27.grad- Frenzen
Konacno procitah knjigu, a pomoglo mi je u citanju i moje shtene jer je juce veliki deo knjige pojelo.
Ne preporucujem knjigu za citanje, izgubi se citalac u silnim pricama i likovima ( ima mozda i trideset glavnih aktera)
koji se bave biznisom ili politikom prostitucijom ili sve zajedno, a meni je bila i nemoguca misija autora da neke silne
Induse uvede u pricu i da tri Induskinje odlucuju o sudbini velikog americkog grada ( St.Luis).
To je prvi njegov roman, napisan u Zapadnom Berlinu gde je proveo jednu godinu zahvaljujuci Fulbrajtovoj stipendiji.
Jedan nemacki nedeljnik je pre desetak godina bio nekoliko dana s njim u Berlinu, Frenzen je pricao o tim
cudnim vremenima pre pada Berlinskog zida, ali i o svom zivotu, kasnijem uspehu sa
Korekcijama, o svojoj ljubavi
prema pticama ( i u ovom romanu jedna od glavnih likinja posmatra ptice i bavi se pticama).
Za svoje uzore u americkoj knjizevnosti pominje Foknera, Nabokova i Fitzdzerlada.
Lolitu, Velikog Getsbija i Absalom, Absalom. U sva tri romana glavni junaci dozivaljavaju katastrofu zbog svojih seksualnih, drustvenih ili moralnih predstava
o savrsenom sopstvenom zivotu. Sto se tice stila tu kaze da nema uzora. Imponuju mu knjige koje su u stanju da na odgovarajuci nacini prikazu "stanje svesti jedne nacije",
a to bi bila
Kvaka 22 Njegovi su omiljeni junaci koji umeju da ignorishu svaku katastrofu i u sopstvenom , ali i tudjim zivotima.
Prica i o svojoj porodici, iz tog intervjua sam shvatila da su
Korekcije i neka vrsta autobiografije jer je i njegov otac imao Alchajmer, smrt oba roditelja ga je pogodila,
on bi iz Korekcija bio najmladje dete ( kao sto je bio i u stvarnosti), ali opet kaze da se posle smrti roditelja na neki nacin osecao slobodnijim.
.
A moj je Selindžer plave boje, baš kao i Parovi...
