„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Crnugović]

Сад овде имамо покатоличене Јевреје не видин пачно где нити се то спомиње али меровишка династија је очигледно у блиској спрези са Јеврејима. Ираклије је овде извршио покољ Јевреја у Јудеји који су одбили да се христијанизују. Одбацившу монофизите и нека друга учрња са блиског истока те заједниве ће преживети и добити нека права при крају његовог живота кад ће их освојити Арапи.

Jedan paralelni podatak...

""
In Hebrew, the word "Ashkenazi" means "Germans" and the term is used for Jews of eastern European origin who historically spoke the Yiddish or Judeo-German language. Professor Richards says that the new explanation for their origins was one of the most significant findings from a wider project in which he and his colleagues -- principally the Portuguese PhD students Marta Costa and Joana Pereira -- were analysing mitochondrial DNA samples (i.e. DNA that traces the maternal line) in order to investigate the prehistoric settlement of Europe by migrants from the Near East.


Ashkenazi Jewish lineages were among the large quantity of publicly available mitochondrial genomes of people from Europe, the Caucasus and the Middle East that entered the analysis. It was discovered that in the vast majority of cases, Ashkenazi lineages are most closely related to those of southern and western Europe and that they had been present in Europe for many thousands of years.


‌"This suggests that, even though Jewish men may indeed have migrated into Europe from Palestine around 2000 years ago, they seem to have married European women," states Professor Richards.


This seems to have happened first along the Mediterranean, especially in Italy, and later -- but probably to a lesser extent -- in western and central Europe. This suggests that, in the early years of the Diaspora, Judaism took in many converts from amongst the European population, but they were mainly recruited from amongst women. Thus, on the female line of descent, the Ashkenazim primarily trace their ancestry neither to Palestine nor to Khazaria in the North Caucasus -- as has also been suggested -- but to southern and western Europe.


"The origins of the Ashkenazim is one of the big questions that people have pursued again and again and never really come to a conclusive view," said Prof Richards, who has described the new data as "compelling."
https://www.sciencedaily.com/releases/2013/10/131008112539.htm

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[NickFreakyrgios]

Jedan paralelni podatak...

""
In Hebrew, the word "Ashkenazi" means "Germans" and the term is used for Jews of eastern European origin who historically spoke the Yiddish or Judeo-German language. Professor Richards says that the new explanation for their origins was one of the most significant findings from a wider project in which he and his colleagues -- principally the Portuguese PhD students Marta Costa and Joana Pereira -- were analysing mitochondrial DNA samples (i.e. DNA that traces the maternal line) in order to investigate the prehistoric settlement of Europe by migrants from the Near East.


Ashkenazi Jewish lineages were among the large quantity of publicly available mitochondrial genomes of people from Europe, the Caucasus and the Middle East that entered the analysis. It was discovered that in the vast majority of cases, Ashkenazi lineages are most closely related to those of southern and western Europe and that they had been present in Europe for many thousands of years.


‌"This suggests that, even though Jewish men may indeed have migrated into Europe from Palestine around 2000 years ago, they seem to have married European women," states Professor Richards.


This seems to have happened first along the Mediterranean, especially in Italy, and later -- but probably to a lesser extent -- in western and central Europe. This suggests that, in the early years of the Diaspora, Judaism took in many converts from amongst the European population, but they were mainly recruited from amongst women. Thus, on the female line of descent, the Ashkenazim primarily trace their ancestry neither to Palestine nor to Khazaria in the North Caucasus -- as has also been suggested -- but to southern and western Europe.


"The origins of the Ashkenazim is one of the big questions that people have pursued again and again and never really come to a conclusive view," said Prof Richards, who has described the new data as "compelling."
https://www.sciencedaily.com/releases/2013/10/131008112539.htm

Пало ми је на памет али у време писања франачке хронике хазарска држава јеш није била уништена , она бива уништена негде у 11. веку.

 

[supertruper]

Isti sunt qui propinquiores resident finibus Danaorum quos uocant Nortabtrezi ubi regio in qua sunt ciuitates LIII per ducos partitae. Vuilci in qua ciuitates XCV et regiones IIII. Linaa est populus qui habet ciuitates VII. prope illis resident quas uocant Bethenici, et Smeldingon, et Morizani, qui habent ciuitates XI. Iuxta illos sunt qui uocantur Hehfeldi, qui habent civitates VIII. Iuxta illos est regio, quae uocatur Surbi. in qua regione plures sunt quae ha bent ciuitates L. Iuxta illos sunt quos uocantur Talaminzi, qui habent civitates XIIII. Betheimare in qua sunt civitates XV. Marharii habent ciuitates XI. Vulgarii regio est inmensa et populus multus habens ciuitates V. eo quod multitudo magna ex eis sit et non sit eis opus ciuitates habere. Est populus quem uocant Merehanos, ipsi habent ciuitates XXX. Iste sunt regiones quae terminant in finibus nostris. Isti sunt qui iuxta istorum fines resident. Osterabtrezi, in qua ciuitates plusquam C sunt. Miloxi, in qua ciuitates LXVII. Phesnuzi habent ciuitates LXX. Thadesi plusquam CC urbes habent. Glopeani, in qua ciuitates CCCC aut eo amplius. Zuireani habent ciuitates CCCXXV. Busani habent ciuitates CCXXXI. Sittici regio inmensa populis et urbibus munitissimis. Stadici in qua ciuitates DXVI populusque infinitus. Sebbirozi habent ciuitates XC. Vnlizi, populus multus, ciuitates CCCXVIII. Neriuani habent ciuitates LXXVIII. Attorozi habent CXL VIII, populus ferocissimus. Eptaradici habent ciuitates CCLXIII. Vuillerozi habent ciuitates CLXXX. Zabrozi habent ciuitates CCXII. Znetalici habent ciuitates LXXIIlI. Aturezani habent ciuitates CIIII. Chozirozi habent ciuitates CCL. Lendizi habent ciuitates XCVIII. Thafnezi habent ciuitates CCLVII. Zeriuani quod tantum est regnum ut ex eo cunctae gentes Sclauorum exortae sint et originem sicut affirmant ducant. Prissani ciuitates LXX. Velunzani ciuitates LXX. Bruzi plus est undique quam de Enisa ad Rhenum. Vuizunbeire. Caziri ciuitates C. Ruzzi. Forsderen. Liudi. Fresiti. Serauici. Lucolane. Vngare. Vuislane. Sleenzane ciuitates XV. Lunsizi ciuitates XXX. Dadosesani ciuitates XX. Milzane ciuitates XXX. Besunzane ciuitates II. Verizane ciuitates X. Fraganeo ciuitates XL. Lupiglaa ciuitates XXX. Opolini ciuitates XX. Golensizi ciuitates V.

Пази сад превод!
То су они који живе ближе територијама Грка, које зову Нортабтрези, где су округ у коме се налазе 53 града поделили њихови вође. Вуилци, у коме постоји 95 држава и четири региона. Линаа је народ који има 7 градова. Они живе близу оних које зову Бетеници, Смелдингон и Моризани, који имају једанаест градова. Поред њих су они који се зову Хехфелди, који имају осам држава. Поред њих је округ који се зове Сурби. У овом региону постоје бројни градови који имају Л. Поред њих су они који се зову Таламинзи, који имају четрнаест држава. Бетхајмар у коме постоји петнаест држава. Мархари имају једанаест држава. Држава простог народа је велика, и има бројне градове, јер их је велики број, и нема потребе да имају градове. Постоји народ који они зову Мереханос, они сами имају тридесет градова. То су региони који се граниче са нашим границама. То су они који живе близу својих граница. Остерабтрези, у коме се налази више од 100 градова. Милокси, у којој 67 држава Пхеснузи има 70 градова. Тадес има више од 200 градова. Глопеани, у којима је било четири стотине држава, или нешто више. Зуиреанци имају 325 градова. Бусани имају 231 државу. Крај жедних био је велики међу народима и утврђеним градовима. Стадићи, у којима је 516 држава и народа бесконачно. Себбирози имају 90 градова. Унлизи, велика популација, 318 држава. Неруанци имају 78 градова. Атторози имају 140 8, свиреп народ. Ептаради имају 263 државе. Вуиллерози имају 180 држава. Забрози имају 212 градова. Знеталићи имају државе 720 Атурезани имају 103 града. Чозирози поседује 250 градова. Лендизи има 98 држава. Тафнези има 257 градова. Зеруаново царство, које је толико велико, да су из њега настали сви народи Словени, и имају своје порекло како они тврде. 70 градова Присануса. 70 градова у Велунзани. Брузи је више на свакој страни него од Енисе до Рајне. Вуизунбеире. Цазири наводи: Ц. Руззи. Форсдерен. Луди Фрести. Серауици. Луцолане. мађарски Вуислане. 15 држава у Слеензанеу. Лунсизи 30 градова. 20 градова Дадосесани Милзане 30 држава. градови Бесунзане ИИ. Градови Веризане Кс. Градови Фраганеус КСЛ. 30 градова у Лупиглаи. 20 Голенсизи 5 држава. Брузи је више на свакој страни него од Енисе до Рајне. Вуизунбеире. Цазири наводи: Ц. Руззи. Форсдерен. Луди Фрести. Серауици. Луцолане. мађарски Вуислане. 15 држава у Слеензанеу. Лунсизи 30 градова. 20 градова Дадосесани Милзане 30 држава. градови Бесунзане ИИ. Градови Веризане Кс. Градови Фраганеус 40 30 градова у Лупиглаи. 20 Голенсизи 5 држава. Брузи је више на свакој страни него од Енисе до Рајне. Вуизунбеире. Цазири наводи: Ц. Руззи. Форсдерен. Луди Фрести. Серауици. Луцолане. мађарски Вуислане. 15 држава у Слеензанеу. Лунсизи 30 градова. 20 градова Дадосесани Милзане 30 држава. градови Бесунзане ИИ. Градови Веризане Кс. Градови Фраганеус 40 30 градова у Лупиглаи. 20 Голенсизи 5 држава.

Мархари су Моравци, нема грешке.

 

[Лекизан]

Молим кориснике да се држе теме убудуће ради лакше комуникације на теми.Хвала.

 

[NickFreakyrgios]

 

[ZabranjeniLegenda]

Autohtonisti (Damjanovic, Mitic, Sargic itd) stalno ponavljaju da DAI je falsifikat jer je prepis iz 17. vijeka i da ga je toboz Vatikan otkrio i falsifikovao.

Ovo nije istina - prepis DAI je nastao na Krf 1509. g. od strane Antonija Eparhusa, pravoslavnog svestenika. Ovaj prepis kasnije ide do palate Heidelberg u Njemackoj pa u Vatikan stize tek 1611. godine, dje je dodat latinski naziv "De administrando imperio".

Medjutim original DAI (odnosno prepis iz 11. vijeka) je pronadjen i nalazi se u nacionalnoj biblioteci u Parizu. Pronadjen je 1550. godine u biblioteci Kardinala Nikola Ridolfija poslije njegove smrti.

Poslije prepis je kupljen 1560 od strane Katarine de Medici, pa je prenijet 1599. godine nacionalnoj biblioteci u Parizu.

Postoje danas 3 prepisa iz 16. vijeka, i 1 iz 11. vijeka. Carigrad je pao 1453. godine od pada Carigrada (i Vizantije), DAI se premjesti na hriscanski zapad u Italiji i Francuskoj.

DAI je prvorazredni izvor za srednjovjekovni Balkan, i najteze je autohtonistima (kao i Hrvatima) sto postoji.

 

[NickFreakyrgios]

Autohtonisti (Damjanovic, Mitic, Sargic itd) stalno ponavljaju da DAI je falsifikat jer je prepis iz 17. vijeka i da ga je toboz Vatikan otkrio i falsifikovao.

Ovo nije istina - prepis DAI je nastao na Krf 1509. g. od strane Antonija Eparhusa, pravoslavnog svestenika. Ovaj prepis kasnije ide do palate Heidelberg u Njemackoj pa u Vatikan stize tek 1611. godine, dje je dodat latinski naziv "De administrando imperio".

Medjutim original DAI (odnosno prepis iz 11. vijeka) je pronadjen i nalazi se u nacionalnoj biblioteci u Parizu. Pronadjen je 1550. godine u biblioteci Kardinala Nikola Ridolfija poslije njegove smrti.

Poslije prepis je kupljen 1560 od strane Katarine de Medici, pa je prenijet 1599. godine nacionalnoj biblioteci u Parizu.

Postoje danas 3 prepisa iz 16. vijeka, i 1 iz 11. vijeka. Carigrad je pao 1453. godine od pada Carigrada (i Vizantije), DAI se premjesti na hriscanski zapad u Italiji i Francuskoj.

DAI je prvorazredni izvor za srednjovjekovni Balkan, i najteze je autohtonistima (kao i Hrvatima) sto postoji.

Нико не спори да је ваљан извор али прво аутентичност из 11. века је не могуће доказати остаје само некима да верују.
По свему судећи, О управљању царством је увек сматран за поверљив тајни документ у коме су смернице и методе византијске спољне политике изложене без реторских украса и улепшавања. Поједини подаци о приликама у Јерменији стигли су у Цариград тајним каналима и цар свакако није био вољан да јавносто открије своје изворе информација. Такође, критика коју је Константин Порфирогенит изнео на рачун свог таста и савладара Романа I Лакапена није била намењена јавности. Каснији византијски извори не спомињу О управљању царством, што показује да спис није циркулисао међу ширим круговима византијске интелектуалне елите.[12][13].

Из византијских времена сачуван је само један препис дела и то из позног 11. века. Овај препис сачино је извесни Михаило, поверљиви секретар цезара Јована Дуке. На основу тога се мисли да је дело употребљавано као приручник на царском двору и у 11. веку. Рукопис је почетком 16. века преко Крфа стигао у Италију и једно време је био у власништву француске краљице Катарине Медичи. У Париску краљевску библиотеку је доспео 1599. и од тада је обележен као Codex Parisinus gr. 2009. У историјској науци се овај Париски препис скраћено назива „P“.[14]

Током 16. века према тзв. Париском препису израђена су још два преписа. Старији је израђен 1509. на Крфу захваљујући хуманисти Антонију Епарху (1491—1571), да би се преко Хајделберга на крају 1623. нашао у Ватиканској библиотеци где је заведен као Codex Vaticanus-Palatinus gr. 126, односно скраћено рукопис „V“ [15]. Млађи препис, који је остао некомплетан, израдио је Андреа Дармари између 1560. и 1589. и данас се чува у Модени. Познат је као Codex Mutinensis gr. 179, односно рукопис „M“ [16].

У 16. веку израђен је још један препис који се данас такође чува у Паризу. У питању је Codex Parisinus gr.2967, познат као рукопис „F“, који је преписан према рукопису „P“. Преписивачки посао започео је Антоније Епарх, али је посао завршио пре 1529. Михаило Дамаскин са Крита


Прво издање приредио је Јохан ван Меурс 1611. и то према рукопису „V“ који се у то време још увек налазио у Хајделбергу. Ван Меурс је дело издао са преводом на латински језик и дао му назив De administrando imperio који се касније усталио. Ово издање је још једанпут прештампавано у 17. веку. Касније издање приредио је Дубровачанин Анселмо Бандури 1711. који је кориговао грчки текст у складу са најстаријим рукописом „P“. Бандурова редакција је доживела и два репринта и то 1729. и 1864. године. Најзначајније издање у 19. веку приредио је 1840. немачки филолог Имануел Бекер и издао га у чувеном Бонском корпусу византијске историографије и књижевности.[18]

Припреме за репрезентативнију редакцију грчког текста почеле су у Великој Британији крајем 19. века, а читав пројекат су завршили Џенкинс и Моравчик 1949. године. Уз редиговани грчки текст, овом издању које је доживело неколико прештампавања, уређивачи су додали и превод на енглески језик и научни апарат.[

Друго слабости извора на појединим местима је показао и покојни Тибор Живковић.
Писац показује јако велику необавештеност чак и Јорданесове гетике и Прокопијевих списа.
Где изводи историју Франака од Гота вреднијих поменути а то су Вандали, Готи и Гепиди. Од Гепида су се одвојили Авари и Ломбарди.
Вандали су себи здружили Алане и Готе прешли у Галију и тамо се помешали са Германима и сад се зову Франци.

Онда имамо и Аваре који се зову Словени. Па имамо Ските који су Словени па су некад и Бугари а некад Хуни.

Дакле извор јесте добар али да је нађен оригинал у Истамбулу могли би причати о некој оригиналности , не постоји извор који је потекао из Цариграда и стигао до Венеције а да није подлегао католичкој цензури.

Заправо ни један немамо оригинал само преписе чак и оне са запада а сад овај најконтраверзнији потекао са истока е баш тај постоји оригинал на западу.

Прво најнезгодније што Мавро Орбин поседовао један препис како Тибор Живковић говори а оспорио је Порфирогенита само око зидања Рагусе померио је у 2-3 век и ништа друго није замерио Порфирогениту.

Иако је његово дело у суштој супротнпости са Порфирогенитом.

 

[комшија]

 

[NickFreakyrgios]

Даљњ ДАИ је темпранба бомба и буре барута на Балкану. Мађари нити Бугари нити Франци нису обавезни осврнути се на ове изворе иако извора има много значајних. Сасвим сигурно да се Хераклије није попео на брдо и почео лупари "ОВДЕ!!!! и ту се населили сви Хазари уз цареву дозволу.

Постоји један опасна моменат зашто је значајан јер је олтар неке хрватске државе у 7. веку неовисно ко био у питању антипапа па затим папа па прогеран па сахрањен опет са враћеним поластима Анастасије Билиотекар није имао никаква ближа сазнања о Србима и Хрватима од 9. века.
Мећутим сам Порфирогенит показује да догађаји о којима говори о рату са Францима вероватно Људевита Посавског када пбеђују Франке након 7. година фикција. Онда да Хрвсти су тоталкно независни од Франака под својим кнезом Коцељем па онда сеоба у Панонију у сред аварског каганата није била могућа у 7. веку никако. Све ово што прича би могло бити могуће у крај 8-9 веку.

Такође спомиње да су се Хравти помешали са Аварима и да је то видљиво на лицима у неком делу Хрватске.
То је још један доказ да се ради тек о 2 аварском каганату јер први Абари су бели људи Европеиди скоро свих типова. (Јован Ковачевић и други)
Други аварски каганат су обновили неку аварски кланови жуте расе који су чак опљчкали гробнице и ове прве праве Обаре.

Дакле видљиво на лицима Хрвата су Абари жуте расе који постају доминати од 8 века. Франачке потврде о постојању хрватске државе која је причључена њиховој аквилејској патријаршији и која је њихов протекторат нема. Име Хрвата је тек накнадно донешено из Паноније из остатака аварског каганата и није старије као народно име ове земље од 10. века
Не само што их не виде Франци већ ни Ал Масуди , Баварски географ ни други арапски путописци попут Ал Бакирија или Ибн Јакуба Јрвреја дипломате кордобског калифата шта Више обе делегације долазе на Отоном двор краљу Рима нема ни тубелих Хрвата подложних Отону.

Дакле памте их руске хронике у суседству Русије који очичледно са Поланима одлазе на запад Европе.

Сасвим сигурно у време Пипина пљачакањем и растурањем аварског каганата франци расељавају неке елите аварског каганата ту се придружио Крум придруживши Банат и друге крајеве својој држави.

Видљиво и код Тибора Живковића који је ДАИ искасапио на комаде схватио да извор мора опстати као веродостојан јер не може да се иде против Хрвата односно Ватикана. Сам би себе дискредитовао а открића значајна би пала у воду.
С једне стране га дезинтегрише и у ванполитичком контексту обесмишљива али га задржава обавезним и неоспорно тачним око оосељавања Срба и Храта где чак нису ни позната имена првих српских архонта нити Поргиног оца па се претпоставља да су то 4 немилостива краља у Дукљаниновој хроници да им се имена не спомињу јер су били прогонитељи хришћана.

Друга битна ствар коју Тибор Живковић запажа да израз грчки који би одговарао регнум земљи Порфирогенит користи за Србију , Хрватску и Диоклију. НЕ за Босну , Травунју , Коновале , Хум.

Дакле у том свом осврту на Босну говори да Дукљани нису Срби јер је нису населили у Диоклију а друго Диоклија је регнум као и Србија и Хратска.
Сад овде долазимо да Дукљанинова хроника има неких јасних упоришта да је Дукља сакривена да је могла бити област са архонтима једнака Србији и Хрватској међути зашто немамо имена владара а имамо печате архоната кји испливавају полако.

На другом месту се изјашањава да их не помиње јер је то област Превалис издвојна од Далмације и Паноније која прдставља ју мету римског , византијског мисионарења у борби са Салбуршком црквом.

Веома контраверзно.

"De conversione Croatorum et Serborum,koja je neupitna iz nekoliko razloga, važna je ona koja objašnjava izostanak Dukljana kao Srba.
Uobičajeno objašnjenje bilo je da je car zaboravio ili prevideo ovaj važan podatak. Naravno,
Ferjančić u ovo objašnjenje nikada nije poverovao, iako nije mogao objasniti dukljanski izostanak iz DAI kao Srba. Odgovor se dobija tako što
se uključi De conversione Croatorum et Serborum (DCCS), uz poznavanje dijeceza na katoličkom zapadu, odnosno u Dalmaciji.60 Naime, DCCS
tretira Dalmaciju i Panoniju, dva najvažnija mesta misionarenja rimske crkve, ali u kontekstu borbe za crkvena prava sa Salcburgom, ali se ne
bavi Prevalitanom, jer je ona izvan Dalmacije."

Дакле Тибор Живковић је имао веће амбиције најбољег историчара у региону што је свакако и био. Све грешке му опраштамо јер је био храбар да постави нове стандарде у том процесу се нужно јављају грешке али гешке нису методолошке природе.

Дакле на његов начин методолошки посматрати ДАИ отворено оставља могућност овога што ја говорим јер се у каснијем периоди види шта се десило са Босном која је такође била пројекат протектората као и Хрватска али тај пројекат није заживео потуно јер се десио оод другачим историјским околностима и доста касније.

 

[fanstebre]

 

[JustinCase]

To radili ovi što ''umaču keks u čaj''?

 

[suave]

Tekst iz New Statesmana da nije lako biti istoričar ni u Velikoj Britaniji. Kod njih se doduše vode rasprave o ropstvu i kolonijalizmu .

Two decades later historians have become unwilling conscripts in toxic culture wars, the focus of online hate and tabloid misinformation, rather than TV satire. What is, and what is not, taught in schools and universities, what appears in our children’s textbooks, how heritage organisations research and present the houses and objects under their care, have all become front-page news.

We are where we are, in large part, because historians have been doing their job. Over recent decades that has led them to turn their analytical gaze towards aspects of Britain’s past that had long been purposefully marginalised – in particular the histories of slavery and empire. The historians now being targeted by journalists and politicians are almost exclusively engaged in those fields of study. Given that politicians, this summer, were willing to pick fights with the star players of the England football team, it is hardly surprising that historians are considered soft targets.

https://www.newstatesman.com/cultur...gets-in-the-culture-wars-we-should-fight-back

 

[ZabranjeniLegenda]

Нико не спори да је ваљан извор али прво аутентичност из 11. века је не могуће доказати остаје само некима да верују.
По свему судећи, О управљању царством је увек сматран за поверљив тајни документ у коме су смернице и методе византијске спољне политике изложене без реторских украса и улепшавања. Поједини подаци о приликама у Јерменији стигли су у Цариград тајним каналима и цар свакако није био вољан да јавносто открије своје изворе информација. Такође, критика коју је Константин Порфирогенит изнео на рачун свог таста и савладара Романа I Лакапена није била намењена јавности. Каснији византијски извори не спомињу О управљању царством, што показује да спис није циркулисао међу ширим круговима византијске интелектуалне елите.[12][13].

Из византијских времена сачуван је само један препис дела и то из позног 11. века. Овај препис сачино је извесни Михаило, поверљиви секретар цезара Јована Дуке. На основу тога се мисли да је дело употребљавано као приручник на царском двору и у 11. веку. Рукопис је почетком 16. века преко Крфа стигао у Италију и једно време је био у власништву француске краљице Катарине Медичи. У Париску краљевску библиотеку је доспео 1599. и од тада је обележен као Codex Parisinus gr. 2009. У историјској науци се овај Париски препис скраћено назива „P“.[14]

Током 16. века према тзв. Париском препису израђена су још два преписа. Старији је израђен 1509. на Крфу захваљујући хуманисти Антонију Епарху (1491—1571), да би се преко Хајделберга на крају 1623. нашао у Ватиканској библиотеци где је заведен као Codex Vaticanus-Palatinus gr. 126, односно скраћено рукопис „V“ [15]. Млађи препис, који је остао некомплетан, израдио је Андреа Дармари између 1560. и 1589. и данас се чува у Модени. Познат је као Codex Mutinensis gr. 179, односно рукопис „M“ [16].

У 16. веку израђен је још један препис који се данас такође чува у Паризу. У питању је Codex Parisinus gr.2967, познат као рукопис „F“, који је преписан према рукопису „P“. Преписивачки посао започео је Антоније Епарх, али је посао завршио пре 1529. Михаило Дамаскин са Крита


Прво издање приредио је Јохан ван Меурс 1611. и то према рукопису „V“ који се у то време још увек налазио у Хајделбергу. Ван Меурс је дело издао са преводом на латински језик и дао му назив De administrando imperio који се касније усталио. Ово издање је још једанпут прештампавано у 17. веку. Касније издање приредио је Дубровачанин Анселмо Бандури 1711. који је кориговао грчки текст у складу са најстаријим рукописом „P“. Бандурова редакција је доживела и два репринта и то 1729. и 1864. године. Најзначајније издање у 19. веку приредио је 1840. немачки филолог Имануел Бекер и издао га у чувеном Бонском корпусу византијске историографије и књижевности.[18]

Припреме за репрезентативнију редакцију грчког текста почеле су у Великој Британији крајем 19. века, а читав пројекат су завршили Џенкинс и Моравчик 1949. године. Уз редиговани грчки текст, овом издању које је доживело неколико прештампавања, уређивачи су додали и превод на енглески језик и научни апарат.[

Друго слабости извора на појединим местима је показао и покојни Тибор Живковић.
Писац показује јако велику необавештеност чак и Јорданесове гетике и Прокопијевих списа.
Где изводи историју Франака од Гота вреднијих поменути а то су Вандали, Готи и Гепиди. Од Гепида су се одвојили Авари и Ломбарди.
Вандали су себи здружили Алане и Готе прешли у Галију и тамо се помешали са Германима и сад се зову Франци.

Онда имамо и Аваре који се зову Словени. Па имамо Ските који су Словени па су некад и Бугари а некад Хуни.

Дакле извор јесте добар али да је нађен оригинал у Истамбулу могли би причати о некој оригиналности , не постоји извор који је потекао из Цариграда и стигао до Венеције а да није подлегао католичкој цензури.

Заправо ни један немамо оригинал само преписе чак и оне са запада а сад овај најконтраверзнији потекао са истока е баш тај постоји оригинал на западу.

Прво најнезгодније што Мавро Орбин поседовао један препис како Тибор Живковић говори а оспорио је Порфирогенита само око зидања Рагусе померио је у 2-3 век и ништа друго није замерио Порфирогениту.

Иако је његово дело у суштој супротнпости са Порфирогенитом.

Spis je autentican, pisao je Porfirogenit, da stavimo tacku na to.

I bez obzira da li je spis bio tajan ili ne, sasvim je sigurno da skoro svi podaci u njemu o Srbima i slovenima na Balkanu su od samog tog stanovnistva i tacni (koliko su samo izjave/informacije tog stanovnistva tacne).

Te greske i ne moraju da budu greske. Odredjena slovenska plemena u 6-7 vijeku su zivjeli sa Avarima i bili dio njihove vojske i zajednice, nesumnjivo romansko stanovnistvo koje je zivjelo blizu, zvao i jedne i druge Avare, ovako neformalno.

Bez obzira na sitno mjesanje par imena ili naziva, Porfirogenit je veoma tacan i to pokazuje imena srpskih vladara i druge licnosti i dogadjaji koji poklapaju sa mnogo drugim izvorima. Mavro Orbini je mnogo, mnogo, 100x nepouzdaniji od Porfirogenita.

Pustimo sad vatikansku cenzuru i zavjeru protiv Srba.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pustimo sad vatikansku cenzuru i zavjeru protiv Srba.

Na temi posvećnoj zaverama?

 

[ZabranjeniLegenda]

Na temi posvećnoj zaverama?

Radi efikasnosti i konstruktivnosti, da ne ulazimo u zavjere jer je zacarani krug koji nikad ne zavrsava i "zavjerenik" nikad ne bude ubjedjen da zavjera je ustvari fikcija u njegovoj glavi.

Dakle raspravljamo o crno na bijelo.

 

[NickFreakyrgios]

Spis je autentican, pisao je Porfirogenit, da stavimo tacku na to.

I bez obzira da li je spis bio tajan ili ne, sasvim je sigurno da skoro svi podaci u njemu o Srbima i slovenima na Balkanu su od samog tog stanovnistva i tacni (koliko su samo izjave/informacije tog stanovnistva tacne).

Te greske i ne moraju da budu greske. Odredjena slovenska plemena u 6-7 vijeku su zivjeli sa Avarima i bili dio njihove vojske i zajednice, nesumnjivo romansko

stanovnistvo koje je zivjelo blizu, zvao i jedne i druge Avare, ovako neformalno.

Bez obzira na sitno mjesanje par imena ili naziva, Porfirogenit je veoma tacan i to pokazuje imena srpskih vladara i druge licnosti i dogadjaji koji poklapaju sa mnogo drugim izvorima. Mavro Orbini je mnogo, mnogo, 100x nepouzdaniji od Porfirogenita.

Pustimo sad vatikansku cenzuru i zavjeru protiv Srba.

Не ради се о ватиканској завери против Срба већ геостратешким и црквеним интересима који се ломе у Панонији и Далмацији.

Сам Живковић каже да спомиње црквена упоришта као градове у случају Хрватске је накнадно склепан.
Нико не говори да је нетачан већ да има политичку позадину.
Што се тиче Бојке то је дефинитивно измислио према прво Нирделе , К.Јеречеку ,Шафарику и Седову и руској археологији уопште.
Мавро Орбин не сматрам д је поуздан али чињеница да примерак који је имао није овај.

Ништа од историјскох извора није 100%
Дакле не ради се о завери већ о незаинтересованости зна архонте од 9. века када се прво Византија вратила у ове крајеве анкао друго за њих постају фактор тек после успешног рата са Бугарима.
Сеоба Срба јако личи на сеобу Серберијанаца и Бугара у 7. веку у околини Солуна. "Чуда св Димитрија".

 

[Pumpaj Dinstanović]

Мавро Орбин не сматрам д је поуздан али чињеница да примерак који је имао није овај.

To nije morao biti primerak celog dela, već samo jedan izvod. Orbini se referiše tu samo na u suštini jedan događaj; druge stvari nije izvlačio.

 

[ZabranjeniLegenda]

Не ради се о ватиканској завери против Срба већ геостратешким и црквеним интересима који се ломе у Панонији и Далмацији.

Сам Живковић каже да спомиње црквена упоришта као градове у случају Хрватске је накнадно склепан.
Нико не говори да је нетачан већ да има политичку позадину.
Што се тиче Бојке то је дефинитивно измислио према прво Нирделе , К.Јеречеку ,Шафарику и Седову и руској археологији уопште.
Мавро Орбин не сматрам д је поуздан али чињеница да примерак који је имао није овај.

Ништа од историјскох извора није 100%
Дакле не ради се о завери већ о незаинтересованости зна архонте од 9. века када се прво Византија вратила у ове крајеве анкао друго за њих постају фактор тек после успешног рата са Бугарима.
Сеоба Срба јако личи на сеобу Серберијанаца и Бугара у 7. веку у околини Солуна. "Чуда св Димитрија".

Po kojoj je osnovi misle/te da je izmislio Bojku?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Radi efikasnosti i konstruktivnosti, da ne ulazimo u zavjere jer je zacarani krug koji nikad ne zavrsava i "zavjerenik" nikad ne bude ubjedjen da zavjera je ustvari fikcija u njegovoj glavi.

Dakle raspravljamo o crno na bijelo.

A ja ti kažem da si onda došao na pogrešnu temu. Kako možeš na temi posvećenoj zaverama tražiti da se ne ulazi u njih?

 

[ZabranjeniLegenda]

A ja ti kažem da si onda došao na pogrešnu temu. Kako možeš na temi posvećenoj zaverama tražiti da se ne ulazi u njih?

Ja sam bio pod utiskom da ova tema je rasprava izmedju autohtonisticke i klasicne skole istorije.

 

[Kole11]

Po kojoj je osnovi misle/te da je izmislio Bojku?

Moderna nauka je odbacila poglavlja 29-36 kao plod mašte. Razlog je prost, navodi izneti u tim poglavljima ne nalaze potvrdu ni kod jednog autora koji je pisao pre, za vreme, niti nakon Konstantina.
Dogmatsko držanje ovih navoda tačnim, bez bilo kakvog kritičkog preispitivanja, prisutno je još jedino u Srbiji i Grčkoj koliko je meni poznato.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Moderna nauka je odbacila poglavlja 29-36 kao plod mašte

Стварно? Када?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Стварно? Када?

Misli na Frančeska Čoveka Koji Je Dobio Nagradu.

 

[Kole11]

Стварно? Када?

Tebi sam Slavene to citirao nebrojano puta . No ti se u nauku ne razumeš