Најмање што би један "стручњак" за језик могао да примети у овом, а и у осталим текстовима је понављање графеме Θ , па кад се утврди да се она у текстовима понавља више пута него графема У, односно графема И, онда је то сигнал да графема Θ не може бити гутурални сугласник ТХ односно, пластичније, кркљање кроз грло, већ самогласник. И кад јој се додели права вредност, односно вредност гласа О који и обликом представља, види се да поред речи NUNΘENΘ односно НУНОЕНО, новорођенче, готово увек стоји и НЕОНАТА односно његова мајка, породиља, реч коју су Латини преузели од Етрураца а Новолатини не могу да је одгонетну у тексту зато што не знају да га прочитају.