„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
65 Цар Ираклије је био лепог лица, лепог лица, облика достојног висине, најхрабрији човек међу осталима и изванредан борац. Јер је често убијао неколико лавова у песку, и неколико ненаоружаних појединачно. Када се претерано образовао у књижевности, постаје астролог, чиме, видећи да је влада опустошена божанском вољом обрезаних народа, упућујући Дагоберту, краљу Франака, тражи да нареди свим Јеврејима његово краљевство да се покрсти у католичку веру, што је Дагоберт одмах испунио. Ираклије је одлучио да учини исто кроз све провинције свог царства; јер није знао одакле је ова несрећа настала против царства.

72 Те године је настала жестока борба у царству Абари, који су се презивали Чууни, у Панонији, јер су се борили за царство које су требало да наследе: један од Абарија, а други од Бугара; Сакупивши се мноштво, обоје се борише један против другог. На крају су Абари покорили Бугаре. После пораза Бугара, девет хиљада људи, са својим женама и децом, протерано је из Паноније, и преклињаше Дагоберта, молећи га да их прими у земљу Франака да их премести. Дагоберт им наређује да зимују у Бајоариосима, све док разговарају са Французима шта после треба да се уради. И када су били расејани по кућама Бајоара за биемендум, Дагоберт, по савету Франка, наређује Бајоарима да убију Бугаре, са својим женама и децом, сваки у својој кући у једној ноћи са Бајоарима, што су Бајоари одмах остварили. Нити је ико од Бугара остао али само Алтијеј са седам стотина људи, са женама и децом, који је спашен у знаку Винидоса. Након тога је живео много година са Валукусом, вођом Винида, са својим људима.
 
65 Цар Ираклије је био лепог лица, лепог лица, облика достојног висине, најхрабрији човек међу осталима и изванредан борац. Јер је често убијао неколико лавова у песку, и неколико ненаоружаних појединачно. Када се претерано образовао у књижевности, постаје астролог, чиме, видећи да је влада опустошена божанском вољом обрезаних народа, упућујући Дагоберту, краљу Франака, тражи да нареди свим Јеврејима његово краљевство да се покрсти у католичку веру, што је Дагоберт одмах испунио. Ираклије је одлучио да учини исто кроз све провинције свог царства; јер није знао одакле је ова несрећа настала против царства.
Због Ираклија и његове ''животињске'' храбрости у његово време нема никаквог и ичијег досељавања, то преузе му Порфирогенит, шапнувши сину своме да овај поведе рачуна, јер дишћу на трску.
 
735 Јер тих дана умрије војвода Евдо. Чувши ове ствари, поменути принц Карл, саставивши савет својих племића, поново пређе реку Лоару и дође до Гароне, или града Бордоа, или замка Блавије; Виктор се вратио у миру, уз помоћ Христа Краља над краљевима и Господара над господарима.

Токове година тек треба пронаћи.

Од Адама, или од постанка света до потопа 2242. године; од потопа до Авраама, 842. године; од Аврама до Мојсија, 505. године; од Мојсија до Соломона, 389 година; од Соломона до обнове храма, у време Дарија, цара Персије, 512. године; од обнове храма до доласка Господа нашег Исуса Христа 548 година.

Свакако од постанка света до страдања Господа нашег Исуса Христа, 3538. године И од Страдања Господњег до ове године, која је у циклусу Победе, 177 година. Кал. јануар у недељу 735. године А да би се ова прекретница завршила, остало је 265 година.

АН. 733 Као и оно што смо горе поменули. Против најстрашније поморске нације Фризијана, која се сувише окрутно побунила; убио је Попу Нејевреја, њиховог вођу и лажљивог саветника, и збацио војску Фризана; разбио је куће њиховог идолопоклонства и спалио их огњем. Освојивши велики плен и плен, вратио се у краљевство Франака.
 
735 Јер тих дана умрије војвода Евдо. Чувши ове ствари, поменути принц Карл, саставивши савет својих племића, поново пређе реку Лоару и дође до Гароне, или града Бордоа, или замка Блавије; Виктор се вратио у миру, уз помоћ Христа Краља над краљевима и Господара над господарима.

Токове година тек треба пронаћи.

Од Адама, или од постанка света до потопа 2242. године; од потопа до Авраама, 842. године; од Аврама до Мојсија, 505. године; од Мојсија до Соломона, 389 година; од Соломона до обнове храма, у време Дарија, цара Персије, 512. године; од обнове храма до доласка Господа нашег Исуса Христа 548 година.

Свакако од постанка света до страдања Господа нашег Исуса Христа, 3538. године И од Страдања Господњег до ове године, која је у циклусу Победе, 177 година. Кал. јануар у недељу 735. године А да би се ова прекретница завршила, остало је 265 година.

АН. 733 Као и оно што смо горе поменули. Против најстрашније поморске нације Фризијана, која се сувише окрутно побунила; убио је Попу Нејевреја, њиховог вођу и лажљивог саветника, и збацио војску Фризана; разбио је куће њиховог идолопоклонства и спалио их огњем. Освојивши велики плен и плен, вратио се у краљевство Франака.
Индикативно = вратио се у краљевство Франака.(зар)!? Белгија не постоји, али постоје Белги и Валонци, ове из Фландрије нико у Валонији ни не спомиње, удруживање зарад екомомије и социјалних давања њихова је и данашња агенда, па ко их данас воли!?
 
Због Ираклија и његове ''животињске'' храбрости у његово време нема никаквог и ичијег досељавања, то преузе му Порфирогенит, шапнувши сину своме да овај поведе рачуна, јер дишћу на трску.
То треба пратити у контексту шкртих информација које си ми дао не докумената већ личног тумачења. Не помињем ово зато што замерам вероватно би лакше било преко пвт-а. Грчка традиција не памти Хераклија немамо информација али франачка га памти. Сад из овога можемо закључити да оно о чему си говорио о уништењу језичког простора који су направили Франци сад се потура неком Ираклију малтене свецу који ни мање ни више наређује краљу Дагобету да покатоличи јеврејску државу.. Прво какву су Франци имали власт над јеврејском државом тада? Која је то јеврејска држава и где?
 
[15] Haec sunt bella, quae rex potentissimus per annos XLVII - tot enim annis regnaverat - in diversis terrarum partibus summa prudentia atque felicitate gessit. Quibus regnum Francorum, quod post patrem Pippinum magnum quidem et forte susceperat, ita nobiliter ampliavit, ut poene duplum illi adiecerit. Nam cum prius non amplius quam ea pars Galliae, quae inter Rhenum et Ligerem oceanumque ac mare Balearicum iacet, et pars Germaniae, quae inter Saxoniam et Danubium Rhenumque ac Salam fluvium, qui Thuringos et Sorabos dividit, posita a Francis qui Orientales dicuntur incolitur, et praeter haec Alamanni atque Baioarii ad regni Francorum potestatem pertinerent: ipse per bella memorata primo Aquitaniam et Wasconiam totumque Pyrinei montis iugum et usque ad Hiberum amnem, qui apud Navarros ortus et fertilissimos Hispaniae agros secans sub Dertosae civitatis moenia Balearico mari miscetur; deinde Italiam totam, quae ab Augusta Praetoria usque in Calabriam inferiorem, in qua Graecorum ac Beneventanorum constat esse confinia, decies centum et eo amplius passuum milibus longitudine porrigitur; tum Saxoniam, quae quidem Germaniae pars non modica est et eius quae a Francis incolitur duplum in late habere putatur, cum ei longitudine possit esse consimilis; post quam utramque Pannoniam et adpositam in altera Danubii ripa Daciam, Histriam quoque et Liburniam atque Dalmaciam, exceptis maritimis civitatibus, quas ob amicitiam et iunctum cum eo foedus Constantinopolitanum imperatorem habere permisit; deinde omnes barbaras ac feras nationes, quae inter Rhenum ac Visulam fluvios oceanumque ac Danubium positae, lingua quidem poene similes, moribus vero atque habitu valde dissimiles, Germaniam incolunt, ita perdomuit, ut eas tributarias efficeret; inter quas fere praecipuae sunt Welatabi, Sorabi, Abodriti, Boemani - cum his namque bello conflixit -; ceteras, quarum multo maior est numerus, in deditionem suscepit.

15То су ратови које је најмоћнији краљ водио четрдесет и седам година – јер је владао толико година – у различитим деловима света са највећом разборитошћу и успехом. Коме је тако племенито увећао краљевство Франака, које је добио после смрти свог оца Пипина Великог, и можда тако племенито увећао, да му је скоро два пута додао. Јер не више од оног дела Галије, који лежи између Рајне и Лоаре и океана и Балеарског мора, и оног дела Немачке, који лежи између Саксоније и Дунава и Рајне и Салама, који дели Тириншке и Сорабес, насељено је Францима за које се каже да су источњаци.Осим њих, Аламани и Баварци су припадали моћи краљевства Франака: током ратова везаних прво, Аквитанија и Гасконија, и цео гребен планине Пиринеј и све до реке Ебро, који је изникао међу Наварима, и пресецајући најплодније земље Шпаније, под зидинама града Дартосе, помешао се са Балеарским морем; затим цела Италија, која се простире од Августе Преторије до Доње Калабрије, у којој је извесно да је граница Грка и Беневентана, и простире се преко милион миља у дужину; такође се сматра да је Саксонија, која је веома мали део Немачке, и од оне коју су насељавали Франци, двоструко шира, пошто може бити веома слична по дужини; после чега је дозволио и Панонију и Дакију, смештене на другој обали Дунава, и Истру, и Либурнију и Далмацију, поред поморских држава; затим сви варварски и дивљи народи, који леже између реке Рајне и Висле, и океана и Дунава, они насељавају Немачку, и толико су покорни да их чине притоком; Међу њима су углавном Велатаби, Сораби, Абодритус и Боемани, јер се са њима борио у рату; остале, којих је број много већи, прихватио је у потчињавање.
Kuriozitet!
 
Други састанак је одржан у јулу у Ингилунхајмовој палати, а војска је послата из Италије у Панонију због побуне Лиудевита, који се, након што је безуспешно обавио своје послове, вратио, готово не извршивши задатак. И Људевит је, усхићен својом гордошћу, послао цару посланике као тражећи мир, предлажући одређене услове, за који је уступак обећао да ће учинити оно што му буде наређено. Када цар није хтео да му од својих посланика прими ове и друге предлоге, он је сматрао да му ова издаја треба да буде недовршена, као да је најбоља, и, шаљући на све стране посланике, потрудио се да тражи суседне нације у његовој близини за рат. Народ Тимочана, који је, отпустивши савез Бугара, био нестрпљив да дозволи себи да дође код својих војсковођа и да му се покори, да то не би учинили;

Али кад се вратио из своје војске из Паноније, Кадолах, војвода од Фрејуулија, захватила је грозница и умро је у том тренутку. Када је Балдрик био изабран за гувернера и ушао у област Карантанија, која је припадала његовој бризи, тамо се састао са својом војском, војском Лиудевита; напао га је малом силом, док је био на путу код реке Драве, и побио неколико људи, и одвратио их, и одагнао их из те покрајине.

Али Борна, војвода далматински, са својим великим снагама, прелазећи реку Колапијум са Лиудевитом док му је долазио, напушта у првом сусрету Гудучана; Он је, међутим, побегао уз помоћ своје преторијанске гарде. У тој бици је погинуо Драгамосов таст Људевит, који је на почетку побуне отишао и придружио се свом зету Борни.

Вративши се у кућу Гудушчана, поново се покорио код Борне. Али Људевит је, искористивши прилику, у децембру са моћном силом ушао у Далмацију и опустошио целу земљу гвожђем и ватром. А када је Борна видео да је тако хендикепиран, затворио је све своје тврђаве, а сам, изабраном руком, сад стајаћи позади, час на његовој страни, снаге Лиудвитове, и ноћу и дању, кидаше све што могао; на крају, претрпевши тешке губитке, приморао их је да напусте своју земљу: три хиљаде људи те војске је убијено, а три стотине и нешто више коња одведено, поред пртљага и плена разних врста опљачкано; старао се да преко својих посланика извести цара како су те ствари учињене.
 
820 У јануару је тамо одржан састанак на коме је донета резолуција у вези са побуном Лиудевитија, да се пошаљу три војске у исто време са три четвртине да опустоше ту земљу и да се обузда њена смелост. И Борна му је, најпре од стране посланика, а потом и сам, долазећи, сугерисао шта му се чинило потребним.

Ibique generali conventu congregato necessaria quaeque ad utilitatem orientalium partium regni sui pertinentia more solemni cum optimatibus, quos ad hoc evocare iusserat, tractare curavit. In quo conventu omnium orientalium Sclavorum, id est Abodritorum, Soraborum, Wilzorum, Beheimorum, Marvanorum, Praedenecentorum, et in Pannonia residentium Abarum legationes cum muneribus ad se directas audivit.

Тамо је окупио општу скупштину и побринуо се да се на свечан начин опходи са племићима којима је наредио да их позову у корист источних делова његовог краљевства. У овој скупштини чуо је посланства Абарума, Сораба, Вилзорума, Бехајмија, Марванија, Праеденецента и Паноније, која су живела у свим источним Словенима, у Панонији, са поклонима упућеним њему.

Шта је ово?

In eodem conventu tempus et locus alterius conventus habendi condictus est, November videlicet mensis et Compendium palatium; peractoque placito et dimissis primoribus, cum imperator iam inde digredi statuisset, adlatum est ei de interitu Liudewiti, quod relictis Sorabis, cum Dalmatiam ad Liudemuhslum avunculum Bornae ducis pervenisset et aliquantum temporis cum eo moratus fuisset, dolo ipsius esset interfectus.
 
Quo cum venisset et ibi natalem Domini celebrasset, allatum est ei, quod legati regis Bulgarorum essent in Baioaria; quibus obviam mittens ipsos quidem usque ad tempus congruum ibidem fecit operiri. Caeterum legatos Abodri*torum, qui vulgo Praedenecenti vocantur et contermini Bulgaris Daciam Danubio adiacentem incolunt, qui et ipsi adventare nuntiabantur, ilico venire permisit. Qui cum de Bulgarorum iniqua infestatione quererentur et contra eos auxilium sibi ferri deposcerent, domum ire atque iterum ad tempus Bulgarorum legatis constitutum redire iussi sunt.

А кад је стигао тамо и прославио рођендан Господњи, јави му се да су они посланици краља Бугара у Баварској; и пославши их у сусрет, наредио је да их тамо покрију до одговарајућег времена. Осим тога, посланици Абодри*, који се обично називају Праеденененти, а граничени са Бугарима, насељавају Дакију поред Дунава; Овима, када су се жалили на неправедно малтретирање Бугара, и тражили да им се упути помоћ, наређено је да оду кућама и да се поново врате на време које су одредили бугарски посланици.
 
Ibique generali conventu congregato necessaria quaeque ad utilitatem orientalium partium regni sui pertinentia more solemni cum optimatibus, quos ad hoc evocare iusserat, tractare curavit. In quo conventu omnium orientalium Sclavorum, id est Abodritorum, Soraborum, Wilzorum, Beheimorum, Marvanorum, Praedenecentorum, et in Pannonia residentium Abarum legationes cum muneribus ad se directas audivit.

Quo cum venisset et ibi natalem Domini celebrasset, allatum est ei, quod legati regis Bulgarorum essent in Baioaria; quibus obviam mittens ipsos quidem usque ad tempus congruum ibidem fecit operiri. Caeterum legatos Abodri*torum, qui vulgo Praedenecenti vocantur et contermini Bulgaris Daciam Danubio adiacentem incolunt, qui et ipsi adventare nuntiabantur, ilico venire permisit. Qui cum de Bulgarorum iniqua infestatione quererentur et contra eos auxilium sibi ferri deposcerent, domum ire atque iterum ad tempus Bulgarorum legatis constitutum redire iussi sunt.

А кад је стигао тамо и прославио рођендан Господњи, јави му се да су они посланици краља Бугара у Баварској; и пославши их у сусрет, наредио је да их тамо покрију до одговарајућег времена. Осим тога, посланици Абодри*, који се обично називају Праеденененти, а граничени са Бугарима, насељавају Дакију поред Дунава; Овима, када су се жалили на неправедно малтретирање Бугара, и тражили да им се упути помоћ, наређено је да оду кућама и да се поново врате на време које су одредили бугарски посланици.

Пише све јако добро само ако неко хоће да чита , тачније ако хоће да каже а не да измишља и тумачи према потреби.
 
Accusabatur et Tunglo, unus de Soraborum primoribus, quod et ipse dicto audiens non esset. Quorum utrique denuntiatum est, quod si medio Octobrio ad imperatoris generalem conventum venire distulisset, condignas perfidiae suae poenas esse daturum. Venerunt et ex Brittonum primoribus, quos illius limitis custodes adducere voluerunt.

Оптуживали су га и да је Тунгло, један од водећих људи Сестара, јер ни сам није чуо шта је речено. Обојица су били упозорени, да ће, ако је одложио долазак на главни сабор средином октобра, платити достојне казне за своју издају. Долазили су и од водећих људи Британаца, које су чувари те границе хтели да доведу.

:hahaha::hahaha::hahaha:
 
@NickFreak to je bio veliki ustanak Srba na Balkanu protiv Grka. Ustanak je vodio Toma Sloven, medjutim Bugari su u tom sukobu stali na stranu Grka i prakticno spasili tadasnjeg cara, zaboravih mu ime, porazivsi Tominu vojsku kod Carigrada.
Bugari su kasnije nastavili da proganjaju ustanike, a ovi su pomoc zatrazili od Franaka.
Stari grcki recept na delu, primenjivan i ranije kada su pozivali Avare u rat protiv Srba.
 
@NickFreak to je bio veliki ustanak Srba na Balkanu protiv Grka. Ustanak je vodio Toma Sloven, medjutim Bugari su u tom sukobu stali na stranu Grka i prakticno spasili tadasnjeg cara, zaboravih mu ime, porazivsi Tominu vojsku kod Carigrada.
Bugari su kasnije nastavili da proganjaju ustanike, a ovi su pomoc zatrazili od Franaka.
Stari grcki recept na delu, primenjivan i ranije kada su pozivali Avare u rat protiv Srba.
Stari grcki recept na delu, primenjivan i ranije kada su pozivali Avare u rat protiv Srba

ОП ДВОЈИЦА, и усраше к....., они баћо НЕ ПОСТОЈЕ!
 
@NickFreak to je bio veliki ustanak Srba na Balkanu protiv Grka. Ustanak je vodio Toma Sloven, medjutim Bugari su u tom sukobu stali na stranu Grka i prakticno spasili tadasnjeg cara, zaboravih mu ime, porazivsi Tominu vojsku kod Carigrada.
Bugari su kasnije nastavili da proganjaju ustanike, a ovi su pomoc zatrazili od Franaka.
Stari grcki recept na delu, primenjivan i ranije kada su pozivali Avare u rat protiv Srba.
Ово није тај догађај овде долазе Франци кји се само разгарничавају са Бугарском и многа племена се отцепљују од бугарске хегемоније.
Мора се тај поменути догађај лоцирати у време и место да би га повезали са овим приликама из франачких извора овде је Славен тражио доказ да су племена делегације из Паноније а не са севера како је рекао!
И то да помен Ајхарда Сораба у Далмацији није куриозитет.
 
Ово није тај догађај овде долазе Франци кји се само разгарничавају са Бугарском и многа племена се отцепљују од бугарске хегемоније.
Мора се тај поменути догађај лоцирати у време и место да би га повезали са овим приликама из франачких извора овде је Славен тражио доказ да су племена делегације из Паноније а не са севера како је рекао!
И то да помен Ајхарда Сораба у Далмацији није куриозитет.
Славен јр браћела, експедиција сам по себи, док се не види у огледало.
 
@NickFreak to je bio veliki ustanak Srba na Balkanu protiv Grka. Ustanak je vodio Toma Sloven, medjutim Bugari su u tom sukobu stali na stranu Grka i prakticno spasili tadasnjeg cara, zaboravih mu ime, porazivsi Tominu vojsku kod Carigrada.
Bugari su kasnije nastavili da proganjaju ustanike, a ovi su pomoc zatrazili od Franaka.
Stari grcki recept na delu, primenjivan i ranije kada su pozivali Avare u rat protiv Srba.

Ne na Balkanu, već u Aziji.
 
Ово није тај догађај овде долазе Франци кји се само разгарничавају са Бугарском и многа племена се отцепљују од бугарске хегемоније.
Мора се тај поменути догађај лоцирати у време и место да би га повезали са овим приликама из франачких извора овде је Славен тражио доказ да су племена делегације из Паноније а не са севера како је рекао!
И то да помен Ајхарда Сораба у Далмацији није куриозитет.
Presek 819.godine, Srbi žive:
  • u Vizantiji ne pod Grcima, već zajedno sa Grcima vladaju državom
  • pod Bugarima u Trakiji i delovima Ilirije
  • pod Francima u zapadnoj Panoniji
  • u Dalmaciji i još nekim delovima Balkana delimično nezavisno, odnosno u nekoj vrsti saveza sa Vizantijom

Tada izbija ne ustanak, već građanski rat u Vizantiji. Toma se proglašava za cara. Simultano balkanski Srbi odbacuju savez sa Vizantijom i postaju potpuno nezavisni. Franački Srbi dižu ustanak u Panoniji koji je ugušen 822. godine a vođe beže u Dalmaciju kod ovih nezavisnih.
Tomina vojska napreduje, aktuelni car Mihajlo kontroliše jedino Carigrad. Bugari se uključuju u sukob na strani Vizantije, tj. grčkog političkog krila cara Mihajla i u velikom sukobu uspevaju da poraze Tominu vojsku 823. godine. Bugari nastavljaju da maltretiraju balkanska plemena i ovi se 824. godine obraćaju Francima za pomoć.

Epilog,
  • srpska struja u Vizantiji je poražena
  • srpski ustanak u Franačkoj je propao
  • deo Srba na Balkanu zadržava nezavisnost, ali nekih 40 godina kasnije za vreme najezde Saracena u Dalmaciju, opet stupa u nekakav savez sa Vizantijom cara Vasilija.
 
Заправо постоји аналогија. Кроз филм пратимо борбу Кејт и Рендала не само да укажу на размјере опасности него прије свега против успостаљеног калупа гдје се робује систему вриједности у којем су приоритети профит, ријалитизација сваке приче и лични рејтинг, и гдје борба праведника да укажу на истину наилази само на поругу, спрдњу и неразумијевање, као што у историји на отпор, поругу и спрдњу наилази сваки покупшај отклона од задатог калупа.

Него на страну то, имамо један дијалог током филма када Рендал објашњава тежину ситуације;
Предсједница САД; - Колика је вјероватноћа да ће се то десити?
Рендал; - 100%
Предсједница; - Молим вас не помињите 100%
Кретен бр.1 у овалном кабинету;- Би ли то био потенцијално важан догађај?
Кејт; - Би, али неће се десити потенцијално, већ сигурно, тачно тако, 99,78% сигурно.
Кретен бр.2 у овалном кабинету; - Аха, значи није 100%.

Једно питање за тебе Mrkalj..На којег форумаша те подсјећа кретен бр.2 у овалном кабинету? Имаш право једном погађати.
Podseća me na onog koji neprestano laže tako što vadi iz konteksta, zaobilazi bitno, podvlači nebitno i onda na tome izgradi lažnu tezu. Zato ga neprestano opominjem da on nije nikakav intelektualac, nego ostrašćeni političar i salonski manipulator uličarske provenijencije.

Jesam pogodio?
 
То је? сви Срби? Браничевци? Тимочани - шта још?
Ти опет не читап нитио разумеш али коментаришеш.
Могао си одвојити времена да испратиш неколико пасуса у назада.
Нису сви Срби то ти кажеш. Славен је тврдио да делегације долазе са севера
иако је видљиво да долазе са југа из сусдства Бугарске то је поента.

65 Цар Ираклије је био лепог лица, лепог лица, облика достојног висине, најхрабрији човек међу осталима и изванредан борац. Јер је често убијао неколико лавова у песку, и неколико ненаоружаних појединачно. Када се претерано образовао у књижевности, постаје астролог, чиме, видећи да је влада опустошена божанском вољом обрезаних народа, упућујући Дагоберту, краљу Франака, тражи да нареди свим Јеврејима његово краљевство да се покрсти у католичку веру, што је Дагоберт одмах испунио. Ираклије је одлучио да учини исто кроз све провинције свог царства; јер није знао одакле је ова несрећа настала против царства.
Poruka je automatski spojena:
juče u 20:41

Сад овде имамо покатоличене Јевреје не видин пачно где нити се то спомиње али меровишка династија је очигледно у блиској спрези са Јеврејима. Ираклије је овде извршио покољ Јевреја у Јудеји који су одбили да се христијанизују. Одбацившу монофизите и нека друга учрња са блиског истока те заједниве ће преживети и добити нека права при крају његовог живота кад ће их освојити Арапи.

72 Те године је настала жестока борба у царству Абари, који су се презивали Чууни, у Панонији, јер су се борили за царство које су требало да наследе: један од Абарија, а други од Бугара; Сакупивши се мноштво, обоје се борише један против другог. На крају су Абари покорили Бугаре. После пораза Бугара, девет хиљада људи, са својим женама и децом, протерано је из Паноније, и преклињаше Дагоберта, молећи га да их прими у земљу Франака да их премести. Дагоберт им наређује да зимују у Бајоариосима, све док разговарају са Французима шта после треба да се уради. И када су били расејани по кућама Бајоара за биемендум, Дагоберт, по савету Франка, наређује Бајоарима да убију Бугаре, са својим женама и децом, сваки у својој кући у једној ноћи са Бајоарима, што су Бајоари одмах остварили. Нити је ико од Бугара остао али само Алтијеј са седам стотина људи, са женама и децом, који је спашен у знаку Винидоса. Након тога је живео много година са Валукусом, вођом Винида, са својим људима

Овај део је скраћен из Чуда св Д..
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top