Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
quentin:
Ne znam da li možeš da mijenjaš raspored pregrada. Ima dovoljno prostora da ubaciš još jedan red.
Druga varijanta je da postavljaš knjige horizontalno. Ako se uklope po širini, može mnogo više da ih stane. Ja sam počeo tako da slažem. Malo je teže kad treba da izvučeš knjigu, ali može i to, ako se pripazi.
Kliknite za proširenje...
Ne može da se menja raspored polica, fiksirane su. To sam i ja gledala. Ovako izgleda kao da ima vazduha među policama i knjigama, ali sa druge strane to je neiskorišćen prostor. I sestra mi kaže da ih slažem horizontalno. Videću još, moram još da većam u svojoj glavi...

Idem u petak na Noć knjige. Kupiću samo dve (takav je plan a nadam se da se do petka ništa neće promeniti), a tu mi negde visi i Saramago, ali njega ću sledeće godine. Svet leda i vatre mi je rođendanska, a mislila sam i Ognjenu kapiju. Znam da je pominjana ovde, ali ne mogu sad da tražim da li je dobra ili ne, pa molim onog ko je čitao nek me nagovori ili odgovori.

Donela mi je tetka Osamu, Vladimira Kecmanovića da čitam. Ona kaže da je dobra. Ljudi moji, ne znam kad ću da stignem... Juče sam prespavala čitavo veče (od negde pola 7 do ponoći), umor me stigao. I sad sam umorna, jedva gledam na oči. Mnogo mi nedostaje slobodno vreme, da se ušuškam i čituckam.. Ne žalim se na ono čime mi je vreme ispunjeno, ali samo bih volela da imam vremena i za ovo zadovoljstvo. (Obaveštajca nisam ni pipnula par dana.. Ne znam kad ću da ga završim).

- - - - - - - - - -

Mrs.Bi:
http://zena.blic.rs/recepti/recepti-redakcije/2289/Reform-torta

ima varijanti koliko hoćeš
Kliknite za proširenje...

Moja omiljena torta :)
 
Ognjena kapija je odlicna ukoliko volis tematiku ratnih strategija i formacija, celicne discipline spartanske vojske itd. Sve do detalja opisano, pripreme za borbu, vezbe, selekcija vojnika i naravno sama borba! Knjiga je uvrstena u obaveznu literaturu vojnih akademija u Usa.
Nemoj da se razocaras ako je ne nadjes, odavno je stampana i uglavnom tesko imaju knjige izdate pre vise od g4,5 god.
 
Justejn Gorder - "Magicna biblioteka Bibi Boken" (nije prevedena kod nas)
Glavni akteri su dvoje tinejdzera (nerodjeni brat i sestra) i stil pisanja je vise prilagodjen mladjim citaocima. Inace je koautorski rad sa Klausom ZaboravihPrezime :)
Ovi klinci zive u razlicitim gradovima i odrzavaju prepisku putem sveske koju salju jedno drugom i naizmenicno popunjavaju svojim mislima i pregledom svakodnevnih desavanja. Usput ih intrigira i izvesna Bibi Boken za koju sumnjaju da poseduje magicnu bibloteku. Prica je jednostavna, nema ni velikih misli, ni dobre katakterizacije likova (mada inace mislim da to Gorderu fali). Ali je za svakoga ko voli knjizevnost primamljiva zbog te glavne teme. Nisam posebno odusevljena ali svakako mi nije baceno vreme jer sam makar citala na grckom, to uvek gledam kao vezbu i ne zalim cak i kad citam laganicu.
 
Moze pomoc?

Juce sam na vise sajtova gledala knjige i zainteresovala me je jedna o devojci koja oktriva neku oronulu knjizaru...(sta sam sve ispregledala samo se toga secam) a na koricama ima, izmedju ostalog (ako se secam u pozadini je neka petrolej plavo, zelena boja) i crna macka..
Mislim da je izdala Laguna, ali sad trazila na njihovom sajtu i nisam nasla..:(

Obicno zapisem naziv knjige ali ovaj put nisam:dash:
 
Najdraže moje čitateljke, vraćam vam se.

Najzad je rešen moj dugi i ogromni problem sa internetom, i fiksnim itd, i najzad se vraćam svojim drugaricama na forumu, na druženje, na čitanje i smjeuljenje.

Pisaću vam usput šta sam čitala ovih dana, tj.u poslednje vreme.

Ono što je važno jeste Pol Oster. Još uvek sam obujmljena njegovim stilom pisanja i njegovom poetikom.
Jasno, kasno mi je došao u ruke, ali zapravo, šta lupam, nikada nije kasno. U biti, ako se knjiga i čitalac pronađu i progovore, znači da su se sreli baš u pravo vreme.

Njujorška trilogija

Osterova "Njujorška trilogija" uvrstila se u red onih koje dok čitam, težim da čitam što sporije, da ih udišem, promišljam, da ih utiskujem sporinom u sebe. Da ih spajam sa sobom.
Otuda behu spori pomaci u mom čitanju. I kada sam okončala drugu knjigu, "Duhove", zapisala sam sledeće:
U naizglednoj detektivskoj trilogiji sjedinjen je apsurd voljnog, profesionalnog ili bezvoljnog voajerizma, kakav postoji u (auto)biografskoj literaturi i u detektivistici i životne i literaturne gladi. Da drugog spoznamo koliko i sebe ili više nego sebe. Da tuđem življenju pouzdano svedočimo.
Oster pokreće pitanje: da li je to moguće? Oster svemoćno otkriva: Nije.
Nagon (prava reč, životinjska, instinktivna, neobuzdana glad) da spoznamo tuđinu odeljuje nas od suštinskog sopstva, i mi, umesto da uranjamo u dubinu, u vlastitost, iščezavamo, lišeći sebe prava na važnost, na bivstvovanje. Bivamo senke, figure.
U čitavom životu, u težnji da spoznamo, da odgonetnemo, svaka vizija da smo na tragu, da smo pri odgovoru zapravo neretko biva iluzija.
Kako je detektivistika u literaturi popularna postala onda kada su svetu postali važni odgovori, Oster pojašnjava igrivo i snažno, da mi ni sami sebi ne možemo biti sveznajući pripovedači. Da čak i ta uloga gubi konce. Da je svet, da je traganje mnogostruka mistika. Nepreglednost. I da je možda ili zasigurno baš u tome draž.

Kada je reč o Knjizi opsena, takođe Osterovom delu, moj zapis u onlajn knjigozapisnom kutku (Goodreads) bio je ovakav:

Pol Oster je briljantan.
I u ovoj knjizi kroz ovlašni koncept detektivistike on kazuje priču o junaku-junacima koji iz svojih razloga i trauma skoro sasvim jasno i uvereno koračaju ne bi li sebe poništili.
Ne bi li se lišili vlastitosti.
Pomalo, i na neki način vrlo jasno nestanak Hektora Mana, glumca i režisera nemih filmova podseća na Fenšouov nestanak iz "Zaključane sobe", trećeg dela "Njujorške trilogije".
Na dobro poznati način, Osterovi junaci su strastveni i istrajni, gotovo opsesivno omađijani svojim odlukama i svojim umetničkim sklonostima.
Ovde, mimo pisanja, mimo umetnosti reči i prevodilaštva, Oster u fokus stavlja i film. Nemi film. I njegov junak, Dejvid Zimer koji pokreće klupko sudbine zaboravljenog i nestalog Hektora Mana posmatra taj komični, govora lišen svet filma i svedoči o snazi te umetnosti prateći je precizno, gotovo kao da kamerom zapisuje svaku scenu i svaku mimiku filma.

Zašto nemi film, mislila sam.
Možda zato što reči nemaju uvek dovoljnu snagu da uskažu, objasne ili učine.
Možda ne.
Možda zato što mimika odaje više i dublje od bilo kog drugog jasnijeg razumevanja?
Možda ne.
Možda jer Osterov junak koji teži da se samoponišti u svetu mora biti lišen prilike da kaže?
Možda ne.
Možda jer praznine i traume postoje kako bismo zanemeli u sebe sklupčani?
Možda ne.
Možda jer je Osterova igrivost u tehnici pripovedanja i u maštanju vazda zapitana nad dvojbenim ili višestrukim problemima pojedinca?
To sigurno.
Možda jer je sve na rubu opsenarstva.
Možda jer književnost i svet današnjice ne donose pouzdanost i odgonetanje već neizvesnost.
Možda.

Možda jer je svet takav da je sve jedno veliko možda.
Možda da.

Pored Pola Ostera, u prethodnom periodu čitala sam i Patrika Modijana, knjižicu Dora Bruder

Nobelovac ovde posredstvom dokumentarnosti kao odlike njegove poetike govori o rubrici koju decenijama kasnije pronalazi u novinama koje datiraju iz 1941., a koja govori o potrazi za Dorom Bruder, petnaestogodišnjom devojčicom, koja je nestala.
Autorova potraga za devojčicom iz jevrejske kuće u zlo ratno doba tera ga da promišlja o koracima njenim, da se kreće po njenom životu uz pomoć dokumenata, koji su jedini svedoci njenog postojanja.
Modijano kroz sitnu, slabašnu porodicu u ratnom dobu zatočenu govori o tišini i tajacu rata. O velikim gubicima u malim emotivnim krugovima primarne, porodične ljubavi.
I dok faktografija svedoči o nemirima tog doba i pojedincu suvo i konkretno, vazda ostaju nepregledne slike mogućnosti koje se dogode čoveku između dva puka i overena zapisa.

Mada koristi dokument kako bi postigao ubedljivost ne samo priče koju želi da ispriča već i svojih misli koje ga opsedaju o Dori, o pojedincu i o ratu, Modijano nije kišovski vešt u uklapanju omame i dokumenta, jer priča u knjizi, za moj ukus, teče lako, i poprilično suvo.

Toliko za sada. :D

Volim vas i grlim!
 
del piero 10:
Ognjena kapija je odlicna ukoliko volis tematiku ratnih strategija i formacija, celicne discipline spartanske vojske itd. Sve do detalja opisano, pripreme za borbu, vezbe, selekcija vojnika i naravno sama borba! Knjiga je uvrstena u obaveznu literaturu vojnih akademija u Usa.
Nemoj da se razocaras ako je ne nadjes, odavno je stampana i uglavnom tesko imaju knjige izdate pre vise od g4,5 god.
Kliknite za proširenje...
Nisam čitala nešto na ovu temu. Sećam se da je ova knjiga bila pominjana (možda si je čak ti i pominjao), i stajao mi je naslov u glavi i gledajući sadržaj na sajtu nekako mi se učinila interesantnom. Potvrđena je za kupovinu. Hvala ti:)
Ima je u prodaji, jer je ponovo štampana.

U busu čitam Doručak kod Tifanija. Prešla sam pola. Kao i obično kad se čita knjiga po kojoj je radjen film, neminovno je poređenje. Sve vreme su mi glumci u glavi dok čitam, ali zasad imam utisak da je film bolji od knjige.
 
kamenita:
Don Hose, ti se dosad, koliko me pamet služi, nisi pojavljivao ovde kod neozbiljnih čitača. Dođi nam češće, sve smo fine, a fina su nam i ona tri momka.

Dobro me podseti, imam i Milankovićevu autobiografiju. Tačno ću jednu za drugom za vreme praznika, pošto do praznika teško da ću šta stići.
Kliknite za proširenje...

Hvala na pozivu.

Znam da ste fini, ali se pitam da li sam za vas dovoljno fin.:D
 
snežna pahuljica:
Nisam čitala nešto na ovu temu. Sećam se da je ova knjiga bila pominjana (možda si je čak ti i pominjao), i stajao mi je naslov u glavi i gledajući sadržaj na sajtu nekako mi se učinila interesantnom. Potvrđena je za kupovinu. Hvala ti:)
Ima je u prodaji, jer je ponovo štampana.

U busu čitam Doručak kod Tifanija. Prešla sam pola. Kao i obično kad se čita knjiga po kojoj je radjen film, neminovno je poređenje. Sve vreme su mi glumci u glavi dok čitam, ali zasad imam utisak da je film bolji od knjige.
Kliknite za proširenje...
Jako je nezahvalno citati knjigu ako je covek vec film gledao, a film je bio genijalan.
Tako sam i ja sa Velikim Getsbijem, ali je knjiga 1111000x bolja od filma, ali mi je glavni lik u knjizi uvek
bio Robert Redford. Upravo sam zavrsila The green mile ( Stiven King), film sam gledala odavno, film je nistavan u poredjenju sa knjigom.
 
Inače, trenutno čitam MIšela Uelbeka, Proširenje područja borbe.

Toliko me je omamljivalo da čitam ovu knjigu, još dok je Booka najavljivala da uskoro izlazi u javnost taj naslov.
I odmah ga nabavih - međutim, zasad ide vrlo sporo i ne dobijam ono što sam želela. :(
 
Kad je Noc knjige znam da zvanicno pocinje u 17 h...ali da li mozda nezvanicno moze da se dodje i ranije?

Pitam jer kad je neki Shopping Day zvanicno pocinje u 17 h ali radnje i par sati pre daju popuste.
 
Ognjena kapija je super. Ako ne nađeš, ja ću ti pozajmiti svoju. Svet leda i vatre sam i ja dobila za rođendan (u avgustu) i otad jedva da sam je prelistala. Mnogo mi je nezgodna za čitanje, mora za stolom da se sedi zbog formata.
Doručak kod Tifanija (film) uvek mogu da gledam. I meni se više dopao nego knjiga.
Čitam Vukodava i uporedo Brajsona (''Kod kuće'').
 
Evo da se i ja konačno oglasim s pročitanom knjigom, jer u poslednje vreme uglavnom spamujem.
Piće pre rata, Denis Lihejn. Meni je ovo bio promašaj godine. Tako da, pošto se približava vreme za naše top liste pročitanih knjiga, ja eto već imam jednu...
Počela sam je, nije mi se svidela, pa sam je ostavila, ali je onda danasc80, (čije mišljenje jako cenim i čije prikaze knjige obožavam da čitam) dosta pozitivno napisala o njoj, pa sam joj se vratila i grdno pogrešila. Čitala sam njene 253 strane skoro mesec dana. Naravno, sigurno je i to doprinelo lošem utisku. Juče je završavam i pred kraj se pominje neko ime, ja nemam pojma ko je to - zaboravila. Ali u takvim slučajevima se pitamo, da li je loš utisak posledica predugog čitanja (od prošlog četrvtka do ove srede je nisam ni uzela u ruke) ili je to razvlačenje ipak zbog toga što me knjiga nije zainteresovala.
To je pravi američki krimić baš kao oni (meni) grozni filmovi sa besomučnim jurnjavama kolima (i uništavanjima istih), ucenama, mučenjima, lomljenjima ruku i nogu, vadjenjem očiju, hladnokrvnim i svim drugim ubistvima, pedofilijom, krvav do kolena (trebalo je ovo da stavim u spojlere, nema svako želudac ni ovakva nabrajanja, (nemam ni ja)). Pri tome je i stil neki bezvezan, sa fazonima od pre 30 godina, sa besmislenim opisima šta je glavni junak imao obučeno, koju marku odela, koju vrsta piva je pio...

I sada ovde svečano izjavljujem da, ako ja, posle 30 ili 50 pročitanih strana neke knjige, zaključim da ona nije za mene, bez obzira da li je neki smatraju kultnom, da li je svi hvale, da li se ovom ili onom svidela, da li je preporučuju ljudi čije mišljenje cenim, neću nastaviti da je čitam!
 
Išla sam na Noć knjige. Kupila sam planirano dve, i još plus jednu. Svet leda i vatre i Ognjenu kapiju sam našla bez problema. Ranije sam gledala i Taniosovu stenu, ali je u mojoj knjižari nije bilo pre neki dan kad sam gledala, tako da je ona ispala bila iz kombinacije. Međutim, prijateljica ju mi je kupila na drugom mestu. I eto, ispadoše tri knjige. Zadovoljna sam.
Jedan dan ću da prošetam do Doma sindikata da vidim šta ima (mada znam šta ima, ali ajd). Ne radim sad tamo, tako da samo idem u šetnju.

Pročitala sam Doručak kod Tifanija i ostajem pri tome da je film bolji od knjige.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nervirator
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
335
Nervirator
Nervirator

Back
Top