Beograd kojeg više nema

[Милунка Савић]

 

[shmeksi]

Ova mi je omiljena

 

[Милунка Савић]

Ево неколико фотки Бранкове улице:

 

[bela rada]

Terazije pod snegom 1924.godine.

 

[Sibil Vejn]

Не брини, не да се он, упркос свему. Док је нас.

Јесте, руку на срце, мени ова стара фонтана дража него садашња

(Ипак, и садашња има своје дражи, да не грешимо душу, него, мени је ту много већи уљез онај онолики Пашићев споменик )

Iz koje je ovo godine....???

 

[Милунка Савић]

Iz koje je ovo godine....???

Не знам тачно које, али је седамдесетих 20. века.

 

[Sibil Vejn]

Hvala,tako nesto i mislila,prediiiivna je!!!

 

[Милунка Савић]

Даље о архитектама Београда


JELISAVETA NAČIĆ (1878-1955)

Prva žena arhitekta u Srbiji Jelisaveta Načić rođena je 1878, u Beogradu, gde je 1900. godine završila, i to u roku, Arhitektonski odsek Tehničkog fakulteta Velike škole. Odmah po završenim studijama Načićeva se zapošljava u ministarstvu građevine kao crtač-tehnički pripravnik. Državni ispit je položila 1903, ali zbog krutih propisa nije mogla da se zaposli kao arhitekta u Ministarstvu jer, kako stoji u rešenju kojim se odbija, „...svojstvo dejstvitelnog činovnika ne mogu imati ženska lica...“ Zaposlila se u građevinskom odseku beogradske opštine i tu je na poslovima projektanta provela narednih šesnest godina. Načičeva je na samom početku svoje kratke karijere arhitekte dobila III nagradu na prestižnom konkursu za novu crkvu u Topoli što je joj je donelo i nove narudžbine. Ali tek posle nekoliko uspešno realizovanih zgrada od kojih je, svakako, škole kod Saborne crkve iz 1907, najvredniji objekat u njenom projektantskom radu, izbila u sam vrh. Za vreme austrougarske okupacije u Prvom svetkom ratu dobrovoljno je radila na obnovi porušenih delova Beograda, da bi već 1916. godine zbog, kako ističe Bogunović, "terazijskog slavoluka sa rodoljubivim porukama ispisanim u čast povratka srpske vojske iz balkanskih ratova, poput "kraljevskog arhitekte" Jovana Ilkića, bila internirana u logor Nežideru u Mađarskoj. Posle rata nije se bavila projektovanjem. Umrla je Dubrovniku 1955 godine.

-KONKURSNI PROJEKT ZA CRKVU U TOPOLI 1903, III NAGRADA

-URBANISTIČKO UREĐENJE MALOG KALEMEGDENA PREMA IDEJNOJ SKICI ARHITEKTE D.T. LEKA.

-KUĆA KNJIŽARA MARKA MARKOVIĆA NA UGLU KAPETAN MIŠINE I JOVANOVE 45-A, 1904
Posebno je vredan dvorišni deo gde je, prema S. Bogunoviću, J. Načić smelo oblikovala lučne prozore bogate plastičnom dekoracijom sa "nišama u vidu trodelne arkade i balkona sa ogradom od kovanog gvožđa" .

-KUĆA BOŽIDARA KRSTIĆA U ULICI Đ. ĐAKOVIĆA 3, 1905


ZGRADA OSNOVNE ŠKOLE KOD SABORNE CRKVE U BEOGRADU. (1907)

U stilu akademizma, Jelisaveta Načić projektuje 1907. godine zgradu osnovne škole kod Saborne crkve u Beogradu. Zgrada je sagrađena na mestu gde je četrdesetih godina XIX veka inženjer Franc Janke gradio licej i gimnaziju. U osnovi, ovo je, kako piše Nestorović, "bogato raščlanjeno rešenje sa suterenom, prizemljem i spratom, smišljene prostorne kompozicije, razuđenih masa. Glavni front je na široko zasečenom uglu u čijoj je osovini ulaz, vestibil i monumentalno stepenište za sprat, gde je nad ulazom dvorana za svečanosti. U spoljnjem oblikovanju ističe se čisto arhitektonsko rešenje u duhu akademizma na bazi renesansa. Na ugaonoj fasadi istaknut je srednji deo sa bogatijom obradom, sa udvojenim jonskim pilastrima i klasičnim glavnim vencem, sa atikom. Između pilastara su veliki polukružni otvori svečane dvorane. U ovom delu fasade može se uočiti uticaj beogradskog arhitektonskog odseka, a posebno profesora Dragutina Đorđevića. Cela kompozicija bi, bez sumnje, davala znatno bolji utisak da je izvedeno i simetrično krilo iz Gračaničke ulice. Prizemlje u lakoj rustici masa i lizena stvara pogodno postolje gornjoj kompoziciji fasada i po odnosu visine i po arhitektonskoj obradi".


GRANITNE STEPENICE SA KLADENCEM U PARISKOJ ULIICI (1911)

Jelisaveta Načić je 1911 u sklopu uređenja Kalemegdana projektovala i neobarokne monumentalne granitne stepenice sa česmom koje povezuju glavno šetalište Kalemegdana sa Pariskom ulicom.

-PROJEKAT OGRADE SAVSKE ALEJE
(uništena u I svetskom ratu)


ZGRADE ZA OPŠTINSKE STANOVE U ULICI ĐURE ĐAKOVIĆA (NEKADA BAŠTOVANSKOJ) U BEOGRADU (1911)
U jednostavnoj bezornamentalnoj arhitekturi, sa funkcionalnim osnovama,. J. Načićeva podiže 1911. godine zgrade za opštinske stanove, sa prizemljem i spratom u ulici Đure Đakovića (tada Baštovanskoj) u Beogradu. U kompoziciji ovih zgrada ističe se arhitektura krovova sa nadstrešnicama i fasadnim zabatima. Povodom ovih stanova arhitekta D. T. Leko kritikuje opštinu, smatrajući da se grade “bez zdrave ekonomske podloge” i da je “štetno graditi ove jevtine stanove koji će ubrzo postati prave rupčage...” Vreme, međutim, nije potvrdilo ovu Lekovu bojazan.

PAVILJON ZA TUBERKULOZNE BOLESTI (1912)
Kao opštinski arhitekta, gde je aktivno radila sve do 1916. godine, Jelisaveta Načić je projektovala, kako piše Nestorović, u "znatno slobodnijoj arhitekturi paviljon za tuberkulozne bolesti (1912) sa suterenom, prizemljem i spratom, funkcionalnog rešenja osnove, sa prostranom terasom za sunčanje", koji je izvodio preduzimač Gašpar Miler. Zgrada je bila oštećena za vreme Prvog svetskog rata pa je porušen 1919. godine

-CRKVA U ŠTIMLJU KOD UROŠEVCA

CRKVA ALEKSANDRA NEVSKOG (1914-1928)

Prema nacrtu Jelisavete Načič počela je 1912 da se gradi u srpsko vizantijskom stilu crkva Aleksandra Nevskog u Beogradu. Projekat je kasnije tokom dvadesetih godina XX veka izmenjen u dva navrata. Najpre su Petar Popović i Vasilije Androsov značajno izmenili osnovni projekat, a onda su Androsov i Dušan Babić "osavremenjivanjem tehničkih detalja i obogaćivanjem izgleda fasade i enterijera", kako piše Branko Vujović, crkvi dali sadašnji izgled. Od prvobitnog plana ostao je, kako ističe Bogunović, "trolisni oblik osnove sa tri apside... i jednim kubetom iznad naosa".


REKONSTRUKCIJA TERAZIJA
Prema idejnom projektu Veselina Lučića Načićeva "izvodi trodelni skver sa centralnim skverom, velikom fontanom u sredini i podzemnim WC-om. Po njenim planovima podignuta je i ograda oko skverova, sa "granitnim soklom i postamentima, između kojih su bili ukrasni delovi od livenog gvožđa u slobodnim motivima secesije". Sama fontana započeta 1914. godine nije bila završena zbog rata, a za nju je vajar Ivan Meštrović izradio grupu figura".

KUĆA ARSE DRENOVCA NA UGLU KOSOVSKE I KONDINE

(Srušena sedamdesetih godina XX veka)

-KUĆA M. PROTIĆA U DVORIŠTU BIRČANINOVE 13
(srušena)
-KUĆA Z. ARSENIJEVIĆA U LOMINOJ ULICI 46

 

[Милунка Савић]

Бранкова, непарна страна, од бр. 15 до 21

Бранкова, непарна страна 21-29

Бранкова, непарна страна 21-29, само се не види прва зграда лево

 

[miljenkic]

KUĆA ARSE DRENOVCA NA UGLU KOSOVSKE I KONDINE

(Srušena sedamdesetih godina XX veka)

Pa da lakse je rusiti nego obnoviti
Bilo bi lepo da pocnemo da se "zahvaljujemo" svim urbanistima od '45 na ovamo na njihovim poduhvatima i uredjenju Beograda, recimo da se pomene sta je ko porusio ili zabranio obnovu i sl.
Ne treba mi da se zalimo na one koji su bombardovali Beograd, nego na one koji su ga dokusurili u miru

 

[miljenkic]

Biblioteka na Kosancicevom vencu

Zgrada dvora, sadasnjeg predsednistva nekad

Ovo ostavljam da sami pogodite

 

[miljenkic]

Brankov most nekada

I posle rata

 

[miljenkic]

Hotel London (posle rata)

Vasina

Stari aerodrom

Cara Lazara (mislim izmedju Vuka Karadzica i Uskocke)

 

[miljenkic]

Bulevar despota Stefana:

- mislim da je ovo cosak sa Brace Jugovica, kod bioskopa Balkan

- ista slika, samo slikano kod Skadarske

- ovde se nazire I ekonomska

- a ovo mi deluje kao raskrsnica sa Cara Dusana, ali nisam sigurna

 

[Милунка Савић]

Pa da lakse je rusiti nego obnoviti
Bilo bi lepo da pocnemo da se "zahvaljujemo" svim urbanistima od '45 na ovamo na njihovim poduhvatima i uredjenju Beograda, recimo da se pomene sta je ko porusio ili zabranio obnovu i sl.

Требало би. У ствари, то се зна, само треба овако, постављати фотке с непотребно и нерезонски срушеним зградама, да шира јавност сазна.

Ne treba mi da se zalimo na one koji su bombardovali Beograd, nego na one koji su ga dokusurili u miru

Е, па сад...
Наравно да треба да се жалимо и указујемо увек на оне који су бомбардовали Београд (с посебном свешћу да је то било, и 1914/15, и 1941 и 1944, и 1999.).
Јесу га, и још увек га наружују много и у миру, али, ипак није примерено поредити то с оним што је уништено бомбардовањима.

 

[Милунка Савић]

Biblioteka na Kosancicevom vencu

Ето, ово, нпр. зар треба да заборавимо нацистима, гађали су је намерно запаљивим бомбама.

Ovo ostavljam da sami pogodite

Коларчева, наравно, и према Позоришном тргу.
(Све ове зграде су такође срушене у бомбардовању).

Оне две зграде поред Скупштине срушене су такође у бомбардовању. Али, ово даље, с леве стране, посебно зграду Суда, (као и неколико зграда у Дечанској), срушиле су комунистичке власти, ради прављења трга Маркса и Енгелса.

 

[Милунка Савић]

А ево из другог угла, зграда на углу Коларчеве и Македонске, где је била прва пошта:

 

[miljenkic]

Требало би. У ствари, то се зна, само треба овако, постављати фотке с непотребно и нерезонски срушеним зградама, да шира јавност сазна.


Е, па сад...
Наравно да треба да се жалимо и указујемо увек на оне који су бомбардовали Београд (с посебном свешћу да је то било, и 1914/15, и 1941 и 1944, и 1999.).
Јесу га, и још увек га наружују много и у миру, али, ипак није примерено поредити то с оним што је уништено бомбардовањима.

Mozda se nisam najbolje izrazila, ali rat sam po sebi nije nesto sto se moze opravdati i svakako da ne treba ni zaboraviti ni oprostiti ni onima koji su 1914/15 i 1941 bombardovali, a narocito onima drugima koji su u svom besmislu to radili 1944 i 1999.
Ali ne mogu da se zalim da su samo oni koji su bombardovali Beograd krivi sto on nije lepsi nego sto je sada. I drugi su gradovi bili bombardovani pa im nije smetalo da vrate svoj prvobitni izgled. Zato sam daleko vise kivna na ove "nase", koji su zbog politickih ili licnih (materijalnih) interesa unistavali i dalje unistavaju Beograd. Prvo nisu obnavljali poruseno ili ako su obnavljali onda nastane ono ruglo od poste na zel. stanici. Pa se onda decenijama nije nista ulagalo u ocuvanje postojeceg, cak se i dalje rusilo ono staro. Onda su krenuli sa divljom gradnjom i nadogradnjom. Tako smo dobili dve kuce na krovu kod Brankovog mosta i cardake ni na nebu ni na zemlji na Karaburmi. Onda su poceli besomucno da ruse po Vracaru, Zvezdari, Vozdovcu (nije da su bas sve zgrade bile za rusenje) i da prave nesklad od boja i izgleda fasada.

 

[miljenkic]

Оне две зграде поред Скупштине срушене су такође у бомбардовању. Али, ово даље, с леве стране, посебно зграду Суда, (као и неколико зграда у Дечанској), срушиле су комунистичке власти, ради прављења трга Маркса и Енгелса.

Nazalost i njih su komunisti srusili, valjda su im bile suvise blizu Skupstine

Na slici pise da je parada povodom 9. maja 1947, mada je napomena uz sliku bila da je parada iz 1945. Ali u svakom slucaju su prezivele bombardovanje, ali ne i komuniste

 

[Милунка Савић]

Те су куће биле оштећене у бомбардовању. Читав тај крај је доста страдао и '41 и '44. Приземне куће у Влајковићевој, где је сад парк су такође срушене или тешко оштећене у бомбардовањима.

Овде се виде и ове зграде , а и Агробанка, која је исто била доста оштећена.
Њу су обновили, а ове, ето, нису.

То рушење после '45 у доста случајева стварно није имало резона, али некад су оштећења била толико велика да је било боље рушити, сем, наравно, кад се радило о значајним зградама, као што је Двор, и слично.
Али, онакво "обнављање" Поште на железничкој станици је стварно катастрофа.

Но, што се тиче комуниста, мене посебно боли што су '47 уништили Теразије, дивну фонтану, жардињере, и што су почупали шине, укинули трамвајске линије, и ту и на другим местима по граду

 

[Милунка Савић]

Кад већ помињем овај крај, и бомбардовање уопште, две занимљивости које се тиче лично мене:
Једна немачка бомба пала је у двориште зграде у Косовској 34, у којој су тада становали и моји баба, деда и отац. На срећу, бомба није експлодирала.
Друга бомба, "савезничка", пала је и разорила кућу на Топчидерском брду, где су до рата живели моји други баба и деда, и мајка. Опет на срећу, они су се тада налазили изван Београда, у селу, где су се били склонили.

 

[miljenkic]

А ево из другог угла, зграда на углу Коларчеве и Македонске, где је била прва пошта:

Milunka, dala si mi domaci zadatak da razmisljam gde je tacno bila ta zgrada i nadjoh

Ovo je Kolarceva ulica i u dnu se vidi taj cosak.

U njoj se posle nalazila i cuvena kafana Kolarac

Od nje nije nista ostalo, sada je tu staklenac

 

[miljenkic]

A evo jos jedne zgrade koje vise nema

Ministarstvo vojske i mornarice, na uglu Nemanjine i Kneza Milosa.

 

[причалица]

slike su fenomenalne! baš sam uživala.

 

[Милунка Савић]

А да довршимо и Јеремијину Бранкову


Бранкова, непарна страна, од бр. 27 до поп Лукине

Бранкова, непарна страна, од бр 27. до поп Лукине, једино се не види прва зграда лево, а у даљини се види Саборна црква

Бранкова, непарна страна, од бр. 9 према Зеленом венцу

Бранкова, непарна страна, бр. 13-19

Бранкова, парна страна, на старим бр. 34 и 38 и стара једноспратница на 36, у даљини торањ Саборне цркве