Па и ја се питам зашто постоје заједно пола века после Бергсона?
А простор не могу изједначити са временом, јер је суштина времена у кретању, у току времена ..а у простору нема кретања. У простору имамо јукстапозицију тј,ствари поређане једне до других, али не и сукцесију ,не и кретање..не и време.
Nije Rasel imao problem da razume način razmišljanja Bergsona,obzirom da mu bili poznati Jungovi stavovi o ekstroverciji i introverciji u filozofiji...
Bečki krug filozofa u kom su prednjačili Rasel i Vitgenštajn je razotkrio fenomen idealizma kao mistične kolizije nastale nepravilnim "divljim" dejstvima
reči na reči jezika.L.Vitgenštajn tako navodi da je metafizika ustvari mistićnost reči zbog njihovog višeznačja (Traktat zdravog razuma)...
Ja mogu ovde dodati samo još to da strukturno reči i jesu građene s potrebom da budu višeznačne i višeslojne...Ovo potiče iz perioda primitivne upotrebe jezika
za komunikaciju između pripadnika različitih plemena..(.Hegel je trebao da se bavi istorijom reči...)
Ipak,Bergsonovi problemi su daleko pre problema s blizancima od kojih jedan putuje brzinom bliskoj brzini svetlosti...To različito trajanje je enigma za Ozimane svih vremena,a za Bergsona je bio problem i običan šleper!
Neopažen šleper može da tutnji do mile volje-KO GA ŠIŠA...Zar ne Ozi?
.
To je možda tvoj vrhunac filozofije,a i ovde na nekoliko tema je pokazano da itekako ima novosti u filozofiji...Posebno mlađi koji stižu s nešto drukčijim predobrazovanjem i većom informisanošću (putem mreže) imaju što šta novo i da osmisle ,a i potrebe duhovne se menjaju,pa i njihova usmerenja...Па шта? Ако неко цени нечију филозофију не значи да се на њу ослања као на библију, на сваки редак. Тако, Платоново учење о идејама је велико достигнуће у људској мисли уопште, док је много штошта другог погрешно.
А шта је погрешно а шта истинито можемо судити, јер као што рекох филозофија је дошла до свог врхунца у 19. веку. када смо коначно дошли до граница могућности људског сазнања и мало преко тих граница. Са те висине можемо судити шта је исправно а шта не у прошлости и тако одвајати жито од кукоља.
Ако постоје много људи који цене његова дела,то није никакав аргумент истинитости него "аргументум ад популум". Могу некога ценити маса индивидуда то не значи да је он праву због тога.
Итекако је пролазан. Некада је било научно доказано да се сунце окреће око земље. Свако може извршити тај експеримент.
Такође је било научно доказано да живот настаје из блата јер је научним посмaтрањем, експериментисањем и анализом тог посматрања Аристотел исто закључио...и слично.
Сва Аристотелова знања која се односе на непосредне чињенице свести ...а то су правила логике.. важе и данас као што ће важити за вјеки вјекова.
Опет аргументум ад популум који не казује ништа осим твог начина суђења при чему су "људи", "већина"..МАСА... мерило истинитости нечега.
Срж Кантове филозофије тј трансцендентална естетика.. је асполутна истина за сваког ко о њој размили и провери је у себи.
Постоји доказ и то апсолутан. Ево могу ти у две реченице презентовати у чему се састоји тај доказ. Веровао или не онај ко ово успе проверити у себи на непсоредан начин видеће да је постојање објективног света као таквог апсурд и да нема већег апсурда од тога.
AUTOBUS
Ovo je opazaj -slika ispred tebe..(. ispred tvog tela, ali i telo i autobus su ispred onoga sto opaza ali sto se ne moze opaziti ili ispred subjekta saznanja... "tacke sintetickog jedinstva apercepcije".)
Sada obrati paznju ! To sto vidis je:
SLIKA -ISPRED - SUBJEKTA.
Sada pretpostavimo da autobus niko ne opaza.
NEMA SUBJEKTA = SLIKA NIJE ISPRED - STVAR NIJE VISE OBJEKAT vec STVAR PO SEBI.
По Бергсону важи да оно што ти зовеш време јесте линија у простору тј простор.И као такво имамо простор=простор,
простор=простор.
А право време трајање је нешто суштински другачије и доступно је само непосредној свести.
Не. Пошто смо достигли врхунац филозофске мисли остају парфаразе.
Наравно, то се не допада свима онима који би да граде своје филозофске системе са својим именом. Али шта ћеш..Тако је како је. Када смо се успели на планину ...сваки даљи "напредак" је силазак и пад.
).Filozofija je daleko od završne reči!
Samo ne znam šta će Bergson u svemu tome, nije valjda on merio.
? Ako svetlosti treba više vremena da pređe isto rastojanje nego neutrinima, onda vremena uopšte nema! A pošto su neutrini u prostoru, onda je vreme prostor. Pomenuta teorija čak omogućava tačno izračunavanje te vremenske, pardon, prostorne razlike od 60 nanosekundi. .
Kako bre ne razumeš
Izvini Ozimane, ovo je samo šala
A šta ćemo sa n[SUB]e[/SUB], n[SUB]m[/SUB] i n[SUB]t[/SUB], masom, oscilacijama...
.
Samo ne znam šta će Bergson u svemu tome, nije valjda on merio.
Teorije zavere i leteće tanjure izmišljavaju ZA PARE i još se i smejedu kako zaebavaju glupu raju...
jel ti smatraš da je ova vest samo još jedna vest iz ciklusa "teorija zavere", ili...?
Časovnici na raketama A i B pokazuju isto vreme u trenutku kada su rakete jedna pored druge, neka je, na primer, u tom trenutku bilo 12 časova. Ovo početno vreme može se nazvati nultim vremenom.
Kako vreme prolazi, rastojanje između A i B se povećava, pošto se rakete kreću relativno jedna u odnosu na drugu, i posle nekog konačnog vremenskog intervala rastojanje između rakete A i rakete B iznosiće x. Ako posmatrač na A tada pogleda na svoj časovnik i uporedi sa časovnikom na B, biće iznenađen zato što ova dva časovnika ne pokazuju isto vreme – onaj koji se nalazi na B kasni.......
Naravno, i ako bi posmatrač koji putuje raketom B uporedio vreme na svom časovniku i onom u raketi A, dobio bi da časovnik u raketi A kasni, a to kašnjenje bi takođe bilo dato jednačinom
Ovaj efekat kašnjenja časovnika u STR se naziva dilatacija vremena i ona nastaje onda kada se dva posmatrača kreću relativno jedan prema drugom konstantnim brzinama, tada svakom od njih izgleda da časovnik onog drugog kasni.
Kako ne primetiti u ovoj prici da ovde nemamo mnostvo vremena sadrzanih u mnostvu referentnih sistema, vec da imamo jedno jedino unutrasnje vreme koje je jedno isto kod svakog posmatraca u svakom referentnom sistemu.
Ili posmatrac u reketi A videce da sat u raketi B kasni u odnosu na njegov. Posmatrac u raketi B videce da sat u raketi A zapravo kasni. Pa sta se onda ovde desava?
Ovde imamo jedno jedinstveno vreme , unutrasnje za svaki referentni sistem i imamo obicne slike, predstave ... obicne nazive drugih referentnih sistema. Ili, imamo sat u raketi A, i imamo SLIKU sata koji kasni u raketi B ...a koja postoji samo u svesti posmatraca A a ne i u realnosti . Jer u raketi B u svesti posmtraca nemamo taj zamisljen sat koji kasni... vec neki sasvim drugi sat koji ne kasni vec suprotno.
