У праисторијском времену развио се бројан народ беле расе у централној Европи, са средиштем у Подунављу. Сва досадашња археолошка истраживања сведоче нам о непрекидности културног развоја и просторног ширења тог народа, То је главни историјски народ Европе чија је култура оставила широке трагове код свих европских и доброг дела азијских народа. Тај народ ми називамо прасрпским јер се његов идентитет и историјски континуитет прати и доказује све до 2.000. године п.н.е. када се наставља у писаним изворима. Српска раса се открива око 2.000. године п.н.е. као главни историјски чинилац и као незауставни талас прекрива све земље и народе од Дунава до Инда и од Арала до Нила. Ти највећи освајачи у историји носили су ново војно устројство, ново гвоздено оружје и ратну технику, развијену културу и нова схватања међуљудских и међународних односа, као и ново друштвено уређење које се огледа у стварању прве светске империје. То нам указује да је народ о коме се овде ради, морао бити врло бројан и на високом степену културног и техничког развоја. За то је морао постојати читав низ предуслова. Први је погодан земљишни простор као основа. Народ који се назива Аријевским није могао изаћи из неке шуме, сићи са неке планине или се развити на Хималајима, у Сибиру илиСкандинавији јер је то, просто речено, било немогуће. Тај земљишни простор било је Подунавље - прво у ужем смислу, као коренито подручје, а затим Подунавље у ширем смислу као подручје једне посебно једровите културе. Праисторија Подунавља је добро истражена и познат је настанак и развој дунавске културе. Сами почеци дунавске културе провирују из таме времена на око 10.000 година п.н.е. Њихова постојаност, непрекидност развоја и обиље нађених доказа омогућавају нам да пратимо Дунавце, може се рећи у стопу, за време више хиљада година, заправо од првих њима карактеристичних трагова, па све до великог похода на Исток.
Ко год жели да се опширније упозна са праисторијским развојем Подунавља, то може да постигне проучавањем замашно дело Гордона Чаилда ''Дунав у праисторији'', а такође и дела ''Аријевци'' од истог писца.
Pogledajte prilog 423909 (vincansko pismo - srbica)
Pogledajte prilog 423911 (svemirski krst sa 4 ocila nekoliko hiljada godina star)
нисам погледао цели видео па не знам какве везе Душанов Законик има са тврдњом да је овај византијски календар био званични календар Васељенског Патријархата од 691 до 1728.
c. 1200, "system of division of the year;" mid-14c. as "table showing divisions of the year;" from Old French calendier "list, register," from Latin calendarium "account book," from calendae/kalendae "calends" the first day of the Roman month -- when debts fell due and accounts were reckoned. 
)
