Biblioteka 2

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Predivno si nam docarala kako je bilo.
I hvala ti sto si sa nama podelila taj vazan cin u zivotu.
I drago mi je da si u bajci.
Budite srecni.
P.S. Izmamila si mi i poneku suzu jer sam se i ja setila mog vencanja.
 
Sto se citanja tice, imala sam vremena da procitam jos jedan triler ``Ruine`` Skota Smita.
Nikad nisam cula za tog pisca, ali Stiven King je napisao da je to najbolji triler za 2006. godinu, pa sam ga onomad uzela iz biblioteke.
Kao sto znate sta je za mene Stiven King, naravno da sam ga uzela da vidim kakav je roman.
I nisam pogresila. Retko kada se na takav nacin zavrsava roman kao ovaj.
Ali ima sve elemente jednog dobrog trilera.
Ko voli da oseti jezu, napetost, neizvesnost, uzbudjenje - to ce dobiti.
Ne moram ni da pisem da se roman ne ispusta iz ruku, dok se ne procita.
Ima i elemenata za nastavak, ali moram da se raspitam ima li ga.

Moram da pozurim, blizi se dan kada mi istice bibliotecka kartica, valjda cu uspeti da procitam Alis Manro (Zivoti devojaka i zena), Penelopijadu (Margaret Atvud), Mladica Dostojevskog (nekako mi je taj roman promakao, izgleda da sam ga pomesala sa Kockarom) i taj ``Inferno`` o kome se toliko govorilo kada je izasao (i to u tvrdom povezu), Dena Brauna.
A posle cu natenane e-knjige koje sam dobila i one moje koje sam kupila preko vocaka, dok ne skupim novac za produzenje clanarine.
 
Poslednja izmena:
Čitala sam ja Ruine, jedan od retkih horora koje sam mogla da svarim. Mm je gledao film.
Mislim da još uvek nema nastavka.

A, da, mm je na putu i traži da mu pošaljem neke elektronske knjige, pa bi mi trebala pomoć. Ako imate neke trilere/akcije i sl., molim vas da mi pošaljete u inboks. Već sam mu dala Tes Geritsen, pročitao je tri njene knjige u cugu, ali bi sad malo nekog drugog pisca.
 
Kerefeka:
Dobra noc...
Prizvale ste me...Hvala sto mislite na mene..

I sad cu da spamujem...opet..

Svadba je bila 07.09.
I ja ne zelim da se probudim iz ovog sna....
Kao neko ko je maximalno organizovan i ko je sve sam osmislio i realizovao, zaista nisam verovala da cu toliko uzivati...
Sve mi se poklopilo,ali sve...do poslednje sitnice mi je svaka zelja uslišena i ispunjena...
A najpre nikako da nadjem vencanicu, pa sam je vikend pre svadbe zamenila za novu novcijatr koju sam od početka cekala,pa su nam se izjalovile burme, do kojih smo ipak u poslednjem casu dosli,došao mi je brat iz Kanade,ma more nekih vaznih i manje vaznih stvari se poklopilo na moju radost...
Subotu pred vencanje sam pre plakala zbog kise, jer je citava koncepcija bila zamisljena na otovrenom, haljina pre raskošna...toliko sam bila ocajna da sam na kraju od sestre dobila takvo predavanje,da sam se ozbiljno trgla...
Jutro je osvanulo sivkasto,ali suvo...a onda je pocelo da se pomalja sunce...da bi taman kada je trebalo, sijalo punim sjajem...
I tako do kraja...
Toliko su se svi potrudili ... Crkveni hor..kao nekome ko peva, bilo mi je vazno da budu na visini zadatka,nas paroh sa jos dva svestenika...brinuli su cak i o mom slepu dok smo obilazili krugove...Muzika u restoranu, sa kojom smo se prethodno vidjali je izmamila mnogo emocija...toliko da je glavnokomandujuci bendom stajao sa strane i plakao dok smo se vencavali...isunce je i tu, na otovrenom sijalo i svi su bili lepi i svecani...
Ljudi kod kojih inace odlazim na manikir , friziranje,po cvece...dali su sve od sebe...frizer je insistirao da pre sečenja torte dodje u hotel da mi podigne kosu i promeni ukras, jer sam smatrala da vencanica zasuzuje celodnevno nosenje,pa eto da ipak malo promenimo nesto...
Toliko se lepih emocija rodilo...
Uspela sam da uz Grka Zorbu, mladozenji priredim iznenadjenje,da zajedno odigramo sirtaki i razbijemo poneki tanjir...
Bilo je lepo, veselo, emotivno...
Proživela sam svoju bajku,citave nedelje nisam radila, provodila sam vreme sa najbližima koji su inace daleko, sa mojim milim kumovima...i e o ne spavam , mada ujutru radim, jer zelim da zapamtim ovaj osecaj...da ga zadržim...zauvek...
Mi smo dugo zajedno,ali ipak se sve promenilo...kao da se bolje osluskujemo i dublje gledamo...

Danas sam se zapitala koliko sreće covek moze da podnese i jesam li je ovoliku zasluzila?
Kliknite za proširenje...

Dušo draga, jako mi je milo da je sve prošlo kako treba. Želim da vaša ljubav ostane zauvek jaka kao ovog trenutka. Moram da priznam da si mi naterala suze na oči od miline... :heart2:

Uživajte dok možete, kad se proširi porodica, biće manje vremena...:cmok:
 
Kerefeka, ne razmišljaj da li si zaslužila svoje parče sreće. Uživaj u njemu. Gustiraj ga dugo, zalogaj po zalogaj tako da osećaj slatkoće duuugo traje i potre sve ono gorko, kiselo i ljuto što život nam (neminovno) donese.
Sve najlepše vam želim u bračnom životu.

- - - - - - - - - -

Elefteria:
Čitala sam ja Ruine, jedan od retkih horora koje sam mogla da svarim. Mm je gledao film.
Mislim da još uvek nema nastavka.

A, da, mm je na putu i traži da mu pošaljem neke elektronske knjige, pa bi mi trebala pomoć. Ako imate neke trilere/akcije i sl., molim vas da mi pošaljete u inboks. Već sam mu dala Tes Geritsen, pročitao je tri njene knjige u cugu, ali bi sad malo nekog drugog pisca.
Kliknite za proširenje...

Pošalji mi mejl na pp. Imam Jo Nesba i Kerin Sloter.
 
krasuljak:
Je l' ovo pitanje pežorativno? Misliš da one ne bi trebalo da znaju? Pa, one to predaju deci...
Naravno, pitala sam se glasno u kancelariji, psovala malo pravopis koji se stalno menja a mene niko ne obaveštava, a onda sam i konkretnu koleginicu, doduše nasamo, pitala kad se to promenilo Rekla mi je da se oduvek piše s navodnicima, ali me nije ubedila. I sama je delovala nesigurno. Ja dadoh silne novce za Pravopis srpskog jezika, a da živim u neznanju... Vas sam pitala da presudite, jer i dalje ne umem da budem pametna...:sad2:
Smatram da jedan intelektualac, makar bio i matematičar, treba da zna bar toliko pravopisa, koliko mu je neophodno da savesno obavlja posao za koji je plaćen. U ovom slučaju, posao razrednog starešine koji vodi pedagošku dokumentaciju.
Kliknite za proširenje...
Није подругљиво, само ми је ситуација необична. И како то да си се само ти распитивала, зар друге то не интересује? Јел' било оговарања наставнице србског? Уопште код Срба постоји хладноћа за друге, за људе око себе: нико никад другима не указује на добро или лоше који ови чине. Као да је завладао неки егоизам, а осећај за заједницу је потпуно изгубљен. Један пример: Када је нека ученица, основка, дошла из скандинавске земље у Србију, запрепастила се колико се код нас употребљавају надимци међу ученицима, што сматра да није лепо, па је то је и рекла учитељици (или разредној). Је ли неко од наставника, ето, у вашој школи, скренуо пажњу на то ученицима (оставимо сад теже ствари, а о писму и да не говорим)?
 
Kerefeka:
Dobra noc...
Prizvale ste me...Hvala sto mislite na mene..

I sad cu da spamujem...opet..

Svadba je bila 07.09.
I ja ne zelim da se probudim iz ovog sna....
Kao neko ko je maximalno organizovan i ko je sve sam osmislio i realizovao, zaista nisam verovala da cu toliko uzivati...
Sve mi se poklopilo,ali sve...do poslednje sitnice mi je svaka zelja uslišena i ispunjena...
A najpre nikako da nadjem vencanicu, pa sam je vikend pre svadbe zamenila za novu novcijatr koju sam od početka cekala,pa su nam se izjalovile burme, do kojih smo ipak u poslednjem casu dosli,došao mi je brat iz Kanade,ma more nekih vaznih i manje vaznih stvari se poklopilo na moju radost...
Subotu pred vencanje sam pre plakala zbog kise, jer je citava koncepcija bila zamisljena na otovrenom, haljina pre raskošna...toliko sam bila ocajna da sam na kraju od sestre dobila takvo predavanje,da sam se ozbiljno trgla...
Jutro je osvanulo sivkasto,ali suvo...a onda je pocelo da se pomalja sunce...da bi taman kada je trebalo, sijalo punim sjajem...
I tako do kraja...
Toliko su se svi potrudili ... Crkveni hor..kao nekome ko peva, bilo mi je vazno da budu na visini zadatka,nas paroh sa jos dva svestenika...brinuli su cak i o mom slepu dok smo obilazili krugove...Muzika u restoranu, sa kojom smo se prethodno vidjali je izmamila mnogo emocija...toliko da je glavnokomandujuci bendom stajao sa strane i plakao dok smo se vencavali...isunce je i tu, na otovrenom sijalo i svi su bili lepi i svecani...
Ljudi kod kojih inace odlazim na manikir , friziranje,po cvece...dali su sve od sebe...frizer je insistirao da pre sečenja torte dodje u hotel da mi podigne kosu i promeni ukras, jer sam smatrala da vencanica zasuzuje celodnevno nosenje,pa eto da ipak malo promenimo nesto...
Toliko se lepih emocija rodilo...
Uspela sam da uz Grka Zorbu, mladozenji priredim iznenadjenje,da zajedno odigramo sirtaki i razbijemo poneki tanjir...
Bilo je lepo, veselo, emotivno...
Proživela sam svoju bajku,citave nedelje nisam radila, provodila sam vreme sa najbližima koji su inace daleko, sa mojim milim kumovima...i e o ne spavam , mada ujutru radim, jer zelim da zapamtim ovaj osecaj...da ga zadržim...zauvek...
Mi smo dugo zajedno,ali ipak se sve promenilo...kao da se bolje osluskujemo i dublje gledamo...

Danas sam se zapitala koliko sreće covek moze da podnese i jesam li je ovoliku zasluzila?
Kliknite za proširenje...

O, kako je lepo ćuti za toliku sreću. Uživajte, uživajte i uživajte.
 
Наутилус:
Није подругљиво, само ми је ситуација необична. И како то да си се само ти распитивала, зар друге то не интересује? Јел' било оговарања наставнице србског? Уопште код Срба постоји хладноћа за друге, за људе око себе: нико никад другима не указује на добро или лоше који ови чине. Као да је завладао неки егоизам, а осећај за заједницу је потпуно изгубљен. Један пример: Када је нека ученица, основка, дошла из скандинавске земље у Србију, запрепастила се колико се код нас употребљавају надимци међу ученицима, што сматра да није лепо, па је то је и рекла учитељици (или разредној). Је ли неко од наставника, ето, у вашој школи, скренуо пажњу на то ученицима (оставимо сад теже ствари, а о писму и да не говорим)?
Kliknite za proširenje...

Moj kolektiv je mali, vlada opšta nezainteresovanost, a meni, namćoru, ništa ne može da promakne. Ne znam na koji bi ti način pokušao da saznaš šta je ispravno? Kod mene se javila sumnja, prvo sam sama proverila, a onda se raspitala. Cilj mi je bio (i još uvek je) da dođem do istine. Ne bih da živim u neznanju. S druge strane, obrativši se samoj koleginici, nasamo, koja bi trebalo da zna najbolje, smatram da sam postupila ispravno. Nisam ogovarala. Samo smo razmenile mišljenja. Nismo obarale vladu, pobogu... Učenici nemaju veze s ovim, i ne treba da imaju... Samo što sam ja i dalje nesrećna...:( Kako da joj kažem da svi mislimo suprotno? :sad2:

Što se nadimaka tiče, naravno da ne podržavamo podrugljive, ali, i nema ih baš...
 
Poslednja izmena:
E, što se čitanja tiče, još rastežem onu Jezavelj, nema se vremena. Imam još oko 100 strana (od 50 ukupno), pisaću detaljno o knjizi kad je završim, mada uglavnom liči na ljubić, iako ne bi trebalo. Zašto je pravo pitanje. Zato što je ta Jezavelj istorijska ličnost, feničanska princeza koja se udala za izraelskog kralja Ahava i postala kraljica. Njen život je opisan i u Bibliji i bio je značajan za život ovih kraljevina.

Velika zasluga knjige je to što me je poterala da potražim i pročitam ponešto o ovoj kraljici po netu, a sad sam izvukla i Biblijske legende, gde je takođe opisan život Jezavelj i Ahava i gotovo svi istorijski događaji koji se pominju u knjizi, te da pogledam i fakta na kjima je priča zasnovana.

U knjizi Jezavelj način pisanja je tralala, apsolutna mana, ali i velika prednost jer se lako i brzo čita. Kad se ovako dopuni, postaje ok.
 
krasuljak:
Kamenita, razočarala si me. Gde je tvoj haiku? :lol:

- - - - - - - - - -

Rayela, Quentine, upravo sam kupila Plodove gneva... ;)
Kliknite za proširenje...

A kako znaš da me nema? Da, glasanje.

Rekla sam da me neće biti, moja su učešća bila sa šaljivim prizvukom, uglavnom. Gde ćeš šaljivi haiku?
Moj bi ličio na onaj sa Vukajlije, pisala sam tamo:

Vruć je kačamak
on izuo opanke
zasmrde soba.
:zcepanje:
 
Ne razumem se bas u haiku poeziju.
Treba valjda ispostovati odredjen broj slogova, je`l tako?
Trebala bih da proguglam, ali me nesto mrzi.
Mrak mi pao na oci.
Jos uvek nemam cvike. Nema se. :( :dash:
 
Poslednja izmena:
Juce sam procitala Penelopijadu, Margaret Atvud.
Mnogo volim kako ta zena pise. Eto, morala sam ovde da joj odam postovanje.
To je njeno vidjenje mita o Penelopi i Odiseju, naravno potkrepljeno biblioteckim izvorima.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top