Које је твоје мишљење у вези стручњака природних наука које сам постављао...у вези великих климатских непогода из VI столећа и потенцијално врло крупних последица реченог на људско друштво?
Верујем у истинитост пролазног, такозваног, "малог леденог доба". Ту се завршава посао природњака. Даље тумачење утицаја тог захлађења, које је у највећој мери погодило Британију и Скандинавију тумаче друге науке.
С посебним разлогом сам те питао. Оба понуђена одговора су погрешна. Или, прецизније, јесам од неког преузео. Преузео сам од човека званог Сипријен Робер. Уколико је твоје мишљење да сам то прочитао код неког ко је критички анализирао њега, или да сам самостално дошао до таквог закључка, оно је погрешно. Нисам претпоставио (по теби, рекао би ценим, измислио) већ сам парафразирао самог Робера. Све то...потреба истеривања Руског царства са Балканског полуострва и опције како да се оно свеже и стави под утицај Француске...све су то ствари о којима сам Сипријен Робер потпуно отворено пишње, образлажући мотиве и оквире његових дела:
Имаш проблем да разумеш шта ти други пишу. Разумем, тренутно си заузет на више тема. Када сам написао да си тражио и нашао, то значи да ти верујем да си директно цитирао Сипријана.
Иако Робер разбацано по књизи много пута понавља замисли у вези Грчко-словенске федерације, у уводном поглављу он образлаже идејне основе свог рада: истеривање Руса и Енглеза са Балкана и пронажалење кључа за учвршћивање француског утицаја на њему по одласку Турака. Он говори о значајним привредним интересима које би Француска имала уколико се учврсти ту; јадикује за слабом развијеношћу француске агентуре која би вршила париску агитацију, љубоморно коментаришући шта раде Аустријанци, Руси и други. Он види ту заједничку државу Грка, Албанаца и Јужних Словена као одређено осигурање за Француску од великог стратешког значаја уколико дошло до рата против Немаца.
Не мораш да ми објашњаваш политику великих сила које су се као лешинари надвили над умирућим турским царством. Свако је био против сваког.
Тако да, имајући то на уму...са коликом сигурношћу ти можеш да пишеш ово:
Значи, без обзира на то што му је дело препуно дневно-политичких елемената, без обзира на то што би од стратешких националних интереса Француске било да Јужни Словени имају са Албанцима и Грцима заједничко врло блиско порекло и што велики део својих писања Сипријен Робер посвећује стварању те словенско-грчке државне заједнице под француским протекторатом...ти си спреман да тврдиш (или останеш при својој тврдњи) да је Робер кренуо искреним научничким путем са циљем да пронађе корен Словенства...без икаквог другог утицаја?
Могу.
Јер оно што сам цитирао је у супротности са његовим политичким убеђењем (ниси навео које године је он стекао таква политичка убеђења). Не би становнике Илирика везивао за Словене, дајући им најзначајније место, већ би их везивао за народе за чију се интеграцију залагао.
Апсолутно све што знам о стварима о којима причаш је са теме на Форуму Крстарице (нешто сам мало бацио поглед и на Порекло), као и из све два чланка која сам прочитао. А то су ова два: Синиша Јерковић:
ДНК разбија митове: сеобе Словена је заиста било Други је неки који је написао Јовица Кртинић, али којег се сада не могу сетити...нисам успео да га пронађем...у њему мање-више пишу скоро исте ствари.
Осим тога, читао сам ствари које су људи писали на теми
Генетичка генеалогија. И не знам ништа даље од тога; све што могу учинити јесте да ти препричам шта су говорила ова двојица, или писали форумаши. Разлог зашто је
не (знам), а не једно или друго, јесте што се никада нисам подробно бавио овим стварима па не могу ни да гарантујем да су ствари које сам проверио ван сваке сумње тачне. А са друге стране, зато што би одговор на твоје питање, уколико бих се ослонио на то врло мало што знам, био негативан. Илити, како пише
у овом чланку Националне географије:
Ако сам добро разумео ствари, I2a M423 би требало да је нешто што се највише доводи у везу са «Словенима». Генетска истраживања, колико ја разумем, углавном су потврдила сазнања у вези досељавања Словена на Балканско полуострво.
Ја сам писао о И-М438 која је настала пре 26000 до 31000 год на источном Медитерану, и нисам написао да су то били Словени. Хплг се издваја из 23. Y хромозома који је као и целокупни генетски материјал подложан мутацијама. У просеку се једна мутација дешава на 5 до 6 генерација. Тада настаје подтип хплг чија старост је статистичка, и никако се не може апсолутно поуздано утврдити. Мутације су као рулет.
Али сви носици И хплг су потомци И-М438, ма ког подтипа били. Њихови праоци су били, између осталог, и становници Балкана. Могао је део њих да мигрира у било ком смеру, па да се враћа, уосталом како ти воља, али њихову аутохтоност, на Балкану, нико не може да оспори.
Надам се да се слажеш са овим. Проблем настаје када говоримо о Словенима и Србима.
Да будем сликовит: отишао неки твој далеки предак Петровић из, рецимо, Никшића. Његови потомци дуго живели далеко и постали у међувремену Јовановићи. Ти, Јовановић, долазиш у Никшић, и знајући своје порекло, можеш тврдити да си и Никшићанин. Али неко ко не зна, казаће да су Јовановићи јуче дошли у Никшић. Што се презимена тиче он је у праву, али не и у суштини.
Дакле, прво није сасвим јасно ко се сматрао припадником Словена у 7. веку. Иако је Српско име врло старо, оно се јавља у смислу народа тек после 7. века, па сам склон мишљењу да је Порфирогенит ту импровизовао, јер тада се ни један народ под именом Срба није доселио на Балкан.
Без свести да су народи Балкана словенског порекла (у данашњем смислу) "двокомпонентни" са доминантним носиоцима И хплг (њених подтипова) и Р1а нема праве историје јужних Словена. Ко то занемарује неће доћи до истине.
Али бих волео да, с обзиром да се толико дуго концентришеш на њега, прођемо Сипријена Робера детаљно, тако да ако си задовољан одговором ја бих да се вратимо на њега.
Преварио си се, ја гледам општу слику, а Сипријан је тек један делић.
Zakonopravilo na temeljima Obeliska iz Ksantosa, Valerij Čudinov ruski paleolingvista, Tibor Živković se svesrdno borio protiv objavljivanja Zakonopravila,.. 
