„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Boris T]

Чмуговићу - да ли сте близанци са Крангом?
https://www.crwflags.com/fotw/flags/de_sorbs.html

 

[Crnugović]

 

[Crnugović]

 

[Crnugović]

al se Srbende inate

 

[Boris T]

Да ли си нормален - мислим да ниси - и шта показују ове слике?
Сербска Шула у Саксонији - у којој на СрПском језику нема ниједне речи

 

[Boris T]

al se Srbende inate

Ови Сорби немају никакве везе са вама !!! Идиотизам је моћ!

 

[Crnugović]

Since Upper Sorbianlanguage has similarities with Czech and Slovak languages, and Lower Sorbianlanguage has similarities with Polish, it is obvious that those who speak them will easily master both Sorbian in both its variants (see, for example, [12]).Representatives of other Slavic states also studyat the Institute of Sorbian studies, and after graduationthey remain in Germany to work in educational and social organizations of Sorbs. For example, the head of the language center WITAJin Cottbus is the Doctor of philology Victor Zakar. He received a university linguistic education at home in Macedonia (Skopje), and then studied in graduate school at the Institute of Sorbian Studies. Zakar defended his thesis on the Upper Sorbianlanguage in comparison with the Macedonian under the guidance of aforementioned Prof. Dr. Werner. Finding a common ground in his native language and in Lower Sorbian, Zakar emphasizes the mystical character of the latter. According to him, the unusual nature of Spreewald, which has long been associated with Lusatian Serbs, gives the language a special emotional component [13].At thesame time, some representatives of Serbian national organizations adhere to the point of view that the availability of language training for ethnic Sorbs provides them with greater motivation and awareness in choosing a future profession related to their native language in comparison with non-Sorbs. This assumption, in particular, confirms the idea of N. Giles and R. Johnson that the desire of a group of individuals to identify themselves depends on the degree of real or perceived ethno-linguistic viability [14]. Obviously, it is precisely the ambiguity of this circumstance that causes a lot of discussions in the Sorbian environment about the expediency of teaching young people of non-Sorbian origin at the Institute of Sorbian Studies. Thus, according to Lyudmila Budar, the chairperson of the SorbsSchool Union, “we must first save the native speakers before“we make Sorbs”ofothers”[12].IV.CONCLUSIONThus, today the training of professional personnel at the Institute of Sorbian Studies at the University of Leipzig is of paramount importance for the preservation of the ethno culturalidentity of the Lusatian Serbs.
file:///C:/Users/User/AppData/Local/Temp/125913450.pdf

“we must first save the native speakers before“we make Sorbs”of others”

Auu, pa ovi sa severa bi da šire srpski svet,vidim biće češanja u komšiluku

 

[Crnugović]

https://tinyurl.com/s3xza6d6
ispravka linka

 

[Pumpaj Dinstanović]

I kako se taj jezik zove?
ili bolje pitati, kako govornici tog jezika TAJ jezik zovu??

Pa to (lingvonimija) je sa filološke strane krajnje irelevantno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ma odvaži se i ti pa izusti da Srbi i Srbi nemaju veze jedni sa drugima, naprosto pojede te dok gutaš.
Lužičkim Srbima bliže su komšije, jaoooo pa za ove umotvorine treba neke plakete dodeljivat.
Jezički dele posebnost i sa Slovencima i Kašubima a za početak iliti nastanak Češkog...
Dalimilova kronika 02

O počátcě jazyka českého
V srbském jazyku jest země,...

read 'em and weep​

Legende koja nas spajaju naravno preskačete.

Koprcanje pojedinaca na ovu temu zaista ume da nasmije te našim zabavljačima treba dati podršku kad već bešika popušta

Poznat ćeš ih po delima !!!

Ne znam koje je značenje tvojih reči "read 'em and weep", ali ja sam nekoliko puta više od tebe (pa i tebe i mnogih drugih zajedno) na ovom forumu pisao o severnim Srbima, izvorima u kojima se pominju. Postoji i cela tema, posvećena poreklu srpskog etnonima, na kojoj sam štošta izredao: https://forum.krstarica.com/threads/poreklo-srba-ime-etnos.791436/

Prešao sam Porfirogenita, Bavarskog geografa, Vibija Sekvestra, Helmolda, Alfreda Velikog,...mogu da se opkladim da za najmanje pola najverovatnije nisi ni čuo, ili barem nisi bio ni svestan da pominju Srbe.

Pisao sam mnogo puta i o tzv. Dalimilovoj hronici na ovom forumu, na raznim temama, uključujući i šta su istraživači o tome pisali (primera radi, o Pavlu Šafariku, novoromantičarima iz razloga neznanja izuzetno omiljenog, koji je pretpostavio da je posle seobe na Balkansko poluostrvo i odumiranj severnih Hrvata bilo došlo do translacije predanja, tako da se ono više ne vezuje za Vislu i Karpate, već za „južnu” Hrvatsku). Ne vidim kakve veze sa aktuelnom diskusijom ima, jer tu nesumnjivo nije reč o Polapskim Srbima.

 

[Crnugović]

Pa to (lingvonimija) je sa filološke strane krajnje irelevantno.

Ja pitam, tebi irelevantno kad tako želiš/biraš.
Tvoje mišljenje i ništa više od toga.

Serbšćina​

Je serbska rěč kaž lyry slěbrozwuki,
kiž hiba porsćik zefyra;
kaž truny, kotrež přez hajnišća, łuki
najmilše zynki zaklinča,
zo kwětka tež směwa
so wjesele, spěwa
a klinči haj a dom.

Njej' serbšćina kaž wětry šepotace
a w hał'zach mócne šumjenje?
Njej' w studničcy to žórło pluskotace
we sćinje ćiche zynčenje? Ha], khwalimy miłu tu mócnu a žiwu sej serbsku swoju rěč!
A praj, hač nješuči kaž žołmy wodow,
kiž wichor wala wějacy?
Kaž hrimot, mróčelow to połny škodow,
hdyž njemdri z błyskom zatrašny?
Haj, hrožace słowa
ze žołmjacoh' doła
to potom zynki su.

Sy słyšał hdy ty lubozniše spěwy,
hač sołobika, škowrončka?
Sy posł'chał, na jězoru kołp´ hdyž běły
swój spěw we smjerći zanoša?
Tak klinči kaž žana
tež rěč naša rjana;
duž najlubša nam budź!

Da ponovimo, a znam da pojedini to vole

Serbšćina je serbska reč, pa neka drug Slaven pronađe još po koju filološku dosjetku.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja pitam, tebi irelevantno kad tako želiš/biraš.
Tvoje mišljenje i ništa više od toga.

Serbšćina​

Da ponovimo, a znam da pojedini to vole

Serbšćina je serbska reč, pa neka drug Slaven pronađe još po koju filološku dosjetku.

Šta to pitaš, konkretno?

 

[Crnugović]

Šta to pitaš, konkretno?

https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42454476

 

[Crnugović]

Za Slovence je kao na jugu tako i u "Lužici" jezik SRBŠČINA

 

[Pumpaj Dinstanović]

https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42454476

Zar to nije bilo retoričko pitanje?

 

[Crnugović]

Zar to nije bilo retoričko pitanje?

Pa trebalo bi biti, al me interesirao tvoj odgovor,koji je odraz tvog mišljenja i koje je na kraju krajeva nebitno sa strane govornika tog jezika i kako ga on zove.

Serbšćina ma tež wjele narěčow. Tak bazuje spisowna hornjoserbšćina na narěčach wokoło Budyšina a spisowna delnjoserbšćina na Choćebuskim dialekće. W srjedźnej Łužicy eksistuje nimo toho narěčne pasmo, kotrež twori přechod mjez hornjo- a delnjoserbskimi narěčemi. Najbóle rozšěrjena z tutych přechodnych dialektow jeSlepjanska narěč. Rěčneje asimilacije dla wšak so wulki dźěl něhdyšich narěčow lědma hišće wužiwa. Z wotstawkom najwitalniši je hišće hornjoserbski „katolski” dialekt, kotryž rěči so na zapadźe hornjoserbskeho rěčneho teritorija we wsach blisko Kamjenca.

Ljudi naprosto znaju šta je jezik, šta dijalekt, a šta je regionalni naziv/ime.

 

[Crnugović]

 

[Boris T]

Pogledajte prilog 920753Pogledajte prilog 920754

Стручњак, да ли знаш на ком језику су написане „Новинe Сербске“?
Славеносрпски језик, односно мешавина руског црквенословенског + српског дијалекта. Коришћен је и на тадашњој територији Бугарске.
Донео вам га је Петар Велики - врло је близу руском књижевном редакцију - односно разумљивост са руским из 18. века је око 80 посто.

Северно-Македонци су такође покушавали да докажу да је речник Георгија Пулевског из 1875. године био на аутентичном македонском језику - а испоставило се да је то слaвеносрпско писмо на западнобугарском дијалекту.

Смешан си у незнању историје свог језика - зато то мораш да чујеш од странца као што сам ја !

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa trebalo bi biti, al me interesirao tvoj odgovor,koji je odraz tvog mišljenja i koje je na kraju krajeva nebitno sa strane govornika tog jezika i kako ga on zove.

Serbšćina ma tež wjele narěčow. Tak bazuje spisowna hornjoserbšćina na narěčach wokoło Budyšina a spisowna delnjoserbšćina na Choćebuskim dialekće. W srjedźnej Łužicy eksistuje nimo toho narěčne pasmo, kotrež twori přechod mjez hornjo- a delnjoserbskimi narěčemi. Najbóle rozšěrjena z tutych přechodnych dialektow jeSlepjanska narěč. Rěčneje asimilacije dla wšak so wulki dźěl něhdyšich narěčow lědma hišće wužiwa. Z wotstawkom najwitalniši je hišće hornjoserbski „katolski” dialekt, kotryž rěči so na zapadźe hornjoserbskeho rěčneho teritorija we wsach blisko Kamjenca.

Ljudi naprosto znaju šta je jezik, šta dijalekt, a šta je regionalni naziv/ime.

Ne razumem te. Odgovor ne može biti odraz niti mog niti ičijeg mišljenja, jer ne može biti relativan. Oni sebe i svoj jezik zovu srpskim imenom.

 

[Crnugović]

Ne razumem te. Odgovor ne može biti odraz niti mog niti ičijeg mišljenja, jer ne može biti relativan. Oni sebe i svoj jezik zovu srpskim imenom.

to pito i to je relevantno..."Oni sebe i svoj jezik zovu srpskim imenom."

 

[Boris T]

Ljudi naprosto znaju šta je jezik, šta dijalekt, a šta je regionalni naziv/ime

 

[Boris T]

to pito i to je relevantno..."Oni sebe i svoj jezik zovu srpskim imenom."

Да, тачно, и ништа више!

 

[Crnugović]

Да, тачно, и ништа више!

Dečkić preskočime ubuduće, tebi treba prevodioc za moj jezik da ga shvatiš jer si fudbal ceo promašio.

 

[Boris T]

Dečkić preskočime ubuduće, tebi treba prevodioc za moj jezik da ga shvatiš jer si fudbal ceo promašio.

Видим да је нешто постало врло тихо, више не лепиш глупе плакате, научићемо те правој „историји“!

 

[Pumpaj Dinstanović]

to pito i to je relevantno..."Oni sebe i svoj jezik zovu srpskim imenom."

I zašto bespotrebno trošimo reči na očigledne i nesporne stvari