coco imam jedno pitanje za teb koje nema veze sa temom ali se nadovezuje na diskusiju.
da lise covek radja sa odredjenim osobinama, karakternim crtama, licnoscu da kazem, ili se radja kao tabula rasa a tek kasnije se pri isustvima i uticajima spoljasnjeg sveta formira licnost? bas mi treba neko strucno objasnjenje razmisljam na ovu temu vec duze.
pa, ovako...moglo bi se reći da se čovek rađa kao tabula raza, a to je prvenstveno zbog toga što svoje urođeno znanje nije u mogućnosti da manifestuje. da bi manifestovao neki svoj talenat sa kojim se rodio mora da osposobi deo sebe koji nije mehanički. dakle, da bi hodao ili govorio mora to da nauči, ali ne mora da uči da diše jer je sa svojim rođenjem stekao i spravicu koja mu omoguđuje da to radi mehanički.
dakle, u samom startu čovek je podeljen na svoj urođeni deo, svoju suštinu i deo koji mora da omogući toj suštini da se ispolji, a koji tek treba da se razvije, a razvija se uz vanjski uticaj. taj spoljni deo koji nastaje učenjem kreira ono što zovemo ličnost. ličnost bukvalno počinje da se formira kada dete prihvati ime koje su mu dali roditelji kao "Ja", odnosno kad se prvi put identifikuje sa nečim što nije njegovo, s čim se nije rodio. to je i trenutak kada se u detetu počinju skladištiti vanjski utisci koji padajući na asocijativnu mrežu kreiraju našu memoriju. pre toga čovek nije, u normalnim okolnostima, sposoban da se nečega seća jer nije postojalo "Ja" s čim se ti vanjski utisci vežu. utisci pre formiranja ega su smešteni u našu podsvest kao i svi ostali događaji koji su bili u našem vidnom polju, a sa kojima se nismo vezali.
znači, tada kreće razvoj čovekove ličnosti kroz učenje i daljnje vezivanje i identifikovanje za vanjske oblike znanja. na taj način čovek stvara mnoga druga mala "Ja", u zavisnosti s čim se identifikovao: ako se identifikuje za naciju kaže ja sam srbin, hrvat, talijan...ako se identifikuje sa poslom kojim se bavi, onda za sebe kaže ja sam pekar, lekar, apotekar...ako stupi u brak kaže ja sam suprug ili supruga, ako dobije dete dobija novo "ja" kao otac ili majka itd. sva ta mala "Ja" su različite maske njegove ličnosti koje čovek koristi u životu u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazi. ako priča sa ženom, koristi jednu masku, sa detetom drugu, sa komšijom treću, na poslu u razgovoru sa šefom neku novu, u razgovoru sa potčinjenim radnikom neku novu itd.
ono što se redovno dešava je da čovek razvijajući svoju ličnost totalno zanemari svoju suštinu, svoje pravo "Ja", tako da se rast suštine završava negde sa početkom razvoja ličnosti.
to je hendikep s kojim većina ljudi živi ceo svoj život. doduše, ima i slučajeva da se u čoveku razvila suština, ali ne i ličnost, a takvi ljudi su se obično razvijali u nekim oblastima gde su imali slab kontakt sa drugim ljudima i ti ljudi su ostali jednostavno glupi.
čovek ima mogućnost da razvije svoju suštinu, ali u tom slučaju ličnost mora biti pasivna. jer iz suštine se razvija individualnost, a ličnost kao nosilac vanjskog znanja mora da bude kao neki pasivni omotač suštine iz kojeg će se ona razviti.
toliko o ovome za sada, al' ima se tu mnogo i štošta pričati jer temu sam samo načeo...
