„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Kole11]

Nemci ni ne kriju da je stancovanje istorije pocelo kada i njihovo ujedinjavanje u jednu drzavu u 15. veku, cemu je prethodila drzava koja je ujedinila nemce zvana Sveto rimsko carstvo i ta drzava i danas postoji kao duboka drzava u svim svetskim drzavama....

Evo nešto svežije, Hervig Volfram kaže kako je ime mitskog gotskog heroja iz Panonije Vidigoja, koga je Jordanes opisao još u 6.veku, zapravo znači šumski čovek ili šumski vuk . Germansko ime 100%

 

[Boris T]

Поједностављујеш ствари преко сваке мере да би могло озбиљно да се прича. Истом логиком, Немци нису ни Русима могли ништа зло мислити, а Хитлер није ни постојао...

Наравно, Хитлер ниje ни постојао, исто као што нису Руси никада преговарали у Берлину да се придруже оси 1940. године и добију део фашистичке гозбе.

 

[Kole11]

A to što imamo popise naroda, među kojima i Hrvate, to ćemo da okačimo mačku o rep.

Selektivna istorija.

Ajde navedi neki popis naroda gde su uvršteni i Hrvati

 

[Konstantin Veliki]

Nemci ni ne kriju da je stancovanje istorije pocelo kada i njihovo ujedinjavanje u jednu drzavu u 15. veku, cemu je prethodila drzava koja je ujedinila nemce zvana Sveto rimsko carstvo i ta drzava i danas postoji kao duboka drzava u svim svetskim drzavama....

Sveto Rimsko Carstvo je nastalo kad se Otto krunisao za cara to je bilo 962. https://en.wikipedia.org/wiki/Otto_I,_Holy_Roman_Emperor

Inace ovo je toliko konfuzno, da mi nije jasno sta je poenta ove recenice.

 

[Metronomy]

Evo nešto svežije, Hervig Volfram kaže kako je ime mitskog gotskog heroja iz Panonije Vidigoja, koga je Jordanes opisao još u 6.veku, zapravo znači šumski čovek ili šumski vuk . Germansko ime 100%

Pogledajte prilog 1015937

Sto bi trebalo da znaci da su nemci ziveli na tim podrucjima? To niko i ne osporava...

 

[Metronomy]

Sveto Rimsko Carstvo je nastalo kad se Otto krunisao za cara to je bilo 962. https://en.wikipedia.org/wiki/Otto_I,_Holy_Roman_Emperor

Inace ovo je toliko konfuzno, da mi nije jasno sta je poenta ove recenice.

Proces ujedinjenja je trajao vekovima, pa su se ipak ujedinili ....pa je i pisanje te njihove bajke od istorije pocelo tek tada....

 

[Konstantin Veliki]

jao vekovima, pa su se ipak ujedinili ....pa je i pisanje te njihove bajke od istorije pocelo tek tada....

Jesu ali sigurno ne u 15. veku kako ti tvrdis.

Veliki dogadjaj dezintegracije svetog rimskog carstva tek sledi, 30 godisnji rat.

Od tad je to maltene neka labava Konfederacija.

 

[Metronomy]

Jesu ali sigurno ne u 15. veku kako ti tvrdis.

Veliki dogadjaj dezintegracije svetog rimskog carstva tek sledi, 30 godisnji rat.

Od tad je to maltene neka labava Konfederacija.

pre toga je pocelo ujedinjenje nemaca, cak pre 15 veka....

 

[Khal Drogo]

Не знам какве везе има са овом темом, али када је већ поменуто, на простору Источне Франачке која је успостављена Вердувским споразумом 843.године. успостављено је 962.године за Ота I царство које је Римокатоличка црква сматрала правним насљедником Римског царства. Од око 1157.године додаје се префикс свето, и користи име Свето Римско Царство (Holy Roman Empire), а од 1512.године преименовано је у Свето Римско Царство њемачког народа (Holy Roman Empire of the German Nation).
Године 1806. неки јебивјетар Наполеон укинуо је Свето Римско Царство, на чијим рушевинама је 1815.године успостављена конфедерација њемачких државица (краљевина, кнежевина, војводстава, њих око 39 чија су се форма и број мијењали) да би 1870.-71.године имали нове интеграционе процесе када су ове државице уједињене у Њемачко Цраство (Deutsches Reich) које је трајало од 1871.-1918,године.
Овдје је важно да од позног средњег вијека, XIV-XV вијек, Свето Римско Царство само "де јуре" постоји као једно царство, но ту имамо процесе кроз које јачају феуди, централна власт готово и не постоји и "да факто" на простору царства имамо читав низ држава и државице од којих су неке биле респектабилна војна сила.
Као што видимо, кроз њемачку историју имали смо и дезинтеграционе и интеграционе процесе, а коначно уједињење Њемачке извршено је 1871.године.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Pravo pitanje glasi koliku težinu mogu imati izjave germanofilnih političkih istoričara sa kraja 19.veka koji su tumačili događaje udaljene preko hiljadu godina?

Koje izjave?

 

[Лекизан]

„ЈУНАЦИ” ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА
„Псеудоисторичари имају жарку и неутољиву жељу да непрестано буду у медијима и да се „просветитељски” обраћају српској публици како би је „излечили” од вируса издајничке „бечко-берлинско-ватиканско-коминтерновско-нордијске” школе и приволели да прихвати идеје родољубиви настројене тзв. „србске аутохтонистичке школе” чији представници наступају као прави „српски домаћини”. Тај простор су у знатној мери имали током деведесетих година прошлог века када је, на линији сензационализма и „бомбастичних” наслова, дошло до „природне” симбиозе псеудонауке и медија. Чак би се могло говорити и о „љубави на први поглед”, јер како друкчије објаснити чињеницу да су се уредници нехајно оглушивали о добронамерна упозорења меродавних стручњака.”
Радивој Радић, Клио се стиди, Еволута, Београд 2016.

 

[Metronomy]

Не знам какве везе има са овом темом, али када је већ поменуто, на простору Источне Франачке која је успостављена Вердувским споразумом 843.године. успостављено је 962.године за Ота I царство које је Римокатоличка црква сматрала правним насљедником Римског царства. Од око 1157.године додаје се префикс свето, и користи име Свето Римско Царство (Holy Roman Empire), а од 1512.године преименовано је у Свето Римско Царство њемачког народа (Holy Roman Empire of the German Nation).
Године 1806. неки јебивјетар Наполеон укинуо је Свето Римско Царство, на чијим рушевинама је 1815.године успостављена конфедерација њемачких државица (краљевина, кнежевина, војводстава, њих око 39 чија су се форма и број мијењали) да би 1870.-71.године имали нове интеграционе процесе када су ове државице уједињене у Њемачко Цраство (Deutsches Reich) које је трајало од 1871.-1918,године.
Овдје је важно да од позног средњег вијека, XIV-XV вијек, Свето Римско Царство само "де јуре" постоји као једно царство, но ту имамо процесе кроз које јачају феуди, централна власт готово и не постоји и "да факто" на простору царства имамо читав низ држава и државице од којих су неке биле респектабилна војна сила.
Као што видимо, кроз њемачку историју имали смо и дезинтеграционе и интеграционе процесе, а коначно уједињење Њемачке извршено је 1871.године.

e, fino a sad mozes da pocnes obradu bajki stvornih na temeljima integracije nemaca i sradnje sa vatikanom...
Ko je to nama naucno obt+radjivao istoriju kroz bajke u srednjem veku? Naravno cista nauka ne podleze politici srednjeg veka ni jurenju za vesticama....pa je istorija sasvim nezavisna od te politike ...

 

[Metronomy]

Junaci beckih bajki nemaju ni znanja ni svesti da brane srednjevekovne bajke koje su braca grim lepse pisala nego germansko vatikanski strucnjaci na ivici lomace...
Pa se neki od tih pismenih istoricara koji ne obradjuju arheoloske nalaze nego samo pisanu istoriju cisto demokratski pisanu od strane nezainteresovanih vojskovodja, lopova, pljackasa i....krstasa....jadnika

 

[Metronomy]

Dakle razlika u komunikacijama, u tehnologijama u snimanjima u srpsku istoriografiju nije unela nista novo sto nije istorija beckih strucnjaka za lomace....dobro ima novo, pisu istoriju, tu becku, malo lokalno izmenjenu za svoje potrebe prehrane, i koriste tehnologiju...neki fini ljudi, znaju da pisu...na netu.
Ja to ne zovem istorija nego propaganda kao kokakola....prodaja lazne izmisljene istorije....

 

[Metronomy]

Da istoricari srbije nemaju obraza dokazuje njihovo pojavljivanje u televizijskim emisijama, sasvim vidljiva otudjenost nauke od naucnika, ti ljudi ne znaju da ima drugih koji se razumeju u istoriju i nacin dolazenja do podataka i bez ikakvog obraza izadju i pricaju svoju bajku....

 

[Metronomy]

Strucnost u srbiji je ozbiljno unistavana decenijama, pa su i izvikani istoricari navikli da je njihova istorija jedinstvena i jedina, podrzana od strane monarhista u vlasti srbije od 60tih, a zvanicno od 1971. i direktnog rada protiv srbije, a za interese siptara i ustasa....

 

[Scott Isle]

Pogledajte prilog 1015937

I onda kao ovo nije pseudonauka. haha.
Covjece pa ovih budalastina ima tona, samo prelistas Wiki, to je da crknes od smijeha.

 

[Konstantin Veliki]

Dakle razlika u komunikacijama, u tehnologijama u snimanjima u srpsku istoriografiju nije unela nista novo sto nije istorija beckih strucnjaka za lomace....dobro ima novo, pisu istoriju, tu becku, malo lokalno izmenjenu za svoje potrebe prehrane, i koriste tehnologiju...neki fini ljudi, znaju da pisu...na netu.
Ja to ne zovem istorija nego propaganda kao kokakola....prodaja lazne izmisljene istorije....

Ovde se pise da se borite protiv dogme.

A manje vise vidi se da kod vas postoji dogma "da zavera protiv svetog i najboljeg srpskog naroda u istoriografiji postoji".

A dal dajete dokaz da postoji takva "zavera" ne dajete i naprimer na moja pitanja uopste se ne udje.

Inace svaka cast na postu, neki covek koji nije upucen mozda ces ocarati tvojim interesatnim metafama, mene neces.

 

[Konstantin Veliki]

E ja necu sada opet ponoviti one stvari koji ne pasu u ideji "o velikoj zaveri protiv srpskog roda", jer sam to radio nekih 12 puta.

Nisam ja lud da ponavljam stvari ko papagaj, ako vi to hocete radite.

Mogu razumeti cemu svrha "mozda zlocin u Srbrenici" nije se desio kako se prestavlja zapadnoj javnost.

A da 200 godina becko-berlinska zavera kroji istoriju Srbiju, jednostavno nije logicno.

 

[Kole11]

I onda kao ovo nije pseudonauka. haha.
Covjece pa ovih budalastina ima tona, samo prelistas Wiki, to je da crknes od smijeha.

Cudi me da Persida, veliki branitelj nauke, ne reaguje na ovakve primere pseudonauke

 

[Q. in perpetuum hibernum]

E ja necu sada opet ponoviti one stvari koji ne pasu u ideji "o velikoj zaveri protiv srpskog roda", jer sam to radio nekih 12 puta.

Nisam ja lud da ponavljam stvari ko papagaj, ako vi to hocete radite.

Mogu razumeti cemu svrha "mozda zlocin u Srbrenici" nije se desio kako se prestavlja zapadnoj javnost.

A da 200 godina becko-berlinska zavera kroji istoriju Srbiju, jednostavno nije logicno.

To su mahom (mahom, zato što ima i nekih izuzetaka, kao npr. loših đaka - foliranata Damjanovićevog tipa) ljudi koji se površno i amaterski interesuju za istoriju, tako da tu nije ništa čudno.

Kada ti je znanje izuzetno ograničeno, i prostor za spekulacije je izuzetno ogroman. Tako da se na osnovu zapravo vrlo ograničenog fonda informacija 90% gradi (tj. konstruiše, a ne rekonstruiše) tako što se popunjava po slobodnom nahođenju, a kako bi se učvrstila unapred osmišljena slika.

 

[Boris T]

У јубиларном издању Шафариковог дела "О пореклу Словена" - 1999. године налази се једна врло занимљива чињеница - у предговору публикације тадашњи начелник Архива Војводине и будући дугогодишњи генерални секретар "Матице Српске" Павле Станојевић открито је говорио о берлинско-бечкој историјској школи и њеном покушају да сакрије истину о историји Срба. Занимљиво је да је издавач књиге такозвани „Словенски институт“ - Нови Сад.
Станојевић такоџе указује на Милоја Васића као једног од првих научника који је упозорио на опасности нордијске историјографске теорије. (тј. бечко-берлинска).

 

[Boris T]

Нагласио сам неистине и намерне заблуде у тексту:

​

Павел Јозеф Шафарик,​

О пореклу Словена, Архив Војводине и Словенски институт, Нови Сад 1998.​

Ко је Шафарик​

Вероватно да највећи део пролазника Шафариковом улицом у центру Новог Сада и не зна по коме је она добила свој назив, исто као што се ни бројни од данашњих и бивших ђака из најстарије новосадске Гимназије “не сећају” да је он био њен професор и директор. Много о Шафарику нису стигли да сазнају ни србски историчари нашега времена, а добар део њих, нарочито они који не знају немачки језик (а ни чешки или пољски), нису могли ни да прочитају оно што је Шафарик писао о Словенима (и Србима). Но, њима то није сметало да у Енциклопедији српске историографије (која се баш и не може подичити српском оријентацијом), старој тек две године, напишу да “Шафариков труд, посебно на издавању извора, има огроман значај за развитак србске критичке историографије, али је ропско ослањање на његов ауторитет усадило у српску науку бројне романтичарске заблуде које су с муком искорењене”.
Преведено на нашки, то значи да су извори које је Шафарик објавио, а заједно с њима и Шафариков ауторитет, увели у србску науку “бројне романтичарске заблуде”; због тога, Шафариков историографски рад био је по србску науку изразито штетан, али је та штета ипак била врло корисна, пошто је довела до “развитка српске критичке историографије”. Другим речима, оно што је Шафарик написао о словенској (и србској) старини није ни смело да стигне до србског читаоца. И, наравно, није ни стизало, јер Шафариково дело није превођено на србски! А да јесте, могло се на једном месту видети да је више десетина страних аутора, које је Шафарик навео “без свих набрајања или решетања досадашњих виђења”, почев од 11. века па до његовог времена (до 1833. године), писало о дубокој старини словенској, везујући их, на пример, за Илире, а Панонију одређујући као њихову прадомовину.

Прастановници Европе​

Шафарик зна да су Словени били прастановници Европе, бар на једној њеној половини, и да су били бројнији од осталих европских народа. Доказ за такву тврдњу он види у тесној сродности словенског језика са грчким, латинским, келтским и германским. И зна да име Срб представља “некадашње уобичајено домаће име словенских народа, као што је то у немачком језику назив Венда”; то име старије је него Словен и оно је постојало као заједничко име за све родове, племена и народе истог виндијског (вендијског) порекла.
Позивајући се на многе изворе, Шафарик набраја више старих народа чија су нам имена предали грчки и римски писци, доводећи их, увек и без премишљања, у везу са пореклом Словена. У Србима из Сарматије њему је лако препознати Словене, а говорећи о Трибалима, настањеним у Поморављу и по Косову, бележи да “само по себи пада у очи грчка трансформација речи Србаљ у Tribbalos”. Односећи се врло критички према коришћеним изворима, он се пита да ли су њихови аутори уопште знали неки од северно-европских језика. “Ако се сакупи све што су нам оставили ови грчко-римски писци, почев од Хомера и Херодота, па до Тацита и Прокопија, ми немамо ни једну реченицу било ког језика северне Европе... Све грчко-римске информације о постојању народа с ону страну Висле и много ближег Дунава, само су крње приче с бескрајним недостацима, из којих се не може разабрати историја ма и најмањег народа”.
За Тацитов спис Германија, тај свети германски кодекс, у који западна историографија не сумња, нордијска нарочито, Шафарик вели да је у најотворенијој противречности са самим собом, са другим писцима, са чињеницама и природом ствари, а да Тацит и сам признаје да о односима Германа, Венеда и Сармата “ништа одређено не зна”. Прокопијево писање о Скито-Готима и Сармато-Германима он представља као чисто “трабуњање”, упоређујући га са писањем једног Наполеоновог пуковника о Црној Гори; тај пуковник јео је, пио и причао са Црногорцима, све време сматрајући их Грцима а њихов језик некаквим грчким дијалектом.
Венди и Сармати за Шафарика су једно исто, у сваком случају Срби, односно преци Словена, а Трибали и Илири повезани су са пракарпатским Сарматима. По његовом сазнању, произвољне су тврдње многих историчара о такозваном историјском илиризму. “Јер да су стари Илири били стварно истребљени, те да Словени немају ништа друго до »разорене градове по целој Илирији«, или да су нашли пустињу без људи, како би онда дошло до тога, да још и данас постоје сва имена која су споменули стари географи и историчари у Илирији и Тракији, уз незнатне измене?” А та имена постоје и опстају само захваљујући непосредном језичком наслеђу Срба који су тамо некада живели и Срба који у истим тим крајевима живе данас.

Потискивање Шафарикових књига​

Употреба грцизованих имена словенских племена, као што су Прокопијеви Спори уместо Срба, био је повод Шафарику да пита “како су Словени могли себи да надену грчко име? Име, које и врло удаљени Словени међусобно још увек носе, као на пр. Лужички Срби, балкански Срби, руски Срби, а које је некада било домаће и општенародно име, о чему ће историчари морати да воде рачуна”.
И заиста, већ помињана “српска критичка историографија” водила је рачуна о томе, али на чудан начин. Такав “рачун” довео је дотле да је србска национална мисао сасвим потиснута из службене “српске” науке, на велико задовољство њених ментора из нордијске школе. Пратећа појава таквога стања у историјској науци код Срба било је и потискивање Шафарикових књига у бездане људског незнања; његове књиге нису превођене на србски језик само због тога да обичан србски читалац не би сазнао за истину друкчију од оне коју му нуди службена наука, истину која би тој и таквој “науци” одузела самонакачени ореол “научности” и “научног ауторитета”.
Данас, кад се пред нама налази Шафарикова књига О пореклу Словена, преведена на србски језик после више од сто седамдесет година од њене појаве на немачком језику, србским читаоцима отвара се могућност да сами провере оно што им је кроз школу натурано и да се увере да није једино знање у књигама које служе као званични уџбеници. Тек тада, кад прочитају и ову Шафарикову књигу, они ће схватити како се могло десити да србска национална мисао буде потиснута не само из службене “српске” историографије, већ и из свести обичног србског света.

Октобра 1999

 

[Aranko]

Ево још један пример како се покушава садашње стање прогласити историјом (и то миленијумском) у емисији Европа из ваздуха (Earth from above) од прекључе, у епизоди која је посвећена Хрватској дају овакве изјаве. На енглеском ...for thousands of years people of Croatia used this beautiful state...
Да не улазимо у проблем што хрвати не постоје ни близу хиљаду година, много је већи проблем што се сви делови данашње хрватске проглашавају територијом на којој је одувек живео неки фамозни хрватски народ.
Али наравно нашим научницима је јако важно разбити неке српске „митове“ а за овакве ствари биће максимално политички коректни, па ће и Дубровник проглашавати хрватским градом. Част изузетцима као и увек, али премало их је.
Ово је истовремено и одговор константину и многим другима зашто се труде да нама обришу аутохтоност а да је другима припишу, баш због тога што желе да промене прошлост и што се тежи промени и садашњег стања на горе по нас.

 

[Konstantin Veliki]

Sad su i emisije na jednom komercionalnom kanalu dokaz, kako je becko berlinska skola.

Sta je sledece.