„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Za tebe znam da si u stanju strane i strane da ispises ovde sa bh.citadelom ili bilo kim ko dodje sa strane i podmece neistine. Tu ne pravim pitanje. Ali sta je sa ovim nasim poznatim i cenjenim istoricarima, nesto ne cujem da reaguju.... Ako im smeta novoromanticarska ideja, zasto nemaju isti princip i prema ovima iz inostranstva, a svakako se tice Srba i srpske istorije...

Je li imaš sad neki komentar, povodom ove mase apela koji se više ni pohvatati ne mogu? :lol:
 
Форсираш човека који убеђује овај слуђени народ да се Косовски бој
није десио 28 јуна по грегоријанском календару, већ 15 јуна по јулијанском.
Човек који за годину дана промени своје ЗНАЊЕ у диајметралну супротност
прича о менталном здрављу. Он је увреда за све историчаре и требало би
га због овога што ради прибити на стуб срама.
Крцун те пита о Будимировим ставовима а ти му одговараш са СИРИЈУСОМ Б.
Нисам приметио да теби неко ограничава дужину постова а ова лажовчина
управо тврди да он не може једном реченицом ништа рећи о нечему.
Зар тврдња да 15 + 13 није једнако 28 није девалвација знања и ко се нашао
да прича о девалвацији знања?
Хтели би сте још?
 
Форсираш човека који убеђује овај слуђени народ да се Косовски бој
није десио 28 јуна по грегоријанском календару, већ 15 јуна по јулијанском.
Човек који за годину дана промени своје ЗНАЊЕ у диајметралну супротност
прича о менталном здрављу. Он је увреда за све историчаре и требало би
га због овога што ради прибити на стуб срама.
Крцун те пита о Будимировим ставовима а ти му одговараш са СИРИЈУСОМ Б.
Нисам приметио да теби неко ограничава дужину постова а ова лажовчина
управо тврди да он не може једном реченицом ништа рећи о нечему.
Зар тврдња да 15 + 13 није једнако 28 није девалвација знања и ко се нашао
да прича о девалвацији знања?
Хтели би сте још?

O čemu ti pričaš, uopšte? Objava nema nikakve veze sa Krcunovim pitanjem, na koje sam kasnije odgovorio...šta je tvoje pitanje? :dontunderstand: I gde je on to izjavio da 15+13 nije 28?
 
Форсираш човека који убеђује овај слуђени народ да се Косовски бој
није десио 28 јуна по грегоријанском календару, већ 15 јуна по јулијанском.
Човек који за годину дана промени своје ЗНАЊЕ у диајметралну супротност
прича о менталном здрављу. Он је увреда за све историчаре и требало би
га због овога што ради прибити на стуб срама.
Крцун те пита о Будимировим ставовима а ти му одговараш са СИРИЈУСОМ Б.
Нисам приметио да теби неко ограничава дужину постова а ова лажовчина
управо тврди да он не може једном реченицом ништа рећи о нечему.
Зар тврдња да 15 + 13 није једнако 28 није девалвација знања и ко се нашао
да прича о девалвацији знања?
Хтели би сте још?
Kaze ristic da nije moguca pismenost u Vinci, po kom kriterijumu je on ekspert za lingvistiku. Jasno da je placen da zlonamerno troluje.
Zlonamerno je negirati pismenost iz Vince kad je to dokazano zvanicnom naukom.

https://www.srpskadijaspora.info/vincansko-pismo-i-znaci-vremena-civilizacije-i-deo/
 
Srbi narod najstariji — brutalni pokušaj falsifikovanja istorije
Новинарчићи праве хонорарчиће, преписујући без провере и икаквог предзнања.Ево га ауторчић-дилберчић, хашки фан.





1120762193.jpg


Nikola Joksimović

Novinar. Završio Fakultet političkih nauka u Beogradu. Diplomirao na Katedri za međunarodne odnose; u fokusu ima odnose između velikih sila, kao i istorijske teme. Bavi se i pop kulturom; proučava uticaj filma na političke i društvene odnose u društvu.
https://rs-lat.sputniknews.com/authors/nikola_joksimovic/
 
Red je bio da se neko od alternativaca i detaljnije pozabavi kontroverzom zvanom Margumski natpis.

IMG-20200108-193454.jpg

IMG-20200108-193517.jpg

IMG-20200108-193530.jpg
IMG-20200108-193545.jpg

IMG-20200108-193601.jpg


Радован Рабреновић, Паметарница народа нашег. Кратки прилози за историју Срба, Београд 2016, 351-355.

pametarnica.jpg


Interesantna mi je hiperreprodukcija fotografije od kada sam je okačio na Krstu. Možda ovaj forum i nije toliko čitan koliko mi se činilo; fotka je evo dospela i u štampu, zahvaljujući Rabrenoviću. :mrgreen:

Zahvaljujem se cizmici na jučerašnjem skretanju pažnje.
 
Не могу да ћутим, искуство ми мира не да..

Да ли је проблем у Коматини и његовом самовољном прекрајању историјских података?
Није све тако црно...бар је наочит, ако није стручан

predrag-komatina.JPG
images
 
Poslednja izmena od moderatora:
Red je bio da se neko od alternativaca i detaljnije pozabavi kontroverzom zvanom Margumski natpis.

IMG-20200108-193454.jpg

IMG-20200108-193517.jpg

IMG-20200108-193530.jpg
IMG-20200108-193545.jpg

IMG-20200108-193601.jpg


Радован Рабреновић, Паметарница народа нашег. Кратки прилози за историју Срба, Београд 2016, 351-355.

Pogledajte prilog 633605

Interesantna mi je hiperreprodukcija fotografije od kada sam je okačio na Krstu. Možda ovaj forum i nije toliko čitan koliko mi se činilo; fotka je evo dospela i u štampu, zahvaljujući Rabrenoviću. :mrgreen:

Zahvaljujem se cizmici na jučerašnjem skretanju pažnje.
Šta to beše? Jel to u vezi sa onim likom što je divlji kustos u Požarevcu ili Kostolcu?
 
Не могу да ћутим, искуство ми мира не да..кад Славен овако нагло покуша да заокрене тему у неком смеру (као овај много пута прежвакани натпис) то значи да хоће да сакрије неку брљотину ББ представника.

Да ли је проблем у Коматини и његовом самовољном прекрајању историјских података?
Није све тако црно...бар је наочит, ако није стручан

predrag-komatina.JPG
images
Da, da. Za taj poso više Dejan P. Ristić ne može da posluži. :aha:

A u etimologiju i semantiku prezimena da i ne ulazimo. :rumenka:
 
Poslednja izmena:
Не могу да ћутим, искуство ми мира не да..кад Славен овако нагло покуша да заокрене тему у неком смеру (као овај много пута прежвакани натпис) то значи да хоће да сакрије неку брљотину ББ представника.

Znači, iz toga što sam postavio nešto premijerno na forum (nikad ranije viđeno) i nešto što je u potpunosti u skladu sa ovom temom (inače, čovek vrlo detaljno analizira sve vesti oko toga) — inače, bio sam inspirisan činjenicom da je Goran Šarić na predavanju u Srbiji prikazao ovo kao dokaz predćirilometodijevske ćirilske pismenosti (a što sam spomenuo prekjuče u razgovoru sa jednim prijateljem, koji mi je skrenuo pažnju da je to dospelo čak i do jedne knjige) — ti si izvukla da skrećem temu kako bih sakrio nešto (iako se nikakva konzistentna rasprava u nizu uopšte nije bila ni razvijala u prethodnim porukama)?

Da li sam dobro razumeo da si ti u svojoj glavi došla do ovakvog zaključka? :D
 
Пошто пратим неколико аутохтонистичких онлајн сајтова на друштвеним мрежама, приметио сам доста негативних коментара у вези Византије, малтене до тачке да је само постојање овог царства у темељу антисрпске кампање. У вези са тим имам неколико питања и коментара.

На факултету моја омиљена књига била је "Историја Византије" Георгија Острогорског коју сам читао са одушевљењем, малтене као неки епски роман те и данас краси полице у мојој малој али одабраној кућној библиотеци. Знам да се многи критичари хватају за већ устајалу примедбу да је назив Византија из тамо неког 16. века, и да је правилније рећи Источно римско царство. Ок, то је на месту, мада опет не значи да царство није постојало. Мислим да је сама Византија одн. Источно римско царство игнорисано на западу до тачке да многи ни не знају да је постојало. Толико филмова, серија и романа смештених у доба старог Рима или феудалног Запада а скоро ништа о Византији, иако ту има материјала за тешке епске филмове и серије. Зашто запад игнорише/умањује постојање Источног царства, питање је.. (није ваљда и даље у питању вековима стара љубомора и завист?)

Елем, на чему се темеље критике аутохтониста по питању Источног царства? Да ли се сматра да оно није постојало или је, у стварности, било нешто сасвим друго? Да ли се сматра да је српски елемант био далеко заступљенији и значајнији? Знам да се генерално узима да су Срби под Душаном требали да наследе и наставе тај концепт православног царства, као што су Германи на Западу, али на жалост то се није остварило. Знам и да наше везе са Источним Римом нису увек биле добре и да смо више ратовали неголи били савезници, мада је и то ваљда мање-више нормално, када се узму и обзир сви чиниоци.

Укратко, које су критике аутохтониста поводом Источног римског царства?
 
Пошто пратим неколико аутохтонистичких онлајн сајтова на друштвеним мрежама, приметио сам доста негативних коментара у вези Византије, малтене до тачке да је само постојање овог царства у темељу антисрпске кампање. У вези са тим имам неколико питања и коментара.

На факултету моја омиљена књига била је "Историја Византије" Георгија Острогорског коју сам читао са одушевљењем, малтене као неки епски роман те и данас краси полице у мојој малој али одабраној кућној библиотеци. Знам да се многи критичари хватају за већ устајалу примедбу да је назив Византија из тамо неког 16. века, и да је правилније рећи Источно римско царство. Ок, то је на месту, мада опет не значи да царство није постојало. Мислим да је сама Византија одн. Источно римско царство игнорисано на западу до тачке да многи ни не знају да је постојало. Толико филмова, серија и романа смештених у доба старог Рима или феудалног Запада а скоро ништа о Византији, иако ту има материјала за тешке епске филмове и серије. Зашто запад игнорише/умањује постојање Источног царства, питање је.. (није ваљда и даље у питању вековима стара љубомора и завист?)

Елем, на чему се темеље критике аутохтониста по питању Источног царства? Да ли се сматра да оно није постојало или је, у стварности, било нешто сасвим друго? Да ли се сматра да је српски елемант био далеко заступљенији и значајнији? Знам да се генерално узима да су Срби под Душаном требали да наследе и наставе тај концепт православног царства, као што су Германи на Западу, али на жалост то се није остварило. Знам и да наше везе са Источним Римом нису увек биле добре и да смо више ратовали неголи били савезници, мада је и то ваљда мање-више нормално, када се узму и обзир сви чиниоци.

Укратко, које су критике аутохтониста поводом Источног римског царства?

Питања су ти заиста смислена, и оно што кажу ''гађају'' у мету. Међутим, сајтови које посећујеш које зовеш ''аутохтонистичким'' нису места правих аутохтониста. Они више штете праве самом аутохтонизму, него гомиле противника историјског аутохтонизма, они само задовољно трљају своје дланове, попут неких ''паметњаковића'' на овом форуму.

Морам похвалити твоје писање и начин писања, и оно заслужује адекватан одговор. Написаћу ти одговоре у једном ширем контесту, али молим те сачекај, већ ми се рађају идеје, и већ желим након одговора теби, да ''закачим'' на себе већ споменуте форумске ''паметњаковиће''. Да бих ту идеју остварио потребно је неко време.

Хвала на лепим питањима, и немој посустајати у њима.
 
Укратко, које су критике аутохтониста поводом Источног римског царства?
Nije problem carstvo samo po sebi. Carstvo su osim Latina očigledno prihvatili i ostali pokoreni narodi, odnosno Grci, Iliri, Tračani, Jermeni...Vidimo da su se svi oni zdušno borili za carstvo smatrajući sebe Romanina. Međutim, u VII veku kada se carstvo našlo na rubu propasti, dolazi do slabljenja da tako kažem romanskog identiteta i do ponovnog jačanja neke vrste lokalnog etničkog identiteta. Ubeđen sam da je tada došlo i do građanskog rata u carstvu između Grka i ajde da kažem pripadnika severno-balkanskih naroda. Grčki elemenat pobeđuje i preuzima i baštini svu slavu i dostignuća carstva a pobeđeni balkanski narodi bivaju proglašeni za varvare i izjednačeni sa elementima koji su evidentno pristigli sa područja severno od Dunava.
Tako da po mom mišljenju Grci drugi put u istoriji preuzimaju, da tako kažem, svu slavu za sebe. Prvi put se to desilo hiljadu godina ranije kada su takođe po njih povoljnim spletom okolnosti, uzrokovanih persijskom najezdom, postali jedini baštinici kulture malo-azijskih naroda.

Da zaključim, po mom mišljenju car Dušan je želeo da ispravi tu nepravdu jer je očigledno smatrao da su i Srbi naslednici vizantijske kulture. On je to želeo da uradi na taj način da ne ponizi Grke, već je smerao da izjednači Srbe sa Grcima na istorijskoj pozornici i poništi taj epitet varvarskog naroda koji su mu Grci dodelili.
 
Nije problem carstvo samo po sebi. Carstvo su osim Latina očigledno prihvatili i ostali pokoreni narodi, odnosno Grci, Iliri, Tračani, Jermeni...Vidimo da su se svi oni zdušno borili za carstvo smatrajući sebe Romanina. Međutim, u VII veku kada se carstvo našlo na rubu propasti, dolazi do slabljenja da tako kažem romanskog identiteta i do ponovnog jačanja neke vrste lokalnog etničkog identiteta. Ubeđen sam da je tada došlo i do građanskog rata u carstvu između Grka i ajde da kažem pripadnika severno-balkanskih naroda. Grčki elemenat pobeđuje i preuzima i baštini svu slavu i dostignuća carstva a pobeđeni balkanski narodi bivaju proglašeni za varvare i izjednačeni sa elementima koji su evidentno pristigli sa područja severno od Dunava.
Tako da po mom mišljenju Grci drugi put u istoriji preuzimaju, da tako kažem, svu slavu za sebe. Prvi put se to desilo hiljadu godina ranije kada su takođe po njih povoljnim spletom okolnosti, uzrokovanih persijskom najezdom, postali jedini baštinici kulture malo-azijskih naroda.

Da zaključim, po mom mišljenju car Dušan je želeo da ispravi tu nepravdu jer je očigledno smatrao da su i Srbi naslednici vizantijske kulture. On je to želeo da uradi na taj način da ne ponizi Grke, već je smerao da izjednači Srbe sa Grcima na istorijskoj pozornici i poništi taj epitet varvarskog naroda koji su mu Grci dodelili.

''Grčki elemenat pobeđuje i preuzima i baštini svu slavu i dostignuća carstva a pobeđeni balkanski narodi bivaju proglašeni za varvare i izjednačeni sa elementima koji su evidentno pristigli sa područja severno od Dunava.''

Апсолутно тачно, али са једном исправком - evidentno pristigli sa područja severno od Dunava - али не у том ''броју'' и начину каквим га представља ''владајућа'' конвенционална историјографија.
 
evidentno pristigli sa područja severno od Dunava - али не у том ''броју'' и начину каквим га представља ''владајућа'' конвенционална историјографија.
Upravo je građanski rat i bezvlašće koje je nastalo početkom VII veka u stvari predstavljeno invazijom novog naroda sa severa. I tu je došlo do zamene teza. Tako bar ja vidim stvari......
 
Upravo je građanski rat i bezvlašće koje je nastalo početkom VII veka u stvari predstavljeno invazijom novog naroda sa severa. I tu je došlo do zamene teza. Tako bar ja vidim stvari......

Ако мислиш на Хуно-Аваре и једним делом Славена, апсолутно је тако, својим доласком су пресекли линију једне трансверзале на пола, учинивши себе клином у земљи Јазига на север и југ.
 
Da zaključim, po mom mišljenju car Dušan je želeo da ispravi tu nepravdu jer je očigledno smatrao da su i Srbi naslednici vizantijske kulture. On je to želeo da uradi na taj način da ne ponizi Grke, već je smerao da izjednači Srbe sa Grcima na istorijskoj pozornici i poništi taj epitet varvarskog naroda koji su mu Grci dodelili.
Грци нису хтели да разумеју његова настојања, па су прибегли отровној кошуљи :andjeo:.
 
Грци нису хтели да разумеју његова настојања, па су прибегли отровној кошуљи :andjeo:.

Аутор се пита, да ли је случајност, да већ тројица великих људи који су се спремали да заузму Цариград, изненада умру пред сам поход на овај град, или су убијени односно отровани од стране подмуклих Ромеја.

Да ли би историја ишла другим током да су Срби освојили овај град?

Рене Ристелхуeбер: ''Цар Душан је 1355. године, пре него што ће умрети, освојио Адријанопољ, данашње Једрене, водећи силесију од 80.000 ратника на Цариград.''

Ристелхуeбер такође наводи:

''Да није случајно перфидни ромејски отров ''радио'' јер је Душан умро у походу на Цариград, исто као и Крум Страшни? Да су Срби освојили Цариград, не би ли историја кренула потпуно другачијим током? Да је један снажан народ заменио остарело и немоћно ромејско царство, не би ли зауставио Турке на њиховом походу?''

Текст у фокусу(серб.), René Ristelhueber ''A History of the Balkan Peoples'' стране 62, 63:

»Године 1355. Душан је започео војне припреме које су изазвале велики ентузијазам у сербском народу и његовом племству. Били су свесни племенитог задатка за који су били позвани. Када је сакупио војску од 80.000 хиљада људи, за то време огромна и бројна војска, Душан је кренуо према Константинопољу, уверен у свој успех. Освојивши Анријанопољ након жестоке борбе, Душанова војска успела је постићи свој циљ, Цариград се тада налазио не више од четрдесет миља на истоку, када је цар Душан изненада умро у 46. години живота. Можемо се подсетити да су бугарске вође Крум и Јован Асен "подлегле" у тренутку када су такође припремали напад на царски град. Да ли је нека чудна клетва, вођена мистериозном силом, задесила оне, који су претили царском граду, или је Ромеја била насељена експертима у превари и подмуклости. Могла је у одсудном и последњем часу поседовати нож или отров уз чију би се помоћ, отарасила својих непријатеља? У сваком случају, Душанова експедиција се завршила са њим. Да је он био успешан, историја би вероватно ишла другим током, Тако снажан и бројан народ, заузимајући Ромејско царство, које је пропадало с годинама, вероватно би био реформатор Источног царства, и препрека Турцима у продирању ка капијама Европе. Али Душанова армија се повукла, тужно носећи мртво тело човека који је уздиго Србију на ниво моћне и велике силе. Ромеја је тада, себе сматрала спашеном.«

Извор и назив дела:

Наслов: Histoire des peuples balkaniques

Стране: 62, 63

Les Grandes études historiques

Garnier Flammarion

Аутор: René Ristelhueber

Издање: 6

Издавач: Fayard, 1950

Дужина: 503 страница

41342900_2125938377438154_1859303690469376000_n.jpg
41377057_2125938444104814_5670488550307528704_n.jpg
 
Аутор се пита, да ли је случајност, да већ тројица великих људи који су се спремали да заузму Цариград, изненада умру пред сам поход на овај град, или су убијени односно отровани од стране подмуклих Ромеја.

Да ли би историја ишла другим током да су Срби освојили овај град?

Рене Ристелхуeбер: ''Цар Душан је 1355. године, пре него што ће умрети, освојио Адријанопољ, данашње Једрене, водећи силесију од 80.000 ратника на Цариград.''

Ристелхуeбер такође наводи:

''Да није случајно перфидни ромејски отров ''радио'' јер је Душан умро у походу на Цариград, исто као и Крум Страшни? Да су Срби освојили Цариград, не би ли историја кренула потпуно другачијим током? Да је један снажан народ заменио остарело и немоћно ромејско царство, не би ли зауставио Турке на њиховом походу?''

Текст у фокусу(серб.), René Ristelhueber ''A History of the Balkan Peoples'' стране 62, 63:

»Године 1355. Душан је започео војне припреме које су изазвале велики ентузијазам у сербском народу и његовом племству. Били су свесни племенитог задатка за који су били позвани. Када је сакупио војску од 80.000 хиљада људи, за то време огромна и бројна војска, Душан је кренуо према Константинопољу, уверен у свој успех. Освојивши Анријанопољ након жестоке борбе, Душанова војска успела је постићи свој циљ, Цариград се тада налазио не више од четрдесет миља на истоку, када је цар Душан изненада умро у 46. години живота. Можемо се подсетити да су бугарске вође Крум и Јован Асен "подлегле" у тренутку када су такође припремали напад на царски град. Да ли је нека чудна клетва, вођена мистериозном силом, задесила оне, који су претили царском граду, или је Ромеја била насељена експертима у превари и подмуклости. Могла је у одсудном и последњем часу поседовати нож или отров уз чију би се помоћ, отарасила својих непријатеља? У сваком случају, Душанова експедиција се завршила са њим. Да је он био успешан, историја би вероватно ишла другим током, Тако снажан и бројан народ, заузимајући Ромејско царство, које је пропадало с годинама, вероватно би био реформатор Источног царства, и препрека Турцима у продирању ка капијама Европе. Али Душанова армија се повукла, тужно носећи мртво тело човека који је уздиго Србију на ниво моћне и велике силе. Ромеја је тада, себе сматрала спашеном.«

Извор и назив дела:

Наслов: Histoire des peuples balkaniques

Стране: 62, 63

Les Grandes études historiques

Garnier Flammarion

Аутор: René Ristelhueber

Издање: 6

Издавач: Fayard, 1950

Дужина: 503 страница

Pogledajte prilog 634384Pogledajte prilog 634385

Извор и назив дела:

Наслов: A History of the Balkan Peoples

Страна: 37

Аутор: René Ristelhueber

Издавач: Ardent Media, 1971

Дужина: 470 страница


Д
Untitleds_001.png
Untitled_002.png
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme


Back
Top