i psihološki bolje određena verzija Pedeset nijansi sive. Ovde se ne jebbu bukvalno i mentalno, već samo mentalno. Na 710 strana sitnog fonta. Oči mi ispale. I ovako sam ćorav. Tako mi treba kad sam glup.
- - - - - - - - - -
Pardon, 713!
danasc80
Aktivan član
- Poruka
- 1.173
Hvala Mesečko
- - - - - - - - - -
Rakel, ne tupi... Tim tonom samo plašiš forumaše.
Mamu ni danas ne puštaju kući, Rekoše u ponedeljak... Ni sama više ne znam šta da mislim.
Danas sam se predala drugoj preokupaciji.Ćerka mi stiže s Malte. Trebalo bi da je već u avionu...
Nemoj da se sekiraš. Verovatno hoće još za vikend malo da je isprate. Kako ćete oko kućne nege? Je l' tvoja mama ima sada gips, može li do toaleta sama?
Super si ti držiš!
- - - - - - - - - -
Ovih dana te se često setim jer čitam Hansa Faladu pa me to podseti na tebe, ne znam još nikoga na izvorištu
Jesi možda čitala neku njegovu knjigu? Ja sad čitam "Mali čoveče, šta sada?" i podseća me na Remarka, na recimo "Crni obelisk" jer je u slično doba i slični mali nesrećnici, takođe i sličan neposredan stil. Silno ju je navodno ishvalio Tomas Man. A njegova "Svako umire sam" mi je bila jedan od čitalačkih vrhunaca prošle godine; još je se često setim.Tebi i meni se dosta knjiga poklapa: "Priča o ljubavi i tami" Oza, Pamuk ceo, a naročito "Sneg" (jedino što se meni mnogo dopalo i "Crveno" a tebi nije), "Korekcije" (druge dve na čekanju), JEdva čekam da uskoro imam malo više vremena i da se bacim na Knausgora, sve ga čuvam za "kad imam više vremena i koncentracije".
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
More , mnogo sam ja stroga, a i gajim srpsko cvece prkos, pa i nezaboravak, lep, plav cvetak.Rakel, ne tupi... Tim tonom samo plašiš forumaše.
Mamu ni danas ne puštaju kući, Rekoše u ponedeljak... Ni sama više ne znam šta da mislim.
Danas sam se predala drugoj preokupaciji.Ćerka mi stiže s Malte. Trebalo bi da je već u avionu...
Mesecina se svojevremeno cudila od kuda ja ovde, ( doduse bila je prica na PDF Knjizevnost), ali nije ni to vazno.
Ja licno ne bih da izigravam dvorsku ludu i da uzivam sta neko i kako misli o mojim prikazima i vidjenju nekih knjiga
ako taj covek/zena/ forumas ne namerava da ikada u zivotu cita knjigu o kojoj ja pisem.
A ovde imamo bas taklvu pricu.
I nemoj da me upozoravas kada, kako i kome da odgovaram jer sam i ja vec prilicno
dugo ovde pa savrseno dobro znam ko sta i zasto nesto pise.
a narocito te molim da se nikome ne izvinjavas u moje ime i da mu obajsnjavas da ja bas ne
mislim tako jer ja upravo mislim bas tako kako i napisem.
Ipak ja nisam maloumna i nisu mi potrebni tutori koji ce nekome objasnjavati moje misli.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Hvala Mesečko
Ovih dana te se često setim jer čitam Hansa Faladu pa me to podseti na tebe, ne znam još nikoga na izvorištu
Tebi i meni se dosta knjiga poklapa: "Priča o ljubavi i tami" Oza, Pamuk ceo, a naročito "Sneg" (jedino što se meni mnogo dopalo i "Crveno" a tebi nije), "Korekcije" (druge dve na čekanju), JEdva čekam da uskoro imam malo više vremena i da se bacim na Knausgora, sve ga čuvam za "kad imam više vremena i koncentracije".
Neces verovati, ali sam ga tek nedavno citala iako je bio em neka obavezna lektira
na faksu ( ako se dobro secam), ali i i tako je nekako obavezan kod svakog liberala
ili coveka koji zeli da ima neke slobdone pijmove o kojecemu ( koji shit sada, al ne znam
da se bolje izrazim).
Falada mu dodje stvarno kao Remark, konkretnije kao lik koji je pisao Berlin, Alexanderplatz
(Alfred Döblin), dopada mi se, al mi se mnogo vise dopada tvoja preporuka za Sluskinju.
Nisam skoro citala tako genijalnu knjigu, a citam, nije da ne citam
A i autorku, kakvo vec rekoh, citam, nije mi ni strana ni nepoznata.
E drago mi je da ti se Pamuk dopao, ma ko zna mozda cu ovu najvazniju
njegovu knjigu nekada ponovo citati jer ja ne priznajem da nesto ne razumem
)
danasc80
Aktivan član
- Poruka
- 1.173
Neces verovati, ali sam ga tek nedavno citala iako je bio em neka obavezna lektira
na faksu ( ako se dobro secam), ali i i tako je nekako obavezan kod svakog liberala
ili coveka koji zeli da ima neke slobdone pijmove o kojecemu ( koji shit sada, al ne znam
da se bolje izrazim).
Falada mu dodje stvarno kao Remark, konkretnije kao lik koji je pisao Berlin, Alexanderplatz
(Alfred Döblin), dopada mi se, al mi se mnogo vise dopada tvoja preporuka za Sluskinju.
Nisam skoro citala tako genijalnu knjigu, a citam, nije da ne citam
A i autorku, kakvo vec rekoh, citam, nije mi ni strana ni nepoznata.
E drago mi je da ti se Pamuk dopao, ma ko zna mozda cu ovu najvazniju
njegovu knjigu nekada ponovo citati jer ja ne priznajem da nesto ne razumem
Meni se u "Svako umire sam" dopao neki moralni momenat izvan same radnje, nešto o čemu nisam mnogo pre te knjige razmišljala. Uglavnom svi po automatizmu kad pomislimo na nacističku Nemačku mislimo eto kako li su samo Nemci dopustili Hitlera, pa što niko nije pomogao Jevrejima i onolikim ljudima koje pogubiše uzalud, pa kako ovo i ono... A Falada me je nekako najubedljivije postavio u kožu običnih Nemaca, nit im loše nit im dobro niti ih se tiču ostali ljudi, što bi oni uludo sebe i svoje porodice ugrožavali. I kako naivno tako obični ljudi požele da menjaju svet. Jer njihova borba je meni bila utoliko dirljivija što je sasvim naivna. I njihova sudbina utoliko tužnija jer je isto tako zalud kao pogibija njihovog sina u ratu. Ne znam, sve mi je to tako tim običnim jezikom divno preneo i opisao da sam posle mesecima samo na tu knjigu mislila. Nisam čitala "Berlin.Aleksanderplac" iako sam želela; sad kad kažeš da liči stilski na Faladu sigurno će nekad doći na red.
Nego da te pitam, ne znam da li si ovu "Mali čoveče, šta sada?" čitala tada na faksu, ali u ovoj knjizi glavna junakinja se zove Ema a zovu je Janjica. Tako je navedena i na koricama. Prvo, jako mi je to nekako ne-nemački nadimak, Janjica. Posle drugi lik u knjizi komentariše da joj je blesav nadimak, u smislu da joj ne odgovara jer ona više liči na Valkiru, tako je jedra. Tu mi pade na pamet da nije možda to Janjica od tepanja za janje, jagnje. Kako joj je ime u knjizi u originalu? Zanimalo bi me, ako ti nije cim da pogledaš, možda na netu. Ako sa dva-tri klika ne dobiješ informaciju nemoj se maltretirati.
Za "Sluškinjinu priču" nisam zaslužna ja, nego bivše članice ove naše biblioteke, tačnije Medved_bg koje se često setim i njenih preporuka. Elem, od sveg srca ju je argumentovano preporučivala, ali ja se nisam dala najviše iz potpuno prozaičnog razloga - korice srpskog, Laguninog izdanja su kao slika iz nekog horora, a ja horore ne volim. Ipak, kupila sam je na nekoj akciji za smešne pare, jednom prelomila da je pročitam i trajno ostavila utisak na mene. NIsam htela da gledam film samo da mi ne izvetri knjiga iz glave. Volim i druge njene knjige, ali ova ostaje zaista posebna.
A Pamuk mi je stari prijatelj
Čitam ga još kad je prva njegova knjiga prevedena u Geopoetici - "Bela tvrđava". Ona mi se i najmanje svidela, mada me je podsetila nekako nejasno na Mešu Selimovića, ne znam, ni sama zašto. Ali dovoljno da nastavim da ga čitam. A prva koja me je kupila je bila "Zovem se Crveno" i onda moja dosad omiljena "Sneg" posle koje isto mesecima nisam mogla ništa smisleno da čitam. A znam da je i tebi do ove poslednje bila najbolja. I vraćam mu se na parče, da duže uživam. Kao i sa Knausgorom, ostavljam ga za vreme sa više vremena
- Poruka
- 2.471
Trenutno citam ,,Halucinacije dvorske lude" nepoznatog autora. Nije lose za sad...
- stanje
