„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[uStanojka žena ko devojka]

1. damnatio memoriae, ako znaš šta je to.

Reče mi Google malopre

Okvire nastanka konačnog natpisa u izvesnoj meri potencijalno sužavaju mišljenja pojedinih stručnjaka (ukoliko ih uvažimo, naravno) koji smatraju da spomenik ne bi trebalo da bude stariji od III ili IV st. nove ere (a za šta ima dosta osnove...)

Imaju li dokaz oni za to, ili je sama činjenica da su stručnjaci dovoljna da moramo da verujemo u to? Uporediću to sa "stručnjacima današnjice": Ilon Mask je juče tagovao u nekoj poruci Bitkoin i vrednost mu je zbog toga skočila 20%. Za mene će taj natpis biti iz 61-62.g. dokle god se ne dokaže suprotno. Moglo bi se reći da koristim metod "presumpcije nevinosti" u istorijskoj nauci. Zašto? Zato što imamo 1000% dokazanu činjenicu da je neko iz davne prošlosti napisao (ostavio podatak) da neki trag uklesan u kamenu predstavlja istorijsku činjenicu. S druge strane imamo "glasna razmišljanja" da to nije tako. Kad se "glasna razmišljanja" pretoče u proverljiv dokaz ja ću promeniti stav. Ja istinu ne znam, i ne tvrdim da je Jovan Lidijski govori istinu, ali njegov podatak je relevantan dokle god ne bude naučno i utemeljeno osporen.
Ako ovo pravilo ne važi za njega, onda ne bi trebalo da važi ni za jedan drugi istorijski trag za koji neki autoritet tvrdi da "možda ipak" nije tačan.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Reče mi Google malopre

Imaju li dokaz oni za to, ili je sama činjenica da su stručnjaci dovoljna da moramo da verujemo u to? Uporediću to sa "stručnjacima današnjice": Ilon Mask juče tagova u poruci Bitkoin i vrednost mu zbog toga skoči 20%. Za mene će taj natpis biti iz 61-62.g. dokle god se ne dokaže suprotno, moglo bi se reći da koristim metod "presumpcije nevinosti" u istorijskoj nauci. Zašto? Zato što imamo 1000% dokazanu činjenicu da je neko iz davne prošlosti napisao (ostavio podatak) da je neki podatak uklesan na kamen. S druge strane imamo "glasna razmišljanja" da to nije tako. Kad se "glasna razmišljanja" pretoče u proverljiv dokaz ja ću promeniti stav. Ja istinu ne znam, i ne tvrdim da je Jovan Lidijski govori istinu, ali njegov podatak je relevantan dokle god ne bude naučno i utemeljeno osporen.
Ako ovo pravilo ne važi za njega, onda ne bi trebalo da važi ni za jedan drugi istorijski trag za koji neki autoritet tvrdi da "možda ipak" nije tačan.

Napisao sam nekoliko stranica unatrag:
* Gota nema u I stoleću pre naše ere, niti skorije
* Formulacija koja se nalazi na natpisu nije postojala pre 19. god. p. n. e. i reč je o carskoj invokaciji koju republika ne poznaje

U istoriografskoj kritici, ne postoji pretpostavka o nevinosti, pogotovu kada postoje ovako neke ogromne rupe. Podatak koji Jovan Lidijski donosi nepoznat je; iako su Geti bili Mitridatovi saveznici, ne znamo za Pompejeve borbe protivu njih, već za Lukulove. Dakle, pretpostavka je uvek vezana za nepotvrđenost.

Postoji i to o čemu ti govoriš. To je ono što se zove higher naivete. Donald Kejgan bi tako uzimao podatke iz antičke istorije koji nemaju potvrde nikakve, ali koji nisu u koliziji sa drugim izvorima. Tako npr. ima izdvojena mišljenja vezano za pojavu kovanog novca u staroj Grčkoj. I to je dobro; treba to imati, ali takve nepotvrđene tvrdnje moraju biti u okvirima barem sa ostalim, sveukupnim saznanjima; dakle, u prevodu, ne mogu biti van konteksta. Na šta mislim? Na to što Jovan nije bio svestan da je natpis bio sastrugan, kao i što su u njegovo vreme Goti povremeno bili nazivani Getima. U prevodu, njegov podatak ne može biti - ni u kakvom smislu - autentični iskaz da su Gete nazivali Gotima još u vreme I stoleća stare ere i epohe pozne rimske republike (jerbo, da podvučem, on ni nema predstave da je natpis sastrugan i novi uklesan...zato je verovatno dodao na kraju pojašnjenje da su Goti zapravo Geti, kako bi imalo nekog smisla).

 

[Kole11]

Reče mi Google malopre

Imaju li dokaz oni za to, ili je sama činjenica da su stručnjaci dovoljna da moramo da verujemo u to? Uporediću to sa "stručnjacima današnjice": Ilon Mask je juče tagovao u nekoj poruci Bitkoin i vrednost mu je zbog toga skočila 20%. Za mene će taj natpis biti iz 61-62.g. dokle god se ne dokaže suprotno. Moglo bi se reći da koristim metod "presumpcije nevinosti" u istorijskoj nauci. Zašto? Zato što imamo 1000% dokazanu činjenicu da je neko iz davne prošlosti napisao (ostavio podatak) da neki trag uklesan u kamenu predstavlja istorijsku činjenicu. S druge strane imamo "glasna razmišljanja" da to nije tako. Kad se "glasna razmišljanja" pretoče u proverljiv dokaz ja ću promeniti stav. Ja istinu ne znam, i ne tvrdim da je Jovan Lidijski govori istinu, ali njegov podatak je relevantan dokle god ne bude naučno i utemeljeno osporen.
Ako ovo pravilo ne važi za njega, onda ne bi trebalo da važi ni za jedan drugi istorijski trag za koji neki autoritet tvrdi da "možda ipak" nije tačan.

I onda ispada da oni danas bolje znaju i imaju vise informacija nego sto je imao Jovan. A situacija je potpuno obrnuta jer je sasvim sigurno da je Jovan imao uvid u mnoge izvore koji vise ne postoje ili danas nisu dostupni.

Pazi sledeci primer, Simokata je doslovno izjavio da staro ime Sklavena glasi Geti. To je izjavio pocetkom 7.veka. Samo 70 godina ranije Markelin je pisao o Getima koji zive u dolini Morave pocetkom 6. veka i jasno je kao dan da je Simokata mislio na Markelinove Gete.

Ja sam ostao bez komentara kada sam pitao Slavena o informacijama vezano za Simokatine i Markelinove Gete, jer ocigledno ovi izvori spadaju u one koji idu na ignore. Mozda bi ti mogao da pokusas, jako me zanima sta ce da iskonstruise u ovom slucaju

 

[Kole11]

Sve mi nesto zao Sklavena. Jadni, osudjeni da budu sirocici. Nemaju pravo da imaju roditelje.

Jordan kaze da su im roditelji Veneti, ne vredi, ne moze, Jordan lupeta
Simokata kaze da su im roditelji Geti, ne vredi, ne moze, Simokata lupeta

Tako da sirocici dobise bezimene roditelje, napravise ih u pripjatskom blatu i ostavise. Nema nikakvog izvora za to, al koga briga, BB elita je zakljucila prateci naucnu metodologiju......

 

[KARPOSH_77]

Sve mi nesto zao Sklavena. Jadni, osudjeni da budu sirocici. Nemaju pravo da imaju roditelje.

Jordan kaze da su im roditelji Veneti, ne vredi, ne moze, Jordan lupeta
Simokata kaze da su im roditelji Geti, ne vredi, ne moze, Simokata lupeta

Tako da sirocici dobise bezimene roditelje, napravise ih u pripjatskom blatu i ostavise. Nema nikakvog izvora za to, al koga briga, BB elita je zakljucila prateci naucnu metodologiju......

Sto se tice evropskog politickog poretka ne postoji vise podrvivacke ideje nego Srbi(Sloveni) kao stvaraoci, naslednici i cuvari prve i prave evrope.

 

[Kole11]

Markelin Komes je savremenik dogadjaja na Balkanu pocetkom 6. veka, Ilir na dvoru Justinijana u vreme kada naziv Sklaven jos uvek nije usao u zvanicnu upotrebu. Markelin precizno, besprekorno tacno pravi razliku izmedju Gota, Geta i Bugara.

Svi pomeni Bugara i Geta u Markelinovoj hronici. Gote necu citirati osim ako nisu u istoj recenici sa Bugarima i Getima.

1 Sept. 498— 7th indiction, consulship of John the Hunchback 31 Aug. 499
The Master of the Illyrian Soldiery, Aristus, with fifteen thousand armed men and five hundred and twenty wagons, weighed down with the arms necessary for fighting, set out against the Bulgars who were invading Thrace.

1 Sept. 501— 10th indiction, consulship of Probus and Avienus 31 Aug. 502
The familiar race of the Bulgars again devastated the oftravaged Thrace as there was no Roman solidery to resist them.

1 Sept. 504— 13th indiction, consulship of Sabinianus and Theodorus 31 Aug. 505
Sabinianus, the son of Sabinianus Magnus, was appointed Master of the Soldiery and gathered arms against Mundo the Getae.

1 Sept. 513— 7th indiction, consulship of Senator alone 31 Aug. 514
Vitalian found Cyril, a soft rather than a hardy Master of the Soldiery, sleeping between two concubines and, when he had extricated him, he slaughtered him with a Getic knife and he revealed himself both publicly and openly as an enemy to Anastasius Caesar

1 Sept. 516— 10th indiction, consulship of Anastasius and Agapitus 31 Aug. 517
That famous woman, who in the prophet Jeremiah is often enkindled by the north wind against us and our sins, forged weapons of fire and with the same weapons damaged a very great part of Illyncum. At that time both Macedonias and Thessaly were ravaged and the Getic cavalry plundered as far as Thermopylae and Epirus Vetus

1 Sept. 529— 8th indiction, consulship of Lainpadius and Orestes 31 Aug. 530
Mundo, the Master of the Illyrian soldiery, was the first Roman general to set upon the Getae who had previously been traversing Illyricum and put them to flight, after quite a few of them had been killed. However, later in this consulship, this same leader, fortunate in his boldness, hastened into Thrace and also killed, by fighting bravely, the Bulgars who were plundering it; five hundred of them were slain in the battle

1 Sept. 534— 13th indictiOn, consulship of Belisarius alone 31 Aug. 535
The patrician Tzitta was found engaging with the Bulgar enemy at latrus in Moesia and was victorious

1 Sept. 547— 11th indiction, 8th year after the consulship of Basil 31 Aug. 548
John1 the Master of the Soldiery, set free some senators' wives while he was plundering the Goths in Campania. Afterwards, through the treachery of his Bulgars, he was attacked at night by Totila


Tibor Zivkovic u svojoj magistarskoj tezi, citirajuci Markelina, navodi sledece:

Ово мирно раздобље, којсј јс, грубо узев, отпочело 488. године, биће прекинуто 517. године12? једним знатнијим упадом Протобугара до зидина престонице и дубље у унутрашњост Хеладе све до Термопила.

Dakle, citirajuci Markelina, na mestu gde Markelin navodi Gete, Tibor u svojoj interpretaciji kaze da se radi o Protobugarima. Ne mareci za cinjenicu da Markelin odvojeno govori o Bugarima

Cak i prevodilac Markelinove hronike Brajan Krouk kaze da je Markelin pod Getima podrazumevao Slovene, pozivajuci se na Stajna i Vasilijeva,
This invasion by what M. calls the 'Getac' probably involved the Slays, who had begun to launch attacks through Roman territory (cf. Stein, 1949, 106, n. 1; Vasiliev, 1950, 308—9 and Croke, 1980, 190—1)


Covek jednostavno ne moze da se ne zapita sta je to u glavama nasih ljudi koji se bave istorijom, kakva je to mentalna blokada ili unutrasnji sukob u pitanju kada moraju da rade ovakve stvari.......

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Lično mislim da je to jedna neuspela igra, neću da kažem falsifikat jer nije bilo šta da se falsifikuje.

Jacanović tvrdi da je opeka bez sumnje autentična i da će je uskoro Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu objaviti u novoj zbirci zapisa i natpisa.

Opeka je iz vremena IV do VI stoleća naše ere i natpis na njoj podseća na neke kriptovane ranohrišćanske ureze (podsećajući na neke nalaze u Viminacijumu), dok tvrdi da su ga predstavnici Narodnog muzeja u Beogradu klasifikovali kao srednjovekovni, što bi trebalo da znači da je reč o kasnom V ili o VI stoleću.

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[NickFreakyrgios]

Srbi imaju 350.000 toponima u svetu

• 25. Jun. 2020
• /
• Novice
• /
• Ni komentarjev

Tragom srpskog znamenja u inostranstvu
Naš narod ima 350.000 srpskih toponima u svetu
Kada tokom ovog leta u Velikom Međeru budu Republika Slovačka i Republika Srbija otvorili Srpsko groblje i muzej, biće to, kako su stručnjaci izračunali 351.000 srpsko ime na karti sveta. Naime, toliko okvirno ima srpskih toponima, tragova, naziva i imena van Srbije u stranim državama.
Dr Marko Lopušina
U svetu postoji 194 nezavisne države i 70 teritorija. Srbi žive u 159 zemalja, ali tragovi srpskog naroda nalaze se na svim kontinentima. Srbi su u inostranstvu nazivani i obeležavani kao Bojki, Raci, Vaci, Veneti, Serbi, Sorabi, Beli Srbi, Lužički Srbi i Srbi.
Srpski toponimi u svetu se odnose na nazive teritorija, mesta, spomenika, ulica, trgova, hramova, grobalja, zdanja, imena znamenitih ljudi. Istraživanja pokazuju da Srbi samo u Evropi imaju 5.000 crkava, grobalja, kapela, spomenika, manastira, škola, biblioteka i zadužbina. Imamo oko 660 vojnih memorijala, grobalja, grobnica, spomenika u dvadeset država Starog kontinenta i toliko zemalja na ostalim kontinentima. Jedan od najpoznatijih srpskih memorijala je groblje Zejtinlik u Grčkoj, grobnica Srba u šumama Jidrihovice u Češkoj i memorijal Krvavi put u Norveškoj.
U srpskoj javnosti malo je poznato da je posle groblja Zejtinlik najveća kosturnica srpskog naroda Jidrihovice nedaleko od Karlovih Vari, na samoj češko-nemačkoj granici. Podigao je kralj Aleksandar Karađorđević 1931. godine. U njoj počivaju kosti 7100 Srba i 180 Rusa koji su ovde postradali u logorima za vreme Prvog svetskog rata. Samo tri kilometara dalje, u šumi, nalazi se groblje na kome leži još oko 1600 Srba i 64 Rusa.
Srbi su dovođeni u periodu od 1914. do 1918. godine. Vojnici su bili zarobljavani na ratištu, potom železnicom transportovani do logora, dok je običan narod austrougarska vojska odvodila u pohode po Srbiji. Zarobljenika je bilo iz svih krajeva Srbije, a najviše iz Šumadije i Valjevskog kraja.
Tomaš Masarik , prvi predsednik Čehoslovačke odlučio je da zaustavi izgradnju vodovoda u mestu Jindrihovica kako bi deo te teritorije poklonio Kraljevini SHS, u znak sećanja na poginule Srbe u Prvom svetskom ratu. Brigu o ovoj spomen-kosturnici vodi Dejan Ranđelović iz Karlovih Vari. Tradicionalno već deceniju služi se sveta liturgija i parastos za Srbe i Ruse, postradale u ovom najvećem logoru u Austrougarskoj i danas u Češkoj. Liturgiju služe ruski sveštenici i srpski pop Srđan Jablanović.
BELA SERBIA
Najveći broj srpskih imena nalazi se u slovenskim zemlja (Rusija, Poljska, Češka), a potom u prijateljskim državama (Mađarska, Rumunija, Francuska, Makedonija).
U Budimpešti postoji Mali Beograd i nekoliko gradova (Šarbogard) i naselja sa srpskim prefiksom (Taban, Rac Boja, Rac mečka, Srpski Kovin, Sarberki Patak).
Slično je i u Rumuniji, naročito u Banatu, gde je živeo veliki broj Srba. Čak dvadesetak naselja ima srpsko poreklo (Ohaba Serbskaja, Serbešt, Sarbi Arad, Sarbi Magura, Serben Voda u Bukureštu, Srbova u Tamišu). Jedan planinski vrh Fegereša nosi ime Serbota. U centru Temišvara se nalazi Eparhija SPC, koja je vlasnik okolnih zgrada.
U toponime srpskog porekla u Poljskoj, na primer, ubrajaju se nazivi Bela Serbia, Sarbia, Sarbia, Sarbia, Sarbia, Sarbino, Sarbinovo, Sarbinovo, Sarbi-novo, Sarbinovka, Sarbin, Sarbina, Sarbino, Sarbice, Sarbicko, Sarbka, Sarbka, Sarbskie Huby. Severno od Szarba, na primer, nalazi se Sarbievo. U regionu zvanom Kaszubovv Slowinskich nalazi se moderan grad i jezero sa etnonimom Serb, naime Sarbske ili Sarbske jezero.
U Češkoj postoji 25 imena mesta i naselja, kao što su, na primer, Visoka i Niska Srpska u Kralovenhradskom kraju, u okrugu Domažlice, Srbi u Plzenju, Srbi u okrugu Kladno, deo naselja Mohtin, Srbska, kvart u Brnu, Srbce, deo naselja Luže u okrugu Hrudim, Srpska Kamenjica, mesto u okrugu Dječin.
Slovačka na svojim kartama ima mesta Srbova u okrugu Svidnjik, Osrbljanka, potok okruga Brezno i Osrblje, mesto u okrugu Brezno. U Ukrajini postoji memorijalno područje Nova Srbija i Slavenoserbia, u kojima su živeli Srbi tokom 16. veka. Ukrajina ima još 14 službenih naziva srpskog porekla, kao što su, Novi Serbi i Stari Serbi, sela u Jemiljčinskom rejonu, Serbi, dva sela u Jemiljčinskom i Kodimskom rejonu, Serbinovci, železnička stanica, Serbo-Slobotka , selo u Žitomirskoj oblasti.
U Rusiji se nalaze Serbilovo, selo u Gavrilovoposadskom rejonu, Serbin, selo u Slavjanskom rejonu, Serbinka, zaseok u ataru sela Nižnji Terebuž, Serbino, selo u Pljuškom rejonu. Moskva je ne samo glavni grad Ruske Federacije već i centralno mesto Srpske pravoslavne crkve, u kojoj se nalazi Podvorje SPC, koje je nastalo još u vreme vladavine cara Ivana Groznog, čija je majka Jelena bila Srpkinja. Podizala ga je srpska baka Ana Jakšić.
Arhijerejski sabor, glavni saborni hram Ruske pravsolavne crkve smešten u Kremlju ima tri srpske ikone svetaca – Svetog Save, Svetog Simeona Mirotočivog i Svetog cara Lazara. Rusija je podigla spomenike Savi Vladislaviću i caru Ivanu Groznom.
U slovenskim zemljama svoje spomenike, biste i spomen-ploče imaju srpski velikani Petar Petrović Njegoš, Vuk Karadžić, Mihailo Pupin, Nikola Tesla, Milutin Milanković.
ITALIJANSKA SOROBA
Spomenike sa srpskim imenima postoje i u katoličkim zemljama, u kojima stoje memorijali vladike Nikolaja Velimirovića, đenerala Draže Mihailovića, kralja Petra II Karađorđevića, grob Mihajla Pupina i mnogi drugi nacionalni prvaci isklesani u kamenu i mermeru.
U francuskoj prestonici, podignut je spomenik kraljevima Aleksandru i Petru Karađorđeviću, jedna avenija nosi ime kralja Petra Prvog, a na čuvena Marsova polja izlazi Beogradska ulica. U Parizu je i kuća kralja Petra Karađorđevića, kao i hotel “De la Tremoaj”, čiji je vlasnik bio 1936. godine Božidar Purić, diplomatski poslanik Kraljevine Jugoslavije i zet srpskog političara Nikole Pašića, čija se bista i danas nalazi u holu zgrade.
U Parizu je i kuća kneza Pavla Karađorđevića, u kojoj danas živi porodica Milana Jankovića (Filip Cepter). Srpski trag predstavlja i rezidencija ambasadora R. Srbije, kao i Kulturni centar Srbije. Francuska ima 30 naziva mesta i naselja srpskog poreka (Serba u Nantu, Serban u opštini Overnjat, Serva u departmanima Gar i En, Serbilje, naselje u opštini Angu).
U samom centru Kana nalazi se Srpska ulica nazvana u čast srpskog naroda. Naziv je dobila 11. februara 1918. godine. Beogradska ulica postoji u Istanbulu i Minhenu. U ovim ulicama se nalaze i hramovi Srpske pravoslavne crkve. U Švajcarskoj je, na primer, Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije postavilo spomenik-ploču naučnici Milevi Marić Ajštajn.
U Jerusalimu i na Sinaju postoje srpski rukopisi koje su u Svetoj zemlji napisali srpski monasi i hodočasnici, a jedan od njih bio je i Sveti Sava. Prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava nosio je vredne poklone u Jerusalim, Svetu zemlju i u Svetu Goru. Sveti Sava je preminuo i sahranjen je u bugarskom gradu Veliko Trnovo.
Primer srpskog darivanja je ikona Sv. Petra i Pavla s kraja 13. veka darovana trezoru Sv. Petra u Rimu. Poznati su i pokloni srebrnog oltara i ikona srpskog kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana bazilici Sv. Nikole u Bariju. U katedrali u Pjaćenci nalaze se i dva vredna krsta Sv. Save izrađena od srebra i zlata.
Italija ima i Serbariju, naselje u Karboniji, sela Sorbo, Serbadone, naselje kod Riminija. Grad Matera na jugu Italije poznat je kao varoš srpskih rudara, od kojih su lokalni žitelji naučili da prave sarme i gibanice, koje i danas služe turistima.
U Španiji i Portugalu neka mesta su nazvana po Srbima i zovu se Seurbi ili Sevri. Na saveru Evrope koristi se ime Sorb, pa tako u Skaninaviji postoje naselja Srbin i Sorbo. Nemačka Saksonija ima gradove Serbica, Srbište i naselje Srbica.
Neki istoričari tvrde da je i prestonica Berlin, nekad bila srpska varoš. Svoje ime Berlin je dobio od Lužičkih Srba koji su ga nazvali “grad na bari”. Nemačka prestonica danas ima dva hrama SPC i parcelu Srpsko groblje.
SRPSKI BEČ
Austrija najviše srpskih toponima ima u Beču. Svoje spomenike imaju knez Aleksandar Karađorđević i Vuk S, Karadžić, a biste Nikola Tesla, Ruđer Bošković, Matija Vuković, kuće Dositej Obradović, Laza Kostić, P. P. Njegoš, Branko Radičević, Petar i Paula Preradović, autorka sustrijske himne, koji imaju i svoje ulice. Postoji i Beogradski trg, u desetom distriktu Beča.
Glavni grad Austrije će na inicijativu akademika Svetlane Matić dobiti spomen-ploču Vilhamine Mine Karadžić. A potom, najverovatnije biće postavljena i bista Nikole Tesle u tehničkom fakultetu u Gracu, koji je pohađao pre 150 godina.
U razvijenim zemljama Starog kontinenta ima i oko 10.000 vrednih srpskih rukopisa. Najveći broj nalazi se u Oksfordu, Londonu, Berlinu, Pragu, Krakovu, Sankt Peterburgu, Moskvi, Kijevu, Odesi, Plovdivu, Solunu, Rimu, Parizu.
Državna istorijska biblioteka, Ruska državna biblioteka u Moskvi i Ruska nacionalna biblioteka, Biblioteka Akademije nauka, Arhiv Sanktpeterburškog istorijskog instituta Ruske akademije nauka u Sankt Peterburgu, čuvaju stotine srpskih rukopisa od 12. do 17. veka. Srpski rukopis “Nikoljsko jevanđelje” iz 14. veka nalazi se u Gradskoj biblioteci u Dablinu. Tu su ga doneli srpski vojnici tokom Velikog rata.
Austrijska nacionalna biblioteka poseduje zbirku od 27 značajnih srpskih rukopisa koje su posle grčkog ustanka 1827. godine, prodali monasi manastira Hilandara, prinuđeni na to zbog gladi koja je tada zavladala na Svetoj Gori. U Britanskom muzeju čuva se srpsko “Četvorojevanđelje” iz 14. veka.
Kada ruski predsednik Vladimir Putin, bude uskoro posetio Srbiju, kako je najavljeno, pokloniće našoj zemlji izgubljenu stranicu Miroslavljevog jevanđelja. Na taj način će ovaj istorijski dokument srpskog naroda biti kompletiran.
Srpska imena u tri Amerike, Africi i Australiji
U prekomorskim zemljama, tri Amerike, Africi i Australiji ima oko 100.000 srspkih toponima. Najviše ih je u SAD i Kanadi, kako je utvrdila američka naučnica Marinel Mandreš – 53.000. Marinel Mandreš sa Univerziteta Vilfrid Lorijer u svom eseju „Srpski toponimi u Severnoj Americi” navodi da u SAD i Kanadi postoje toponimi, koji čuvaju tragove i prisustvo Srba u Americi.
Navodi da su nazivi srpskog porekla dodeljeni naseljima, planinama, rekama, dolinama, rudnicima, zdanjima i hramovima od strane prvih doseljenika ili određeni od načelnika pošti ili preduzetnika.
Sigurno najpoznatiji srpski toponim u SAD je hram Svetog Save na Menhetnu u Njujorku. SPC je kupila ovu crkvu od evangelista 1944. godine uz pomoć vladike Nikolaja Velimirovića, kralja Petra Drugog Karađorđevića i akademika Mihajla Pupina.
Sagrađena je 1850. godine. Bila je podignuta na drvenim stubovima. У цркви се налазио византијски ручно рађен иконостас донет из манастира Свети Наум у Охриду. Иконе је радио руски иконописац Иван Мељинков. U porti je bista Nikole Tesle. Zbog svoje kulturološke vrednosti država SAD je hram Svetog Save uvrstila u američku baštinu.
“Crkva je stradala dva puta. Prvi put je šezdesetih godina, eksplozija koja se dogodila u blizini crkve uništila životopis i ikone. A drui put 2016. kada je izbio požar i uništio unitrašnjost hrama. Počeli smo rekonsturkciju crkve, ali smo zbog pandemije korona virusa radove trenutno obustavili” – rekao nam je vladika Irinej, episkol Eparhije istočno-američke SPC.
Drugi američki spomenik kulture srpskog porekla je prva srpska pra¬vo¬sla¬vna crkva Sve¬ti Sava, koja je sa¬gra-đe¬na 1894. u Džek¬so¬nu, Ka¬li¬for¬ni¬ja. Naj¬ve¬ću za¬slu¬gu za grad¬nju crkve imao je otac Se¬va¬sti¬jan Da¬bo¬vić, prvi srpski sveš¬te¬nik ro¬đen u Ame¬ri¬ci (1863). Bio je misionar Ruske pravoslavne crkve. I izborio se za samostalnost SPC u Americi 1921. godine.
Treći spomenik američke kulturne baštine je srpski manastir Svetog Save u Libertivilu. Otvoren je 1931. godine. Bio je sedište Srpske pravoslavne crkve u SAD, u kome su stolovali srpski episkopi i ima najveće srpsko groblje u Americi. Tu su svoje utočište našli kralj Petar Drugi Karađorđević, ambasador Jovan Dučić i drugi velikaši emigracije.
U manastirskoj porti su izgrađeni spomenici generalu Draži Mihailoviću, vojvodi Momčilu Đujiću i vojvodi Pavlu Đurišiću, spomenik pripadnicima SBP. U Libertivilu danas rade Bogoslovija, Teološki fakultet, Kolo srpskih sestara i prva srpska knjižara u državi Ilinois.
AMERIČKI BEOGRAD
“Najčešće korišćen srpski toponim u SAD je Belgrejd (Beograd) i Balkan. Ime srpske prestonice Beograd pojavljuje se u 11 država SAD. Ime srpske prestonice u Severnoj Americi nosi 18 zajednica, tri opštine i devet prirodnih atrakcija. Najviše simbola srpstva ima u hramovima SPC, kod kojih je najčešće korišćeno ime svetog Save i svete Petke. A najpopularnije srpsko ime u javnosti i medijima je Tesla Nikola“ – kaže naučnica Marinel Mandreš.
Balkan je opština u državi Minesota. Mnogi Srbi su u ovaj region došli krajem 19. i početkom 20. veka. U opštini se nalazi mesto Belgrejd, Belgrejd Kejv i Belgrejd Kejv Lejk. Balkan je i rudarski grad, država Kentaki, zatim jezero, država Minesota, rudnici u državi Mičigen i državi Montana. Ime su verovatno dobili po brojnim srpskim doseljenicima iz Like, Hercegovine i Crne Gore, koji su početkom 20. veka u njemu radili. I jedna od rudarskih kompanija imala ‘Balkan’ u svom imenu.
Istraživači Majkl Vukobratović i dr Vivian Tejlor iz Nacionalnog muzeja u Teksasu utvrdili su da, na primer, u Teksasu postoji, Srpski put i Serbina, spomenik srpskim pionirima, podignut 1936. Nedaleko od Ostina i Hjustona, postoji i varošica koja se zove Serbin. Davne 1854. u Serbinu je štampana knjiga o Srbima u Teksasu pod nazivom „Ya sym Serb“ (Ja sam Srbin).
U SAD postoji dvadesetak spomenika i bisti Nikoli Tesli,tri varoši i fabrika autombila sa imenom Tesla. Mihajlo Pupin ima laboratoriju sa vsojim imenom na Kolumbija univerzitetu u Njujorku i počasnu Pupinovu medalju, koja se dodeljuja znamenitim Amerikancima.
Kanada, druga najveća američka država sa 170.000 srpskih doseljenika ima spomenik i hidro elektranu Nikole Tesle na nijagarinim vodopadima. Tu je smešten i Skajlon toranj, čiji je vlasnik Đorđe Jerić srpskog porekla. Jedna kanadska planina nosi ime Putnik, po srpskom vojvodi. Uz to u ovoj državi postoji i Eparhija kanadska SPC sa dvadesetak hramova, kapela i grobalja.
Srpsko ime Serb nosi najviši planinski vrh i region u Britanskoj Kolumbiji, Serb krik rečica u ovoj kanadskoj državi i Serbian farm, selo u okrugu Smoki Lejk u državi Alberta.
Srednja i Južna Amerika kao kontinent imaju 12 država i tri zavisne teritorije. Srbi, njih oko 43.000 žive u Argentini, Boliviji, Brazilu, Ekvador, Čileu, Kolumbiji, Meksiku, Paragvaju, Peru, Urugvaju i Venecueli. Od srpskih imena i zdanja najsprisutnija je Srpska pravoslavna crkva, koja ima Eparhiju južno-američku i svoje parohije i crkve u Brazilu i Venecueli.
BEOGRADSKA ŠUMA
Na afričkom tlu SPC ima svoje crkve i parohije u JAR i Bocvani, ali i istorijske hramove u Egiptu i Izraelu, gde postoji Serbian tauer kao deo manastirskog kompleksa Svetog Save. U prestonici Alžir postoji srpsko vojno groblje Deli Ibrahim, na kome je sahranjeno 324 srpskih vojnika. Groblje je formirano između 1916. i 1919. godine, a obnovljeno (1989) po projektu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije.
Azijski centar srpskih tragova je Turska, ukojoj danas živi oko 400.000 naših ljudi. Seribelen, Sirbasan i Sirpi, kako Turci nazivaju Srbe, su imena koja nose grad Gordoservon u Bitiniji, selo u vilajetu Anadolija, selo u Čorumu, naselje „Srbi prelaze“ u Samsunu, selo u Karsu, naselje „Srpski seoski knez“ u vilajetu Kaman i Sirli u Istanbulu.
„Mesto uništenja Srba“ ili Sirpsindigi je srpska varoš u vilajetu Jedrene, dok isto ime nosi i naselje u Istanbulu. Najpoznatiji turski grad ima Beogradsku ulicu, Beogradsku tvrđavu, Srpski saraj na Bakali čaršiji i Srpsko vojno groblje. Postojala je i Srpska pravoslavna crkva u kojoj se svojevremeno molio car Dušan Silni, ali je ona srušena. Postoji jedno pravoslavno groblje. I jedno groblje van grada sa 400 sahranjenih boraca iz jedinice vojvode Stepe Stepanović, ali još neobeleženo. Ambasada i Generalni konzulat ulažu napore da ovog vojničko srpsko groblje rekonstuišu i ožive kao spomenik kulutre i memorijal u Turskoj.
I u dalekoj Kini ima srpskih imena i toponima. Serba je naziv jednog bivšeg okruga, (Sičuan), u Tibetanskom autonomnom okrugu Gardze, koji je u sastavu kineske provincije Sičuan (danas deo okruga Sertar).
Na Petom kontinentu postoji gradska četvrt Serb Piter u Sidneju. Australija ima svoju eparhiju SPC sa 37 pravoslavnih hramova, dakle manastira, crkava, kapela, misija na Novom Zelandu, i u portama spomenike srpskim velikanima. Svojevremeno je Nacionalni muzej Australije imao i eksponat Srpski vojnik u Velikom ratu. Bio je posvećen srpskim dobrovoljcima iz Australije koji su se za ovu svoju novu domovinu borili u Evropi. Kada je devedesetih godina prošlog veka Srbija došla na loš glas u zapadnoj politici i medijima, Australija je ovaj eksponat srpskog vojnika sklonila iz svog muzeja.
U svetu postoji 194 nezavisne države i 70 teritorija. Srbi žive u 159 zemalja, ali tragovi srpskog naroda nalaze se na svim kontinentima. Imamo čak 351.000 srpskih toponima. I trebalo bi da postanu srpsku atrakcija, da naši đaci na ekskurzijama, mladi i odrasli turisti posećuju ova “srpska mesta” i na licu mesta uče svetsku istoriju srpskog naroda.
Share story


http://stajerska.eu/2020/06/25/srbi-imaju-350-000-toponima-u-svetu/

 

[NickFreakyrgios]

Ја сам ово ставио на тему "Фасцинација српством" и не капирам разлог зашто је овде премештена јер топоними нису ни Беч -Берлин нити аутохтонистички , топоними су топоними. Ако ће модерација сама да поставља постове где мисли нек сами пишу на форуму а близу смо тога.

 

[Aranko]

Ја сам ово ставио на тему "Фасцинација српством" и не капирам разлог зашто је овде премештена јер топоними нису ни Беч -Берлин нити аутохтонистички , топоними су топоними. Ако ће модерација сама да поставља постове где мисли нек сами пишу на форуму а близу смо тога.

Па вероватно нису ни прочитали него по аутоматизму мисле да је аутохтонистички текст...

 

[NickFreakyrgios]

Па вероватно нису ни прочитали него по аутоматизму мисле да је аутохтонистички текст...

Пак и да је тако тема "фасцинација српством" то дозвољава ставио сам код @Srebrene а не код зеленог Хрвата.

 

[Kole11]

Da li je po sredi alchajmer, neka blaža forma šizofrenije kako je stalno @Tandoori Masala ponavljao na forumu ili nešto sasvim treće (ili kombinacija) pitaj boga samo...

- brutalno vredja pokojnog direktora Istorijskog instituta Srbije Relju Novakovica.

Lekizane, da li je ovakvo ponasenje dozvoljeno forumskim pravilnikom?

 

[NickFreakyrgios]

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[sumljiv_tip]

Sta kaze, sta kaze?

 

[uStanojka žena ko devojka]

Sta kaze, sta kaze?

Možda je mogao do kraja da obradi temu i dokači se novije istorije i falsifikovanja korišćenjem informatičkih tehnologija. Od plasiranja npr. vesti, pravljenja dokaza, do najbanalnijih stvari tipa spamovanjem stavova putem više naloga na nekom značajnijem forumu, komentara na news portalima, objava na društvenim mrežama, pravljenjem stikera za njihove "zidove", Viber-e, (navodno) humorističkih emisija i viceva, svega onog što može da utiče na nečiji stav a samim tim i lakše gutanje "ponuđenih dokaza" itd bla bla... Sad je to još lakše čini mi se.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sta kaze, sta kaze?

Sačekajmo da neko pogleda pa javi.

 

[uStanojka žena ko devojka]

Sačekajmo da neko pogleda pa javi.

Odgledao sam. Meni izgleda sasvim dobro urađena analiza. Sama činjenica da (pojednostaviću) neki spis bude prepisan na nekoliko različitih načina (izbacivanjem ili dodavanjem nekih reči ili delova teksta) ukazuje na nečiju nameru da nešto prikaže drugačije. Dakle, iz čiste opreznosti, neću izneti ocenu da je nešto učinjeno na našu štetu (ili korist), ali je UČINJENO SA (NEKIM) RAZLOGOM.

 

[sumljiv_tip]

Možda je mogao do kraja da obradi temu i dokači se novije istorije i falsifikovanja korišćenjem informatičkih tehnologija. Od plasiranja npr. vesti, pravljenja dokaza, do najbanalnijih stvari tipa spamovanjem stavova putem više naloga na nekom značajnijem forumu, komentara na news portalima, objava na društvenim mrežama, pravljenjem stikera za njihove "zidove", Viber-e, (navodno) humorističkih emisija i viceva, svega onog što može da utiče na nečiji stav a samim tim i lakše gutanje "ponuđenih dokaza" itd bla bla... Sad je to još lakše čini mi se.

Malo ste ti i Kole lakoverni.

 

[uStanojka žena ko devojka]

Malo ste ti i Kole lakoverni.

Ne znam za Koleta, ali ja čvrsto verujem da su protekom vremena metodi falsifikovanja i načina uticaja na stav i mišljenje pojedinaca (i grupe) dovedeni do granice savršenstva. Ova rečenica bi trebalo ujedno da ti bude i odgovor za moju "lakovernost", čak šta-više, moja osnovna mana je preterana nepoverljivost. Ako sam nešto pogrešno shvatio pa propustio u odgovoru, možemo "porukama" pa ću tamo pojasniti, a Kole nek odgovori za sebe (ako želi) da ne ispadne kako ja cenim i prezentujem stavove u ime (a bez dozvole) čoveka kojeg uopšte i ne poznajem.

 

[Kole11]

Ne znam za Koleta, ali ja čvrsto verujem da su protekom vremena metodi falsifikovanja i načina uticaja na stav i mišljenje pojedinaca (i grupe) dovedeni do granice savršenstva. Ova rečenica bi trebalo ujedno da ti bude i odgovor za moju "lakovernost", čak šta-više, moja osnovna mana je preterana nepoverljivost. Ako sam nešto pogrešno shvatio pa propustio u odgovoru, možemo "porukama" pa ću tamo pojasniti, a Kole nek odgovori za sebe (ako želi) da ne ispadne kako ja cenim i prezentujem stavove u ime (a bez dozvole) čoveka kojeg uopšte i ne poznajem.

Nestade mi poruka, ne znam sta se desilo. Elem moj ti je savet da ne uzimas sumnjivog za ozbiljno, jer nije ozbiljan ako me razumes...

 

[Scott Isle]

Sto se tice evropskog politickog poretka ne postoji vise podrvivacke ideje nego Srbi(Sloveni) kao stvaraoci, naslednici i cuvari prve i prave evrope.

Srbi su jedini pravi Goti.
Srbi su direktno i jedini zasluzni za propast i rasturanje rimskog carstva i za stvaranje Vizantije.
Sve u srpskoj istoriji nove ere proistice iz te dvije cinjenice.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Генетска слика Лепенског Вира и Винче

У последњих неколико година, са напретком технологије и последично све бржим развојем популационе генетике и археогенетике, истраживање и разумевање археолошких култура добило је сасвим нову димензију. Наиме, данас је могуће изоловати и анализирати генетски материјал из скелета старих и до неколико десетина хиљада година, и поређењем са генетиком савременог становништва доносити много сигурније закључке о настанку, развоју и кретању праисторијског становништва него што је то било могуће само уз помоћ археологије и антропологије.

Иако је већ објављен велики број узорака из различитих периода прошлости, из разних делова Европе, па и из неких нама суседних држава, до сада нису биле рађене анализе узорака са територије Србије. Пре неколико дана, у великој студији Mathieson et al. – The Genomic History Of Southeastern Europe, коначно смо добили и резултате првих анализираних скелета са територије Србије, и то из три вероватно најпознатије археолошке културе које се везују за наше просторе, Лепенског Вира, Старчева и Винче. Додуше, од 39 анализираних узорака, само 1 припада Старчевачкој култури, 3 су из периода Винчанске културе, са налазишта Гомолава код Руме, а чак 35 узорака је са четири локалитета културе Лепенски Вир: Власца, Падине, Хајдучке Воденице и епонимног налазишта Лепенски Вир. Анализом су обухваћени ипсилон хромозом, који се наслеђује искључиво по мушкој линији, митохондријална ДНК, која се наслеђује само по женској линији, као и укупна (аутозомална) генетика, која обухвата анализу свих хромозома осим полних.

Пре преласка на резултате анализираних узорака ваљало би се подсетити каква је генетска слика данашњег становништва Србије. Гледано по мушкој линији (ипсилон хромозому), Срби су доминантно потомци Словена. Ипсилон хаплогрупе које представљају генетски сигнал Словена, I2a-CTS10228 (позната још и као I2a-Динарик), R1a-Z280 и R1a-M458 носи преко половине Срба (I2a-CTS10228 ~ 34%, R1a (Z280+M458) ~ 17%). Хаплогрупе које се могу везати за предсловенско становништво Балкана (Илире, Трачане, Келте итд.) носи приближно 35% мушких становника (E-V13, J2-M172, R1b-Z2103, R1b-P312, G2a-L497). Око 10% порекло по мушкој линији вуче од разних германских племена, пре свега Гота, Нормана и Саса (хаплогрупе I1-М253, R1b-U106, I2a2a-M223), док остатак чине неке мање заступљене хаплогрупе (N2-Y6503, J1-M267, Q-M242), чије порекло у нашем народу још увек није до краја разјашњено.

Када су у питању митохондријалне хаплогрупе, слика је много шаренија, као и у већини европских земаља, па се тим бројкама нећемо претерано замарати. Гледајући укупну (аутозомалну) генетику, Срби у приближно једнаким процентима (50-50) носе генетику предсловенског становништва Балкана са једне, и Словена, Германа и неких других касније придошлих народа са друге стране.

Култура Лепенског Вира је једна од најзначајнијих и најсложенијих праисторијских култура у Европи. Њено матично подручје обухватало је простор Ђердапске клисуре, а радиокарбонским мерењима установљено је да је овај простор био насељен скоро 4000 година без прекида, од отприлике 9500. до 5500. године п.н.е. Локалитет Лепенски Вир је откривен 1960. године, а прва истраживања су вођена у периоду 1965-1970. под вођством професора др Драгослава Срејовића, археолога, академика и професора Универзитета у Београду. Скоријим истраживањима у периоду 2006-2009. руководио је професор Душан Борић. Најзначајније насеобине ове културе су, са српске стране Дунава, Лепенски Вир, Падина, Стубица, Власац и Хајдучка Воденица, а са румунске стране Алибег, Икоана, Разврата, Скела Кладовеи и Островул Корбулуи. Душан Борић је на основу истраживања локалитета Лепенски Вир предложио поделу културе на четири фазе:

1. 9500-7300 п.н.е. рани и средњи мезолит – Прото-Лепенски Вир I-II

2. 7300-6200 п.н.е. касни мезолит (у овој фази нису забележени трагови окупације на локалитету Лепенски Вир, али је фаза добро репрезентована налазима са Власца, Падине и Хајдучке Воденице)

3. 6150-5950 п.н.е. трансформациони/рани неолит – Лепенски Вир I-II

4. 5950-5500 п.н.е. средњи неолит – Лепенски Вир III

Археолошки локалитети са којих потичу анализирани узорци из ове студије

Анализа узорака са четири локалитета културе Лепенског Вира показује нам да су њени становници носили ипсилон (I+R1b=100%) и митохондријалне хаплогрупе (U5+U4+U8=80%) које су и раније налажене код палеолитских и мезолитских ловаца-сакупљача широм Европе. Оно по чему су се разликовали од њих управо је присуство неких митохондријалних хаплогрупа (K1+H+J2=20%) чије се даље порекло везује за Блиски Исток, и за које се сматра или да су дошле директно са најранијим неолитским земљорадницима из Анадолије, или да су биле присутне међу ловцима-сакупљачима југоисточног Балкана и Анадолије, који су међу првима апсорбовани у најраније неолитско становништво по његовом доласку на Балкан. Другој теорији у прилог иде и чињеница да је хаплогрупа K1 такође пронађена и код два грчка мезолитска узорка из Тесалије. И по аутозомалној генетици носиоци културе Лепенског Вира били су, поготово у старијој мезолитској фази, јако слични ловцима-сакупљачима из западне и централне Европе. Два узорка из Лепенског Вира (I4665 и I4666), који се датирају у период раног неолита – Лепенски Вир I-II, су по аутозомалној генетици скоро идентични најранијим анадолским и балканским земљорадницима, а један узорак из Падине (I5232) из истог периода имао је скоро подједнак удео генетике мезолитских ловаца-сакупљача и неолитских земљорадника. Индикативно је да су сва три узорка са значајним уделом генетике неолитских земљорадника такође били носиоци неолитских митохондријалних хаплогрупа које нису присутне код ловаца-сакупљача из ранијих периода. Све ово нам говори да је Ђердапска клисура била један од региона где је дошло до успостављања најранијих контаката, како културних тако и генетских, између мезолитских ловаца-сакупљача и раних неолитских земљорадника. Ови налази подупиру раније археолошке доказе, који су указивали да је у периоду раног неолита дошло до одређених промена у материјалној култури (појава керамике, сахрањивање покојника у згрченом положају), узрокованих приливом новог становништва. Анализе изотопа стронцијума су такође показале да су многе индивидуе сахрањене после 6100. п.н.е. у Лепенском Виру (укључујући и узорак I4665) биле нелокалног порекла, односно да нису биле оригинално из региона Ђердапске клисуре. Још једна занимљива чињеница која се може извући из ових резултата је да су првобитни контакти две популације по свој прилици били једносмерни, тј. да су земљорадничке придошлице биле великим делом или у потпуности женског пола, јер ни у једном узорку нису пронађене ипсилон хаплогрупе карактеристичне за најраније неолитске земљораднике (G2a2, H2, C1a2, I2c, J2, T1a).

Табела са основним подацима за 35 узорака са четири локалитета културе Лепенског Вира

Сада ћемо се мало детаљније позабавити ипсилон хаплогрупама, пошто су оне најкорисније за интерпретацију кретања становништва у далекој прошлости. Од 17 мушких узорака из ове студије, 10 је припадало хаплогрупи I, чији носиоци су били једни од најранијих модерних људи који су населили Европу, а 7 хаплогрупи R1b-L754 (сви осим једног xP297), што значи да нису представљали предачку популацију за више од 99% данашњих носилаца ове хаплогрупе у Европи, који припадају грани P297>M269. Поменућемо да један узорак са локалитета Падина припада грани I2a1-P37, дакле линији која је, између осталих, предачка и за грану I2a-CTS10228 која је доминантна међу Србима. Нажалост, код овог узорка није утврђена ниједна дубља подграна, a гране P37 и CTS10228 дели више од 13000 година, па на основу њега не можемо доносити никакве битне закључке, а нагађањем се нећемо бавити. Сви остали узорци са утврђеним дубљим подгранама припадају грани I2a2a-M223, која нам такође, сама по себи не би претерано значила, међутим чињеница да је за неколико припадајућих јој узорака утврђена још дубља подграна Z161 значајно мења ствар.

Ова грана је данас, у облику своје најбројније подгране L801, најзаступљенија код германских народа, а највеће проценте бележи у Данској, северној Немачкој, Холандији и Белгији, Енглеској и северозападној Сицилији (последица насељавања Нормана), а у мањем проценту је заступљена у скоро свим деловима Европе (изузетак су западни Балкан, северна Украјина и јужна Белорусија, Финска и централна Шпанија. Гледајући мапу њеног распростирања чини се да је била заступљена код већине германских племена која су у различитим периодима насељавала наведене територије (Гота, Франака, Свева, Ломбарда, данских Викинга и шведских Варјага).

Поставља се питање на који начин је ова грана доспела међу Германе. Пошто је ова грана пронађена код још неких узорака из каснијих периода и археолошких култура, покушаћемо дати одговор када и којим путем су се њени носиоци могли кретати у далекој прошлости. Дакле, најстарији носиоци ове гране откривени су управо у култури Лепенског Вира. Ова култура престаје да постоји око 5500. године п.н.е, а свега неколико стотина година касније наилазимо у источној Мађарској на каснонеолитски узорак који је тестиран као I2a2a1b-CTS10057 (xL701), што у преводу значи да је скоро сигурно припадао грани Z161, јер осим L701 и Z161 нема других грана испод CTS10057. Можемо замислити ситуацију где је део становништва последњих фаза културе Лепенског Вира из неког разлога напустио своја станишта, и кретао се узводно уз Дунав и Тису до равница источне Мађарске. Још један CTS10057 (xL701) узорак је пронађен на истој територији, у наредној енеолитској Тисаполгарској култури (4500-4000 п.н.е.). Следеће појављивање гране Z161 је међу узорцима Културе кугластих амфора (Globular Amphora Culture, 3200-2600 п.н.е.), која се простирала на територији данашње западне Украјине, Пољске и североисточне Немачке. Опет можемо замислити ситуацију где се део носилаца ове гране кретао из источне Мађарске на север уз Тису, и учествовао у формирању Културе кугластих амфора. Овде треба напоменути да су лингвистички стручњаци одавно утврдили да у германским језицима постоји неиндоевропски супстрат, за који се сматра да је последица мешања дела индоевропских племена из црноморских степа (носилаца данас најкарактеристичније германске хаплогрупе R1b-U106) са каснонеолитским становништвом централне Европе, на које су наишли у својим сеобама на запад. Каснонеолитско становништво Културе кугластих амфора (које је по свој прилици имало значајан, ако не и доминантан удео хаплогрупе Z161) би се савршено уклопило у ту причу, тим пре што и U106 и Z161 имају пангермански карактер, и показују недвосмислену корелацију са данашњим германским народима. Ова пре-прото-германско становништво се касније кретало на запад и север, и највероватније у јужној Скандинавији помешало са становништвом Културе бојних секира (2900-2200 п.н.е.), које је и само било мешавина друге две данас пангерманске хаплогрупе (I1-M253 и R1a-Z284), што је представљало први ступањ у формирању прото-германских племена.

Када су у питању узорци који су тестирани као R1b1a-L754 (xP297), постоје две основне могућности. Прва је да су припадали некој реткој грани (L754* или L389*), која се временом угасила, а друга, вероватнија варијанта је да су припадали грани R1b1a2-V88, која се данас може наћи широм Европе у изузетно малом проценту, с тим да је нешто значајније заступљена у јужној Европи, пре свега на Апенинском и Иберијском полуострву. Нешто значајнији проценат (до 4%) ова грана бележи у региону Леванта, међу Либанцима, Друзима и Јеврејима, а највеће фреквенције достиже међу појединим народима северне Африке, суданским Коптима (15%), Берберима из граничне регије Египта и Либије (23%), Хауса народом из Судана (40%), Фулани народима Нигера и Камеруна (54%), док код неких чадских племенасеверног Камеруна и Нигерије достиже и невероватних 95%. Готово сви припадници гране V88 у Африци и Блиском Истоку припадају подграни Y7771, и високи проценти међу наведеним афрчким народима последица су наглог демографског ширења ове подгране у последњих 6000-7000 година. Грана V88 је међу древним узорцима до сада пронађена код једног мезолитског ловца-сакупљача из Украјине, и код једног неолитског земљорадника из Шпаније, па се као најлогичније извориште ове гране намеће управо подручје Балкана и култура Лепенског Вира, одакле су се касније носиоци ове гране расељавали у разним правцима.

Винчанска култура (око 5400-4500 п.н.е.) је била најзначајнија и технолошки најнапреднија култура средњег и касног неолита на Балкану. Обухватала је скоро целокупну територију данашње Србије, као и делове према Србији граничних подручја свих околних земаља. На том подручју је наследила старију Старчевачку културу (6000-5400 п.н.е.), али по свој прилици није представљала њеног „природног“ наследника, јер је новијим истраживањима установљено да је винчанска популација највероватније представљала нови талас земљорадничког становништва, који је дошао из правца југа и југоистока, долинама Вардара, Јужне и Велике Мораве. На Винчанском налазишту Беловоде код Петровца на Млави пронађени су најранији докази металургије бакра из око 5400 п.н.е, а симболи урезани на грнчарији и фигуринама винчанске културе раније су по појединим археолозима сматрани за трагове најстаријег писма на свету, међутим та теорија је данас напуштена. Најзначајнији локалитети ове културе су Винча-Бело Брдо, Гомолава, Плочник, Градац, Беловоде и Рудна Глава.

Табела са основним подацима за узорке из Старчевачке (Сараорци) и Винчанске културе (Гомолава)

Становници Винчанске културе били су у генетском смислу класични неолитски земљорадници, носили су и ипсилон (G2a2a-PF3147), и митохондријалне хаплогрупе (K1a, HV, H) карактеристичне за неолитско становништво Анадолије и Европе. И по аутозомалној генетици били су готово идентични најранијим анадолским, и нешто каснијим европским земљорадницима Старчевачке и Културе линеарнотракасте керамике. Конкретно, грана G2a2a-PF3147, којој припадају сва три узорка са Гомолаве, је уз своју сестринску грану G2a2b-L30 била најбројнија међу неолитским земљорадницима, пронађена је у скоро свим неолитским културама, између осталих и међу раније објављеним резултатима Винчанске културе из јужне Мађарске. Овој грани припадао је и чувени „ледени човек“ Оци. Данас је заступљена скоро искључиво у Европи, а највеће проценте бележи међу становништвом Корзике (11%) и Сардиније (6%), док у остатку Европе ретко где прелази 1%.

Да закључимо, ова студија је дефинитивно доказала да није било хиљада година континуитета становништва на овом простору, од Лепенског Вира, Старчева и Винче до данас. Ово је пре свега уочљиво код мушких линија, јер хаплогрупе пронађене у праисторијским становницима Лепенског Вира и Винче не прелазе ни 1% код савременог српског становништва, а и тај мали проценат без сумње потиче од становништва досељеног у каснијим периодима. Наравно, овакав закључак не треба да чуди, јер је то било јасно и пре ове студије, али дужан сам нагласити, јер и данас често чујемо приче да су Срби непосредни наследници и потомци становништва Лепенског Вира и Винче, и да су на овим просторима хиљадама година, што једноставно није тачно. Знамо сви колико је „прометан“ био овај део Балкана током забележене историје, и какве турбулентне промене су се дешавале само у последњих 2000 година, па би било крајње сулудо очекивати да је становништво остало непромењено током целог тог периода. Одређени континуитет неолитског становништва можда би се могао очекивати у планинским областима западног Балкана (Динаридима), где је неприступачнији рељеф често представљао препреку многим освајачима кроз историју, и пружао колику-толику заштиту старом становништву, али за потврду тога мораћемо да сачекамо неку нову студију.

Неки ће се можда запитати, како то нисмо директни потомци становништва Лепенског Вира и Винче, када Срби и данас имају приближно једнак удео предсловенске и словенске аутозомалне генетике, а митохондријалне хаплогрупе присутне код праисторијског становништва Лепенског Вира и Винче заступљене су и данас међу Србима? То јесу чињенице, али оне и даље нису доказ хиљада година континуитета становништва на истом простору. Да појасним на једном практичном примеру. Код Срба је и данас у малом проценту заступљена хаплогрупа I2a2a-M223>Z161, пронађена код становника културе Лепенског Вира, али сви њени носиоци припадају још дубљој подграни L801, и сви они потичу од једног јединог претка, који је живео пре око 4000 година. Као што смо раније поменули, ова грана се сасвим јасно може повезати са германским народима, што значи да је њено присуство код Срба последица досељавања германских народа током касне антике (Гота) и/или током средњег века (Нормани, Саси), а не њеног континуираног развоја на овим просторима од Лепенског Вира до данас.

Аутор: Уредник Српског ДНК пројекта Милан Рајевац

https://www.poreklo.rs/2018/06/15/genetska-slika-lepenskog-vira-vince/?lang=lat