„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Crnugović]

Evo i mišljenja nekoga ko za razliku od Šargića zna grčki jezik i to ozbiljno, da dopunimo argumente koje sam izneo:

Pogledajte prilog 969930

Sapenti sat.

Cleon also uses maxims to support fine verbal distinctions. He insists that what the Mytilenians have done is a “plot” or “insurrection” (epe-bouleusan, epanestesan) against the Athenians rather than merely a“revolt” ”“What else did they do but plot and raise an insurrection against us rather than revolt (for revolt comes when someone suffers violence [which the Mytilenians have not]).”The reader should note that in the earlier narrative Thucydides has under-cut Cleon’s distinction, for he uses both the noun and verb forms for“revolt” (apostasies, aphistamai) rather than the more insidious “plot” or“insurrection” (epebouleusan, epanestesan)
https://kb.osu.edu/bitstream/handle/1811/24174/Morrison_T-S_Final.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Da skratim...EPANESTESAN=INSERRUCTION... nikako "vojni upad", ili pored historičkog obrazovanja imaš i neko vojno pa ovo drugačije vidiš?

Sapienti sat

 

[Kole11]

Evo i mišljenja nekoga ko za razliku od Šargića zna grčki jezik i to ozbiljno, da dopunimo argumente koje sam izneo:

Pogledajte prilog 969930

Sapenti sat.

Da, uporedićemo autoritet Bredija Kislinga, Malalinog prevodioca sa Veljkovićevim autoritetom

https://en.wikipedia.org/wiki/John_Brady_Kiesling

Ovde je u pitanju 559.godina. Treba imati u vidu da je Prokopije napisao da su se Sloveni naselili u Dalmaciji u ranijem periodu, za vreme vlade Totile u Italiji. Ovakav vaš stav ide na ruku istini, samo nastavite i ljudi će se sve više interesovati za političko-ideološke prevode koje ste vi uveli u praksu.

Što se tiče Prokopijevog prevoda, to je delo Luj Kuzina u vreme kada nije bilo poznato da su Sloveni migrirali iz Pripjata, pa je onda bio slobodan da prevede onako kako zaista piše.
Deo prevoda 7. Prokopijeve knjige, 40. poglavlja koji nas zanima glasi:

Pour moi je ne puis dire si les Slavons vinrent d'eux-mêmes, où s'ils furent excités à venir par Totila ; mais je sais bien qu'ils firent d'étranges dégâts dans toute l'Europe, non pas par des courses passagères, mais en y établissant une demeure aussi fixe, et aussi stable, que dans leurs maisons.

Што се мене тиче, не могу да кажем да ли су Склавени дошли сами или их је Тотила позвао али врло добро знам да су нанели велику штету по целој Европи, не пролазним путовањем, већ су се настанили трајно и живели као у својим кућама.

Dakle Prokopije izričito tvrdi da su se Sloveni naselili u čitavoj Evropi, odnosno evropskom delu Vizantije. I sad ti nastavi sa glupiranjem oko podizanja na Trakiju i sličnim nebulozama.....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Cleon also uses maxims to support fine verbal distinctions. He insists that what the Mytilenians have done is a “plot” or “insurrection” (epe-bouleusan, epanestesan) against the Athenians rather than merely a“revolt” ”“What else did they do but plot and raise an insurrection against us rather than revolt (for revolt comes when someone suffers violence [which the Mytilenians have not]).”The reader should note that in the earlier narrative Thucydides has under-cut Cleon’s distinction, for he uses both the noun and verb forms for“revolt” (apostasies, aphistamai) rather than the more insidious “plot” or“insurrection” (epebouleusan, epanestesan)
https://kb.osu.edu/bitstream/handle/1811/24174/Morrison_T-S_Final.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Da skratim...EPANESTESAN=INSERRUCTION... nikako "vojni upad", ili pored historičkog obrazovanja imaš i neko vojno pa ovo drugačije vidiš?

Sapienti sat

Ništa što si ovde napisao ni na koji način, niti direktno niti inirektno, ne dotiče nijedan od argumenata koje sam predstavio.

Cel ta ideja koju je Šargić predstavio zasniva se na istrgavanju iz konteksta, izolovnom tumačenju pojedinih rečenica ili čak reči...

Dakle, ako je toliko tragedija otvarati linkove, čitati i sam se nešto potruditi, evo nacrtaću opet.

Dakle, u izvoru crno na belo; ti Huni i Sloveni što su se podigli protiv Trakije prelaze reku Dunav, dolazeći sa njene severne strane.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Cleon also uses maxims to support fine verbal distinctions. He insists that what the Mytilenians have done is a “plot” or “insurrection” (epe-bouleusan, epanestesan) against the Athenians rather than merely a“revolt” ”“What else did they do but plot and raise an insurrection against us rather than revolt (for revolt comes when someone suffers violence [which the Mytilenians have not]).”The reader should note that in the earlier narrative Thucydides has under-cut Cleon’s distinction, for he uses both the noun and verb forms for“revolt” (apostasies, aphistamai) rather than the more insidious “plot” or“insurrection” (epebouleusan, epanestesan)
https://kb.osu.edu/bitstream/handle/1811/24174/Morrison_T-S_Final.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Da skratim...EPANESTESAN=INSERRUCTION... nikako "vojni upad", ili pored historičkog obrazovanja imaš i neko vojno pa ovo drugačije vidiš?

Sapienti sat

Ako je nedovoljo ono što sam napisao, evo i 5) Agatija, još jedan izvor blizak vremenu:

Kaže Agatija, dolaze na jug i približavaju se Dunavu. Pa ga potom prelaze, napadajući Trakiju.

Da li je moguće da nešto nije jasno?

 

[Crnugović]

Evo i mišljenja nekoga ko za razliku od Šargića zna grčki jezik i to ozbiljno...

Pa si istaknuo "Žarka..." i tumačenje "EPANESTESAN"

i ja ti primerom ukazao da se nemože tumačiti kao "vojni upad".


Sapienti sat

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa si istaknuo "Žarka..." i tumačenje "EPANESTESAN"

i ja ti primerom ukazao da se nemože tumačiti kao "vojni upad".


Sapienti sat

Spinuješ. Citirao sam to kao dopunu moje pređašnje poruke; ignorisati to i samo odgovoiti na moju drugu poruku, upravo je suština problema koja se ogleda i u ovim neosnovanim Šargićevim opaskam (iliti, u izvlačenju iz konteksta i vrlo parcijalnom tretiranju stvari).

 

[Crnugović]

Spinuješ. Citirao sam to kao dopunu moje pređašnje poruke; ignorisati to i samo odgovoiti na moju drugu poruku, upravo je suština problema koja se ogleda i u ovim neosnovanim Šargićevim opaskam (iliti, u izvlačenju iz konteksta i vrlo parcijalnom tretiranju stvari).

Parcijalno gore dole, kako da ne.

Spin,izvlačenje, suština, neosnovanim, kontekst... al ga lupaš matori

Ja ukazao na tvoje pogrešno tumačenje (preko Žarka) i ubuduće ću tako postupati. Nema ljutiš

 

[Pumpaj Dinstanović]

Parcijalno gore dole, kako da ne.

Spin,izvlačenje, suština, neosnovanim, kontekst... al ga lupaš matori

Ja ukazao na tvoje pogrešno tumačenje (preko Žarka) i ubuduće ću tako postupati. Nema ljutiš

Ne, nisi ukazao. Samo si spomeuo da se taj pojam koristi da se označe pobune, što Žarko nigde nije dovodio u pitanje i što je svima ovde poznato; daklem, nisi ništa doprineo diskusiji.

 

[Kole11]

Da ne ostane zatrpano

Da, uporedićemo autoritet Bredija Kislinga, Malalinog prevodioca sa Veljkovićevim autoritetom

https://en.wikipedia.org/wiki/John_Brady_Kiesling

Ovde je u pitanju 559.godina. Treba imati u vidu da je Prokopije napisao da su se Sloveni naselili u Dalmaciji u ranijem periodu, za vreme vlade Totile u Italiji. Ovakav vaš stav ide na ruku istini, samo nastavite i ljudi će se sve više interesovati za političko-ideološke prevode koje ste vi uveli u praksu.

Što se tiče Prokopijevog prevoda, to je delo Luj Kuzina u vreme kada nije bilo poznato da su Sloveni migrirali iz Pripjata, pa je onda bio slobodan da prevede onako kako zaista piše.
Deo prevoda 7. Prokopijeve knjige, 40. poglavlja koji nas zanima glasi:

Pour moi je ne puis dire si les Slavons vinrent d'eux-mêmes, où s'ils furent excités à venir par Totila ; mais je sais bien qu'ils firent d'étranges dégâts dans toute l'Europe, non pas par des courses passagères, mais en y établissant une demeure aussi fixe, et aussi stable, que dans leurs maisons.

Што се мене тиче, не могу да кажем да ли су Склавени дошли сами или их је Тотила позвао али врло добро знам да су нанели велику штету по целој Европи, не пролазним путовањем, већ су се настанили трајно и живели као у својим кућама.

Dakle Prokopije izričito tvrdi da su se Sloveni naselili u čitavoj Evropi, odnosno evropskom delu Vizantije. I sad ti nastavi sa glupiranjem oko podizanja na Trakiju i sličnim nebulozama.....

 

[Khal Drogo]

Када је у питању Прокопијев рукопис (овдје) и ако је вјеровати приређивачу да је добро обрадио и превео, Прокопије и у седмој књизи погл, 38 (стр.20-23)

и у истој књизи поглавље 40 (стр. 36-39)

Недвосмислено пише да су Склавени прешли ријеку Истар (Дунав) и након тога наставили поход по Тракији..
Он у овој књизи у поменутим поглављима највјероватније не описује догађаје које описује Јован Малала, јер су ти догађаји смјештени у вријеме Тотилине кампање по Италији, негдје око 550.године, односно можда деценију прије догађаја које описује Јован Малала.
Мада са историјским рукописима ваља бити опрезан, посебно са датирањем на који се период односе.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da ne ostane zatrpano

Kole11, koje je tvoje mišljenje o tezama Frančeska Borija Čoveka Koji Nagradu Dobi vezano za dalmatinske romane, koji posle do XIII stoleća optiraju latinski identitet umesto romanskog, koji će preći na Grkoromeje?

Bori Čovek Koji Je Nagradu Dobio između ostalog bavi se i DAI kao važnim izvorom za Dalmatince, a među istraživačima koji su pokušali da pronađu odgovore po pitanju Porfirogenitovih izvora izdvaja pokojnog Tibora Živkovića.

 

[Scott Isle]

Totil je Hrvat jer je ime u skladu sa imenima Hrvata, Muklo i Lobel.

 

[Scott Isle]

Sto se tice Trakije, Trakija je pala kad i Dalmacija, nakon Bitke kod Vrba, 375-395 godine.
E sad, pitanje je kad su je rimljani ponovo preuzeli. U vrijeme Atile, nakon smrti Atile, u vrijeme Justinijana? Znamo da su Bugari tamo zavladali krajem 6. vijeka. U svakom slucaju kao pogranicna teritorija bila je popriste Gotskih ratova dok se nije sklopio mir i Rim priznao Kraljevine u vrijeme Iraklija.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da, uporedićemo autoritet Bredija Kislinga, Malalinog prevodioca sa Veljkovićevim autoritetom

https://en.wikipedia.org/wiki/John_Brady_Kiesling

Ovde je u pitanju 559.godina. Treba imati u vidu da je Prokopije napisao da su se Sloveni naselili u Dalmaciji u ranijem periodu, za vreme vlade Totile u Italiji. Ovakav vaš stav ide na ruku istini, samo nastavite i ljudi će se sve više interesovati za političko-ideološke prevode koje ste vi uveli u praksu.

Što se tiče Prokopijevog prevoda, to je delo Luj Kuzina u vreme kada nije bilo poznato da su Sloveni migrirali iz Pripjata, pa je onda bio slobodan da prevede onako kako zaista piše.
Deo prevoda 7. Prokopijeve knjige, 40. poglavlja koji nas zanima glasi:

Pour moi je ne puis dire si les Slavons vinrent d'eux-mêmes, où s'ils furent excités à venir par Totila ; mais je sais bien qu'ils firent d'étranges dégâts dans toute l'Europe, non pas par des courses passagères, mais en y établissant une demeure aussi fixe, et aussi stable, que dans leurs maisons.

Што се мене тиче, не могу да кажем да ли су Склавени дошли сами или их је Тотила позвао али врло добро знам да су нанели велику штету по целој Европи, не пролазним путовањем, већ су се настанили трајно и живели као у својим кућама.

Dakle Prokopije izričito tvrdi da su se Sloveni naselili u čitavoj Evropi, odnosno evropskom delu Vizantije. I sad ti nastavi sa glupiranjem oko podizanja na Trakiju i sličnim nebulozama.....

Bori Čovek Koji Nagradu Dobi poziva se na Valtera Pola po pitanju slovenskih upada na Balkasko poluostrvo. Da vidimo šta Pol veli:

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Kole11]

Bori Čovek Koji Nagradu Dobi poziva se na Valtera Pola po pitanju slovenskih upada na Balkasko poluostrvo. Da vidimo šta Pol veli:

Pogledajte prilog 971240

Haha. Ovo je tek prvi prevod lazirani da je neko primetio.
Meni omiljeni je onaj sa duplim prelaskom preko Dunava. Cinjenica da niko to jos uvek nije primetio govori koliko vam je skola raspadnuta, a nazalost i slusaoci....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Haha. Ovo je tek prvi prevod lazirani da je neko primetio.
Meni omiljeni je onaj sa duplim prelaskom preko Dunava. Cinjenica da niko to jos uvek nije primetio govori koliko vam je skola raspadnuta, a nazalost i slusaoci....

Nije ništa lažirano. Lepo Teofan piše, Dunav.

Nije realno očekivati da će iko uvažiti ovo o čemu govoriš. Pobunili se Sloveni i Kutriguri u Trakiji. I to u jasnoj suprotnosti sa svim drugim izvorima.

 

[Kole11]

Nije ništa lažirano. Lepo Teofan piše, Dunav.

Nije realno očekivati da će iko uvažiti ovo o čemu govoriš. Pobunili se Sloveni i Kutriguri u Trakiji. I to u jasnoj suprotnosti sa svim drugim izvorima.

Prokopije je zabelezio stalne naseobine Sklavena na Balkanu za vreme Totile.
Tu je prevod bio normalan ali ste zamenili onom cuvenom recenicom o zimovanju u Dalmaciji
Dobri ste, iako bezobrazni za moj ukus, ali 21.vek je covece, ne prolazi to vise

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prokopije je zabelezio stalne naseobine Sklavena na Balkanu za vreme Totile.
Tu je prevod bio normalan ali ste zamenili onom cuvenom recenicom o zimovanju u Dalmaciji
Dobri ste, iako bezobrazni za moj ukus, ali 21.vek je covece, ne prolazi to vise

I da se usvoji tvoja interpretacija, kao što je ovo Barišić tretirao kao nekakav uvod u naseljavanje, ništa ne bi uticalo na to da hunski Kutriguri dolaze skupa sa Slovenima s druge srane Dunava. Nepojmljivo mi je kako ti uopšte nešto tako može i pasti na pamet, kao da su Sloveni nekakva malena bilološk zajednica koja ima jednu lokaciju prebivanja?

No, šta je tu suština? Da, borave tu kao da su u svom domu. I šta kaže Prokopije na kraju? Tvoj prevod:

Les autres s'en retournèrent en leurs maisons avec tout le butin dont ils étaient chargés.

Posle su se vratili natrag, svojemu domu...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Što se tiče Prokopijevog prevoda, to je delo Luj Kuzina u vreme kada nije bilo poznato da su Sloveni migrirali iz Pripjata, pa je onda bio slobodan da prevede onako kako zaista piše.
Deo prevoda 7. Prokopijeve knjige, 40. poglavlja koji nas zanima glasi:

Pour moi je ne puis dire si les Slavons vinrent d'eux-mêmes, où s'ils furent excités à venir par Totila ; mais je sais bien qu'ils firent d'étranges dégâts dans toute l'Europe, non pas par des courses passagères, mais en y établissant une demeure aussi fixe, et aussi stable, que dans leurs maisons.

Што се мене тиче, не могу да кажем да ли су Склавени дошли сами или их је Тотила позвао али врло добро знам да су нанели велику штету по целој Европи, не пролазним путовањем, већ су се настанили трајно и живели као у својим кућама.

Dakle Prokopije izričito tvrdi da su se Sloveni naselili u čitavoj Evropi, odnosno evropskom delu Vizantije. I sad ti nastavi sa glupiranjem oko podizanja na Trakiju i sličnim nebulozama.....

Prokopije je zabelezio stalne naseobine Sklavena na Balkanu za vreme Totile.
Tu je prevod bio normalan ali ste zamenili onom cuvenom recenicom o zimovanju u Dalmaciji
Dobri ste, iako bezobrazni za moj ukus, ali 21.vek je covece, ne prolazi to vise

To vezano za to da su raniji prevodi bili dobri, a novi loši, najobičnija je teorija zavere. Ne postoje nikakvi dokazi koji bi potvrdili sve te insinuacije.

Citat o kojem govoriš:

Ἐἴτε δὲ Τουτίλᾳ χαριζόμενοι εἴτε ἄκλητοι Σκλαβηνοὶ ἐνταῦθα ἦλθον οὐκ ἔχω εἰπεῖν. ἐς τρία μέντοι τέλη σφᾶς αὐτοὺς διελόντες οἱ βάρβαροι οὗτοι ἀνήκεστα ἐν Εὐρώπῃ τῇ ὅλῃ ἔργα εἰργάσαντο, οὐκ ἐξ ἐπιδρομῆς ληϊζόμενοι τὰ ἐκείνῃ χωρία, ἀλλ´ ὥσπερ ἐν χώρᾳ οἰκείᾳ διαχειμάζοντες οὐδέν τε δεδιότες πολέμιον.

Tvoj pristup se zasniva na traganju svih mogućih prevoda kroz istoriju, pronalaska onog koji i odgovara i onda, bez apsolutno ikakvog opravanja, proglašavanja tog prevoda tačnim, a sve druge pogrešnima.

Ako smatraš da ima istine u tome, zašto ne naučiš i sam grčki? Zašto ne kreneš da prevodiš, redom i smisleno, celu rečenicu, reč po reč?

Ako bi to učinio, saznao bi šta znači διαχειμάζοντας, reč koja voi poreklo od χειμών što znači zima.

https://morphological_el.en-academic.com/63923/%CE%B4%CE%B9%CE%B1%CF%87%CE%B5%CE%B9%CE%BC%E1%BD%B1%CE%B6%CE%BF%CE%BD%CF%84%CE%B1%CF%82

..i onda te ništa što te trenutno buni ne bi zbunjivalo, niti bi ti padale na pamet takve stvari kao što je npr. da je došlo do nekakve zamene ili da se u izvoru koji i sam citiraš navodno nigde ne pominje zimovanje. Ako je taj francuski prevod normalan kao što ti tvrdiš, a ostali falsifikati, iz kog razloga nigde u njemu ne stoji da su Sloveni prezimili?

Dakle, ako u izvoru stoji da su Sloveni te godine prezimili kao da su u svom domu, a posle se vratili natrag svojim domovima, šta tebe buni, tačno?

 

[Kole11]

To vezano za to da su raniji prevodi bili dobri, a novi loši, najobičnija je teorija zavere. Ne postoje nikakvi dokazi koji bi potvrdili sve te insinuacije.

Citat o kojem govoriš:

Ἐἴτε δὲ Τουτίλᾳ χαριζόμενοι εἴτε ἄκλητοι Σκλαβηνοὶ ἐνταῦθα ἦλθον οὐκ ἔχω εἰπεῖν. ἐς τρία μέντοι τέλη σφᾶς αὐτοὺς διελόντες οἱ βάρβαροι οὗτοι ἀνήκεστα ἐν Εὐρώπῃ τῇ ὅλῃ ἔργα εἰργάσαντο, οὐκ ἐξ ἐπιδρομῆς ληϊζόμενοι τὰ ἐκείνῃ χωρία, ἀλλ´ ὥσπερ ἐν χώρᾳ οἰκείᾳ διαχειμάζοντες οὐδέν τε δεδιότες πολέμιον.

Tvoj pristup se zasniva na traganju svih mogućih prevoda kroz istoriju, pronalaska onog koji i odgovara i onda, bez apsolutno ikakvog opravanja, proglašavanja tog prevoda tačnim, a sve druge pogrešnima.

Ako smatraš da ima istine u tome, zašto ne naučiš i sam grčki? Zašto ne kreneš da prevodiš, redom i smisleno, celu rečenicu, reč po reč?

Ako bi to učinio, saznao bi šta znači διαχειμάζοντας, reč koja voi poreklo od χειμών što znači zima.

https://morphological_el.en-academic.com/63923/%CE%B4%CE%B9%CE%B1%CF%87%CE%B5%CE%B9%CE%BC%E1%BD%B1%CE%B6%CE%BF%CE%BD%CF%84%CE%B1%CF%82

..i onda te ništa što te trenutno buni ne bi zbunjivalo, niti bi ti padale na pamet takve stvari kao što je npr. da je došlo do nekakve zamene ili da se u izvoru koji i sam citiraš navodno nigde ne pominje zimovanje. Ako je taj francuski prevod normalan kao što ti tvrdiš, a ostali falsifikati, iz kog razloga nigde u njemu ne stoji da su Sloveni prezimili?

Dakle, ako u izvoru stoji da su Sloveni te godine prezimili kao da su u svom domu, a posle se vratili natrag svojim domovima, šta tebe buni, tačno?

Bio sam zbunjen na pocetku, kada sam krenuo da citam, a sada nisam zbunjen. Jedino me buni zasto to radite, motiv me zanima.
A reci mi koje objasnjenje za Gete koji su na Moravi porazili Romeje, a potom 517.godine prodrli do Konstantinopolja.
Potsecanja radi, Marcelin je napisao da su Goti otisli u Italiju, doduse poslali su Getima pomoc za ovu bitku. I da Teofan napisa da je staro ime Sklavena

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bio sam zbunjen na pocetku, kada sam krenuo da citam, a sada nisam zbunjen. Jedino me buni zasto to radite, motiv me zanima.
A reci mi koje objasnjenje za Gete koji su na Moravi porazili Romeje, a potom 517.godine prodrli do Konstantinopolja.
Potsecanja radi, Marcelin je napisao da su Goti otisli u Italiju, doduse poslali su Getima pomoc za ovu bitku. I da Teofan napisa da je staro ime Sklavena

Ukoliko je istina kao što tvrdiš da nisi zbunjen, objasni onda kako pismo pape Ivana X iz 925. godine upućeno hrvatskom kralju Tomislavu može u isto vreme biti i autentično i ne.

I ako je neka osoba utvrdila da određene reči u tom pismu jesu autentične; dakle, da je bila poslata na neku drugu adresu, itd, ali da su neki drugi djelovi prepisani korektno u odnosu na original, Voleo bih da čujem ko je, kada i na osnovu čega to ustanovio.

 

[Boris T]

Ево, бар једном се слажем са њим ...

 

[NickFreakyrgios]

Ne kspiram poentu čemu je spor ne mogu da se ubacim jer vidim km postove....prevazilaze moje kapacitete...

 

[Khal Drogo]

Код сагледавања историјских рукописа, ако се у осврту фокусирамо на једну реченицу, то нас зна одвести на погрешан колосјек. Зато је пожељно сагледати садржај прије и послије, некад читав одломак или поглавље како би боље сагледали материју и разумјели те процесе.
Како сам већ у посту написао Прокопијев у свом рукопису, седма књига, поглавње 40,одломци 1-8 (овдје стр 36-41)

Spojler: Прокопије, књига 7, поглавље 40, одломци 1-8

Пише у два наврата недвосмислено да су Склавени (Словени) прешли ријеку Истар (Дунав) те прокрстарили до Солуна са намјеромн да га опсадом освоје као и околне градове. На ту вијест цар нареди Герману да одложи, одлазак за Италију и прво одбије нападе Склавена.
Због репутације која је пратила Германа, како пише Прокопије, и вјерујућии да води велику силу, Склавени из бојазни одустају од похода на Солун и прешавши илирске планине, створише се у Далмацији.

Занимљиво и важно за боље сагледавање тих процеса је Прокопијево касније излагање у истом поглављу (стр.46-49)

А како преводи Фрањо Баришић (овдје стр.47);

Кад je Јован са царском војском стигао у Далмацију би одлучено да презиме у Салони (εν Σάλωσι), рачунајући да се одатле после зиме упуте право према Равени. Α Словени (Σκλαβηνοί) који се пре тога, како малопре испричах, затекоше у царској земљи, као и други који нешто доцније реку Дунав пређоше и оним првим се придружише, у пуној су слободи вршили походе по ромејском царству. Неки су нагађали да je ове варваре Тотила, подмитивши их силним благом, послао на тамошње Ромеје да цар не би могао успешно водити рат против Гота због задржавања око тих варвара, Да ли су Словени тамо стигли за љубав (χαριζόμενοι) Тотили или незвано, не могу рећи.
Поделивши се пак на три групе ови варвари починише страховита недела по читавој Европи, пљачка јући тамошње крајеве, не путем препада, него презимљујући као у сопственој земљи, без икаква страха од непријатеља. Нешто доцније цар Јустинијан посла на њих знатну војску коју су, поред осталих, водили Константијан и Аратије и Назар и Германов син Јустин и Јован, кога су надимком звали Изјелица.
Α као главног заповедника над свима постави Схоластика, једног од дворских евнуха.
Та војска наиђе на одред варвара код Једрена који лежи у унутрашњости Тракије, пет дана хода далеко од Цариграда.

Имамо и другу групу Склавена који су нешто касније (радња се дешава око 550.године) прешли Истар (Дунав) и придружили се у походу оној првој групи Склавена (Словена) који су прије њих дошли. Ово говори да су доласци склавенских скупина ишли у таласима и иако Прокопије не пише експлицитно досељавање, а како пише у наставку да су Склавени чинили страховита недјела по читавој Европи (??), и да су већ презимљавали на том простору, значи барем привремено се настањивали, као у сопственој земљи, дјелује као наговјештај или увод у насељавање.

Занимљива је констатација да су чинили страховита недјела "по читавој Европи". Да ли ту Прокопије мисли на континент (у римској географији простире се од ријеке Танаис, тј Дона на истоку, до Босфора на југу и Хераклових стубова/Гибралтара на југозападу) или на провинцију Европу, смјештену на југоистоку префектуре Тракије. И сам окршај који описује Прокопије се десио код Адрианапоља који бјеше веома близу границе провинције Европе?
Баришић је ипак мишљења

Израз "по читаво] Европи" (εν Εύρώπί) тгј δλ·η) не односи се на истоимену покрајину Тракије, како понеки тумаче (напр. Kos, Gradivo l 42 n. 1), него на византиске области јужно од Дунава и Саве. (Cf. Bell. VandahI 4, 29; Bell.Pers. II 4, 4—5; De aedif. IV l, 12—14, 32). Писац говори o три одреда Словена, али ми из његових излагања дознајемо уствари само за два, трачки и илирски. Место провале и правац кретања трећег одреда писац прећуткује

да се израз Европа не односи на поменуту провинцију, већ на византијске области јужно од Дунава и Саве.