Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Ja baš planiram da obiđem Istanbul u neko dogledno vreme, jer kad sam pre 27 godina bila, samo sam šopingovala u Kapali čaršiji, ništa kulturno-umetničko nisam videla. Samo smeće na sve strane. Sad je, kažu, sasvim drugačija situacija.
A za čitanje u busu... ne vidim ujutro od kad je oblačno vreme, u pola 7 je takoreći još mrak, a pri povratku me samo zagovaraju, svi bi sa mnom da pričaju... Vidite da sve manje postizavam da idem u korak s vama.
Hej,drago mi je da je neko primetio da me nema! Mnogo volim da putujem,pa koristim svaku priliku!
A sad cestitke od srca za diplomu.To je tako velika stvar!
Ja baš planiram da obiđem Istanbul u neko dogledno vreme, jer kad sam pre 27 godina bila, samo sam šopingovala u Kapali čaršiji, ništa kulturno-umetničko nisam videla. Samo smeće na sve strane. Sad je, kažu, sasvim drugačija situacija.
A za čitanje u busu... ne vidim ujutro od kad je oblačno vreme, u pola 7 je takoreći još mrak, a pri povratku me samo zagovaraju, svi bi sa mnom da pričaju... Vidite da sve manje postizavam da idem u korak s vama.
Deo grada u kojem nase agencije smeštaju turiste je krcat prodavnicama garderobe,iznad kojih su siva one i prodaje se na veliko,u serijama.Negde se desi da hoce da prodaju na komad,ali to onda nije povoljno.Citav dan defiluju šverceri sa balama robe i trgovina se odvija i na samoj ulici,tako da ta vrsta haosa i dalje vlada.Kapali je privlačna turistima,ali tu su cene prenaduvane.Novi deo grada ima ulicu koja je poput Kneza i tu je vec drga prica..brendirano i evropski...Ima dosta za videti,planiramo dogodine ponovo,ali izostalo je neko veli oduševljenje..sto ne znaci da nije bilo lepo..
Hipodrom,Plavu džamiju,Aja Sofiju,Topkapi,Galata kulu,Taksim i Istiklal ulicu,Laleli džamiju,Bajazitovu džamiju,Kapali čaršiju, Spice bazar,Devojacku kulu,krstarili Bosforom...
Mozda je do mene...posle Strazbura,Remsa,Metza,Pariza i dvoraca Loare,Versaja....,ovo mi nije bilo tako fascinantno.
Vidim da su zene koje su gledale turske serije bile oduševljene.Ja nijednu nisam pogledala,cak ni Sulejmana.
Lepo za videti,ali pre bih preporučila neku drugu destinaciju....mada,zavodljiv je taj dah istoka...
Istanbul danas nije Vizantija juce...sto i nije tako cudno ali na zalost, nije ni put zacina i svile, nije ni Mustafa Kemal, cak zaboravljam da je polovinom deo Evrope tako da ne znam sta je ali znam da je moje veliko razocarenje
Hej,drago mi je da je neko primetio da me nema! Mnogo volim da putujem,pa koristim svaku priliku!
A sad cestitke od srca za diplomu.To je tako velika stvar!
Stigla iz Istambula...Sad sam slinava i boli me grlo,jer je tamo lepo vreme i isli smo bez jakni,a ovde nas docekao sneg.
Sam grad me nesto nije oduševio,kao ni ono sto smo obilazili,ali smo se jaaaaako lepo proveli..Puno smo šetali,smejali se,degustirali,kupovali..
Kapali čaršija mi se dopala,bajkovita je i pomislila sam tamo na vas...zatim bazar začina...
Danas ne radim, ogrnula sam se kasmirom, skuvala čaj od pravog pravcijatog jasmina(koji izgleda kao strikana gombica,a onda se prelepo otvori u vodi),i nameravam da čitam...stručnu literaturu doduse,ali i to je citanje,zar ne? Ljubim vas,devojke!
Bas ti zavidim.. Jako bih volela da obidjem Istanbul....Pored istorijskih mesta,
uvek zamisljam sebe kako setam bazarom a oko mene mirisi cajeva, ratluka, orijentalnih poslastica..
Doduse, nisam gledala turske serije, ali za sva mesta tamo znam iz knjiga.
Stigla iz Istambula...Sad sam slinava i boli me grlo,jer je tamo lepo vreme i isli smo bez jakni,a ovde nas docekao sneg.
Sam grad me nesto nije oduševio,kao ni ono sto smo obilazili,ali smo se jaaaaako lepo proveli..Puno smo šetali,smejali se,degustirali,kupovali..
Kapali čaršija mi se dopala,bajkovita je i pomislila sam tamo na vas...zatim bazar začina...
Danas ne radim, ogrnula sam se kasmirom, skuvala čaj od pravog pravcijatog jasmina(koji izgleda kao strikana gombica,a onda se prelepo otvori u vodi),i nameravam da čitam...stručnu literaturu doduse,ali i to je citanje,zar ne? Ljubim vas,devojke!
Moja koleginica, tj. dve su potpuno opčinjene Istanbulom. Priključe se nekako na neke kamere koje snimaju grad pa gledaju na kompu šta se dešava. A ova jedna je učestvovala i na maratonu pre dve nedelje.
Sin ide za Novu godinu, plaća već mesecima, preko onih popusta ili tako nekog sajta
A ja nikako da odem.
A ovaj čaj me posebno zanima. Pisala je Dive o njemu na Šta kuvamo danas i rekla da ima u Ušću, pa sam ja otišla da vidim. I ima, ali je 100 g oko 500 dinara, a mere najmanje 50 g. I meni se učinilo mnogo skupo, ali sad gledam pa ovi u kesicama su po 2 g, 20 kesica, znači kutija oko 40 g, ovi bolji i koštaju 200-300 dinara, a na kraju opet ne znaš šta ima u kesicama. A ovi imaju zeleni sa aromom jasmina i baš taj u gombicama. Znači, ipak ću da kupim, da vidim kako se otvara u vodi.
Da, Milša nije za pominjanje, ali onaj njen Žarko Jokanović mi naprasno postao simpatičan kad je u Tabloidu pričao o svojoj knjizi o Jovanki Broz. Prvo, zbog toga kako je stekao njeno poverenje i kako mu je pričala i kod kuće i na kraju i u bolnici, a drugo zbog toga što se mnogo lepo izražava i ima bogat rečnik.
- - - - - - - - - -
Nemoj više da se ponavljaš, mnogo mmi žao ovog čovečuljka kako lupa glavom o pod.
Ono je lepo što si smućkala lekić
E, vidiš, kako li se ja njega nisam setila!
On je valjda talenat za pisanje nasledio od tasta. Ili možda ipak od tašte
A kako je samo ubo dobar tajmning!
S' obzirom na njene godine znao je da ne mora dugo da čeka. Msm, žena na izdisaju a on valjda slučajno baš tad objavljuje knjigu
E ta gospodjica Smile mi stalno bezi...
Ne mogu da je u`vatim. Ali nikako.
A mislim da je vredi procitati. Blago tebi, Bi.
Ja bih je citala u busu, sta ima veze. Andrica ipak ne bih mogla da citam u busu.
A Gorski vijenac znam ceo. Morala sam da ga naucim naizust kada sam bila mala, zbog tate i tatine rodbine... koji su naravno Crnogorci.
Tek sam ove jeseni postala Srpkinjica, inace sam bila strani drzavljanin, crnogorski, mada nikada nisam zivela u Crnoj Gori, osim par puta kada sam tamo letovala sa mojim tetkama... osamdesetih godina proslog veka...
Gde ste nasli onog coveculjka koji se samopovredjuje, treba mi jedan...
Stigla iz Istambula...Sad sam slinava i boli me grlo,jer je tamo lepo vreme i isli smo bez jakni,a ovde nas docekao sneg.
Sam grad me nesto nije oduševio,kao ni ono sto smo obilazili,ali smo se jaaaaako lepo proveli..Puno smo šetali,smejali se,degustirali,kupovali..
Kapali čaršija mi se dopala,bajkovita je i pomislila sam tamo na vas...zatim bazar začina...
Danas ne radim, ogrnula sam se kasmirom, skuvala čaj od pravog pravcijatog jasmina(koji izgleda kao strikana gombica,a onda se prelepo otvori u vodi),i nameravam da čitam...stručnu literaturu doduse,ali i to je citanje,zar ne? Ljubim vas,devojke!
Ja sam jednom kupila Kirkolina zeleni sa aromom jasmina +gratis obican zeleni, bili su isti po ukusu. Ispade da je bio izvetreo pa su ga zato poklanjali, odnosno ne znam koji su poklanjali a koji sam platila oko 200 dinara.
Bas sam se razocarala tad...
Moja koleginica, tj. dve su potpuno opčinjene Istanbulom. Priključe se nekako na neke kamere koje snimaju grad pa gledaju na kompu šta se dešava. A ova jedna je učestvovala i na maratonu pre dve nedelje.
Sin ide za Novu godinu, plaća već mesecima, preko onih popusta ili tako nekog sajta
A ja nikako da odem.
A ovaj čaj me posebno zanima. Pisala je Dive o njemu na Šta kuvamo danas i rekla da ima u Ušću, pa sam ja otišla da vidim. I ima, ali je 100 g oko 500 dinara, a mere najmanje 50 g. I meni se učinilo mnogo skupo, ali sad gledam pa ovi u kesicama su po 2 g, 20 kesica, znači kutija oko 40 g, ovi bolji i koštaju 200-300 dinara, a na kraju opet ne znaš šta ima u kesicama. A ovi imaju zeleni sa aromom jasmina i baš taj u gombicama. Znači, ipak ću da kupim, da vidim kako se otvara u vodi.
Ima tamo baš dobrih čajeva. Odličan je jedan sa breskvom, naziv je Fontana neka ( Fontana života ili želja , tako nekako). Orijentalne arome nisam probala, ne znam kakvi su, ali ovaj je baš dobar sa breskvom, ko voli naravno. Jesu skupi, ali dugo itraje tih 50 - 100gr.
E, vidiš, kako li se ja njega nisam setila!
On je valjda talenat za pisanje nasledio od tasta. Ili možda ipak od tašte
A kako je samo ubo dobar tajmning!
S' obzirom na njene godine znao je da ne mora dugo da čeka. Msm, žena na izdisaju a on valjda slučajno baš tad objavljuje knjigu )
da, da, od tasta i tašte, sigurno...... pa i tast mu je imao dobar tajming ili kako god se to zove. Režimski pisac.
Vrh Partije je, pre no sto su rat i revolucija i bili okoncani, za sebe obezbedio privilegije (posebna hrana, odeca itd.), kako bi, lisen prizemnih svakodnevnih briga, mogao bolje da se posveti borbi za narodna prava. Sto su te privilegije i komfor postajali veci propaganda je vise velicala komunisticki moral i asketizam. Knjizevnici su na tom planu imali narocita zaduzenja - da svojim delima objasnjavaju narodu svrhu njegovog siromastva i odricanja i, narocito, da mitologizuju postenje i asketizam komunista, posebno rukovodilaca. Biti rukovodilac, biti na polozaju, to je i prema misljenju samog Josipa Broza bila Bozja kazna: "... a ja kazem da su nasi pomocnici ministara najveci mucenici. Njihova je plata slaba, a privilegije nikakve, dok na poslu cesto padaju u nesvijest".34 Istina je, naravno, bila sasvim drugacija. Jedan pisac se usudio da to kaze i napisao je satiru o tom dvojnom moralu: prikazao je rukovodioce kako poput nekadasnjih burzoaskih bogatasa besplatno letuju u vilama na moru.35 Napadnut je zestoko, a sam marsal ga je proglasio lazljivcem. Ostali rezimski pisci izvrsavali su poslusno partijske zadatke. Najdrasticniji primer je Antonije Isakovic, koji je preko noci promovisan u velikog knjizevnika posto je u svojim bizarnim propagandnim pricama partizanski asketizam uzdigao do apsoluta. Dve price iz njegove knjige Velika deca, u kojima se to komunisticko postenje velica do neukusa, na silu je moralo da procita svako dete i da ih "pravilno", apologetski, analizuje svaki nastavnik maternjeg jezika i knjizevnosti, jer su proglasene obaveznom skolskom lektirom. Rec je o "pripovetkama" "Kasika" i "Crveni sal".36 Kad je Isakovic pisao te moralisticke nakaze, u zemlji su cvetali dvojni moral (nemoral), privilegije, pljacke stanovnistva i bogacenje velike dece koja su uspela da porastu i iznesu zivu glavu iz moralnih kazamata "Kasike" i "Sala". Velika deca su objavljena 1953. godine, a njihov autor u posveti i ne krije ko je njihov mentor, tacnije receno nalogodavac. Ono sto je najporaznije kad je rec o ovoj zbirci "pripovedaka" to je da je nju za proteklih pola veka citalo i analizovalo na hiljade studenata i profesora knjizevnosti a da niko nije digao svoj glas ne samo protiv njihove licemerne propagandne poruke, nego protiv elementarne nepismenosti autora.
E i ja to volim. Jutros sam išla u Rodu u komšiluku, sve bilo normalno. Večeras pored ulaza velika jelka okićena, na zidovima ukrasi. Sva oduševljena pričam mužu, on me gleda belo.
E dobro da znam, da ne čitam Strah i njegov sluga jer ni ja volim vampire. Počela sam i ostavila Djavo i mala gospodja Djordja Milosavljevića.
A Tito je umro je super. Šteta što nemam više vremena da čitam. Ubi me posao. Moraću da nadjem neki način da i tamo malo čitam.
Moram iz više puta da prokomentarišem šta ste pisale, pa ću onda da vam pričam gde sam bila i šta sam videla
Ja sam jednom kupila Kirkolina zeleni sa aromom jasmina +gratis obican zeleni, bili su isti po ukusu. Ispade da je bio izvetreo pa su ga zato poklanjali, odnosno ne znam koji su poklanjali a koji sam platila oko 200 dinara.
Bas sam se razocarala tad...
Kupila sam i ja to, ali nije bilo baš sasvim izvetrelo. Meni se dopada taj zeleni sa aromom jasmina i to baš taj Kirkolina. Ima još neki naš proizvodjač nekog pompeznog imena, ne mogu da se setim.
Ima tamo baš dobrih čajeva. Odličan je jedan sa breskvom, naziv je Fontana neka ( Fontana života ili želja , tako nekako). Orijentalne arome nisam probala, ne znam kakvi su, ali ovaj je baš dobar sa breskvom, ko voli naravno. Jesu skupi, ali dugo itraje tih 50 - 100gr.
Fontana života. Ima baš veliki izbor čajeva. Ja sam stajala i stajala i čitala redom šta u kom ima, onda mo je devojka koja radi dala prospekt u kome je spisak svih čajeva, šta ima u njima i kako se spremaju.Na koliko se zagreje voda i koliko stoje. Mi to uglavnom sve isto spremamo, a ne sprema se svaki čaj isto. A Ima stvarno divnih naziva i sastava, Npr Aromatizovani crni čajevi: "1001 noć", "Mačak u čizmama", "Neki to vole vruće", "Hram ljubavi".
Ovo nije spam. Nazivi čajeva su tako poetski, da to spada u književnost, a samim tim i u biblioteku. Koga zanima više može da nadje ovde: http://www.smalltree.rs/ (ne umem da zamenim reč linkom.
E sad konačno malo i o knjigama. Svratila sam u Lagunu da vidim šta ima na onoj akciji 3 za 499 jer nisam našla spisak na sajtu... i uglavnom ništa.
Medjutim, saznala sam za još jednu super akciju u Dereti. Oni rasprodaju svoje knjige po 300 i još više po 200 dinara. Tamo bih već našla ponešto. Ima ona sa bazenom i dva pukovnika koju su neke od vas (Dana i još neke) čitale i hvalile. Ima i ranija knjiga moje koleginice-književnice Sonje Atanasijević Ko je ubio Alfija. Ona mi je i rekla za akciju.
Upravo tu knjigu mi je juče dala da čitam, ali moram prvo da završim Tito je umro, koja je politički triler. I ova njena je triler, ne znam da li je baš politički ili samo triler. U njoj je opisala ljude iz naše firme, iz odeljenja u kom je radila, a koje je rasformirano. Baš me zanima da li ću nekog prepoznati, iako nisam baš dobro znala te ljude.
Uglavnom, preporučujem, ko je zainteresovan da ode do Derete, možda nadje nešto ineteresantno, a cena je povoljna.
E, pošto sam izreklamirala sve i svašta, ispričala gde sam bila i šta sam videla, od čajeva do knjiga, odoh da postavljam recept na coolinariku
Djavo i mala gospodjica Djordja Milosavljevica nije na mene ostavila neki utisak.
Procitala sam je, bio mi je interesantan naziv romana, (izuzetno se primam na efektne nazive romana) i kratak sadrzaj sa korica, secam se o cemu se radi, ali kao da nije dovrsena...
da, da, od tasta i tašte, sigurno...... pa i tast mu je imao dobar tajming ili kako god se to zove. Režimski pisac.
Vrh Partije je, pre no sto su rat i revolucija i bili okoncani, za sebe obezbedio privilegije (posebna hrana, odeca itd.), kako bi, lisen prizemnih svakodnevnih briga, mogao bolje da se posveti borbi za narodna prava. Sto su te privilegije i komfor postajali veci propaganda je vise velicala komunisticki moral i asketizam. Knjizevnici su na tom planu imali narocita zaduzenja - da svojim delima objasnjavaju narodu svrhu njegovog siromastva i odricanja i, narocito, da mitologizuju postenje i asketizam komunista, posebno rukovodilaca. Biti rukovodilac, biti na polozaju, to je i prema misljenju samog Josipa Broza bila Bozja kazna: "... a ja kazem da su nasi pomocnici ministara najveci mucenici. Njihova je plata slaba, a privilegije nikakve, dok na poslu cesto padaju u nesvijest".34 Istina je, naravno, bila sasvim drugacija. Jedan pisac se usudio da to kaze i napisao je satiru o tom dvojnom moralu: prikazao je rukovodioce kako poput nekadasnjih burzoaskih bogatasa besplatno letuju u vilama na moru.35 Napadnut je zestoko, a sam marsal ga je proglasio lazljivcem. Ostali rezimski pisci izvrsavali su poslusno partijske zadatke. Najdrasticniji primer je Antonije Isakovic, koji je preko noci promovisan u velikog knjizevnika posto je u svojim bizarnim propagandnim pricama partizanski asketizam uzdigao do apsoluta. Dve price iz njegove knjige Velika deca, u kojima se to komunisticko postenje velica do neukusa, na silu je moralo da procita svako dete i da ih "pravilno", apologetski, analizuje svaki nastavnik maternjeg jezika i knjizevnosti, jer su proglasene obaveznom skolskom lektirom. Rec je o "pripovetkama" "Kasika" i "Crveni sal".36 Kad je Isakovic pisao te moralisticke nakaze, u zemlji su cvetali dvojni moral (nemoral), privilegije, pljacke stanovnistva i bogacenje velike dece koja su uspela da porastu i iznesu zivu glavu iz moralnih kazamata "Kasike" i "Sala". Velika deca su objavljena 1953. godine, a njihov autor u posveti i ne krije ko je njihov mentor, tacnije receno nalogodavac. Ono sto je najporaznije kad je rec o ovoj zbirci "pripovedaka" to je da je nju za proteklih pola veka citalo i analizovalo na hiljade studenata i profesora knjizevnosti a da niko nije digao svoj glas ne samo protiv njihove licemerne propagandne poruke, nego protiv elementarne nepismenosti autora.
Ne smeta. Nemam ništa protiv da me pomešaš sa Lamar. Ona je super, kao i svi mi ovde.
E i ja to volim. Jutros sam išla u Rodu u komšiluku, sve bilo normalno. Večeras pored ulaza velika jelka okićena, na zidovima ukrasi. Sva oduševljena pričam mužu, on me gleda belo.
da, da, od tasta i tašte, sigurno...... pa i tast mu je imao dobar tajming ili kako god se to zove. Režimski pisac.
Vrh Partije je, pre no sto su rat i revolucija i bili okoncani, za sebe obezbedio privilegije (posebna hrana, odeca itd.), kako bi, lisen prizemnih svakodnevnih briga, mogao bolje da se posveti borbi za narodna prava. Sto su te privilegije i komfor postajali veci propaganda je vise velicala komunisticki moral i asketizam. Knjizevnici su na tom planu imali narocita zaduzenja - da svojim delima objasnjavaju narodu svrhu njegovog siromastva i odricanja i, narocito, da mitologizuju postenje i asketizam komunista, posebno rukovodilaca. Biti rukovodilac, biti na polozaju, to je i prema misljenju samog Josipa Broza bila Bozja kazna: "... a ja kazem da su nasi pomocnici ministara najveci mucenici. Njihova je plata slaba, a privilegije nikakve, dok na poslu cesto padaju u nesvijest".34 Istina je, naravno, bila sasvim drugacija. Jedan pisac se usudio da to kaze i napisao je satiru o tom dvojnom moralu: prikazao je rukovodioce kako poput nekadasnjih burzoaskih bogatasa besplatno letuju u vilama na moru.35 Napadnut je zestoko, a sam marsal ga je proglasio lazljivcem. Ostali rezimski pisci izvrsavali su poslusno partijske zadatke. Najdrasticniji primer je Antonije Isakovic, koji je preko noci promovisan u velikog knjizevnika posto je u svojim bizarnim propagandnim pricama partizanski asketizam uzdigao do apsoluta. Dve price iz njegove knjige Velika deca, u kojima se to komunisticko postenje velica do neukusa, na silu je moralo da procita svako dete i da ih "pravilno", apologetski, analizuje svaki nastavnik maternjeg jezika i knjizevnosti, jer su proglasene obaveznom skolskom lektirom. Rec je o "pripovetkama" "Kasika" i "Crveni sal".36 Kad je Isakovic pisao te moralisticke nakaze, u zemlji su cvetali dvojni moral (nemoral), privilegije, pljacke stanovnistva i bogacenje velike dece koja su uspela da porastu i iznesu zivu glavu iz moralnih kazamata "Kasike" i "Sala". Velika deca su objavljena 1953. godine, a njihov autor u posveti i ne krije ko je njihov mentor, tacnije receno nalogodavac. Ono sto je najporaznije kad je rec o ovoj zbirci "pripovedaka" to je da je nju za proteklih pola veka citalo i analizovalo na hiljade studenata i profesora knjizevnosti a da niko nije digao svoj glas ne samo protiv njihove licemerne propagandne poruke, nego protiv elementarne nepismenosti autora.
Ne smeta. Nemam ništa protiv da me pomešaš sa Lamar. Ona je super, kao i svi mi ovde.
E i ja to volim. Jutros sam išla u Rodu u komšiluku, sve bilo normalno. Večeras pored ulaza velika jelka okićena, na zidovima ukrasi. Sva oduševljena pričam mužu, on me gleda belo.
A da li ti veruješ da je ta Kašika još uvek u čitanci... ne znam za koju godinu. Znači još je po planu i programu
Znam jer je Jovan obrađivao.
I da, to komunisticko postenje se velica baš do neukusa.
Djavo i mala gospodjica Djordja Milosavljevica nije na mene ostavila neki utisak.
Procitala sam je, bio mi je interesantan naziv romana, (izuzetno se primam na efektne nazive romana) i kratak sadrzaj sa korica, secam se o cemu se radi, ali kao da nije dovrsena...
Moja koleginica, tj. dve su potpuno opčinjene Istanbulom. Priključe se nekako na neke kamere koje snimaju grad pa gledaju na kompu šta se dešava. A ova jedna je učestvovala i na maratonu pre dve nedelje.
Sin ide za Novu godinu, plaća već mesecima, preko onih popusta ili tako nekog sajta
A ja nikako da odem.
A ovaj čaj me posebno zanima. Pisala je Dive o njemu na Šta kuvamo danas i rekla da ima u Ušću, pa sam ja otišla da vidim. I ima, ali je 100 g oko 500 dinara, a mere najmanje 50 g. I meni se učinilo mnogo skupo, ali sad gledam pa ovi u kesicama su po 2 g, 20 kesica, znači kutija oko 40 g, ovi bolji i koštaju 200-300 dinara, a na kraju opet ne znaš šta ima u kesicama. A ovi imaju zeleni sa aromom jasmina i baš taj u gombicama. Znači, ipak ću da kupim, da vidim kako se otvara u vodi.
E jeste, bio je maraton pre dve nedelje!
A da sačekaš da ti sin donese? Ne mogu da se setim,ali u glavi mi je cifra od 6 lira (1 EUR= 2,69 lira), da l za lopticu ili dve,nisam sigurna.
Ima raznih čajeva...lepo je izgledao onaj od pupoljaka ruže.Uzela sam neki sa korom narandze,ali jos nisam probala.Oni u granulama su bzvz,kao i praskasti...komercijala.Onako kao nekad oni sokovi iz kesice..
E, vidiš, kako li se ja njega nisam setila!
On je valjda talenat za pisanje nasledio od tasta. Ili možda ipak od tašte
A kako je samo ubo dobar tajmning!
S' obzirom na njene godine znao je da ne mora dugo da čeka. Msm, žena na izdisaju a on valjda slučajno baš tad objavljuje knjigu
Mislim da je Frangi pogrešila, da je u stvari mislila na mene
Sad da ćutiš i da trpiš
Al' ipak da smućkamo i tebi jedan lekić
(Ma kad se vratiš u svakodnevnicu, utisci će ti se poboljšati )
Jako bih volela da obidjem Istanbul....Pored istorijskih mesta,
)
da, da, od tasta i tašte, sigurno...... pa i tast mu je imao dobar tajming ili kako god se to zove. Režimski pisac. 
