На жалост, то је критеријум чврстих доказа. Морају да буду опипљиви. И чврсти. Као нпр. римски Пантеон или египатска Сфинга. Нека, рецимо, српска Божена, из 2. века Н.Е. од белог далматинског мермера, висине 10 m. Са ћирличном посветом.
Panteliću Vin i Harman bi se prekrstili kada bi pročitali to što si ostalo napisao i sa njima doveo u vezu. Jedan od dvojice se uopšte ni ne usuđuje vinčanske znake nazvati pismom, ali obojica definitivno ni na kraj pameti ne bi doveli u vezu pripadnike vinčanske arheološke kulture sa nekakvim Slovenima.
Cronnin se malčice grublje izrazio da istakne poentu; u suštini on je u pravu. Mi možemo reći da su jezici drevnih, predrimskih stanovnika, koji su obitavali ovde, jedna velika nedoumica. Kao što smo pre koju stranicu apsolvirali, ostala je doslovno jedna jedina reč, „sabaja“, uz važnu napomenu da mnogi i ovo osporavaju, tvrdeći da to *sabajam potiče od nekog vulgarnog latiniteta, romanskog kolokvijalnog dijalekta koji je bio u upotrebi u Panoniji i severnoj Italiji. Ali ako je nešto moguće ne daje nam za pravo da tvrdimo da je to istina.
Povodom rečenog, Danijel Džino podvlači (Becoming Slav, Becoming Croat, pp. 71):
Pogledajte prilog 513850
Da bismo ovo rastumačili potrebno je videti šta to piše Jeronim u tumačenjima Proroka Jezekilja na koje se Džino poziva, kao i pogledati Adamsovu studiju.
E da, braca ALbanci, imaju svoje kraft pivo. Da li su culi od SArica ili ne, nemam pojma
https://www.google.rs/maps/uv?hl=en...hUKEwjb6sKxiIzeAhXJpIsKHdDFDRgQoiowFXoECAoQCQ
Ja pisao, a svi me iskulirali
"sika" je izgleda bila ilirska rec sa neku vrstu noza, deluje mi moguce da je povezana sa nasom "sekirom" ili kako jos negde kazu "sikirom", to jest "secenjem"
Nije lose pomenuti ni toponimiju, imamo "Osseriates" gde je osnova ista kao i kod nase reci "jezero", od indoevropskog "eghero" ili "Birziminium" sto bi trebalo da je od indoevropskog "berg" iliti naskog "breg" .
Osim ako se nisam nesto zeznuo
Ne znam možemo li biti sigurni, prosto zbog vrlo široke upotrebe te reči. Koristila se i u Judeji, i to baš u vreme osvajanja Trakije: https://en.wikipedia.org/wiki/Sicarii
Pominje je i Josif Flavije.
Pretpostavljam da je moguće da su se poklopile latinska i tračka reč, recimo? Nije neobično da se nađu kompatibilne lingvističke adaptacije...no, kako se tačno sika vezuje za Ilire? Ja sam uspeo pronaći samo za Tračane...
Fascinatno. U istom se citatu Enija javlja jedna druga reč, za koju istraživači kazuju da je pozajmljenica u latinski, oprezno izostavljajući da je iz grčkog usled nepronalaska grčke etimologije:
Pogledajte prilog 513860
Sibina bi trebalo da je „lovačko koplje“.
Interesantno da se ovo (ovaj potonji citat je iz Kembridžove antičke istorije) navođi kao zasigurna pozajmljenica iz jezika Ilira, a ne sika.
eto, nasli smo ilirsku "sikiru", kako kod nas kazu seljaci.
a sta mislis o ovome:
Nije lose pomenuti ni toponimiju, imamo "Osseriates" gde je osnova ista kao i kod nase reci "jezero", od indoevropskog "eghero" ili "Birziminium" sto bi trebalo da je od indoevropskog "berg" iliti naskog "breg"
Mada moguće je da se radi o istom korenu (u protoindoevropskom) samo što ga ja nešto baš ne primećujem..?
