Имамо један мали проблем овде.
У 6. и на самом почетку 7. века имамо различите наративне изворе (историје, хронике, црквене историје...) које говоре о пљачкашким упадима и насељавању Словена и Анта. Ови извори углавном су писани из цариградске перспективе, уз покоји изузетак (белешке латинских аутора нпр Јована из Биклара или Исидора Севиљског који су живели у далекој Хиспанији и сл.). (Генерално говорећи хеленске, хеленистичке и римске/ромејске ауторе варварски свет не интересује посебно осим ако није неко велики ошти преглед историје типа Херодота, Полибија, Прокопија или неки посебан спис о географији, спољној политици, војној вештини и сл. као што је случај са Плинијем Старији, Тацитовом "Германијом", Аријановом "Алаником", "Стратегиконом" Псеудо-Маврикија, Константтином Порфирогенитом...).
Што се Ираклијеве владавине тиче (610-641) она нам је пре свега позната из једног савременог извора а то је "Ускршња хроника". Међутим, "Ускршња хроника" се завршава догађајима из 627. године и, што се Ираклијеве владавине тиче, углавном се бави царевом борбом против Сасанидске Персије. Сасанидска Персија, као и касније Арабљански калифат, су представљали смртну опасност по Римско/Ромејско царство за разлику од разних Подунавских и др. северњачких "варвара".
Што се тиче помињања племена поименце ту вероватно мислиш на "Чуда Св. Димитрија Солунског" (хагиографски спис, није хроника свакако) тачније његов други део из времена владавине Константина IV (668-685) где се помињу разна словенска племена од западне Тракије, преко Македоније са околином Солуна до северне Тесалије. Дакле, хоризонти аутора из Солуна су сужени, он се не бави читавим Балканом, распоредом племена итд. већ племенима из ширег окружења Солуна.
За крај, поједини догађаји (попут пресељена дела Словена у Малу Азију и сл.) из 7. и 8. века познати су нам из ретроспективних прегледа двојице иконофилских аутора са почетка 9. века: Теофана Исповедника и патријарха Нићифора Првог. Међутим, ова двојица су се, као црквена лица, углавном интересовали и писали о иконоборству, а не о спољној политици и сл. Кратко и без много појединости.
И на крају имамо Порфирогенита средином 10. века који пише о народима и државама које имају значај за византијску спољну политику у том и том периоду...
ОК.
Али како разумно образложити зашто се име нјвећег словенског народа на Балкану не спомиње у списима савременика досељавања Словена.
Временска разлика није велика, само 3 века до Порфирогенитовог писанија.
Неће ваљда бити да су Срби у досељавању били минорни, неупадљиви за хроничаре, а потом само за 2 до 3 века постају доминантни на Балкану.
Историјска наука не уме да да одговор на ове чињенице.