„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Pumpaj Dinstanović]

 

[ИгарЈ]

Osvnuću se na IgarJov ne baš suvisni "vidoje", a ostatak koji je dopisao nakon pola dana potpuno je irelevantan za diskusiju.

Мркаљ по обичају не уме рећи да греши, те муља и измишља како би испало да канда зна о чему говори и да је у праву, и потпуно занемарује критике тамо где нема простора за врдање. Његов проблем је у том што упорно говори о стварима о којима нема знања.

Започнимо, стога, брз курс историје латинскога слова /c/ и његова класичнога изговора. Римљани су писмо преузели од Етрураца који су га, пак, били преузели од Грка. Етрурски језик није имао звучних сугласника те тако ни [g], али је имао три различита гласа /k/, стога су гаму тј. /c/ користили за један од њих. Преузевши писмо од Етрураца Римљани су наишли на проблем, латински је имао глас [g] али није било слова којим би га посебно бележили па су словом /c/ означавали како [k] тако и [g]. Глас [k] такође се записивао словом /q/ испред заобљених самогласника, а као /k/ у малом броју речи испред гласа [a], премда се и ту могло писати /c/. Временом је створено слово /g/ како би се тај глас посебно означавао. Што се изговора тиче, нема сумње да је латинско /c/ означавало глас [k], цела прича о другачијим изговорима заправо се своди на то што се у вулгаролатинском [k] палатализовало испред гласова [e] и . То је очито и у савременим романским језицима, упоредимо нпр. итал. medico и medici. Једино Сардинија није прошла кроз ту промену и чува архаичан изговор у свим гласовним окружењима.

Што се изговора когномена и касније титуле Цезар тиче, и више је него довољно рећи како су Гајеви савременици на грчком писали Καῖσαρ.

Ако неко жели научити нешто о класичном латинском изговору и настанку вулгаролатинскога, препоручујем књигу Vulgar Latin Јожефа Хермана. Ко, пак, није за такву пустоловину, може се упознати с неким основицама гледајући кратак серијал на јутјубу, овде постављам снимак који се тиче промене изговора гласова:

 

[Mrkalj]

Што се изговора когномена и касније титуле Цезар тиче, и више је него довољно рећи како су Гајеви савременици на грчком писали Καῖσαρ.

Ceterum censeo да је у питању очекивана рефлексација латинског облика у грчком језику. И ми пишемо Манојло, а не Емануилос, Јелисавета, а не Елизабет или како већ.

 

[ИгарЈ]

Очито не знаш да су најобразованији Римљани знали грчки и писали на њему, то је био језик учених. Њега и латински називали су својим двама језицима, те су и у препискама скакали с једнога језика на други из реченице у реченицу, проучи нпр. Цицеронова (тј. Кикеронова ) писма. К томе, на грчком је латинско /c/ увек пресловљавано словом /κ/.

Од свих чињеница које сам изнео ти си се ухватио за једну реченицу, извадио из контекста па наставио врдати без доказâ за своје тврдње.

 

[Mrkalj]

Очито не знаш да су најобразованији Римљани знали грчки и писали на њему, то је био језик учених. Њега и латински називали су својим двама језицима, те су и у препискама скакали с једнога језика на други из реченице у реченицу, проучи нпр. Цицеронова (тј. Кикеронова ) писма. К томе, на грчком је латинско /k/ увек пресловљавано словом /κ/.

Од свих чињеница које сам изнео ти си се ухватио за једну реченицу, извадио из контекста па наставио врдати без доказâ за своје тврдње.

Kikeron je, inače, reč grčkog porekla. Dobro, još samo pribavi potvrdu grčkog pisanog ekvivalenta c (cicvara) iz relevantnog doba i imaš kompletan dokaz, a ne hipotezu.

 

[ИгарЈ]

Нпр. грчки Κάδμος, Κύρος, Φωκίς на латинском постају Cadmvs, Cyrvs, Phocis.

К томе, лат. Cicero заправо потиче од лат. cicer, за које се мисли како може бити когнат грч. κίκερροι, али не и да потиче од те речи.

Нисам изнео никакву хипотезу, већ језикословне чињенице које сам поткрепио и које се могу проверити у стручној литератури, као и увек! Овде ти наступаш пишући неосноване и непоткрепљене маштарије.

 

[Mrkalj]

Нпр. грчки Κάδμος, Κύρος, Φωκίς на латинском постају Cadmvs, Cyrvs, Phocis.

К томе, лат. Cicero заправо потиче од лат. cicer, за које се мисли како може бити когнат грч. κίκερροι, али не и да потиче од те речи.

Нисам изнео никакву хипотезу, већ језикословне чињенице које сам поткрепио и које се могу проверити у стручној литератури, као и увек! Овде ти наступаш пишући неосноване и непоткрепљене маштарије.

Kako si tvrdoglav, to je čudo jedno. Nemaš činjenice nego teoriju zato što nemamo zvučni zapis, i ne možeš tvrditi da izgovor latinske game nije bio bliži ć ili makedonkom k sa kvakom, umesto k. Isto važi za latinsko g. Možeš samo pretpostaviti. Imaš hipotezu koja je najverovatnija, prihvaćena, pa je zato teorija, ali ne i dokazanu činjenicu, momče.

 

[ИгарЈ]

О изговору латинскога /c/ можемо добити поприлично поуздану представу и донети поуздан закључак само на основу изговора тога гласа у савременим романским језицима у окружењима где се не палатализује (нпр. итал. amico - amici). До исте слике и закључка доводе нас нпр. латинске речи у грчком (centurio > κεντυρίων), грчке речи у латинском (ρινόκερως > rhinoceros). Даље, немамо никаквих назнака о различитом изговору тога гласа код латинских граматичара, али имамо посведочену међузаменљивост словâ c, k, q невођену икаквим начелом.

Иначе, потпуно си предвидив - не можеш одговорити ни на једну од изнетих чињеница те се хваташ за сламку и велиш да је све ово само хипотеза, теорија, да немамо звучни запис. Приметих, пак, како си ближи томе да коначно појмиш шта значи научна теорија, честитам.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kako si tvrdoglav, to je čudo jedno. Nemaš činjenice nego teoriju zato što nemamo zvučni zapis, i ne možeš tvrditi da izgovor latinske game nije bio bliži ć ili makedonkom k sa kvakom, umesto k. Isto važi za latinsko g. Možeš samo pretpostaviti. Imaš hipotezu koja je najverovatnija, prihvaćena, pa je zato teorija, ali ne i dokazanu činjenicu, momče.

Čuj ovo. Pazi, a kad tebi to neko kaže, onda je problem.

 

[Mrkalj]

О изговору латинскога /c/ можемо добити поприлично поуздану представу и донети поуздан закључак само на основу изговора тога гласа у савременим романским језицима у окружењима где се не палатализује (нпр. итал. amico - amici). До исте слике и закључка доводе нас нпр. латинске речи у грчком (centurio > κεντυρίων), грчке речи у латинском (ρινόκερως > rhinoceros). Даље, немамо никаквих назнака о различитом изговору тога гласа код латинских граматичара, али имамо посведочену међузаменљивост словâ c, k, q невођену икаквим начелом.

Иначе, потпуно си предвидив - не можеш одговорити ни на једну од изнетих чињеница те се хваташ за сламку и велиш да је све ово само хипотеза, теорија, да немамо звучни запис. Приметих, пак, како си ближи томе да коначно појмиш шта значи научна теорија, честитам.

Alo, ti ne možeš znati da li je grčka kapa zvučala kao k a ne kao c, ć i sl. Pronađi nešto o sibilarizaciji (II palatalizaciji) - kao npr. kada i zašto.

- - - - - - - - - -

Čuj ovo. Pazi, a kad tebi to neko kaže, onda je problem.

Da? A gde to?

 

[ИгарЈ]

Alo, ti ne možeš znati da li je grčka kapa zvučala kao k a ne kao c, ć i sl.

Можемо знати, не измишљај.

 

[Pravi Vlah]

Alo, ti ne možeš znati da li je grčka kapa zvučala kao k a ne kao c, ć i sl. Pronađi nešto o sibilarizaciji (II palatalizaciji) - kao npr. kada i zašto.

С једне стране имаш Германе који су лично познавали Цезара а њихови потомци и данас кажу Kaiser, а на другој страни империје (у Малој Азији и Африци) имаш велики број новчића издатих на грчком на пример од Цара Трајана где се он назива autokrator kaisar Traianos.

Узгред, у англосаксонским школама (у Америци, Великој Британији, итд) учи се изговор класичног латинског као што је ИгарЈ горе изнео -- нема палаталазиције. Прави се разлика између Classical Latin и Church Latin. Изговор овог другог јесте палатализован по правилима италијанског језика. Али нико не тврди да Church Latin представља Classical Latin.

 

[snouden]

С једне стране имаш Германе који су лично познавали Цезара а њихови потомци и данас кажу Kaiser, а на другој страни империје (у Малој Азији и Африци) имаш велики број новчића издатих на грчком на пример од Цара Трајана где се он назива autokrator kaisar Traianos.

dobro. a da li se tako izgovara u onome što se zove latinski?
i, ima li šanse da su neki onda izgovarali "ćesar"?
ili, da li bi moglo da "cesar" znači u smislu "ki car", "ka i car" (tj. kao i car).

 

[Pravi Vlah]

dobro. a da li se tako izgovara u onome što se zove latinski?
i, ima li šanse da su neki onda izgovarali "ćesar"?

- - - - - - - - - -

ki car

Погледај горе, допунио сам одговор.

 

[Mrkalj]

Можемо знати, не измишљај.

Kako?

 

[Дундурије]

Историјо несретнице ко те и како пише добро да још икога занимаш.
Аутор је самозвани патриота, уствари злотвор, унесрећитељ и хушкач Српског народа (потражите само снимак из Априла 1991, Јагодњак, Барања, тада рече окупљенима да имају право убијати, сједе у ауто и врати се у Нови Сад)

 

[Pravi Vlah]

Kako?

Проучавањем и установљавањем законова историјске компаративне лингвистике. Грчки και никада се није изговарао ће, це, итд.

 

[snouden]

Погледај горе, допунио сам одговор.

Проучавањем и установљавањем законова историјске компаративне лингвистике. Грчки και никада се није изговарао ће, це, итд.

dopunio si da klasični latinski nije isto što i crkveni. šta s tim.)

šta ćemo sa ondašnjim izgovorom i značenjem reči/zvanja: kaiser, kesar, ćesar, kacar...

 

[ИгарЈ]

Проучавањем и установљавањем законова историјске компаративне лингвистике. Грчки και никада се није изговарао ће, це, итд.

Управо тако.

 

[Mrkalj]

Управо тако.

Verovatno.

 

[ИгарЈ]

Гледе латинскога /c/, сардински језик најархаичнији је из романске породице, и чува изворни изговор тога гласа у свим положајима:

Bene acattaos, mi naro "Francesco" chi diat a esser "Frantziscu" in limba sarda – perdonaemi pro sa boche chi tenzo ca soe totu refriau, oje soe inoche pro chistionare in sardu, goi bidies comente est e comente sonat sa limba nostra. Apo a chistionare in su limbazu de Nugoro, mancari italianitzau, fintzas si in Sardinnia bi nde at prus de una chentina de ateros chi sunt unu pacu diferentes ca tenent sonos meda prus durches. In antis de totu, in supra de su sardu, fachet a narrer calicuna cosa chi est de importu mannu: puntu primu, su sardu no est italianu. Fintzas si nois sardos fachimus parte de s'Italia politica, su sardu est una limba chi movet dae su latinu a sa sola e chi tenet ite bier cun s'italianu su matessi de su tedescu cun s'inglesu (duas limbas romanicas sas unas, duas limbas germanicas sas ateras). Bi at peri zente – limbistas - chi narat chi su sardu est sa limba prus a curtzu a su latinu anticu. In sardu, limba naschia e paschia in Sardinnia dae cando sos romanos si aiant picau s'isula nostra in su tempus de sos nurachesos, ant iscrittu traballos de cabale, comente sa "Carta de Logu" de su 1392, sa costitutzione de sa patria sarda chi est addurada fintzas a s'Otichentos. Pro seculos, bi la at fatta a supravviver a s'influentzia de su cadelanu e s'ispanniolu. Cando sos Savoia si ant peroe picau sa Sardinnia, ant cumintzau a traballare pro la italianitzare. Custu si podet bier fintzas dae su numene chi ant tentu biddas, montes, carreras, prattas e cantu bi at, medas fintzas como in italianu ca nde amus perdiu s'ammentu de comente si narabant in sardu orizinale. In su Novichentos sa faina, pro facher a manera chi sos sardos esserent italianos a su chentu pro chentu, sichit e su fassismu persichit su sardu cun fortza galu prus manna. Addolumannu, fintzas in Republica pro meda tempus no andabat menzus: sos mastros picabant a corfos a sos dischentes cando los cassabant faveddande in sardu intra issos, o puru lis poniant una multa chi depiant pacare sos parentes, ispinghende medas de issos a mudare su faveddu o a si nche istare a sa muda, e a si nde facher birgonza. In sos annos '90, mancu male, si fachet una leze in ube si reconnoschent doichi limbas comente su sardu "limbas de minoria" in intro de s'Italia. Est unu passu a in antis, chene duda. Lastima chi, francu tres limbas chi s'Italia amparat de abberu pro more de trattados internatzionales, pro su sardu custu est unu reconnoschimentu boidu, chene sustantzia. E mancari est benniu fintzas tropu a tardu: oje in die, belle in totube in Sardinnia, intender a calicunu negossiande in sardu (prus chi in italianu porcheddinu) est comente a bincher sa lotteria, fintzas si in carchi bidda tzentrale, tocat a lu ammitter, galu si mantenet s'impreu; pro su restu de s'isula, sa zente no lu chistionat prus ca o no nde ischint prus una paragula azummai o puru nde tenent birgonza. A medas a dolu mannu lis ant postu in conca chi su sardu tantu est una limba ruza e non tzivile, mala a cumprender e chi no serbit a nudda, chi est cosa de unu populu de peddones chi bolet tzivilitzau comente a sos continentales; ladinu est chi no la pesso gai, ma a dolu mannu bi nde at sardos a muntone chi tenent galu custa mentalidade in supra de issos etotu. In prus, bi at su fattu chi sa limba tenet medas limbazos, chi si podent cumprender a pare a s'oricra de unu chi su sardu lu connoschet bene comente si toccat (pero a dolu mannu custu est como in Sardinnia una minoria), cosa chi no est a favore suo. Dego non credo, no nde isco pro cantu tempus su sardu at a campare goi morri-morri in custa situatzione, comente una pranta sicca a puntu de si nche morrer, ca nemos li dat prus cara cund unu gutturu de abba. Dego credo chi su sardu siat una prenda de sa cultura nostra, e sa retza unu trastu chi nos podet permitter de promover, pro cussu chi podimus, s'allega ei sa terra nostra. Mi piachet a pessare chi "tenzo pessimismu de intellighentzia e ottimismu de boluntade", comente narabat su sardu Gramsci. A tibi, sardu o istranzu, chi mancari ti podet piacher e interessare sa limba, sa cultura ei sa terra sarda: gratzias medas pro totu. Adiosu in pache!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prema srpskom kalendaru, godina se deli na leto i zimu. Leto počinje na Đurđevdan, 6. maja, dok zima na Mitrovdan, 8. novembra. Istražujući dalje i tumačeći to sa naučne strane, ovo su dva datuma kada se smenjuju dva godišnja doba, što se poklapa i sa sunčevim kalendarom kada se menjaju energije.
To je potvrdila i NASA, koja je ustanovila da se ti veliki crkveni praznici poklanjaju sa elektromagnetnim promenama Sunca.

Mrkalj, evo ti tvog miljenog meteorologa:

 

[Pravi Vlah]

Ово није српски него византијски календар, званично коришћен од Васељенског Патријархата од 691 до 1728:

https://orthodoxwiki.org/Byzantine_Creation_Era

 

[snouden]

Ово није српски него византијски календар, званично коришћен од Васељенског Патријархата од 691 до 1728:

https://orthodoxwiki.org/Byzantine_Creation_Era

шта лупаш. календар није византијски јер га није она увела/смислила.
док неки давни предак срба можда јест. дапаче, засигур јест!

 

[Pravi Vlah]

https://orthodoxwiki.org/Byzantine_Creation_Era