Od tih milijardu ljudi navedi mi jednog autora pre XI. veka (uključujući i taj vek) gde se jasno vidi da se reč Sloven koristi u značenju roba-ratnika.
Образложи ти мени зашто Авари са собом воде Словене, а не Германе или Румуне или све заједно.
Pročitaj neki rad o tome , naravno da su Avari dovodili romanizovano stanovništvo , koji se
ne pominju kao Sloveni već kao homogena celina kome su Avari nametuli vođu Kuvera. Pročitaj nešto o Kuveru. Ali pre nego što je stvoren avarsko-slovenski savez i krenule zajedničke akcije prema Vizantiji Sloveni su samostalno pljačkali Vizantiske posede te su Vizantici tražili od Avara da napadnu Slovene. O tim sukobima u svojoj istoriji piše Menandar Protektor ( kasnije piše i Georgije Pisida i još neki ).
AVARI POMAŽU VIZANTIJU U BORBI PROTIV SLOVENA KOJI PUSTOŠE PO VIZANTISKOM PODRUČJU
Pošto su „Sloveni (Σκλαβηνοί) opustošili i Jeladu" i pošto je a inače pretila opasnost a nije imao dovoljno snage za otpor usled rata na istoku , car Tiberaje (578—582) pošalje poslanšvo Bajanu, avarskom haganu, koji je tada bio naklonjen Romejima „i nagovori ga da zarati sa Slovenima kako bi oni koji pljačkaju, privučeni nesrećom kod kuće i želeći više da pomognu domovini prestali da pljačkaju rimsku zemlju a oni koji su kod kuće da se zadrže opasnošću"
Prvo izaslanstvo nije uspelo, α tada je poslat Jovan, komandant ostrva i upravnik ilirskih gradova. Ovaj je, stigavši u Panoniju, prebacio lađama u romejsku zemlju Bajana i Avare, kojih je, kažu, bilo 60.000 konjanika, Zatim su prešli preko Ilirika prema Skitiji pa se opet lađama zvanim άμφίπρύμναι (sa dve krme) prevezli preko Istra.
" Bajan kada je prešao na suprotnu obalu reke odmah je spalio sela Slovena i opustošio polja, vodio je i odnosio sve, pošto se niko od varvara nije usudio da mu izađe u susret, nego su se razbežali u šikare i šumske gudure ."
VIZINJ tom-1, strana 90,91, Beograd 1955.
Čiji su Sloveni janičari ako nisu avarski ni vizantijski ?
- Teofilakt Simokata , koji je obljavljao službu carevog sekretara za vreme vladavine Iraklija I u svojoj "Istoriji" ( pisanoj 628—638 ) kaže;
„Sutradan careve štitonoše uhvatiše tri čoveka, rodom Slovena (Σκλαυηνοί), koji na sebi nisu imali ništa od (gvozdenog) oružja niti ratnih sprava. Na ramenima su im bile tambure , i ništa drugo sem toga nisu sa sobom nosili. Onda ih car stane ispitivati iz koga su naroda, i gde su im boravišta, i koji je uzrok njihovom bavljenju oko romejskih mesta. A oni rekoše da su po narodnosti Sloveni, i da su nastanjeni na granici zapadnog Okeana; da je hagan čak tamo poslao izaslanike da skupljaju vojnu silu i časte plemenske poglavare velikim poklonima. A ovi, primivši - darove, odbiše mu savezništvo uveravajući ga da im je ubistvena daljina puta. Njih pak same (tri zarobljenika) poslali su da haganu donesu to izvinjenje. Prevalili su taj put za petnaest meseci. A hagan, oglušivši se ο zakon ο poslanicima, odluči da im zabrani povratak. Oni, čuvši da je romejski narod po bogatstvu i čovekoljublju takoreći najslavniji, uluče priliku te pobegnu u Trakiju. Tambure nose zato što nisu izrežbani imati na sebi oružje. Njiihova zemlja, naime, ne zna za (gvozdeno) oružje, i stoga im pruža život miran i bez buna, a oni sviraju na tambure (λύραις) pošto ne znaju da duvaju u bojne trube. Jer oni, kojima rat beše nepoznat, c pravom su mogli reći da im je milije bavljenje muzikom. A samodržac, diveći se plemenu zbog tih reči, udostoji gostoprimstva iste te varvare na koje je slučajno bio naišao, pa ih, zadivljen veličinom njihovih tela i razvijenošću udova, posla u Herakleju".
(Hist. VI 2, p. 223—224)
VIZINJ tom-1, strana 111, Beograd 1955.
- U "Strategikonu" čiji je autor u nauci označen kao Pseudo-Mavrekije napisanom osamdesetih godina VI. veka posebno se govori o Slovenima i njihovoj taktici ratovanja a usputno se bavio i životom Slovena i Anta.
"O RATOVANjU PROTIV SLOVENA I ANTA
5 . Kako tr e b a postupati sa Slovenima , Antima i sličnim .
" Plemena Slovena i Anta žive na isti način, imaju iste običaje i slobodna su, ne dopuštajući nikako da budu porobljena ili da se njima vlada, naročito u svojoj zemlji. Mnogoljudna su i izdržljiva, lako podnoseći i žegu i studen i kišu i golotinju tela i oskudicu hrane*. Prijazni su prema onima koji im dolaze kao stranci, i prijateljski ih provode od mesta do mesta, kudgod zatraže, tako da, ako se nebrižljivošću domaćina dogodi da stranac nastrada, protiv njega (domaćina) pokreće rat onaj koji mu ga je poverio, jer osvetu stranca smatra svetom. Svoje zarobljenike ne zadržavaju u ropstvu neograničeno vreme
kao ostali narodi, nego im, posle tačno određenog roka, ostavljaju na volju da se, uz izvesnu otkupninu, povrate u svoju zemlju, ili ostaju tamo kao slobodni ljudi i prijatelji.
Ima u njih obilje svakojakih životinja i u kamare spremljenih poljskih proizvoda, naročito prosa i heljde. I žene njihove čestite su (σωφρονοοσι) iznad svake ljudske prirode, tako da većina njih smrt svojih muževa smatra sopstvenom smrću i svojevoljno se zadavljuju (άποπνίγειν), ne smatrajući životom življenje u udovištvu...... "
VIZINJ tom-1, strana 130, Beograd 1955.
- Pre Pseudo-Mavrekija o Slovenima nešto slično piše Prokopije ( oko 550. godine ) ;
"Jer ovim plemenima, Slovenima i Antima, ne vlada jedan čovek, nego od davnina žive u demokratiji i stoga se kod njih na zajedničkom skupu svršavaju kako povoljni tako i nepovoljni javni poslovi. Pa i druge stvari, takoreći sve, jednake su i kod jednih i kod drugih, i tim varvarima već odavno su prešle u običaj . Veruju naime (i Anti i Sloveni) da je jedan od bogova, tvorac munje, jedini gospodar sveta, i žrtvuju mu goveda i sve ostale žrtvene životinje Sudbinu niti poznaju niti inače priznaju da među ljudima vrši neki odlučniji uticaj nego, čim im se smrt sasvim približi, ili ih bolest svlada,ili se nađu u ratu, odmah se zavetuju da će, ako to izbegnu, istog trenutka prineti bogu žrtvu za svoj živog, i, ako su dobro prošli, prinose žrtvu koju su obećali i veruju da su tom žrtvom iskupili svoj spas. Sem toga, obožavaju i reke i nimfe (vile) i druga neka niža božanstva (δαιμόνια) i svima njima prinose žrtve i po tim žrtvama vračaju. Stanuju u bednim kolibama, jako raštrkani jedni od drugih, i svaki od njih i po više puta promeni mesto naselja. Pri stupanju u borbu kao pešadija navaljuju na neprijatelja grupno, noseći u rukama male štitove i koplja, a oklop nikad ne oblače. A neki nemaju ni košulje (χιτονα) ni ogrtača (τριβώνων) nego, navukavši samo bečve do ispod prepona, tako stupaju u borbu sa neprijateljima Jedni i drugi imaju isti jezik, sasvim varvarski. Α ni po spoljašnosti se ne razlikuju jedni prema drugima. Jer svi su visoki i neobično jaki , a u pogledu boje tela i kose nisu ni odviše beli, odnosno plavi, niti sasvim prelaze u crno,nego su svi riđi. Žive u bedi i krajnjoj zapuštenosti kao Masageti, pa i prljavštine su uvek puni........ Tako otprilike stoji stvar sa ovim narodom."
VIZINJ tom-1, strana 25,26,27, Beograd 1955.
Posle Pseudo-Makarija skoro istovetno o životu Slovena piše i Lav VI ( u svojoj "Taktici" krajem IX. veka). Neću prilepljivati tekst jer manje više piše o istim stvarima.
- Georgije Pisada pišući (627.godine) o opsadi Carigrada kaže;
„To не беше једна битка ни једноставна борба, него многострука, сложена и на разнам странама. Словен (Σθλάβος) удружен са Хуном, Скит са Бугарином, a c друге стране Међанин (Переијанац) са Скитом, сви ти народи, различити по језику и удаљени једни од других, заједнички заратише против нас..."
VIZINJ tom-1, strana 156, Beograd 1955.
- Teofan u svojoj Hronici koju je pisao od 810 do 815, opisujući opsadu Carigrada kaže ;
„A Sarbara sa ostalom vojskom uputi na Carigrad, da se sporazume (sklopi savez) sa Zapadnim Hunima?, koje zovu Avarima, sa Bugarima, Slovenima (καί Σχ,λάβοίς) i Gepidima , pa da pođu na grad i opsednu ga".
VIZINJ tom-1, strana 220, Beograd 1955.
Pogledao sam i druge izvore, skoro da nema ni jednog autora koji uz Slovene direktno ne kaže da su narod ili pleme ali eto danas ima ljudi koji tvrde da ti autori nisu mislili ono što su napisali.
Srbinda bi se sad naljutio 
