„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[NickFreakyrgios]

Лужичкосрпска тврђава Радуш у Доњој Лужици 6—7. века (реконструкција)

Док у 21. веку Немци чувају Срби своје растурају.

Descriptio ciuitatum et regionum ad septentrionalem plagam Danubii.

Isti sunt qui propinquiores resident finibus Danaorum quos uocant Nortabtrezi ubi regio in qua sunt ciuitates LIII per ducos partitae. Vuilci in qua ciuitates XCV et regiones IIII. Linaa est populus qui habet ciuitates VII. prope illis resident quas uocant Bethenici, et Smeldingon, et Morizani, qui habent ciuitates XI. Iuxta illos sunt qui uocantur Hehfeldi, qui habent civitates VIII. Iuxta illos est regio, quae uocatur Surbi. in qua regione plures sunt quae ha bent ciuitates L. Iuxta illos sunt quos uocantur Talaminzi, qui habent civitates XIIII. Betheimare in qua sunt civitates XV. Marharii habent ciuitates XI. Vulgarii regio est inmensa et populus multus habens ciuitates V. eo quod multitudo magna ex eis sit et non sit eis opus ciuitates habere. Est populus quem uocant Merehanos, ipsi habent ciuitates XXX. Iste sunt regiones quae terminant in finibus nostris. Isti sunt qui iuxta istorum fines resident. Osterabtrezi, in qua ciuitates plusquam C sunt. Miloxi, in qua ciuitates LXVII. Phesnuzi habent ciuitates LXX. Thadesi plusquam CC urbes habent. Glopeani, in qua ciuitates CCCC aut eo amplius. Zuireani habent ciuitates CCCXXV. Busani habent ciuitates CCXXXI. Sittici regio inmensa populis et urbibus munitissimis. Stadici in qua ciuitates DXVI populusque infinitus. Sebbirozi habent ciuitates XC. Vnlizi, populus multus, ciuitates CCCXVIII. Neriuani habent ciuitates LXXVIII. Attorozi habent CXL VIII, populus ferocissimus. Eptaradici habent ciuitates CCLXIII. Vuillerozi habent ciuitates CLXXX. Zabrozi habent ciuitates CCXII. Znetalici habent ciuitates LXXIIlI. Aturezani habent ciuitates CIIII. Chozirozi habent ciuitates CCL. Lendizi habent ciuitates XCVIII. Thafnezi habent ciuitates CCLVII. Zeriuani quod tantum est regnum ut ex eo cunctae gentes Sclauorum exortae sint et originem sicut affirmant ducant. Prissani ciuitates LXX. Velunzani ciuitates LXX. Bruzi plus est undique quam de Enisa ad Rhenum. Vuizunbeire. Caziri ciuitates C. Ruzzi. Forsderen. Liudi. Fresiti. Serauici. Lucolane. Vngare. Vuislane. Sleenzane ciuitates XV. Lunsizi ciuitates XXX. Dadosesani ciuitates XX. Milzane ciuitates XXX. Besunzane ciuitates II. Verizane ciuitates X. Fraganeo ciuitates XL. Lupiglaa ciuitates XXX. Opolini ciuitates XX. Golensizi ciuitates V.

Sueui non sunt nati, sed seminati.

Beire non dicuntur bauarii, sed boiarii, a boia fluvio.

Желео бих да ми неко преведе ко је добар на латинском јер се у преводу нестају Моравци у суседству Бугарске на исти начин као у франачкој хроници где стоји појашњење делегације Сораба , Марвана и Абодрита у суседству Бугарске то се не преводи код нас.

Овај део на коме инсистирам ни један латинско-српски онлајн речник неће да преведе као ни Србе у Панонији. Баварског географа.

Извињава се што сам ово поставио на погрешној теми "Да ли одлазак човека на месец фалсификат" замолио сам модерацију да их обришу оданде.

По Мавру Орбинију (1601) Лужички и балкански Срби имају исто порекло — од „Сораба” који имали стару постојбину (према Плинију) у околини мочваре Меотид. Један њихов део кренуо је на југ „у смеру Дунава и горње Мезије”. Други део кренуо је ка северу „преко непрегледних пространстава Сарматије, то јест Пољске, да би на концу продрли у германске земље недалеко Пољске које се данас зову Лужица… Распршивши се околним крајевима, зауставише се између река Зале и Лабе

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ни један аутохтониста ни Ђорђе Јанковић ни Јелена Малешевић ни Нани није убијао у логору женед и децу или их прогањао зато што су Срби , Јевреји Роми или било шта.

Otkud Nani sad tu.

 

[NickFreakyrgios]

Otkud Nani sad tu.

Зашто то питаш?

Pogledajte prilog 1076847

Лужичкосрпска тврђава Радуш у Доњој Лужици 6—7. века (реконструкција)

Док у 21. веку Немци чувају Срби своје растурају.

Descriptio ciuitatum et regionum ad septentrionalem plagam Danubii.

Isti sunt qui propinquiores resident finibus Danaorum quos uocant Nortabtrezi ubi regio in qua sunt ciuitates LIII per ducos partitae. Vuilci in qua ciuitates XCV et regiones IIII. Linaa est populus qui habet ciuitates VII. prope illis resident quas uocant Bethenici, et Smeldingon, et Morizani, qui habent ciuitates XI. Iuxta illos sunt qui uocantur Hehfeldi, qui habent civitates VIII. Iuxta illos est regio, quae uocatur Surbi. in qua regione plures sunt quae ha bent ciuitates L. Iuxta illos sunt quos uocantur Talaminzi, qui habent civitates XIIII. Betheimare in qua sunt civitates XV. Marharii habent ciuitates XI. Vulgarii regio est inmensa et populus multus habens ciuitates V. eo quod multitudo magna ex eis sit et non sit eis opus ciuitates habere. Est populus quem uocant Merehanos, ipsi habent ciuitates XXX. Iste sunt regiones quae terminant in finibus nostris. Isti sunt qui iuxta istorum fines resident. Osterabtrezi, in qua ciuitates plusquam C sunt. Miloxi, in qua ciuitates LXVII. Phesnuzi habent ciuitates LXX. Thadesi plusquam CC urbes habent. Glopeani, in qua ciuitates CCCC aut eo amplius. Zuireani habent ciuitates CCCXXV. Busani habent ciuitates CCXXXI. Sittici regio inmensa populis et urbibus munitissimis. Stadici in qua ciuitates DXVI populusque infinitus. Sebbirozi habent ciuitates XC. Vnlizi, populus multus, ciuitates CCCXVIII. Neriuani habent ciuitates LXXVIII. Attorozi habent CXL VIII, populus ferocissimus. Eptaradici habent ciuitates CCLXIII. Vuillerozi habent ciuitates CLXXX. Zabrozi habent ciuitates CCXII. Znetalici habent ciuitates LXXIIlI. Aturezani habent ciuitates CIIII. Chozirozi habent ciuitates CCL. Lendizi habent ciuitates XCVIII. Thafnezi habent ciuitates CCLVII. Zeriuani quod tantum est regnum ut ex eo cunctae gentes Sclauorum exortae sint et originem sicut affirmant ducant. Prissani ciuitates LXX. Velunzani ciuitates LXX. Bruzi plus est undique quam de Enisa ad Rhenum. Vuizunbeire. Caziri ciuitates C. Ruzzi. Forsderen. Liudi. Fresiti. Serauici. Lucolane. Vngare. Vuislane. Sleenzane ciuitates XV. Lunsizi ciuitates XXX. Dadosesani ciuitates XX. Milzane ciuitates XXX. Besunzane ciuitates II. Verizane ciuitates X. Fraganeo ciuitates XL. Lupiglaa ciuitates XXX. Opolini ciuitates XX. Golensizi ciuitates V.

Sueui non sunt nati, sed seminati.

Beire non dicuntur bauarii, sed boiarii, a boia fluvio.

Желео бих да ми неко преведе ко је добар на латинском јер се у преводу нестају Моравци у суседству Бугарске на исти начин као у франачкој хроници где стоји појашњење делегације Сораба , Марвана и Абодрита у суседству Бугарске то се не преводи код нас.

Овај део на коме инсистирам ни један латинско-српски онлајн речник неће да преведе као ни Србе у Панонији. Баварског географа.

Извињава се што сам ово поставио на погрешној теми "Да ли одлазак човека на месец фалсификат" замолио сам модерацију да их обришу оданде.

По Мавру Орбинију (1601) Лужички и балкански Срби имају исто порекло — од „Сораба” који имали стару постојбину (према Плинију) у околини мочваре Меотид. Један њихов део кренуо је на југ „у смеру Дунава и горње Мезије”. Други део кренуо је ка северу „преко непрегледних пространстава Сарматије, то јест Пољске, да би на концу продрли у германске земље недалеко Пољске које се данас зову Лужица… Распршивши се околним крајевима, зауставише се између река Зале и Лабе

@КРЦУН видим да си лајковао али да ли си вољан да поновим написано;

Желео бих да ми неко преведе ко је добар на латинском јер се у преводу нестају Моравци у суседству Бугарске на исти начин као у франачкој хроници где стоји појашњење делегације Сораба , Марвана и Абодрита у суседству Бугарске то се не преводи код нас.

Овај део на коме инсистирам ни један латинско-српски онлајн речник неће да преведе као ни Србе у Панонији. Баварског географа.

Извињава се што сам ово поставио на погрешној теми "Да ли одлазак човека на месец фалсификат" замолио сам модерацију да их обришу оданде.
Poruka je automatski spojena: juče u 19:14

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зашто то питаш?


@КРЦУН видим да си лајковао али да ли си вољан да поновим написано;

Желео бих да ми неко преведе ко је добар на латинском јер се у преводу нестају Моравци у суседству Бугарске на исти начин као у франачкој хроници где стоји појашњење делегације Сораба , Марвана и Абодрита у суседству Бугарске то се не преводи код нас.

Овај део на коме инсистирам ни један латинско-српски онлајн речник неће да преведе као ни Србе у Панонији. Баварског географа.

Извињава се што сам ово поставио на погрешној теми "Да ли одлазак човека на месец фалсификат" замолио сам модерацију да их обришу оданде.
Poruka je automatski spojena: juče u 19:14

Proglasio si ga autohtonistom i čak ne samo to već i strpao u isti koš sa i Maleševićkom ni manje ni više.

 

[NickFreakyrgios]

Proglasio si ga autohtonistom i čak ne samo to već i strpao u isti koš sa i Maleševićkom ni manje ni više.

Па то јој је био први ментор кога би задесила иста судбина као Јанковића али је умро када су почели процеси против њега.
Он је припремио увек своје екипе да не буду изненађени јер на централном Балкану престанка континуитета живота нема.
његова епохална открића су затрпана. Без обратложења радови су обустављени а човек је постао мета критика и шиканирања.
Заправо стање на терену је такво да нема престанка континуитета и нема никаквих трагова већих миграција и досељавања.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па то јој је био први ментор кога би задесила иста судбина као Јанковића али је умро када су почели процеси против њега.
Он је припремио увек своје екипе да не буду изненађени јер на централном Балкану престанка континуитета живота нема.
његова епохална открића су затрпана. Без обратложења радови су обустављени а човек је постао мета критика и шиканирања.
Заправо стање на терену је такво да нема престанка континуитета и нема никаквих трагова већих миграција и досељавања.

U kojem njegovom radu se može videti to stanovište?

Kakvi su procesu počeli protiv njega, tačno?

 

[NickFreakyrgios]

U kojem njegovom radu se može videti to stanovište?

Kakvi su procesu počeli protiv njega, tačno?

Не бих ја више о овоме у твојој режији дао сам ти одговор.

Ne postoji ta Tiborova teorija. On je umro razvijajući je tj. pripremajući se za članak u kojem bi trebalo da je iznese.

Дакле у којој тачно књизи пише ово?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не бих ја више о овоме у твојој режији дао сам ти одговор.

Da nije to možda zbog toga što su jedan jedini izvor glasine koje širi gospođica Malešević?

Дале у којој тачно књизи пише ово?

U nekrologu Tiboru Živkoviću koji je napisao njegov saradnik (donekle i prijatelj) prof. Emir Filipović, izašlom u 43. knjizi Godišnjaka Centra za balkanološka ispitivanja Akademije nauka i umjetnosti Bosne u Hercegovine u Sarajevu (2014. godine); Tibor je preminuo u martu, a međunarodni naučni skup balkanološkog centra bio je u oktobru 2013. godine, povodom jubilarne 50-godišmjice postojanja te naučne institucije.

https://www.academia.edu/10203567/In_memoriam_Tibor_Živković_1966_2013_

Tema koju je Tibor prijavio za taj skup, i nažalost nikada stigao da svoj rad pročita i javnosti predstavi, glasila je Sloveni i starosjedioci na srednjem i zapadnom Balkanu u doba ranog srednjeg vijeka. Jasno je da je u tom radu trebalo da naučno formuliše i u tezu objavi ono što je do tada u neformalnom svojstvu nagoveštavao da stiže, ali smrt ga je onemogućila u poslednjem času.

 

[NickFreakyrgios]

Da nije to možda zbog toga što su jedan jedini izvor glasine koje širi gospođica Malešević?



U nekrologu Tiboru Živkoviću koji je napisao njegov saradnik (donekle i prijatelj) prof. Emir Filipović, izašlom u 43. knjizi Godišnjaka Centra za balkanološka ispitivanja Akademije nauka i umjetnosti Bosne u Hercegovine u Sarajevu (2014. godine); Tibor je preminuo u martu, a međunarodni naučni skup balkanološkog centra bio je u oktobru 2013. godine, povodom jubilarne 50-godišmjice postojanja te naučne institucije.

https://www.academia.edu/10203567/In_memoriam_Tibor_Živković_1966_2013_

Tema koju je Tibor prijavio za taj skup, i nažalost nikada stigao da svoj rad pročita i javnosti predstavi, glasila je Sloveni i starosjedioci na srednjem i zapadnom Balkanu u doba ranog srednjeg vijeka. Jasno je da je u tom radu trebalo da naučno formuliše i u tezu objavi ono što je do tada u neformalnom svojstvu nagoveštavao da stiže, ali smrt ga je onemogućila u poslednjem času.

Не већ оно на чему си сам инсистирао да се приватне информације не износе.
Прегледаћу ово касније то би требало значити да не мисли да је било сеоба елита од 2-3% и да дошљака није било довољно да напуне античке мреже утврђења и одбране?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не већ оно на чему си сам инсистирао да се приватне информације не износе.

Mislim da si nesto pomešao. Govorio sam o nastavku diskusije javno na forumu kao replika na privatnu prepisku. Tako nešto je besmisleno jerbo bi se onda morala javno objaviti i cela privatna prepiska, jerbo se samo izvan konteksta pojavljuju neke replike i slično, kao pale iz nebesa, koje malo ko sem samih učesnika te diskusije može povezati.

Zato ne treba preskakati sa jedne teme na drugu, već voditi smisleno diskusiju, a ponajmanje voditi je malo, javno, pa nastaviti privatno, pa onda nastaviti javno i tako do besvesti, u krug. Možda to ne izgleda tebi neobično, jerbo si ti učesnik diskusije, ali možeš misliti kako haotično deluje nekome ko posmatra sa strane. Pa ja da sa strane posmatram tako nešto, potpuno bih poludeo i zamolio diskutante da prestanu više da nas zamajavaju.

Što se tiče postavljenog pitanja, da je i Nani bio istih stavova kao i ovi, dotično prvi put čujem i voleo bih nešto da čujem više o tome. Razlog zbog kojeg sam skeptičan jeste jerbo ti ljudi neretko u javnost plasiraju potpune izmišljotine, pa tako i lažu u vezi raznih pokojnika..tako su radili npr. i vezano za Milana Budimira. Preciznije, o Naniju sam primetio da je govorila gospođica Malešević. Jedan forumaš je ponukan time temu o nalazištu u Blagotinu otvorio:

https://forum.krstarica.com/threads/neolitsko-nalaziste-blagotin.929674/#post-42987055

Ja sam se tada malčice pobavio istraživanjem i nisam uspeo potkrepiti dotične tvrdnje. Ustvari ne samo to, već sam nailazio samo na sve sasvim suprotno.

Прегледаћу ово касније то би требало значити да не мисли да је било сеоба елита од 2-3% и да дошљака није било довољно да напуне античке мреже утврђења и одбране?

Ne znam zašto si to tako rastumačio; niti se to da po ičemu pretpostaviti, niti sam ja tako nešto insinuirao.

Naprotiv, potpuno je suprotno, rekao bih. Tu tezu o migratornom shift-u pod uticajem šačice doseljenika nagoveštavao je u neformalnom karakteru; u svom gostovanju u Ćirilici na koje se odnosiš, u nekim člancima u medijima koje je objavljivao i slično. Kao što sam napisao, umro je radeći na toj tezi koju je trebalo da formuliše i naučno predstavi u Sarajevu u oktobru krajem godine.

Zato sam napisao da teza uopšte ne postoji.

 

[NickFreakyrgios]

Mislim da si nesto pomešao. Govorio sam o nastavku diskusije javno na forumu kao replika na privatnu prepisku. Tako nešto je besmisleno jerbo bi se onda morala javno objaviti i cela privatna prepiska, jerbo se samo izvan konteksta pojavljuju neke replike i slično, kao pale iz nebesa, koje malo ko sem samih učesnika te diskusije može povezati.

Zato ne treba preskakati sa jedne teme na drugu, već voditi smisleno diskusiju, a ponajmanje voditi je malo, javno, pa nastaviti privatno, pa onda nastaviti javno i tako do besvesti, u krug. Možda to ne izgleda tebi neobično, jerbo si ti učesnik diskusije, ali možeš misliti kako haotično deluje nekome ko posmatra sa strane. Pa ja da sa strane posmatram tako nešto, potpuno bih poludeo i zamolio diskutante da prestanu više da nas zamajavaju.

Što se tiče postavljenog pitanja, da je i Nani bio istih stavova kao i ovi, dotično prvi put čujem i voleo bih nešto da čujem više o tome. Razlog zbog kojeg sam skeptičan jeste jerbo ti ljudi neretko u javnost plasiraju potpune izmišljotine, pa tako i lažu u vezi raznih pokojnika..tako su radili npr. i vezano za Milana Budimira. Preciznije, o Naniju sam primetio da je govorila gospođica Malešević. Jedan forumaš je ponukan time temu o nalazištu u Blagotinu otvorio:

https://forum.krstarica.com/threads/neolitsko-nalaziste-blagotin.929674/#post-42987055

Ja sam se tada malčice pobavio istraživanjem i nisam uspeo potkrepiti dotične tvrdnje. Ustvari ne samo to, već sam nailazio samo na sve sasvim suprotno.



Ne znam zašto si to tako rastumačio; niti se to da po ičemu pretpostaviti, niti sam ja tako nešto insinuirao.

Naprotiv, potpuno je suprotno, rekao bih. Tu tezu o migratornom shift-u pod uticajem šačice doseljenika nagoveštavao je u neformalnom karakteru; u svom gostovanju u Ćirilici na koje se odnosiš, u nekim člancima u medijima koje je objavljivao i slično. Kao što sam napisao, umro je radeći na toj tezi koju je trebalo da formuliše i naučno predstavi u Sarajevu u oktobru krajem godine.

Zato sam napisao da teza uopšte ne postoji.

Нисам ништа помешао да бих ти одговорио на питање морам користити приватне информације и то ми не пада на памет. Нису све приватне информације везане за преписку са тобом.

Ако је тако нешто рекао онда је зацело то и мислио јер говори у присуству две историчарке уметности то се не може тумачити као да је причао са пријатељем у кафани после утакмице.

 

[КРЦУН]

Не бих ја више о овоме у твојој режији дао сам ти одговор.



Дакле у којој тачно књизи пише ово?

Многи неупућени у рад Тибора Живковића не знају да је исти писао под псеудонимом Е. А. Кос. Године 2006. у Подгорици објавио је књигу под називом ,,Terra Interior''. Књига је књижевно дело које одише ''историјом'', иначе имам је у мојој библиотеци.

Било би занимљиво да се понешто напише о тој књизи.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Нисам ништа помешао да бих ти одговорио на питање морам користити приватне информације и то ми не пада на памет. Нису све приватне информације везане за преписку са тобом.

Ако је тако нешто рекао онда је зацело то и мислио јер говори у присуству две историчарке уметности то се не може тумачити као да је причао са пријатељем у кафани после утакмице.

Pa jasno, znam; baš upravo zato i kažem da si pomešao.

Naravno sa jeste mislio. Pa nije mislio, ne bi uopšte radio na formiranju teze. Međutim; umro je, nažalost, pre nego što je te neke ideje pretočio i u tezu, odnosno pre nego što je nastala.

 

[NickFreakyrgios]

Друже превешћу ти на српски оно што си прескочио (суштину) Постао си инквизитор за аутохтонисте.
Да ли је Шаргић , Митић . Шатић побио стотине хиљада Срба и прогањао неког по енничкој основи?
Стојим иза тога да зихерашки и шлихтарски лижеш мууда Храватима и немаш муда да се супротставиш њиховим клерофашистичким митоманским претензијама.

Већ као Вучић измишљаш неког Ђиласа унутар српскох аутохтонизма који прети Србији попут Хитлера!
Е сад мислим да сам био јасан!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mislim da si nesto pomešao. Govorio sam o nastavku diskusije javno na forumu kao replika na privatnu prepisku. Tako nešto je besmisleno jerbo bi se onda morala javno objaviti i cela privatna prepiska, jerbo se samo izvan konteksta pojavljuju neke replike i slično, kao pale iz nebesa, koje malo ko sem samih učesnika te diskusije može povezati.

Zato ne treba preskakati sa jedne teme na drugu, već voditi smisleno diskusiju, a ponajmanje voditi je malo, javno, pa nastaviti privatno, pa onda nastaviti javno i tako do besvesti, u krug. Možda to ne izgleda tebi neobično, jerbo si ti učesnik diskusije, ali možeš misliti kako haotično deluje nekome ko posmatra sa strane. Pa ja da sa strane posmatram tako nešto, potpuno bih poludeo i zamolio diskutante da prestanu više da nas zamajavaju.

Što se tiče postavljenog pitanja, da je i Nani bio istih stavova kao i ovi, dotično prvi put čujem i voleo bih nešto da čujem više o tome. Razlog zbog kojeg sam skeptičan jeste jerbo ti ljudi neretko u javnost plasiraju potpune izmišljotine, pa tako i lažu u vezi raznih pokojnika..tako su radili npr. i vezano za Milana Budimira. Preciznije, o Naniju sam primetio da je govorila gospođica Malešević. Jedan forumaš je ponukan time temu o nalazištu u Blagotinu otvorio:

https://forum.krstarica.com/threads/neolitsko-nalaziste-blagotin.929674/#post-42987055

Ja sam se tada malčice pobavio istraživanjem i nisam uspeo potkrepiti dotične tvrdnje. Ustvari ne samo to, već sam nailazio samo na sve sasvim suprotno.



Ne znam zašto si to tako rastumačio; niti se to da po ičemu pretpostaviti, niti sam ja tako nešto insinuirao.

Naprotiv, potpuno je suprotno, rekao bih. Tu tezu o migratornom shift-u pod uticajem šačice doseljenika nagoveštavao je u neformalnom karakteru; u svom gostovanju u Ćirilici na koje se odnosiš, u nekim člancima u medijima koje je objavljivao i slično. Kao što sam napisao, umro je radeći na toj tezi koju je trebalo da formuliše i naučno predstavi u Sarajevu u oktobru krajem godine.

Zato sam napisao da teza uopšte ne postoji.

Da pojasnim na šta sam mislio...nešto sam napisao i na dotičnoj temi, posvećenoj neolitskom nalazištu u Blagotinu, međutim svakim sledećim korakom bi se svaka sledeća Maleševićkina tvrdnja ispostavljala kao problematična, u najmanju ruku.

Primera radi, netačno je da je Nanijeva smrt 1996. godine bila prekretnica koja je obustavila sva istraživanja u Blagotinu. Sve (ili skoro sve) Maleševićkine tvrdnje deluju toliko opskurno, kontradiktorno i na kraju krajeva kao opet neki pokušaj plasiranja novih teorija zavere.

Iskopavanja su vršena između 1989. i 1999. godine, kada su zbog opšte političke situacije u zemlji prekinuta.

http://www.arheo-amateri.rs/2013/07/blagotin/

Emilija Mason (Zbornik Matice srpske za klasične studije, 2011):

 

[КРЦУН]

Зашто то питаш?


@КРЦУН видим да си лајковао али да ли си вољан да поновим написано;

Желео бих да ми неко преведе ко је добар на латинском јер се у преводу нестају Моравци у суседству Бугарске на исти начин као у франачкој хроници где стоји појашњење делегације Сораба , Марвана и Абодрита у суседству Бугарске то се не преводи код нас.

Овај део на коме инсистирам ни један латинско-српски онлајн речник неће да преведе као ни Србе у Панонији. Баварског географа.

Извињава се што сам ово поставио на погрешној теми "Да ли одлазак човека на месец фалсификат" замолио сам модерацију да их обришу оданде.
Poruka je automatski spojena: juče u 19:14

Припремам одговор сходно твом захтеву, и биће заснован на ''закључаним'' делима западно-словенских научника који су данас у употреби у аутохтонистичкој немачкој историјографији, која је данас подједнако заступљена у немачкој академској сфери. На нашим институтима нема им ни помена, јер школа супротна увреженој конвенционалној науци не постоји, скрајнута је и нема право гласа, али ствари се на терену полако и сигурно мењају.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Друже превешћу ти на српски оно што си прескочио (суштину) Постао си инквизитор за аутохтонисте.
Да ли је Шаргић , Митић . Шатић побио стотине хиљада Срба и прогањао неког по енничкој основи?
Стојим иза тога да зихерашки и шлихтарски лижеш мууда Храватима и немаш муда да се супротставиш њиховим клерофашистичким митоманским претензијама.

Већ као Вучић измишљаш неког Ђиласа унутар српскох аутохтонизма који прети Србији попут Хитлера!
Е сад мислим да сам био јасан!

Aham. Kao i uvek do sad, saterano u ćoše i bez ikakvih argumenata - samo se prelazi na argumentum ad hominem.

Verujem da niko nije iznenađen.

 

[NickFreakyrgios]

Aham. Kao i uvek do sad, saterano u ćoše i bez ikakvih argumenata - samo se prelazi na argumentum ad hominem.

Verujem da niko nije iznenađen.

Ти си прескочио тај пост везавши се за Нанија агументум ад хоминем би био да ниси исфалсификовао да делегација Сораба , Абодрита , Чеха и Велета долазе са севера а не из суседства Бугарске!
Да је Ајхардов помен Срба у Далмацији куриозитет." Типа због северних Срба вао види Сорабе тамо види сад Сорабе вамо....зато их је само поменуо.

А никако зато што је франачка интересна сфера после Италије Далмација.

И никако зато што каже од непријатеља ових који су по језику исти али по навикама различити поменуо бих Сорабе , Чехе и Абодрите било их је већих и бројнијих који су прихватили франачку власт а ови нису.

Пратећи хронику не где се помиње расељавање Словена не можемо бити сигурни да ли их је сатерао освајањима на север или на југ то остаје да се утврди

Из свега наведеног као и истог језика различитих навика се види да су му Сораби и њихово устројство добро познато.

Зашто си лагао?
А тиме си мене пресекао на хрватској националистичкој теми кад сам осим Сораба додао делегације рекао си да су са севера!

Зашто си лагао у корист Хрвата?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Историјски фалсификати: померање граница прошлости​

https://teodulija.net/2021/12/28/фалсификати-померити-границе-прошло/

 

[NickFreakyrgios]

Прескочио? Нисам ни очекивао боље.
Зашто ме то уопште не изненађује?
Упиреш прстом у друге за исто?
Сад да си поштен и частан требао бих га завући себи....

 

[КРЦУН]

Прескочио? Нисам ни очекивао боље.
Зашто ме то уопште не изненађује??
Упиреш прстом у друге за исто?
Сад да си поштен и частан требао бих га завући себи....

Main title: Památky archaeologické Publisher: Archeologická komise při České akademii císaře Františka Josefa pro vědy, slovesnost a umění Published in: 1913-, 1957 Periodical volume numbers: 48, 2 Periodical items' numbers: 48, 2 Periodical item date: 1957 ISSN identifiers: 1801-1829, 0031-0506 Pages: [241a], 363

Main title: Památky archaeologické Publisher: Archeologická komise při České akademii císaře Františka Josefa pro vědy, slovesnost a umění Published in: 1913-, 1957 Periodical volume numbers: 48, 2 Periodical items' numbers: 48, 2 Periodical item date: 1957 ISSN identifiers: 1801-1829, 0031-0506 Pages: [241a], 363

 

[КРЦУН]

Main title: Památky archaeologické Publisher: Archeologická komise při České akademii císaře Františka Josefa pro vědy, slovesnost a umění Published in: 1913-, 1957 Periodical volume numbers: 48, 2 Periodical items' numbers: 48, 2 Periodical item date: 1957 ISSN identifiers: 1801-1829, 0031-0506 Pages: [241a], 363

 

[КРЦУН]

Назаренко А.В. Немецкие латиноязычные источники IX-XI веков: Тексты, пер., коммент. / [Рос. АН. Ин-т рос. истории]. – М.: Наука, 1993. – 238, [2] с.; 22 . – (Древнейшие источники по истории Восточной Европы). Библиогр.: с. 212-220. – Указ.: с. 221-239. – ISBN 5-02-009519-2.

 

[NickFreakyrgios]

Pogledajte prilog 1077890

Main title: Památky archaeologické Publisher: Archeologická komise při České akademii císaře Františka Josefa pro vědy, slovesnost a umění Published in: 1913-, 1957 Periodical volume numbers: 48, 2 Periodical items' numbers: 48, 2 Periodical item date: 1957 ISSN identifiers: 1801-1829, 0031-0506 Pages: [241a], 363

Да ли има неко штиво о материјалној култури тих Мархарии?

 

[NickFreakyrgios]

Isti sunt qui propinquiores resident finibus Danaorum quos uocant Nortabtrezi ubi regio in qua sunt ciuitates LIII per ducos partitae. Vuilci in qua ciuitates XCV et regiones IIII. Linaa est populus qui habet ciuitates VII. prope illis resident quas uocant Bethenici, et Smeldingon, et Morizani, qui habent ciuitates XI. Iuxta illos sunt qui uocantur Hehfeldi, qui habent civitates VIII. Iuxta illos est regio, quae uocatur Surbi. in qua regione plures sunt quae ha bent ciuitates L. Iuxta illos sunt quos uocantur Talaminzi, qui habent civitates XIIII. Betheimare in qua sunt civitates XV. Marharii habent ciuitates XI. Vulgarii regio est inmensa et populus multus habens ciuitates V. eo quod multitudo magna ex eis sit et non sit eis opus ciuitates habere. Est populus quem uocant Merehanos, ipsi habent ciuitates XXX. Iste sunt regiones quae terminant in finibus nostris. Isti sunt qui iuxta istorum fines resident. Osterabtrezi, in qua ciuitates plusquam C sunt. Miloxi, in qua ciuitates LXVII. Phesnuzi habent ciuitates LXX. Thadesi plusquam CC urbes habent. Glopeani, in qua ciuitates CCCC aut eo amplius. Zuireani habent ciuitates CCCXXV. Busani habent ciuitates CCXXXI. Sittici regio inmensa populis et urbibus munitissimis. Stadici in qua ciuitates DXVI populusque infinitus. Sebbirozi habent ciuitates XC. Vnlizi, populus multus, ciuitates CCCXVIII. Neriuani habent ciuitates LXXVIII. Attorozi habent CXL VIII, populus ferocissimus. Eptaradici habent ciuitates CCLXIII. Vuillerozi habent ciuitates CLXXX. Zabrozi habent ciuitates CCXII. Znetalici habent ciuitates LXXIIlI. Aturezani habent ciuitates CIIII. Chozirozi habent ciuitates CCL. Lendizi habent ciuitates XCVIII. Thafnezi habent ciuitates CCLVII. Zeriuani quod tantum est regnum ut ex eo cunctae gentes Sclauorum exortae sint et originem sicut affirmant ducant. Prissani ciuitates LXX. Velunzani ciuitates LXX. Bruzi plus est undique quam de Enisa ad Rhenum. Vuizunbeire. Caziri ciuitates C. Ruzzi. Forsderen. Liudi. Fresiti. Serauici. Lucolane. Vngare. Vuislane. Sleenzane ciuitates XV. Lunsizi ciuitates XXX. Dadosesani ciuitates XX. Milzane ciuitates XXX. Besunzane ciuitates II. Verizane ciuitates X. Fraganeo ciuitates XL. Lupiglaa ciuitates XXX. Opolini ciuitates XX. Golensizi ciuitates V.

Пази сад превод!
То су они који живе ближе територијама Грка, које зову Нортабтрези, где су округ у коме се налазе 53 града поделили њихови вође. Вуилци, у коме постоји 95 држава и четири региона. Линаа је народ који има 7 градова. Они живе близу оних које зову Бетеници, Смелдингон и Моризани, који имају једанаест градова. Поред њих су они који се зову Хехфелди, који имају осам држава. Поред њих је округ који се зове Сурби. У овом региону постоје бројни градови који имају Л. Поред њих су они који се зову Таламинзи, који имају четрнаест држава. Бетхајмар у коме постоји петнаест држава. Мархари имају једанаест држава. Држава простог народа је велика, и има бројне градове, јер их је велики број, и нема потребе да имају градове. Постоји народ који они зову Мереханос, они сами имају тридесет градова. То су региони који се граниче са нашим границама. То су они који живе близу својих граница. Остерабтрези, у коме се налази више од 100 градова. Милокси, у којој 67 држава Пхеснузи има 70 градова. Тадес има више од 200 градова. Глопеани, у којима је било четири стотине држава, или нешто више. Зуиреанци имају 325 градова. Бусани имају 231 државу. Крај жедних био је велики међу народима и утврђеним градовима. Стадићи, у којима је 516 држава и народа бесконачно. Себбирози имају 90 градова. Унлизи, велика популација, 318 држава. Неруанци имају 78 градова. Атторози имају 140 8, свиреп народ. Ептаради имају 263 државе. Вуиллерози имају 180 држава. Забрози имају 212 градова. Знеталићи имају државе 720 Атурезани имају 103 града. Чозирози поседује 250 градова. Лендизи има 98 држава. Тафнези има 257 градова. Зеруаново царство, које је толико велико, да су из њега настали сви народи Словени, и имају своје порекло како они тврде. 70 градова Присануса. 70 градова у Велунзани. Брузи је више на свакој страни него од Енисе до Рајне. Вуизунбеире. Цазири наводи: Ц. Руззи. Форсдерен. Луди Фрести. Серауици. Луцолане. мађарски Вуислане. 15 држава у Слеензанеу. Лунсизи 30 градова. 20 градова Дадосесани Милзане 30 држава. градови Бесунзане ИИ. Градови Веризане Кс. Градови Фраганеус КСЛ. 30 градова у Лупиглаи. 20 Голенсизи 5 држава. Брузи је више на свакој страни него од Енисе до Рајне. Вуизунбеире. Цазири наводи: Ц. Руззи. Форсдерен. Луди Фрести. Серауици. Луцолане. мађарски Вуислане. 15 држава у Слеензанеу. Лунсизи 30 градова. 20 градова Дадосесани Милзане 30 држава. градови Бесунзане ИИ. Градови Веризане Кс. Градови Фраганеус 40 30 градова у Лупиглаи. 20 Голенсизи 5 држава. Брузи је више на свакој страни него од Енисе до Рајне. Вуизунбеире. Цазири наводи: Ц. Руззи. Форсдерен. Луди Фрести. Серауици. Луцолане. мађарски Вуислане. 15 држава у Слеензанеу. Лунсизи 30 градова. 20 градова Дадосесани Милзане 30 држава. градови Бесунзане ИИ. Градови Веризане Кс. Градови Фраганеус 40 30 градова у Лупиглаи. 20 Голенсизи 5 држава.