Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.006
Mitić opisuje svoje taktike u jednoj rečenici:
-
- Popularno:
- JNA nikada nije bila 4. armija u Evropi
- Antisemitizam i uzroci
- Bivši general HV Rahim Ademi:Bobetkova...
- Vučić otkrio kako su Rusi saterali...
- Odelo čini čoveka ili ne?
- Zašto su cijeli život oko mene stariji...
- Sta bi sa nasim nobelovcima?
- Pećka patrijaršija i zvanično postala...
- Kakva je glupost rad?
- Voditelj ismejao Trampa
„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
- stanje
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.257
vèkna
vèkna ž 〈G mn véknā/-ī〉
reg. (+ srp.) kruh duguljasta oblika; štruca
Etimologija
✧ njem. Wecken
Барышников
Poznat
- Poruka
- 9.345
Da, i u Srebrnici se dogodio genicid, a u Račku masakr nevinih prodavaca semenki...sve si u prauvu...
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.257
Etymologie
Weck · Wecken · Wecke
Weck, Wecken m. auch Wecke f. ‘längliches Brötchen’, ahd. weggi ‘Keil’ (10. Jh.), mhd. wecke, wegge ‘Keil’ und übertragen ‘keilförmiges, mit zwei Spitzen versehenes Backwerk’, asächs. weggi ‘Keil’, mnd. wegge, wigge ‘Keil, keilförmiges Weizenbrötchen’, mnl. wegghe, nl. wegge, weg ‘Keil, Weizenbrötchen’, aengl. wecg, engl. wedge ‘Keil, keilförmiges Stück (Kuchen)’, anord. veggr, schwed. vigg(e), (mundartlich) vägg(e) ‘Keil’ führen auf germ. *wagja-. Vergleichbar ist lit. vãgis ‘Haken, Zapfen, Keil, Pflock’. Dazu stellt man ferner ahd. waganso ‘Pflugschar’ (um 800), anord. vangsni (aus *vagsni), schwed. (mundartlich) vangs ‘Pflugschar’, griech. ophnís (ὀφνίς), lat. vōmis, vōmer ‘Pflugschar’. Damit kann von ie. *u̯ogu̯hi̯o- ‘Keil’ und ie. *u̯ogu̯hni- ‘Pflugschar’ ausgegangen werden. Die alte Bedeutung ‘Keil, Werkzeug aus Holz oder Eisen, das in etw. getrieben wird’ bewahren nur obd. Mundarten, sonst bezeichnet Weck(en) vornehmlich das (ursprünglich wohl an bestimmten Festtagen gereichte) keilförmige, mit zwei Spitzen versehene Backwerk (14. Jh.; doch vgl. schon ‘Gebäck aus Weizenmehl’, 12. Jh.). Südd. und öst. wird Weck(en) zum üblichen Ausdruck für ‘Semmel’.
"Staro značenje 'klin, alat od drveta ili željeza koji se zabija u nešto'"
Барышников
Poznat
- Poruka
- 9.345
vekna ima jedino i samo jedino na srbskom ceo niz značenja, šta god pisalo to je istina.
vek, pek, pekna, pekica, veknica...to može samo na srbskom, i na frigijskom, naravno, uvek zaboravim te friganjce...
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.257
Sad razmumem. Ne bi čovek mogao da doručkuje kad ne bi veknu na šnite nasekao, šunku na šajbne, ondak namaže putera, kane i kečapa jer da ne fruštukuje kod kuće morao bi na burek, kroasan, hot dog viršlu ili hamburger.
Molim te, nastavi sa objašnjenjem ovih reči, kad ti tako dobro ide sa veknom.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.257
"Visoka hotelijerska škola strukovnih studija, Beograd, Srbija"
Daj, molim te.
- Poruka
- 9.626
Weck, Wecke ili Wecken je sinonim za brötchen i znači "hlepčić, rolnica, vekna, lepinja", pogotovo u južim delovima Nemačke, u Berlinu schrippe, na pensilvanijskom nemačkom weck je omanji kolač, brotweck je lepinja ili rolnica takođe (nem. brot hleb), u Baden-Vitembergu, Sarlandu i Frankoniji je Weck, Doppelweck ili Doppelbrötchen je doslovno "dupla veknica" ili "dupla lepinjica".
https://www.google.com/search?q=Wec...mg&ei=EkC3YczkAoWQkwX7x5PgAg&bih=969&biw=1920
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.006
Izgleda da je Nebojša Krstić došao na forum.
Александар Митић поново јаше, брже, јаче, боље, храбрије и смелије.
A čekaj.
Naslov snimka...Nemci napustili...
Je li to ponovio Mitić u emisiji negde onu urbanu legendu koju je Srboljub Živanović plasirao da postoji „tamo neka knjiga Nemačke akademije nauka i umetnosti“ koju je njegova pokojna supruga poklonila Narodnom muzeju u Beogradu ili Narodnoj biblioteci Srbije?
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.478
Тема се претворила у сваштару и разглабање о свему и свачему.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.006
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.024
Узгред, и хлеб је германизам:
prasl. i stsl. xlěbъ (rus. xleb, polj. chleb) ← got. hlaifs: kruh
https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search
Енглески loaf
late 13c., from Old English hlaf "a portion of bread baked in a mass of definite form," from Proto-Germanic *khlaibuz, the common Germanic word for "bread" (source also of Old Norse hleifr, Swedish lev, Old Frisian hlef, Old High German hleib, German Laib, Gothic hlaifs "bread, loaf").
The Germanic root is of uncertain origin; it is perhaps connected to Old English hlifian "to raise higher, tower," on the notion of the bread rising as it bakes, but (according to OED) it is unclear whether "loaf" or "bread" is the original sense. Loaf also is disguised in lord and lady. Finnish leipä, Estonian leip, Old Church Slavonic chlebu, Lithuanian klepas probably are Germanic loan words.
https://www.etymonline.com/word/loaf
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Осим те пећи која је нажалост наслов теме , обична хипотеза није ни битна толико у причи.
У осталим стварима је био веома коректан и уздржан у многим стварима где сви праве грешке кад добију медијски простор и пажњу.
Сетио бих се старих радова Тибора Живковића где је Борна из Кучева.
Ја и даље стојим иза тога свакако тема Моравија и западнословенски корпус који се расељава оданде после пропасти Великоморавске и под притиском Бугара
Међутим он се одрекао те тезе где данашњим историчарима ова теза звучи готово смешна.
Ах то је било на почетку рада било је грешака од одбрањеног доктората почиње независност историчара.
Где почиње независност обичног историчара кад пожели нешто да напише ? Да ли он има права на ситне грешке које није ни потенцирао здраво за готово.
Могу рећи сасвим коректан и ако требају људи да заступају некакав аутохтонизам добро је да имају овакве људе па и боље јер ту има неке приче.
Да је лукав довољно као Дамјан Прешут који упути читаоца и свакога да ако хоћете да докажете аутохтоност избегавајте тезе аутора тих и тих и немојте се одрећи Порфирогенита.
Да су мало лукавији....али питање да ли је лукавост уопште и потребна раз се разбија комад по комад...не може се срушити све од једном. И није све лаж.
У осталим стварима је био веома коректан и уздржан у многим стварима где сви праве грешке кад добију медијски простор и пажњу.
Сетио бих се старих радова Тибора Живковића где је Борна из Кучева.
Ја и даље стојим иза тога свакако тема Моравија и западнословенски корпус који се расељава оданде после пропасти Великоморавске и под притиском Бугара
Међутим он се одрекао те тезе где данашњим историчарима ова теза звучи готово смешна.
Ах то је било на почетку рада било је грешака од одбрањеног доктората почиње независност историчара.
Где почиње независност обичног историчара кад пожели нешто да напише ? Да ли он има права на ситне грешке које није ни потенцирао здраво за готово.
Могу рећи сасвим коректан и ако требају људи да заступају некакав аутохтонизам добро је да имају овакве људе па и боље јер ту има неке приче.
Да је лукав довољно као Дамјан Прешут који упути читаоца и свакога да ако хоћете да докажете аутохтоност избегавајте тезе аутора тих и тих и немојте се одрећи Порфирогенита.
Да су мало лукавији....али питање да ли је лукавост уопште и потребна раз се разбија комад по комад...не може се срушити све од једном. И није све лаж.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.257
Epska glupost i epska germanska pokvarenština. Još lepo vide oblike u baltijskim jezicima ("Lithuanian klepas") i njih ladno pripišu pozajmljenicama iz germanskog. I još priznaju da je "germanski koren neizvesnog porekla". A važno je da su svi zajmili od njih, jer je skandinavija poznata po žitnici.
Germanska reč jeste hunger, ali hleb su imenovali prvi poljoprivrednici, indijanci Evrope - Prasrbi.
Nije đavo kriv što je đavo, već je kriv onaj koji mu veruje i sledi ga.
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.024
Жито је једно, а квасац друго, пиле моје.
А први пољопривведници предходују Индоевропљане пет хиљада година и живели су у Леванту. Илити -- користећи твоју етимолошку методологију -- Хлебанту.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Левант
supertruper
Aktivan član
- Poruka
- 1.320
IE jezici imaju zajednički koren, otuda sličnosti i ev. zbrke oko pojedinih reči, ništa posebno, valja zaviriti u proto-iranski i proto-persijski e da bi sve postalo jasnije.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.257
E, dobro. Koji je kognat nemčke reči Hunger, Angst, Tier, Fisch i sl. u grčkom, latinskom i srpskom jeziku?
Nema ga. Razlog 1 - Nemački je kreol starosrpskog jezika - "švapski jeziko srpsko gramatiko". Razlog 2 - gotovo sve poljoprivredne reči ušle su u ostale jezike iz prasrpskog.
Uzmimo kravu, na primer. Ni romanski ni germanski jezici nisu mogli da izgovore početnu grupu KR- i zato u latinskom imamo vacca, a u germanskom cow ili Kuh ili Kalf (ovde imamo L umesto R). Raspad sistema.
Razlog za invenciju "indogermanistike": Kako bi kreol-varvari, što Germani jesu, sami svom (ratničkom) narodu mogli da objasne svoju meilenijumsku pretenziju da vladaju celim svetom? Nikako. Moraju da izmisle laž da su oni Arijevci, da su oni ibermenš, da je svastika njihova i da sakriju istinitu istoriju i lingvistiku koja ih svrtava u obične divljake.
- Poruka
- 9.626
Latinska vacca, germanske cow, kuh, kalf, calf, i srpska reč krava nisu kognati.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.257
Kažu "strani plaćenik"
Nisu to usamljeni slučajevi, lista je poduža. Pre tri godine sam ad hoc sastavio jednu listu:
Za mame i tate koji žele deci da ukažu koje su to slovenske i srpske reči usvojili Romani, Germani i Grci po dolasku u slovenske krajeve Evrope
Naša je kultura počela da tone u Starom veku, nastavila u Srednjem da bi potpunu inferiornost dokučila sa Novim vekom.
Međutim, sudeći po usvajanju naše agrarne i metalurške terminologije, što bi u civilizacijskom smislu praistorije bilo "pretty much it" (ukupnost tadašnje kulture, tj. sve što tadašnja kultura i podrazumeva) od strane drugih neslovenskih naroda mi Sloveni-Srbi smo u kasno praistorijsko doba, po logici stvari (i Mariju Alineiju) bili superiorni nad Grcima, Latinima i Germanima.
Daćemo kao primer pedesetak germanskih, romanskih ili grčkih reči koje su mogle doći iz srpskog jezika:
- hum, humka (lat. humus, lat. Haemus, ger. hulma-, gr. Haimos, Aimos), ledina (nem. Land, eng. land), grad, gradina, ograda tj. bašta (eng. garden, nem. Garten, ita. giardino, fra. gardin), livada od livati (livadion), polje od politi (lat. paludum (Poljud) "močvara", grč. φέουδο, eng. field, nem. Feld, sreng. folde, fin. pelto; lat. planus, eng. plain, lit. plonas), njiva (grč. neiós "polje"), plug (plough, plow), orati, (o)ralo (aro, arare), mulj (mud), kaljuga, kaljača, kal (Caligula), blato (eng. Baltic, grč. βάλτους "močvara"), oblak od obvlak (Wolke), kras, krš, kršiti (Karst), krsnuti tj. rasti, kršan (lat. i ital. crescere, franc. croissant), lokva, lok, lokati (lat. lacus, it. lago, eng. lake, nem. Loch), jezero (jaz, jez, jazva, jazbina, jazavac), rus. ozero, lit. ezers (eng. sea, nem. See, staronorveški sær, dan. sø )
- voće od ovoće od ovoštje, vosak (Obst, ovest), trešnja (kerasian, cerise, cherry, Kirsch), jabuka (eng. apple, nem. Apfel), bukva tj. vrsta drveta i bukva tj. slovo, bukvica, bukvica tj. knjiga (nem. Buch, eng.book; nem. Buche, eng. beech), breza (Old English berc, beorc (also the name of the rune for "b"), Old Saxon birka, Old Norse börk, Danish birk, Swedish and Icelandic björk (which is also a girl's given name), Middle Dutch berke, Dutch berk, Old High German birihha, German Birke, lit. beržas), oliva tj. maslina od oliti, olivati (olive, oil), sliva ili šljiva od slivati (lividus tj. modar od starolatinskog *slivere), slina od slivati tj. pljuvačka (saliva), slina (Old English slim "slime," from Proto-Germanic *slimaz (source also of Old Norse slim, Old Frisian slym, Dutch slijm "slime, phlegm," German Schleim "slime"), probably related to Old English lim "birdlime; sticky substance," from PIE root *(s)lei- "slimy, sticky, slippery" (source also of Sanskrit linati "sticks, stays, adheres to; slips into, disappears;" Russian slimak "snail;" Old Church Slavonic slina "spittle;" Old Irish sligim "to smear," leinam "I follow," literally "I stick to;" Welsh llyfn "smooth;" Greek leimax "snail," limne "marsh, pool, lake," alinein "to anoint, besmear;" Latin limus "slime, mud, mire," linere "to daub, besmear, rub out, erase")), brati (nalazimo u nazivu bobica - berry), kusiti, kušati, kusati (kausjan),
- sejati, sevati, usev (sow), seme (semen), medovina od med (eng. mead; Old Norse mjöðr, Danish mjød, Old Frisian and Middle Dutch mede, Old High German metu, German Met "mead", Sanskrit madhu, Greek methy "wine," Old Church Slavonic medu, Lithuanian medus "honey," Old Irish mid, Welsh medd, Breton mez "mead", early Middle English meþeglin yielded Chaucer's meeth), olovina tj. pivo (ale, Old English ealu "ale, beer," Old Saxon alo, Old Norse öl, which is of uncertain origin. Lit. (alus) and Old Church Slavonic (olu)), vino od vinova loza od vina = kriva i loza plaziti sa elizijom početnog konsonanta (pl6za daje l6za) - (lat. vinum, gr. οἶνος (oînos))
- vrt od (pre)vrtati (lat. hortus), okurak tj. krastavac (Gurcke), ren od koren (grč. dijal. keráin, lat. cerain, ital. dijal. cren i creno, franc. cran, nem. Kren, lit. krienas, čuvačko-tatarski chren i cheren), opiti, opijati (opium), hleb? (hlaifs, Schleife, Schlaufe, loop), kvas (lat. caseus, eng. cheese, nem. Käse), skladovati, skladiti (nem. laden, eng. load)
- stoka < steći, up. blago (live stock), krdo tj. stado (herd), stado (stud [stad]), kobila (lat. caballus, grč. kabállēs), paša, pasti, pastir, pastuh (pasture, pastor), bumbar od brmbar (bumble), kotiti, kotka tj. mačka, kuče od kotče (cat, Katze), kotiti, skot tj. stoka (cattle), štene, ćeno (canis), jagnje (agnus, amnos, yean), lane (eng. lamb, nem. Lamm u značenju "jagnje"), svinja (engl. swine, nem. Schwein, hol. zwijn, dan. i nor. svin)
- breg (Berg), klisura, klis, klizati (clausura, κλεισούρα), grotlo, grlo < grdlo (grotta), granica, grana (Grenze), strana tj. zemlja, stranac, stranstvo (estrano, strange, étrange, extraño), krajina tj. Karajina (lat. Carniola), plav (blau, blue, flavus), beo, bel, Laba (albus, Elbe)
- ruda, rđa, rud (ruber tj. crven), oganj, viganj (ignis, skr. agni), plam, plamen (lat. flamma, ital. fiamma, eng. flame), lopata (nem. Löffel), lopta od lob-ta od lъb-ta (grč. μπάλα, lat. pila, eng. ball, nem. Ball), kuvati od kuhati (lat. cocus, coquus, coquere, eng. cook, nem. Koch; Germanic languages borrowed the Latin word - Old Saxon kok, Old High German choh, German Koch, Swedish kock), šlem od slem (helm), olovo, livati (lead), staklo od s+taknuti (stikls), hiža tj. kuća (Haus, house), mlat, malj (lat. malleus), sekira od seći (lat. securis), rabota (nem. Arbeit).
- knez i kneginja (nem. Koenig, eng. king), kralj < krelja < hrelja < hrliti < krilo (Chrelios, Carlo, Carolus, Charles), Grk, Grci (Graecos, Greek), Sloven (schiavo, slave, ciao, esclavo, eslavo "Borrowed from Medieval Latin sclavus (“slave”), from Late Latin Sclavus (“a Slav”), from Byzantine Greek Σκλάβος (Sklábos) (or borrowed from the Greek directly), itself probably from earlier Σλαβῆνος (Slabênos), from plural Σλαβῆνοι (Slabênoi), from Proto-Slavic *slovene. "), pogan, poganiti, govnо, ogavno (lat. paganus "seljak"), brada (nem. Bart, lat. barba, eng. beard).
- važno, vaga, važiti (Waage), liti, litra (λίτρα, libra, livre, liter), kupiti, sakupiti (nem. kaufen), banja od badnja, badanj, badati tj. dupsti (bagno, baden, bathe, baða), zdela od s+deljati (lat. scutella), gresti, gredem, greda (gradus, gredior, progres), daska (desk), hvost, fosna (pfosten), plah, plašt (Plache), cedulja od cediti (nem. Zettel, let. cedula, ital. cedola), ljubiti, ljubav, libiti (libero, liberare, libertas; Liebe) itd. itd. (videti na ovoj temi obilje primera sa diskusijom).
Takođe, tu verovatno pripada terminologija rodbinskih odnosa i svakako dobar deo toponomastike.
S druge strane, svi ti varvarski narodi nisu gotovo ni jednu reč za ribe i životinje usvojili od Slovena jer su imali svoje, budući da su bili lovci, ribolovci.
PS. Doduše imamo primere za štrk tj. roda (stork), roda (lat. ardea, grč. erodios), mrmot, up. mrmak (marmot).
Sakupio i premijerno na svet izdao
Ne kažem da ovo što kažeš nisu reči lažne istoriografije o kojoj govorim. Svestan sam njihove teorijske konstrukcije.
Nisu to usamljeni slučajevi, lista je poduža. Pre tri godine sam ad hoc sastavio jednu listu:
Za mame i tate koji žele deci da ukažu koje su to slovenske i srpske reči usvojili Romani, Germani i Grci po dolasku u slovenske krajeve Evrope
Naša je kultura počela da tone u Starom veku, nastavila u Srednjem da bi potpunu inferiornost dokučila sa Novim vekom.
Međutim, sudeći po usvajanju naše agrarne i metalurške terminologije, što bi u civilizacijskom smislu praistorije bilo "pretty much it" (ukupnost tadašnje kulture, tj. sve što tadašnja kultura i podrazumeva) od strane drugih neslovenskih naroda mi Sloveni-Srbi smo u kasno praistorijsko doba, po logici stvari (i Mariju Alineiju) bili superiorni nad Grcima, Latinima i Germanima.
Daćemo kao primer pedesetak germanskih, romanskih ili grčkih reči koje su mogle doći iz srpskog jezika:
- hum, humka (lat. humus, lat. Haemus, ger. hulma-, gr. Haimos, Aimos), ledina (nem. Land, eng. land), grad, gradina, ograda tj. bašta (eng. garden, nem. Garten, ita. giardino, fra. gardin), livada od livati (livadion), polje od politi (lat. paludum (Poljud) "močvara", grč. φέουδο, eng. field, nem. Feld, sreng. folde, fin. pelto; lat. planus, eng. plain, lit. plonas), njiva (grč. neiós "polje"), plug (plough, plow), orati, (o)ralo (aro, arare), mulj (mud), kaljuga, kaljača, kal (Caligula), blato (eng. Baltic, grč. βάλτους "močvara"), oblak od obvlak (Wolke), kras, krš, kršiti (Karst), krsnuti tj. rasti, kršan (lat. i ital. crescere, franc. croissant), lokva, lok, lokati (lat. lacus, it. lago, eng. lake, nem. Loch), jezero (jaz, jez, jazva, jazbina, jazavac), rus. ozero, lit. ezers (eng. sea, nem. See, staronorveški sær, dan. sø )
- voće od ovoće od ovoštje, vosak (Obst, ovest), trešnja (kerasian, cerise, cherry, Kirsch), jabuka (eng. apple, nem. Apfel), bukva tj. vrsta drveta i bukva tj. slovo, bukvica, bukvica tj. knjiga (nem. Buch, eng.book; nem. Buche, eng. beech), breza (Old English berc, beorc (also the name of the rune for "b"), Old Saxon birka, Old Norse börk, Danish birk, Swedish and Icelandic björk (which is also a girl's given name), Middle Dutch berke, Dutch berk, Old High German birihha, German Birke, lit. beržas), oliva tj. maslina od oliti, olivati (olive, oil), sliva ili šljiva od slivati (lividus tj. modar od starolatinskog *slivere), slina od slivati tj. pljuvačka (saliva), slina (Old English slim "slime," from Proto-Germanic *slimaz (source also of Old Norse slim, Old Frisian slym, Dutch slijm "slime, phlegm," German Schleim "slime"), probably related to Old English lim "birdlime; sticky substance," from PIE root *(s)lei- "slimy, sticky, slippery" (source also of Sanskrit linati "sticks, stays, adheres to; slips into, disappears;" Russian slimak "snail;" Old Church Slavonic slina "spittle;" Old Irish sligim "to smear," leinam "I follow," literally "I stick to;" Welsh llyfn "smooth;" Greek leimax "snail," limne "marsh, pool, lake," alinein "to anoint, besmear;" Latin limus "slime, mud, mire," linere "to daub, besmear, rub out, erase")), brati (nalazimo u nazivu bobica - berry), kusiti, kušati, kusati (kausjan),
- sejati, sevati, usev (sow), seme (semen), medovina od med (eng. mead; Old Norse mjöðr, Danish mjød, Old Frisian and Middle Dutch mede, Old High German metu, German Met "mead", Sanskrit madhu, Greek methy "wine," Old Church Slavonic medu, Lithuanian medus "honey," Old Irish mid, Welsh medd, Breton mez "mead", early Middle English meþeglin yielded Chaucer's meeth), olovina tj. pivo (ale, Old English ealu "ale, beer," Old Saxon alo, Old Norse öl, which is of uncertain origin. Lit. (alus) and Old Church Slavonic (olu)), vino od vinova loza od vina = kriva i loza plaziti sa elizijom početnog konsonanta (pl6za daje l6za) - (lat. vinum, gr. οἶνος (oînos))
- vrt od (pre)vrtati (lat. hortus), okurak tj. krastavac (Gurcke), ren od koren (grč. dijal. keráin, lat. cerain, ital. dijal. cren i creno, franc. cran, nem. Kren, lit. krienas, čuvačko-tatarski chren i cheren), opiti, opijati (opium), hleb? (hlaifs, Schleife, Schlaufe, loop), kvas (lat. caseus, eng. cheese, nem. Käse), skladovati, skladiti (nem. laden, eng. load)
- stoka < steći, up. blago (live stock), krdo tj. stado (herd), stado (stud [stad]), kobila (lat. caballus, grč. kabállēs), paša, pasti, pastir, pastuh (pasture, pastor), bumbar od brmbar (bumble), kotiti, kotka tj. mačka, kuče od kotče (cat, Katze), kotiti, skot tj. stoka (cattle), štene, ćeno (canis), jagnje (agnus, amnos, yean), lane (eng. lamb, nem. Lamm u značenju "jagnje"), svinja (engl. swine, nem. Schwein, hol. zwijn, dan. i nor. svin)
- breg (Berg), klisura, klis, klizati (clausura, κλεισούρα), grotlo, grlo < grdlo (grotta), granica, grana (Grenze), strana tj. zemlja, stranac, stranstvo (estrano, strange, étrange, extraño), krajina tj. Karajina (lat. Carniola), plav (blau, blue, flavus), beo, bel, Laba (albus, Elbe)
- ruda, rđa, rud (ruber tj. crven), oganj, viganj (ignis, skr. agni), plam, plamen (lat. flamma, ital. fiamma, eng. flame), lopata (nem. Löffel), lopta od lob-ta od lъb-ta (grč. μπάλα, lat. pila, eng. ball, nem. Ball), kuvati od kuhati (lat. cocus, coquus, coquere, eng. cook, nem. Koch; Germanic languages borrowed the Latin word - Old Saxon kok, Old High German choh, German Koch, Swedish kock), šlem od slem (helm), olovo, livati (lead), staklo od s+taknuti (stikls), hiža tj. kuća (Haus, house), mlat, malj (lat. malleus), sekira od seći (lat. securis), rabota (nem. Arbeit).
- knez i kneginja (nem. Koenig, eng. king), kralj < krelja < hrelja < hrliti < krilo (Chrelios, Carlo, Carolus, Charles), Grk, Grci (Graecos, Greek), Sloven (schiavo, slave, ciao, esclavo, eslavo "Borrowed from Medieval Latin sclavus (“slave”), from Late Latin Sclavus (“a Slav”), from Byzantine Greek Σκλάβος (Sklábos) (or borrowed from the Greek directly), itself probably from earlier Σλαβῆνος (Slabênos), from plural Σλαβῆνοι (Slabênoi), from Proto-Slavic *slovene. "), pogan, poganiti, govnо, ogavno (lat. paganus "seljak"), brada (nem. Bart, lat. barba, eng. beard).
- važno, vaga, važiti (Waage), liti, litra (λίτρα, libra, livre, liter), kupiti, sakupiti (nem. kaufen), banja od badnja, badanj, badati tj. dupsti (bagno, baden, bathe, baða), zdela od s+deljati (lat. scutella), gresti, gredem, greda (gradus, gredior, progres), daska (desk), hvost, fosna (pfosten), plah, plašt (Plache), cedulja od cediti (nem. Zettel, let. cedula, ital. cedola), ljubiti, ljubav, libiti (libero, liberare, libertas; Liebe) itd. itd. (videti na ovoj temi obilje primera sa diskusijom).
Takođe, tu verovatno pripada terminologija rodbinskih odnosa i svakako dobar deo toponomastike.
S druge strane, svi ti varvarski narodi nisu gotovo ni jednu reč za ribe i životinje usvojili od Slovena jer su imali svoje, budući da su bili lovci, ribolovci.
PS. Doduše imamo primere za štrk tj. roda (stork), roda (lat. ardea, grč. erodios), mrmot, up. mrmak (marmot).
Sakupio i premijerno na svet izdao
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Али никако такнути словенске који спадају у Сатем исту групу ИЕ језика као персијски , ирански санскрит.
Зашто Курта инсистира да су Трачани преузимали протословенски да би се разумели са Иранцима.
Парафразирам али то је суштина.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.257
Na stablu tzv. indoevropskih jezika jedini kontekst je sličnost, i nema hronološkog konteksta iako se po pogrešnoj navici hronologija podrazumeva. Prema tome, sa jednakom matematičkom tačnošću sve indoevropske jezike, umesto iz tzv. "praindoevropskog" možemo izvoditi iz prasrpskog jezika.
PS. Ima još mislećih ljudi:
German attempt in the 19th Century to marginalize the Slavic role in the “IndoGermanic” Languages was largely successful. This misinformation must be rectified, and the Slavic languages must be recognized as being key to the Indo-European phenomenon. The Slavic languages are not to be viewed as a peripheral branch of the Indo-European Languages, but should be recognized as the trunk of the Language Tree from which the other branches received their substance and sustenance, Figure 3.
https://jandacek.com/origins-development-and-differentiation-indo-europeans/
- Poruka
- 9.626
Čemu ovakva formulisanje? Reci jednostavno "sve je to lažna istoriografija". Ionako je na toj tvrdnji i zasnovana čitava cirkularna argumentacija autohtonaša.
Znam i ja za jednu krilaticu, toliko izlizanu od upotrebe da se pitam dokle će više biti adekvatno upotrebljavati je, a to je "pučka etimologija".
Ako je nemački, po tebi, "kreol starosrpskog jezika", od kojih srpskih reči, ili pak slovenskih, su nastale nemačke hunger, angst, tier i fisch?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.257
Ovakva argumentacija, tipa "nismo tako učili u školi", nije te kvalifikovala za dalju raspravu.
Ono što ti može pomoći u shvatanju je da se ne oslanjaš samo na pojam kreol jer pojam koji mi je potrebn leži između pojmova patois, pidgin, kreol i drugih sličnih modela.
Na primer, u molitvi Gospodnjoj “Fader Ure” staroengleski koristi slovensku reč za "hleb" – “hlaf ” (up. sa helb, chleb, chlieb, chlib itd.) Kada čitamo 23. Psalam na staroengleskom zvuči prilično kao slovenski jezik.
Ako ne želiš da shvatiš sagovornika, nego da ga diskvalifikuješ, ne usteži se da to odmah kažeš, da ne gubim vreme.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.257
Upredi, naročito ovo:
prasl. i stsl. xlěbъ (rus. xleb, polj. chleb) ← got. hlaifs: kruh
... s ovim:
Fæder ūre þe eart on heofenan, sīe þīn nama ġehālgod. Cume þīn riċe, sīe þīn willa on eorðan swā swā on heofenan. Ūre dæġhwāmliċa hlāf ġief ūs tōdæġ, and forġief ūs ūre ġyltas, swā swā wē forġiefaþ þǣm þe wiþ ūs āġyltaþ. and ne lǣde ūs on costnungan, ac ālīes ūs of yfele. Amen sīe hit swā.
Poslednja izmena:
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.024
Пиле моје, кад ти остајеш без аргумената ти покушаваш да замутиш воду постављањем дугих текстова на неким страним језицима које се надаш да нико неће прочитати. Шта у горњим текстовима оповргава тезу да је хлеб посуђеница из германског?
- stanje
