Већ рекох како је посреди превој самогласникâ, с   чиме очито ниси упознат, те да корен речи у праиндоевропском и каснијим   индоевропским језицима може имати више превојних ступњева. Један од њих   је нулти ступањ. Нулти ступањ оних корена у којима су иначе спроведени   ликвидна метатеза и пунголасје заправо потврђује те промене, будући да   чува изворно место самогласника. На путу си да сâм оповргнеш све своје   досадашње измишљотине.
		
		
	 
Nije tako, IgarJu.  Radi se o potrebi da se zatečeno stanje u jeziku   sistemski sankcioniše tako da Sloveni istoriografski ispadnu podstanari   u Germaniji, tj. da se prikrije stvarno stanje - činjenica da su Nemci  podstanari u Slaviji.
Da vidimo gde su ovde indoevropski kognati:
WORD: глухо́й 
GENERAL: 
глух, 
глуха́, 
глу́хо, укр. 
глухи́й, болг. 
глух, сербохорв. глу̑х, словен. glȗh, чеш., слвц. hluchý, польск. gɫuchy, в.-луж. hɫuchi, н.-луж. gɫuchy.
ORIGIN: Связано чередованием с 
гло́хнуть.  Сравнивают с лит.  glusnùs "послушный, внимательный", наряду с лит.  klusnùs -- то же,  жем. klùsas "глуховатый", лтш. kluss "тихий,  спокойный" с дистантной  диссимиляцией; см. Буга, РФВ 66, 236; Траутман,  BSW 91; по мнению  Махека (Studie 83) и Коржинка (ZfslPh 13, 404), лит.  формы на k-  являются более древними, а g- -- результат экспрессивного   преобразования; ср. также Хаверс 98. Возм., связано родством с 
глу́пый,   потому что тот, кто плохо слышит, часто слывет глупым; см. Брюкнер, KZ   45, 299; Младенов, AfslPh 36, 120 и сл. По Махеку (там же), с оттенком   желательности: "тот, кто хочет слышать". И.-е. праформа *ghlub(h)só-   (>gluхъ) Лёвенталя (AfslPh 37, 388) излишня, потому что из нее   ожидалось бы только *glusъ
PAGES: 1,417
WORD: глу́пый 
GENERAL: глуп, глупа́, глу́по, укр. 
глу́пий, болг. 
глуп, 
глу́пав,  сербохорв. глу̑п, глу́па, словен. glȗp "глухой, глупый", чеш. hloupý,  слвц. hlúpy, польск. gɫupi, в.-луж. hɫupy, нж.-луж. gɫupy.
TRUBACHEV: Вероятно, родственно -- при наличии различных расширителей корня -- др.-исл. glópr "идиот", далее, возм., с 
глум, 
глухо́й;   см. Младенов 102; AfslPh 36, 120 и сл.; Брюкнер, KZ 45, 299; 48, 186;   Махек, LF 69, 248 и сл.; Голуб 60 и сл. Заимствование из герм.   невероятно, вопреки Бернекеру (1, 309), Уленбеку (РВВ 26, 287); см.   Кипарский 26, с литер. Ср. также разнообразные знач.: русск. диал. 
глу́пой   "неспелый (плод)", тотемск. (РФВ 18, 281), чеш. диал. hlupiti   "затенять", uhlupiti "испортить"; см. Махек, там же. Ср. еще блр. диал.,   слуцк. 
самая глу́пась "полночь" (Сб. ОРЯС 89, 1912,  стр. 48); Отрембский (LP 1, 1949, стр. 131) указывает на родство слав.  слов с лит. glùšas "глупый". -- 
Т.]
PAGES: 1,416-417
WORD: глум 
GENERAL: род. п. -а "шутка, насмешка", 
глуми́ться, укр. 
глум, 
глуми́ти, блр. 
глум, 
глумíць, ст.-слав. глоумъ (Супр.), болг. 
глум "шутка", сербохорв. глу́мити се "шутить", 
глу́ма   "шутка, игра", словен. glúmiti se "сыграть шутку", др.-чеш. hluma   "histrio", польск. gɫum "жестокое обращение, пытка, унижение", gɫumić   "дразнить, жестоко обращаться".
ORIGIN: Родственно  др.-исл. glaumr "шумное веселье", др.-исл. gleyma  "быть веселым,  мешкать, забывать", далее, греч. χλεύη "шутка,  насмешка", χλευάζω  "шучу", лит. glaudas "забава", glauda ж. -- то же  (Даукша), gláudoti  "шутить", лтш. glaudât -- то же; см. Цупица, GG  174; Бернекер 1, 308;  Торп 149; Траутман, BSW 91; М. -- Э. 1, 621 и  сл.; Младенов, AfslPh 36,  120 и сл.; Сольмсен, Beitr. 246 и сл.  Неприемлема мысль о заимствовании  из герм.; см. Уленбек, AfslPh 15, 486  и сл.; против -- см. Кипарский 66,  с литер.
PAGES: 1,416