Neće biti. Rekao je
simpozijum u Novom Sadu i dodao još da se tu insistiralo na promeni imena. A simpozijum koji ti pominješ, koji se odvio oktobra 1988. godine, bio je održan u Beogradu i čini mi se Smederevskoj Palanci. Zbornik je izašao 1990. godine, a sve je to nakon što je Gimbutas pisala o tome.
Od 6:25 gospodin Kovačević tvrdi da je pronašao kod Inđije jedan spomenik koji predstavlja prestonicu Kelta. Kaže da se taj spomenik nalazi kod njega u kancelariji i, kako tvrdi,
ne da ga nikome, te da su njega isključili iz toga bez obzira na to što je to njegovo otkriće. Potom citira: TITUS FLAVIUS PROCULUS, PRINCEPS PREFECTUS SCORDISCORUM.
Spomenik sa ovim natpisom poznat je dosta i otkriven je u mestu koje Kovačević navodi 1956. godine. Prvi put je u nauci obrađen i objavljen od strane Andraša Močija 1957. godine. Spomenik se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.
https://edh-www.adw.uni-heidelberg.de/edh/inschrift/HD019720
http://lupa.at/4330
Reč je o nadgrobnom spomeniku, tako da nije moguće da je pronađen nekakav duplikat (niti je u nauci poznato da jeste, a Kovačević tvrdi da su mu ukrali otkriće, tako da bi trebalo da jeste; niti bi otkriće hipotetičkog duplikata napravilo ikakvu senzaciju nečega što je poznato već dugi niz decenja, kakvu gospodin Kovačević tvrdi da bi trebalo da bude njegovo navodno otkriće). Koliko bi tačno Radovan Kovačević trebalo da bude star da mu mađarski arheolog Moči ukrade otkriće pre 63 godine?
Kovačević je vrlo interesantan. Međutim, što se više odmotava klupko i proveravaju njegove izjave, to se više razaznaje da mnogo stvari ne štima i da po se po svemu sudeći tu radi o — istina, u ovom slučaju vrlo veštom primeru — pokušaja nekakve prevare sakupljenim i...„doteranim” pričama.
Не слажем се ни у једноме, сем у једноме.
Преслушај боље оба снимка. У праву си за годину 1986. коју сам ја назначио, међутим том годином је кренуло сређивање Винче по налогу Николе Тасића. Две године је трајало сређивање, а Симпозијум, о коме Ковачевић говори по ДРУГИ ПУТ каже намерно да се не сећа КАДА је био, тиме намерно скреће пажњу слушаоцу који пажљиво слуша и који познаје његову ''реторику''. Он је сигуран на шта је уствари мислио а мислио је на НИКОЛУ ТАСИЋА организатора Симпозијума 1990. Први пут је нагласио за Симпозијум Нови Сад 2004.године, у својој намерно завијеној форми, а ко зна да протумачи те његове ''форме'' њему је јасан његов сукоб са његовим бившим професором НИКОЛОМ ТАСИЋЕМ. Сукоб је дакле унутар институција система, и многима се не ''миле'' промене својих привилегованих статуса огрезлих у непотизму (најоштрији у одбрани тога су многобројни ''бекичмењаци-медиокритети'', јер без господара нема привилегија), у томе је суштина. Политика, политичко наметање политичке историје и њено дубоко ''фарисејство'' одавно изједа науку у Срба.
Ангажовањем многих, догодио се симпозијум Vinca and its world Abstracts in Serbian, International Symposium "The Danubian Region from 6000 to 3000 B. C.", Serbian Academy of Sciences and Arts, Centre for Archaeological Research of Faculty of Philosophy, Belgrade 1990. На истом Сипмозијуму, нико од говорника из Србије није помену ВИНЧАНСКО ПИСМО нити ЈЕДНОМ. Помени Винче као Винче у свим варијантама ДА, али спомена ВИНЧАНСКО писмо НЕ.
Дејан Медаковић (Београд): Милоје М. Васић
(Dejan Medakovic: "Miloje M. Vasic")
Милутин Гарашанин (Београд): Винча и њен положај у неолиту Југоисточне Европе
(Milutin Garasanin: "Vinca und seine Stellung im Neolithikum Sud-Europas)
Алојз Бенац (Сарајево): Винча и истовремене културе на западу Југославије
(Alojz Benac: Vinca et les cultures contemporaines a l'ouest de la Yugoslavie)
Никола Тасић (Београд): Винча после винчанске културе
(Nikola Tasic: " Vinca nach der Vinca-Kultur")
Миодраг Павловић (Београд): Естетика неолитских фигурина
(Miodrag Pavlovic: The Aesthetics of Neolithic Figurines")
Јануш Козловски - Маргожата Качановска (Краков): Кремена индустрија винчанске културе
(Janusz Kozlowski, Malgorzata Kaczanowska: "Chipped Stone Industry of the Vinca Culture")
Шандор Бекењи (Будимпешта): Налази животињских костију са ископавања у Винчи 1978-1984.
(Sandor Bokonyi: "Tierknochenfunde der neusten Ausgrabungen in Vinca 1978-1984")
Борислав Јовановић (Београд): Винчанска култура и почетак коришћења метала на Балкану
(Borislav Jovanovic: "Die Vinca-Kultur un der Beginn der Metallnutznung auf dem Balkan")
Живко Микић (Београд): Лепенски Вир и проблем неолитизације у антропологији
(Zivko Mikic: "Lepenski Vir und das Neolithisationsproblem in der Antropologie")
Владимир Лековић (Нови Сад): Винчанизација старчевачке културе
(Vladimir Lekovic: "Vincanization of Starcevo culture")
Драга Гарашанин (Београд): Винча на прелазу из средњег у касни неолит
(Draga Garasanin: "Vinca am Ubergang vom mittleren zum spaten Neolithikum")
Богдан Брукнер (Нови Сад): Типови и модели насеља и стамбених објеката винчанске групе у Подунавској Низији
(Bogdan Brukner: "Typen und Siedlunges modellen und Wohnobjekte der Vinca-Gruppe in der Panonischen Tiefebene")
Јелка Петровић (Нови Сад): Прилог проучавању аутохтоних претходника винчанске културе у Срему
(Jelka Petrovic: "A Contribution to the Study of Autochtonous Predecessors of the Vinca Culture in Srem")
Саво Ветнић (Светозарево): Најранија насеља винчанске културе (Прото-винча) у долини Мораве
(Savo Vetnic: "The Earliest Settlements of the Vinca Culture (Proto-Vinca) in the Morava Valley")
Миленко Богдановић (Крагујевац): Каснонеолитско насеље у Дивостину
(Milenko Bogdanovic: Die spatneolithischen Siedlungen in Divostin")
Благоја Китаноски, Драгица Симоска, Борислав Јовановић (Прилеп-Битола-Београд): Култно место на налазишту Врбјанска Чука (с. Славеј) код Прилепа
(Blagoja Kitanoski, Dragica Simoska, Borislav Jovanovic: "Der Kultplatz auf der Fundstatte Vrbjanska Cuka bei Prilep")
Јанош Макаи (Будимпешта): Проблем Протовинче у светлости нових истраживања
(Janosz Makkay: "The Protovinca Problem - as seen from the Northernmost frontier")
Бохуслав Новотни (Братислава): Винча и Словачка
(Boguslav Novotny: " Vinca und die Slowakei")
Јурај Павук (Нитра): Генетске и хронолошке везе винчанске културе и неолита и енеолита у Средњој Европи
(Juraj Pavuk: "Genetische und chronologische Beziehungen der Vinca-Kultur zum Neolithikum und Aneolithikum Mitteleuropas")
Иван Павлу (Праг): Култура ране линеарне керамике у Чешкој
(Ivan Pavlu: "Early Linear Pottery Culture in Bohemia")
Васил Боронеанц (Букурешт): Локалитет скела Кладовеи: проблеми прелаза културе Криш-Старчево у винчанску културу
(Vasile Boroneant: "Le site de Schela Cladovei: problemes poses par la transition de la culture Cris Starcevo a la culture Vinca")
Еуген Комша (Букурешт): Односи Винча-Тордош културе са културама из области Доњег Дунава
(Eugen Comsa: "Les rapports de la culture Vinca avec les cultures de la zone du Danube inferiur")
Хенриета Тодорова (Софија): Кућа Винча D периода откривена у Подуену у Софији
(Henrieta Todorova: "Ein mittelaneolithisches Haus aus Poduene (Sofia) aus der Vinca D2 Zeit")
Петја Георгијева - Софија: Периодизација културе Криводол-Салкуца-Бубањ
(Petja Georgieva: "Periodtization of Krivodol-Salcuta-Bubanj Culture")
Мишел Сефериадес (Париз): Винча и грчка археологија
(Michel Seferidaes: "Vinca et l'archeologie grecque")
Јанис Асланис (Атина): Утврђења у северној Грчкој у бакарно и рано бронзано доба
(Iannis Aslanis: Befestigungsanlagen in Nordgriechenland von dem Chalkolithicum bis zum Beginn der fruhen Bronzezeit")
Алесандра Аспес (Верона) - Данијела Коки (Виаређо): Енеолит у северној Италији
(Daniela Cocchi Genick, Aleksandra Aspes: "Das Aneolithikum in Norditalien")
Штефан Хилер (Салцбург): Нова ископавања у Каранову
(Stefan Hiller: "Neue Ausgrabungen in Karanovo")
Кроз излагање др. Ковачевића виде се само две мете које је хтео да гађа, а погодио је у Александра Палавестру и Николу Тасића, и то се види из авиона, ко жели да види. Такође кроз дубоку тмину помаља се и трећа мета а она је у лику Борислава Јовановића koji je заједно са Душаном Шљиваром у сукобу са Миљаном Радивојевић коју оптужују да је ноторни плагијатор. Одлично знамо како је Миљана то одлучно демантовала, јер њени нападачи пре свега знају да је била најбољи студент, и студент генерације на Филозофском факултету у Београду, такође одлично знају да је средства за своје студирање и истраживање у Лондону на ULC суму од 90 хиљада фунти добила директно од Британске владе, мало ли је!?
На крају, зашто овде пишем назваћу их ''елаборате'', наравно са намером, јер верујем да има још људи који воле да читају, што за неке овде то није случај. Преко неких првих ушију, стављање туђих речи, у трећа уста, до трећих ушију (нимало хигјенски није), зато треба читати и истраживати.
Миљана Радивојевић - The first industrial revolution (BBC History News March 2010)
mislim da je jasno da je Kovačević aludirao na simpozijum u Novom Sadu iz 2004. godine. U istoj izjavi on pominje da je bio u Novom Sadu, što uopšte nije tačno za naučni simpozijum koji ti pominješ, a dodaje i da je tu bilo preimenovanja vinčanskog u podunavsko. Pretpostavljam da je moguće da je ova dva skupa potpuno pomešao, što ne bi bilo uopšte preterano iznenađujuće jer se u čitavoj emisiji može primetiti da je više stvari pomešao (pored toga što je neke po svemu sudeći i izmislio; iskreno, ja ne znam ko je toliko naivan da poveruje da je Rokfelerov muzej iz Istočnog Jerusalima unajmio Jovana I. Deretića da proba da utvrdi da li su pripadnici vinčanske kulture bili Jevreji, samo da navedem jedan primer, a vezano za smelu i samohvalisavu tvrdnju da je prvi arheolog na nekoj internet televiziji jedini zaključak je da pre emisije Kovačević nije malčice koristio Google da pretraži malo Dragana Jankovića npr.).
